Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Неки поштени и за добродјетељ своју за свеца почитајеми дервиш, представљајући реченом султану краткост живота, мољаше га, совјетоваше и увјештаваше да престане од зла и неправде, и да не привлачи на душу своју са неколико
Султан, у самој младости својећ као звер силовит, не може никако да разуме што тај дервиш хоће, напомињући му толико краткост живота, кад он мисли најмање јоште педесет година живити и царствовати.
каже му да то све што је он страдао, то је за толико било за | колико је он главу у чабру држао; да сад из тога позна краткост живота, који му се је досад дугачак представљао и чинио, и да се унапредак опамети и уразуми.