Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Не раде ништа: пуше, једу, пију и примају интерес... То је њима тако бог дао, а власт им не крати, јер су поштени људи, имају новаца, а новац није мали доказ за узвишено поштење нечије личности. Погледајте, напр.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Брат ми није ког ми мати роди, него који ми добра чини. — Себи помоћ крати, тко је другом нијече. — Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати. — Тко зло чини, добру се не нада.
— Где је стида, ту је и поштења. — Поштење је претежније од новаца. — Потреба поштење крати. — Боље ти је бити поштеним сиромашком, него непоштеним богаташем. — Боље је самоћовати, него срамотовати.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ „Подигните превесе са слика!“ Краљ изусти, а слуге су брзе, Прискочише... уметник им крати: „Моје слике туђе руке мрзе: Допусти ми да их сам обнажим.
Што се свачем срцу дало, Зар се њему не сме дати? Та зар да се љубав крати Само њему... и то коме?... Побратиму Бранковоме!
Зато језик макар који Има с неба своје право: Ко му крати ово право Тај се Богу греши здраво. Сви језици нека живе, Разним збором Бога славе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
X Зар ја љубит’ више не смем? Зар се мени само крати Своју драгу драгом звати, Уздахнути, осећати!? Ко ми може љубав убит’, Ма да ј’ срце раскидано!
Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш тренут среће. XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ако за ме и није. Ја се тешим с поточићи у које ми сузе капљу, Вас дан с њима уздишући, много крати и ноћу. и ова песмица се често сусреће но рукописним песмарицама из средине XИX века, а круг њенога ширења је такође
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Ја ти опраштам, — Али увреде тако немиле И неправедне не мож’ гледати Онај што својим крати законом: „...Не вређај и не опадај!...“ РАДОШ: Е подла глумца, попа лажљива? Ал’ нека, иди, лажи вечито!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А десна рука од јутра до мрака убада, пробада, истрзава конац; и како се тај конац све више и више крати, рука све чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну