Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А ово друго? Некакво је дебељушно и кратко, најприје би могло бити за Ђукана, млинара. Његов је син у Првој крајишкој, у Трећем батаљону. — Тамо је и мој Милош, рано моја грдна — уздише ђедо.
— Како, питаш? — уозбиљи се делија. — Ама, знаш ли ти, друже, да је нама, крајишкој дјеци, једина и највећа милошта и дар, откад знамо за се, само орах и ништа друго, особито зими.