Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако су причали моме оцу да су читлуци постали који су до немачке крајине трајали. После рата изваде кнезови 1793. године хатишериф да у београдском пашалуку не буде читлук-сајбија ни ага,
буљуци по нахији ̓одити; док веће и турски судови по касабама се поставе; а мој отац почне опет, као и пре немачке крајине, кнезовати; док и Фочић посече га.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Стари чича Ненад памти обе крајине, запамтио је више од десетину којекаких вампира, тројицу и сам пробо глоговим коцем, а већ вештица и других утвара
Црњански, Милош - Сеобе 2
И Кроација и Сервија и све словинске крајине и бановине, нашле су у Аустрији своју тицу Феникс! Исакович није ни слушао Јерменина, него је био више жалостиван,
Те године, отприлике, пада прекид сербских сеоба из поморишке и потиске крајине, после развојачења. Сербска милиција била је пошла у Росију, половина је отишла, али, после те године, сеоба, великих,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То је био разлог да се установи Војна граница или Војничка крајина, и већ око средине ХВІ века разликовале су се две крајине, Славонска са Вараждином као центром и Хрватска крајина, чији је центар постао Карловац, основан 1579. године.
становништва чине хрватски досељеници пореклом из историјске Хрватске, са јадранског приморја, Лике и из Босанске крајине. Наилази се и на насељене балканске Србе који су примили католичку веру.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
72. ²⁶ Станојевић, М. С., Зборник прилога за познавање Тимочке крајине, ИВ, Београд 1937, с. 71. ²⁷ Милосављевић, С. М., исто, с. 85. ²⁸ Цхевалиер, Ј. и А.
, исто, с. 53. ⁸³ Грбић, С. М., исто, с. 103; Миодраговић, Ј., исто, с. 55; Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, св. 5, 1894. с. 146. ⁸⁴ Филиповић, М. С.
, исто, с. 318; Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с. 419; Станојевић, М. С., Зборник прилога за проучавање Тимочке крајине, ИВ, Београд 1937, с. 67; Филиповић, М. С., Обичаји и веровања у Српској ¹⁸ Толстая, С. М.
60. ⁵⁸ Станојевић, М. С., „Хајдук Вељко у народној успомени“, у: Зборник прилога за проучавање Тимочке крајине, књ. ИИ, Београд 1930, с. 89. ⁵⁹ Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић и Н. Пантелић, исто, с. 107. ⁶⁰ Кларић, И.
М., исто, с. 109. ²³ Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 13. ²⁴ Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, 7, 1894, с. 55; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговоне“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1895, с. 659.
, „Дете у народним веровањима“, Развитак, 12, Бања Лука 1937, с. 376. ³⁴ Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, 5, 1892, с. 147. ³⁵ Караџић, В. С., О Црној Гори, Просвета-Нолит, Београд 1986, с. 343—344.
М., исто, с. 421. ⁶⁸ Дебељковић, Д., исто, с. 178. ⁶⁹ Станојевић, М., Зборник прилога за познавање Тимочке крајине, ИВ, 1937, с. 68; Кордунаш, М., исто, с. 55. ⁷⁰ Вукова грађа, СЕЗ, Л, 1934, с. 22. ⁷¹ Димитријевић, Софија, исто, с.
¹²⁸ Тројановић, С., исто, с. 219; Грбић, С. М., исто, с. 95; Станојевић, М. С., Зборник прилога за познавање Тимочке крајине, 4, Београд 1937, с. 66—67. ¹²⁹ Зечевић, С., Митска бића српских предања, Вук Караџић, Београд 1981, с. 89.
, „Народни обичаји Срба на Кордуну“, Расковник, 37, јесен 1983, с. 56. ¹⁸ Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, 5, 1894, с. 148. ¹⁹ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 199; Миодраговић, Ј.
246. ⁹ Станојевић, М., „Прилози речнику Тимочког говора“, уп. Зборник прилога за познавање Тимочке крајине, ИИИ, Београд 1931, с. 95. ¹⁰ Кон, И. С., Ребенок и общество, Наука, Москва 1988, с. 85. ¹¹ Вукановић, Т.
Кордунаш, М., „Низ српских народних празноверица из Горње Крајине“, БВ, 1—4, Сарајево 1896. Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932. Кордунаш, М.
Кордунаш, М., „Народно васпитање“, Нови васпитач, 1—7, Нови Сад 1891. Кордунаш, М., „Народно васпитање из Горње Крајине“, Нови васпитач, 5. и 7, Нови Сад 1891. Кошутић, В. Р., „Ајдучки и лирски оставци“, Расковник, 29, Београд 1981.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Млади људи изабраше за вођа и калауза Марка Јокашева, који имађаше многе и поуздане везе са хришћанима од Никшићке крајине и који дознаде да ће Ислам-бег Мушовић, кнежев крвник, са њеком дружином, онијех дана проћи кроз Дугу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његови описи сеоскога живота Босанске крајине, коју дотле нико није описивао у српској књижевности, описи њених модрих планина и старих шума, свежи су, крепки,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али дотле, Србину на јаде, И Крајине с Турчином нестаде; Па се онда своје Цвете сети И премисли у својој памети, И ту смисли да је време веће Своје
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Живећи на подручју Војне крајине, уз аустријско-турску границу, Личани су швапску ријеч „камерад“ прекрстили у „камарат“ и њоме означавали сваког свог
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Причало се, на пример, о куги, проклетој морији, која је још уочи Кочине крајине, крајем XВІІІ века, а и касније, чак и после Првог устанка, у неколико наврата продирала у град и харала како је хтела.
) пролазила, десеткована, и у повлачењу, а по калдрми Позоришне улице, као и некад, у време Кочине крајине по палисаду шанца, ударале су аустријске гранате. Истина, ове из 1914. као да су биле нешто убојитије од ових из 1790.
У Васино доба, у годинама Кочине крајине и пре првог устанка, пред Стамбол-капијом су, над шанцем, у низу, излагане главе угледних Срба, набијене на кочеве и
А журба је била у њему. Тако је било када је у време Кочине крајине отишао у добровољце или, како се то тада звало, у фрајкоре. Он се тукао а други су гинули.
у старијег и богатог Капетан-Мишу а затим у остарелог и пребогатог Мајор-Мишу који ће, готово век после Кочине крајине, 1885, у дубокој старости умрети у свом стану у Букурешту, а Пиринчана је још једнако опстајала у улици која се више
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
– или нису више наши. Књижевна мапа је окрњена: тешко је замислити да ће нам из Далмације, Мостара, Сарајева, Крајине, Славоније, можда и са Цетиња, долазити не само значајни писци него и писци уопште.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
може доћи потпора од Алексинца и Делиграда, највише 12—15 хиљада, пошто у обадва места мора остати помало посаде, и од Крајине 2—3.000 људи. Дакле у случају потребе ми би могли да концентришемо на тимочкој линији највише 35 до 40.000 људи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Довели смо и двије Влахиње. О, да и' видиш, Асан-беже, па да ти се очи двије нагледају, дао би пола Крајине! Он скиде седло, шједе, па се мало наслони и ода'ну, а ја потего' острагушом међу плећи: — Е, баш ја, Асан-беже,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и то у два вида: хајдучком, унутар окупиране земље, и ускочком, у њеним пограничним областима, уздуж читаве крајине, од Вараждина и Карловца на северу, а преко Сења, Удбине, Котара, Макарске и Габеле на југу, до Боке Которске и Црне
међутим, неку врсту јатака представљају стране хришћанске државе, Млетачка и Аустрија, у оквиру којих, на територији Крајине, они живе као професионална војска.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кромпир, кртола. По Милићевићу (Кнежевина Србија, 692), кромпир је пренесен у Србију »из Немачке« у време Кочине крајине (1787), када је издато наређење да свака кућа засеје по један плуг кромпира.
Ћипико, Иво - Пауци
Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну. Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. — Је ли било њему потриба до овога доћи?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Гину најбољи јунаци; народ тугује за њима називајући их „пернатим од сунашца штитом“, „десним крилом од српске крајине“ и другим нежним именима. То су неустрашиви људи, који више воле да умру стојећи него да живе клечећи.
Хајдуци Србије при крају XВИИИ века, у доба Кочине крајине, и на самом почетку XИX века, представљали су веома озбиљну снагу и одиграли су необично важну улогу у припремању
Сабљо бритка свагда на мајдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи! Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине!
Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине! (Смрт војводе Кајице) Све ти вриме за врименом прође, земан куле по Котарим' гради, земан гради, земан разграђује.
“ Краљ га не сме отправити сама, већ с њим посла Облачића Рада; обе љуте змије од крајине. Војводе се међ' Маџаре шећу, а Маџари игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча
трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. Ал' беседи војвода сибињска: „Мили боже, да луда каура! Што би снаге, камену предаде“.
Сабљо бритка свагда на мејдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи! Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине?
Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине?“ 41 ОБЛАК РАДОСАВ Поранио Облак Радосаве низ широко поље Годоминско.
тебе и господству твоме што с̓ Јерини, Ђурђе, допустио те погуби толике војводе и поломи крила од крајине! Но ти с̓ молим, драги господару, поклони ми двије војеводе: Бијелића и Златокосића, те их пусти са дна из тавнице“.