Употреба речи крају у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Проклетници!“ Наша мала, сиромашна кућица беше на крају села. Туда су често пролазили Маџари. Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну

Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!... То је чудно!... Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем како врата на његовој авлији шкрипе!...

нас кућа раздваја, а ја видим како, огрнут дебелом опаклијом, кроз најдаље сокаке пажљиво корачајући, све ближе нашем крају долази!... Он мора доћи, мислила сам. Поноћ је...

Поскапаћемо од глади!“ Они слегоше раменима и ћутаху... Наша је кућа последња у брежанском крају. Кад погледим кроз прозоре, видим непрегледне Галати, равницу, која се, као зелено језеро, пружа чак до Карлова.

Ту ми рањен Алекса са добрим чича-Марком у оковима лежи; тамо, опет, на ономе крају што је Галатима окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша остављена кућица коју су Маџари три пута палили, у

Мој побратим шану ми на уво да је време да се да знак, и он квекну, исто као новорођено дете. У крају шљивара нешто се забеле. „То је она“, рече ми Живко, а глас му је дрктао. „Она је, она, побратиме!

Коло се све више ширило, већ се и старци, угрејани вином, хваташе до разигране момчадије... Само један момак стоји у крају...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„А, мој горки лову, тебе ли ја овде чекам,“ начне полумртав орао себи говорити. А кад упази на крају дршка стреле орлова пера: „О бедни ја, — издишући рече, — моја ли ме иста убијају пера?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Па нећемо ни ми живети довека, нисмо ни ми веће будале! ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 1. Да ли те ико на крају пута чека? Је ли ти небо празно без човека?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’раст, кога нису громови ни ветрови срушили, почне сам од себе венути, и грану по грану губити, и све ближе свом се крају клонити, тако, драга децо моја, и ја, ког су непријатељске пушке и сабље срећно промашиле, кога су смртне болести

у Оглађеновцу и Милисаву Милошевићу у Орашац, и поручим им: да је час избављења приспео и нека купе чете сваки у свом крају, и нека буду спремни на први мој позив да идемо да ударимо на Ваљево.

да је Кучук-Алија с крџалијама дошао, и ту нас Турци разбију, и Јагодину оставимо, и отишао је Црни Ђорђе по оном крају искупљати војску, а ми сад идемо у врбовку, пак ћемо опет до који дан ићи Ђорђу”.

од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде улази, а други на крају стражњем од ћуприје.

пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде улази, а други на крају стражњем од ћуприје.

Како везир и војска његова међу параде уђе, наши топови почеше пуцати, један на једном а други на другом крају; у јадни̓ Бошњака и у везира капи крви у образи нема, тако су се утрашили. Прођу и оду у доњи град.

Возар одговори: „Наш је̓. Он кад нас добро -разгледа повика: „Гони чамац крају”. Ми изађемо из чамца, и назовемо му „добро вече”.

А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба. А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ђуко и Пајо одоше. Остали гости одавно се већ разишли. Газда дрема у једном крају за столом. Само шкиљи још једна лампа. Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.

Ваљда ће се моћи животарити. — Е лепо, лепо! А ти барем за ово лето да станеш код тог човека. Газда је први у овом крају. Јамачно се сећаше ко је. — Да не буде то газда Милун? — Јес', он. Код њега ће ти бити добро.

Не виде ли то, а? — рече Трпко и показа му неку крпицу поденуту кроз један ланчић на кантару, и на крају као запечаћену црвеним воском. — Овија кантар, море, капетан го потврди!

Јастреба, гаврана, орла — туче у лету. Куд навије пушку — никад не промаши. Истина, у том крају слабо има ловаца: готово једини се Радош тим послом и бави. Никад ти он не скида пушку с рамена.

Радош, пресустао које од страха које од бежања, па оде најлак кући. У доњем је крају судница општинска и одмах до ње механа. Већ се ту беше искупило неколико сељака, а међу њима кмет и општински писар.

Каза му: како је ухваћен у његовом домашају један редак звер; како нико не памти да је таквих зверова било у овом крају; како је врло опасан и може осакатити човека, и, напослетку, како сви мисле да је то дивљи човек!

Та је несрећа задесила још многе куће у овоме крају. Многа удовица жалила је и прежалила свога домаћина. После годину-две дана нека се преудаде; нека оде у род и одведе

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају.

Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...

Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде. С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.

Кад то покисне, шта онда мислиш? Мислиш ваљда с врљикама на Турке? — Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... — Море, оставите се таког разговора!... Да спавамо!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

МЕЂА Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира — Ко чека на међи?

Чути само замах свој у просторима — Музику свог крила! И на самом крају, Свој траг изгубити и циљ међу свима, Ишчезнувши тако у небу и сјају.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Одавно је већ било звонило на вечерње. Дан се клони својему крају, а у нашој души иста она пучина нигде краја да видиш, само се облаци све гушће гомилају.

Ево, ево писма!... Његов друг Јоле... Зверајући на све стране, он протрча поред инвалида и заустави се на крају публике: — Па где је? — Тата! — викну војник милостивно, окрећући се на једној нози и подупирући се штаком. — Тата!

верује у судбину фириз — игра са обострано искошеним (засеченим) клисом кад се такав клис удари машком по искошеном крају, он одскаче од земље фисиган — сукња фунта — мера за тежину (око пола килограма) харбија — шипка којом се набија и

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време сутра бити. А затим опет седне.

« А да се путник прекрстио неколико пута, потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу прекопута од Великог крста.

»Оченаш« или и само »Вјерују«; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају. Служба је била и свршила се.

Персо. Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто. — А шта је то сад опет?

Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви остали крајеви, од Швабине суваче, па све до иза вашаришта.

или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана увече приповедале не вероватне приповетке, већ читаве басне са свима појединостима.

својим зачудо много бити налик на оне »штампарске погрешке« које се обично у свакој, па и у најбољој, књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је, и како би требало да је у књизи.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Какав је дошао: љут, прек. И зашта такав? И плаче се док год траје служба у цркви. И зато, што ближе крају служба, тим јачи, ужурбанији плач.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера.

алегације, подугачке реплике, дуплике, квадруплике — али такве да се ни у једној ствари не заврши, и то клаузулом при крају: ресерватис ресервандіс.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

“ Е па на крају крајева нов човек и неће бити онај неустрашиви победилац зла и неправде, тај ипак позитиван и практичан дух што позива

Африка

Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене

Шума, која као да се на крају саставља, одједном се размакне да нас пропусти. На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла.

Пошто голотиња није срамотна, многи је уопште и немају. Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона.

Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају. И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих снова; огорчен до

Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.

за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим мочварном крају. Међутим на Зазандру стижемо у први мрак.

Тако за петнаест само франака добијам маску за коју сам доцније дознао да је као тип од најстаријих у том крају. Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...!

Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља. Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише

у колибу, око нашега прага, збијени као овце, трпећи исто толико хладноћу колико и страх што треба да проведу ноћ у крају по коме само круже приче о људождерству.

Он је фетишер и подигао је међ колибама прву грађењу кућу у овом крају. Како никада није видео кућу са верандама, четвртастим собама итд.

Ја сам у једном крају тад био као какав краљ; тражио сам злато; овај црнац дошао је да ме служи и сваку моју реч слушао је као пророштво.

Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном. Да ли ме разумете? У најдивљијем крају подићи свој дом, сâм; од свога труда; у дивљини. То је највећа ипак ствар, градити.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Карл Леополд барун фон Енгелсхофен био је тада већ јако остарио, али је двор у Вијени имао у њега највише поверења, на крају турских ратова.

није приметио – њене би се крупне очи затварале, и неки срећан осмех јављао се на њеним лепим уснама, повијеним при крају, као да једе трешње. Капетан јој се беше допао отпрве.

Он се сад сећао како се, према њој, држао хладно, а како она заче, већ при крају прве недеље, у браку. Он се трудио да буде љубазан према њој, као што се мазе сироте рођаке, а та стара девојка, која

Он је по том извештају шетао – својим лепим, калиграфским, рукописом – као паун. На крају је ставио потпис, са много коврџа, као што је то, тада, било уобичајено, у аустријској војсци, по шпанском

А у њима се скупљала она бескрајна вода, која, на крају крајева, сав свет потапа. Трифун је пушио скоро без престанка.

тај славонски официр може однети у иностранство многе тајне ових, пограничних крајева, и фортификација у овом крају. Зна добро и наоружање. Зна и дух, који овде, у славонским, пограничним гарнизонима, влада. То је опасно.

Сунца, застајкујући да се избљује, Исакович је угледао, пред собом, пештанске скеле, као неко лепо привиђење, на крају тешког сна. Растао се од својих коња, код једног врбака.

За те војнике, то је било и ружно и невероватно. Божичева кола, кад су далеко одмакла од Будима, у брдовитом крају, застала су, у подне, на једном пропланку, са којег се видик ширио далеко, према Грану. Божич је решио да ту ручају.

Знао је сваку баруштину. Био је један од Славонаца, у том крају. А кад би се и њему десило да застане, међу баруштинама, па да изгуби пут, за тренутак, Исакович би слушао како кука,

Друм који је водио у Визелбург и није био друм, прави друм – као уосталом ни други, у то доба, у том крају – него је био неко исушено корито, неке речице, утабано безбројним копитама ергела. Кола су по тој глини јурила лако.

Нека размисли капетан о томе. До сад су путовали тако лепо. Њихово путовање се међутим ближи сутра, или прексутра, крају. Хтела је да му каже све то, да зна, и, да не мисли да је сретна, и да је све, што се сија, злато.

Штале су се налазиле иза једне оранжерије, на четврт сата од Херренхауса, опкољене плотом живог трња, а на крају једне алеје јабланова. Око њих је био дуг ред стаклених, зимских, башта. Обраслих бокорима јоргована.

Теодосије - ЖИТИЈА

И тако су сви разумели да је преподобни и на крају живота са анђелима појао анђелску песму, и да више, после оне анђелске песме, не треба друге појати.

После очева одласка Вукан обузет непокорношћу и поставши роб зависти, рече у себи: — Приближиће се крају дани оца мојега, и тада ћу своју одмазду извршити.

крстише људе у име Оца и Сина и Светога Духа, сваки у својој земљи, где је Богом био одређен, као што и на нас сада на крају векова дође ред, да по вољи Божјој дођем к вама, мојим људима, да вам објавим истиниту веру, без које нико неће

свога отачаства за које си поднео многе подвиге и безбројне напоре и болове, нити ме у стид и презир обуци, у туђем крају пребивајући.

Међутим, звери дивље по до ласку светога у миру с њиме бејаху, и као суседу му никакво зло не причињаваху све док на крају и не одоше.

Али ако смо и ми понекад побеђени, боримо се увек и зато неке чак и велике на крају живота надвладамо. И о теби ћемо се, непреподобни, постарати“. И тако посрамљени у стиду отидоше.

Али хвалисање њихово, што му рекоше да на крају живота чак и неке Велике надвладају, не заборављајући у срцу ношаше и као нож у души својој ово имајући бојаше се да и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кад се изврше антрополошка мерења на неком броју људи у ком било крају без обзира на њихово порекло (тј. одакле су дошли), показују се за Јужне Словене антрополошке разлике које могу бити

Са једног гледишта особито ће му пасти у очи појава постпозитивног члана, који долази као додатак на крају именица. То је карактеристична црта говора у областима источно од Искра.

Цењени од свих, они служе као пример селу и крају. Грубости у свакодневном животу, које се уопште могу посматрати код сељака, скоро нема код шумадијског становништва.

Ово име не припада ни становништву ни крају са одређеним границама. Њему одговара психички тип који се срета у многим динарским областима, нарочито у Старом Влаху.

Осим тога има у целој ерској области, нарочито у Староме Влаху и у сјеничком крају, још и данас доста растурених породица које носе имена старих племена (Букумири, Матаруге, Лужани и Вараге).

духовитости, лукаве оштроумности и глупости, али прва особина превлађује: она најзад помаже Настрадин-хоџи да има на крају ипак успеха и да се извуче из неприлике поред свих лудорија.

— Показује се у томе што су скоро код свију хришћана развијени страх и плашљивост. Кад се у неком крају појаве мухамедански насилници и разбојници, читаве области су често месецима у паници.

даље у Преспи, у Маријову источно од Битоља, у околини Прилепа, нарочито у селу Крапи, најзад у Меглену и у планинском крају горње Брегалнице. У неким селима ових области процес стапања још није завршен.

Преносило се само на коњима и магарцима. Нико не може живети у овоме удаљеноме крају Полуострва осим правих печалбара или сточара са стадима.

Мијачких досељеника има и у селу Слепчу, северно од Прилепа. Напослетку их има одсељених чак и у велешком крају, где су изнад села Богумила у изворишту реке Бабуне основали села Ореше и Папрадиште.

Долазећи из села Рајчића (у кумановском крају), да би се стално настанио у Пасјанима, он је успут мењао неколико пута бегове и села.

котлинама су се сачувале неке архаичне словенске особине, али је њих, изгледа, понајвише у Преспи и у костурском крају. У Преспи их је највише у јужном скривеном делу: у Малој Преспи и око Малог језера.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају њиве. Тек што мачак и миш стигоше на десетак метара од једне велике крушке на ивици њиве, отуд се зачу плашљиво псеће

Натресе крушака, наједе се кукуруза, а онда запријети да ће на крају појести и мене кад нестане посљедње крушке и посљедњег кукуруза.

Онако неспретан и трунтав, он трком појури према планини, али како се био исувише захуктао, заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи: — Гле, па ја се у

Тек сам улетио у њу, а већ ми на другом крају вири глава! Врло забринут, Крушкотрес баци поглед на звјездано небо, али како је мјесец већ био зашао, он се још више

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

НА ПОЧЕТКУ 20 ИИ. ПОСЛЕ ПОЧЕТКА 21 ИИИ. НА СУНЦУ 22 ИВ. ПОД ЗЕМЉОМ 23 В. НА МЕСЕЧИНИ 24 ВИ. ПРЕД КРАЈ 25 ВИИ. НА КРАЈУ 26 ВРАТИ МИ МОЈЕ

НА КРАЈУ Кост ја кост ти 3ашто си ме прогутала Не видим се више Шта је теби Прогутала си ти мене Не видим ни ја себе Где сам

празнине У гладне маказе почетка и почетка У небеску материцу знам ли је ја Семе ти и сок и сјај И таму и тачку на крају мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да их вратиш нећеш Спалићу ти ја обрве Нећеш ми довек бити

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: А што се тиче онога са десет хиљада динара? ПАВЛЕ: То је најмање, о томе ћу на крају мислити. СПАСОЈЕ: Па јест, право кажете, јер он у ствари није вас ни оштетио, него мене. ПАВЛЕ: Како вас?

СПАСОЈЕ: Ја сам веровао у нашу победу, јер сам увек ценио ону народну мудрост, да правда мора на крају крајева победити. РИНА: Па добро, куда ће он сада? СПАСОЈЕ: Он се враћа у покојнике.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Био сам на другом крају скеле, иако су се гаће на мени тресле. Пред једном таквом жабом као Рашида довољно је да се оклизнеш и сутра то зна

Мислила је како неће ни приметити да је нема. Осим ње у кући је још осморо деце, а она је при горњем крају лествице, иако су јој два брата ожењена, а њихово потомство представља нешто, што Рашида, није у стању да свари.

- Рашида ме гурну према реци и ја се једва задржах на огради. Она узе јежа и стави га поред себе. На другом крају скеле Бароница је певала, а сетерка, остатком њуха осетивши јежа, лајала као раштимовани џез-оркестар.

Упитах се шта је могао бити тај човек пре него што је постао ово чудо у орману. На другом крају ходника око нечијег транзистора један од млађих разреда организовао је такмичење у игри.

Требало је да се машта, да воли неузвраћено и на крају изврши самоубиство. Кад сам дошао до тога, Весна претворена у музичарку открила је своје карте: она није од оних који

Опет зажелех ону кућу у шуми, али не рекох ништа. Тимотије ме је изненађено посматрао. - А, то си ти! - рекао је на крају. - Заборавио сам да је данас твој ред! - додао је.

иду још даље, до Холандије и Данске, до Норвешке и Шведске, у сусрет Ескимима и поларној плавој светлости на другом крају света.

То ме није претерано привлачило, јер нисам волео хладноћу, па сам поново окренуо поглед према другом крају шина, оним који је ишао за Атину, Истамбул, затим преко Арапског полуотока према Индији и још даље до Индонезије и

Она прогунђа да је то свакако истина: ја сам заиста један од оних који уче до поноћи. - Можда си и учио! - рече на крају. - Али, ако си учио оно што ја мислим да си учио, слободно си могао и да не учиш. Галцима је то у крви!

Ја сам волео да пецам на скели, и други су то волели, али је на једном крају скеле већ чучала Бароница разговарајући нешто са сетерком, која је била толико стара да је већ више ни мачке нису

Било је хладно и без мириса и ја га бацих. Рашида је и даље ћутала. - И ти још не знаш какав дан? - откравила се на крају, затим рекла да је то једна значајна годишњица. Двонедељница, у ствари.

То је исто као и одлучити да читав живот једеш само пекмез, или сарму, искључивши све остало? - седела је на једном крају скеле клатећи ногама и упирала прсте у листове романа смејући се изразу мога лица.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тако је певала, као славуј при крају лета. Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах

— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. — Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.

Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су. У одласку оне три су победу одржале. Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. Но баш зато се не жури Полачековима. Они остају.

Црњански, Милош - Сеобе 1

ситна падала је и, за тренут, у свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора, читаву ону гомилу што се синоћ ту била разместила.

Већина их, у овом крају, дотле никад није ни била. Доживеше тако читава чуда у ноћи. Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и вртове и

и плећима, где је, у малим комадићима, као залогаји, испало крваво месо, погнуте главе, обезнанио се од бола, при крају. Долазећи неколико пута к себи, скакао је по трави од ужасних болова.

При крају службе били су потпуно уморни, невесели и као омађијани. Ћутаху и међу собом не говораху ни речи. Прођоше парк до освет

ДАН И НОЋ, ПРОТИЦАЛА ЈЕ ШИРОКА, УСТАЈАЛА РЕКА, И У ЊОЈ, ЊЕНА СЕН Кућа Аранђела Исаковича, велико здање, на води, на крају сребробогатога Земуна, била је у пролеће 1744. понова лепљена.

Поглед његов жут, са тачкицама црним, тада још није био згаснуо и она је памтила још ту светлост под дугим, при крају широким трепавицама, као што се не заборавља златна киша вечерњег сунчања, виђена негде, на рубу младе шуме.

је пук за њима брндао, подвикивао, упадао гласом у сто разлика, трудећи се да што више отегне и што дубље спусти, на крају, два гласа е... еј... е... еј...

је прилазило степеницама терасе, својим дугим сенкама, ошишаним дрворедима, зелених грана и дугих празних путања, на крају са неким белим стубовима, они се расхладише ветром који се једва осећао, пријатан и лак, и небом што беше цело једне

Из Беча међутим заповедали су му све нестрпљивије да напада и он при крају пролећа попусти, спреман да види бојишта и мртваце, запаљене улице, убијене жене, кише, шуме, брда, ливаде, као и

При крају лета, у страшној запари, Исакович је живео, тако, тешким животом, од данас до сутра, једнако уверен да се из овог рата

При одступању, сва она гомила француских војника покуша да се дохвати излаза, на другом крају вароши, код утврђења, на брегу, бежећи према шумама, где се надаше да ће наћи спаса, и не сањајући да их тамо чека

Ни лет крупних мува по закреченој таваници, праћен тихим зујањем, појачаним при крају, кад се свршава, који је гледала и слушала у болести, чим би се пробудила.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ЛИЧНОСТИ 213 МЕЂУСОБНИ ОДНОС ДВА НАРОДНА МОДЕЛА РАЗВОЈА ДЕТЕТА 218 НАРОДНИ И НАУЧНИ МОДЕЛИ РАЗВОЈА ДЕТЕТА 220 РЕЧ НА КРАЈУ: АНТРОПОЛОШКИ СМИСАО ИСТРАЖИВАЊА НАРОДНОГ МОДЕЛА ДЕТИЊСТВА 224 УМЕСТО ЕПИЛОГА: 226 ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ ИСТРАЖИВАЊА

У моравском крају нероткиње стављају зрневље давине у богојављенску водицу и попију да би занеле. У Поповцу жена без порода „убере

“ Овде је, очигледно, до свог најјаснијег изражаја дошао принцип имитативе магије — слично производи слично. У истом крају Србије „неке жене пазе, па кад им мужу није до сношаја, оне га силом нетерају, и држе га за десно уво и говоре:

Кад то уради постељицу ваља да метне у оџак да се осуши“. У истом, бољевачком крају, када породиља шаље попу суд за „молитву“, она метне у суд онолико зрна кукуруза за колико година не жели да затрудни.

У истом овом крају верује се и то да колико се дана од порођаја жена не чешља, толико година неће имати порода.⁶⁹ После порођаја, у неким

Или, у истом крају, млада узме три пиљка и метне их под десни пазух, па приликом венчања, док иде с попом око стола, трипут се пред

У истом овом крају, жена може, још уочи порођаја за који жели да буде последњи, постељину да застре са папрати, а да по порођају легне у

“⁷³ Ако, на крају, размотримо обичаје и веровања за плодност и неплодност са становишта учесника у овим обредима, запазићемо занимљиву

У истом крају, а и у другим, забележен је обичај да из истог разлога, када младенци пођу на венчање, треба да буду сви сандуци

⁷ У шабачком крају, да би породиља лакше родила, кроз недра јој пропуштају јаје да падне на земљу.⁸ (Широка употреба јајета у овим

У истом крају, трудници је забрањено да додирује пушку и пиштољ, „да је при порођају не би нападали јаки распони“. У Босни трудница

Или, у истом, шабачком крају, каже Милићевић, чине и ово: „Муж се раскорачи с раздрешеним гаћама, држећи свитњак од њих у руци, а породиља — жена

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За човека који на гроб пријатеља не посади трешње ни брезе, који са кола и седленика у родном крају никада не сиђе да постоји на гробу пређа.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Богами, дечко није бадава престајао све оне године с нама на ћошку; на крају их је лепо уваљао, а ми му испали нешто као заморчићи. И шта се догађа?

мора да проистекне и да се расцвета — да, баш тако сам казао — из овог тла, из овог поднебља, и штатијазнам; на крају рекох да је страшно лепо од ње што ми је купила карту за Париз, али да ја, на жалост, немам уопште пасош, а она ме је

се у подземни драгстор, одакле под другим именом, као Нушићева, наставља као понорница према Робној кући, да би се на крају утопила у теразијски вртлог.

у предугом реду за карте кад би се приказивао Чаплинов циклус и сви они дивни филмови Марсела Карнеа, где увек на крају погине Жан Габен са цигаром у углу усана.

БОИНГ, БОИНГ Напред је корачао водич — Стоњанин, спечен старац лисичијих кретњи, за њим млади човек, на крају, посрћући, стјуардеса која је стално заостајала због високих потпетица.

Али на крају лета акумулатор најзад коначно испусти душу. Стајали смо беспомоћно на киши у граду Стону. Један љубазан човек, који

празника светлуцала џиновска јелка са куглама, због ниско подшишане енглеске траве и месинганих лопти на штаповима; на крају и због тога што та кућа није личила ни на шта слично на шта смо до тада били навикли.

На крају тог вртоглавог тобогана, прошавши кроз гужву гардеробе и мирис сиротињских капута, који су своје власнике напречац враћ

Била је то сиромашна колонистичка кућа са земљаним подом, али смо ипак јели јагње од годину дана. На крају вечере човек узе у руке плећку и окрену је према петролејци. Његова мајка је умирала већ недељама.

У крају мојих предака, наиме. све важније ствари решавају се динамитом. Ратови, свађе, свадбе, подизање кућа младенцима; ту се

А на крају пута, тамо где никада нећемо стићи, ни ја нити ко други, тамо иза ивице хоризонта, испод дуге у земљи бескраја, чекаће

тела, а затим му се одузеше и ноге; био је нездраво румен у лицу, а после тога му кожа доби тамнозелену боју и, на крају, кад више није могао да корача, она пређе у сиву боју земље пешчаника.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Све осим његове, бјеху ниске, без прозорâ; његова, при крају, бјеше виша и дужа, а при источном забату издигла се кула на два боја с прозорчићима.

Ја ћу ти посути! Ено воде пред вратима. Јанко обучен и у димлијама изађе и опра се. Остало је брзо ишло, сјем што на крају бјеше кубуре и смијеха са силајем и појасом! Најзад Јанко натаче свој фес и удјену леденицу за појас.

— Тако ће бити! — потврди Рако Мргудов. — Него сав овај разговор ишао је на то да те на крају замолимо да нам покажеш како се по науци сијече! Донеси, Вуко, два јатагана с оружнице! — Нека те, ђаволе ђетињи!

Они који су се кренули издалека, ноћиће, као обично, њеки у Ријечкој нахији, други у Бајицама, у доњем крају, разумије се они који се нијесу били с њима! — Бог те чуо! — рече владика.

ђаку Мурату да изиде пред врата манастирска, па да биљежи све главаре редом, како буду долазили, па, кад буде при крају летурђије, да донесе попис у олтар! Владика се мало замисли, па га погледа задовољно: — Видиш, то је паметно!

Мало-помало, Придолажаху и други, те, при крају службе, ђак Мурат једва се прогура кроз гомилу и уђе у олтар да владици прочита списак главара.

Било је још таквих задиркивања, те не остадоше поштеђени ни Приморци, које представљаху „адмирал“ и „капетан“, а на крају ђакон дохвати и Јанка, питајући га: је ли се зажелио жâба, тишти ли га пушка за појасом, је ли згодан велики тур итд.

Нека јој је са срећом — рече владика и извади из шпага два талијера; један даде Крцуну, као што ће свакојем војнику на крају рока, други додаде, рекавши: — Подај јој ово мало поклона од моје стране и поздрави добра старца Мргуда и Рака и све

Па опет се повраћаше сама сестринска милошта и на крају њеколико реченица од ујака и зета. Између осталог ујак писаше: „Ти си свој, потпуно свој, а то је идеал који сам ти

Чобани спустише пушке, а један запита: — А где ти је дружина? — Ено је на крају рудине. — Јесте ли с плијеном? — Нијесмо!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

дакле, ваља оделити од побројаних граничних могућности и подручја; она није ово, не сме бити оно: отргнута, на крају, од свега што је засењује и угрожава, постаје скоро неухва- тљива: тешко је рећи шта заправо јесте.

и стрипови, препричавање и прилагођавање дела народне књижевности, рутински писани романчићи и лоше песме, и, на крају, вредне књиге које је „писац, једнога дана, случајно, из хира, написао, наменивши их деци”4.

Недић, иначе, пориче Змајеву озбиљну поезију, износећи аргументе којима се не може порећи свака основаност. Тек на крају, гробарски расположени критичар окреће се Змајевим дечјим песмама, и лице му се разведрава.

на надградњу, морала би да прође кроз низ преобликовања, да се угради у сложеније системе симбола, у којима би се, на крају, осећала тек као пригушени звук, као мутни прапочетак; морала би да остари, да сазри.

) Она негује испробане облике стиха. Њена једноставност улива поуздање; на крају свих недоумица учини нам се да, ипак, знамо шта је поезија: оно што остаје кад сви напори и клонућа, сви узлети и

више занимају немачки аутомобили, енглески компјутери и париски модни хитови од живота кунића у Шекспировом родном крају.

Као да је то мало! ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ …На крају крајева, наше ће време остати забележено и по томе што је доживело незапамћен процват дечје књижевности.

Вучов јуноша ће, на крају, једини смисао живота открити, нехотице, у љубави. ВИИ Нешто више — или нешто мање? — од игре, од потребе за игром,

ложењем ватре у њиви одагна јазавце из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према

те је, део по део, открива у призорима, монолозима, сликама: Зар свака сељачка кућа у овом оскудном потпланинском крају није једна мала бродоломна лађа која однекуд узалуд очекује свог спасиоца-чудотворца, пита се, у причи Двије устаљене

Овако жандари спроводе сеоску цуру, иначе хајдучког доушника и посредника, заједно са похватаним одметницима: На крају колоне, невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући, у ходу, чарапу, јер тако је ред у селу да цура не

И у овој игри, као и у игри живота, смисао долази на крају, кад је енергија исцрпена, а круг затворен. Речи се не употребљавају, већ се пуштају да говоре оно што хоће, да улазе

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Једна тако извештачена и сталешка књижевност није имала услова за сталан опстанак и непрекидно усавршавање, ни у самом крају где се јавила, а још мање се могла пренети на остале делове српскога народа, који је живео у сасвим различним

Без традиција, новога постанка, она се поступно прожимала новим духом, проширивала видик својих идеја, док се на крају века, са Доситејем Обрадовићем, није успела на висину једне световне, народне и модерне књижевности.

Главна сеоба извршена је на крају XВИИ века. Пошто су Турци одбијени од Беча, аустријски цар Леополд И, новчано потпомогнут од католичке Европе, у

Попуштање према Србима наставило се на крају XВИИИ века, када је Аустрија имала да војује са Француском, и када су граничари били потребнији но икада.

гимназију у Карловцима, 1794. богословију у Карловцима. После стогодишњих искушења и борби, Срби у Аустрији на крају XВИИИ века су задобили верску равноправност и грађанска права, и после неколико буна и исељавања дошли су до

која није могла да изиђе из средњовековних традиција и балканских калуђерских злоупотреба; из њиних редова ће изићи на крају XВИИИ века »националисти«, поборници напредних и световних рефорама Јосифа ИИ.

српских књига, мецене српских писаца, и сва модерна просвета и световна књижевност српска која се створила на крају XВИИИ века не може се без њих замислити.

Школе су ретке и слабе, и неписменост је општа. И сви наши писци на крају XВИИИ века констатују ту запуштеност простога народа, и наглашују потребу да се благодети просвете прошире на широке и

3) ПРОСВЕТНЕ УСТАНОВЕ Може се претпоставити да је код балканских Срба на крају XВИИ века, бар у варошима, било извесних школа, отприлике онаквих какве су биле код Грка.

Број школа на крају XВИИИ века се повећао, не само по варошима но и по већим селима. У погледу основне наставе Срби су у XВИИИ веку

Када се на крају XВИИИ века, из политичких разлога, стало попуштати према Србима, добили су дозволу за оснивање своје гимназије и

На крају XВИИ века прешао је у Угарску, са осталим народом, приличан број калуђера, међу којима је било и преписача црквених књи

Милићевић, Вук - Беспуће

Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.

појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се крају. Један сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Паја је морао нешто мислити и размишљати. И онда кад сте ми досад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповечице будем тумач господин-Пајиних мисли.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Куда гледа, на кога ли лаје? Па погледа крају и обали, Гледну тамо, па ми се ражали, Виде онде оног дивног Еља, И још Ења, њему пријатеља, И још једна беше ту

житку, мој прелепи санче, Збогом, зоро, збогом, бели данче, Збогом, свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају.

Та не виде ни де стају, А камоли ком ће крају; Са ногу су спали јадни, А ко вуци веће гладни. Страшни Боже, ал' кроз тмину Да л' то огањ амо сину?

Већ песму нему допевасмо крају, И збогом остај, збогом лисни гају. 22. Овако дани гонили су дане, И најтежи је нек ми био рад, Од љубави су

И када све ја поприватим ближе, Мени се чини, тајна крају стиже, Јер до сад скрива с' на дому својему, А данас свету указа се свему; Ал' какву тајну на срцу имаде, То песма

36. Још се једном свак окреће: „Збогом, слатки завичају!“ Па на даску ногу меће... Ал' ко плови амо крају? Ко то коре, ко то куди: „Хеј Шајкаши, срам вас буди!“ 37. Сваком сину сузно око, Свак угледа — али кога?

Ја видим мог живота сунце сјати, Од њега мене без'на растала, — Зар јадикујућ ја да преко гледим? На крају њеном моја нога стоји, И покушаћу преко без'не скок: Ил' сунце моје одонуд узети, На небо моје амо то пренети,

“ Овако збори, журно веслом граби, И река, вели, да је шира данас. У крају сад је, али ди је она? Код извора је, тако Милан мисли.

Малим пушкам' чине јаде тешке, Ал' не праом, брате, већ јуначки: Држ' за грлић, па удри кијачки; Пучу чела, крају се ребра, И ломе се те токе од сребра. Јој, како се војске уоштриле!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича, и о страшном крају који те је задесио у логору Јасеновац.

Ето, по томе су се млинови издвајали од осталих необичних мјеста у нашем крају. Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су били пусти и увредљиво обични, особито за онога који се неком

Поштетљиве мушкарце у нашем крају још одавна су уобичајили називати „млинарима“. Почело се то множити послије првог свјетског рата.

Није лако окренути леђа овоме благодатном крају који си населио толиким свецима, својом рођеном дјецом. Мјесецима и мјесецима он је сељацима, за малу пару, моловао

Најављују га туга и несаница, а на крају све то проговори кроз пјесму. Однекле с појила, кроз сив сутонски пепео, провуче се невесела арија: Маријано, коње да

дјед још увијек је зурио на ону страну куд му измаче посљедња узданица и ослонац, трезвени брат Сава, који је, ево, на крају и сам повјеровао у чудо. Види га, топи се и нестаје у сутону, измиче неповратно као читав овај невјерни, лаживи живот.

божје бравче без репа: ил ти, ил они који су те преслишавали, ил брадоња, који је све ово закувао па одмаглио, или, на крају, ја главом, који свеца изигравам и слушам таку бену, а не тражим виле да те ваљано измјерим преко леђа због твог

На крају колоне, невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући у ходу чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде

Свој завршни, славни сукоб, због кога се прочуо надалеко у нашем крају, дједов камарат извео је у сеоској биртији, оној преко пута основне школе.

СЛИЈЕПИ КОЊ Газдинске куће у нашем крају биле су чувене по својим њивама, по шуми и стоци. Знале су се газдинске оранице, гајеви, коњи и волови.

Посљедње године првог свјетског рата отјеран је у војну комору наш дорат, један од најстаријих коња у читавом крају. То је већ био јасан знак да је држава пала на најниже гране.

Ја понекад од муке и запјевам, а дорат ћути, није ти он од тога посла. На крају Зекан признаде још нешто што је читаву кућу ожалостило: дорат је у рату ослијепио.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Мислиш да све држиш у својим рукама, чврсто и сигурно, а на крају испадне да си чинио онако како је хтео неко кога и не знаш.

Нећу да кажем да твој брат није и своје рачуне у све то уплео. Руку на срце, јесте. И то прилично. На крају крајева, не можеш ни да му замериш. Кад те је ага вратио, брат ти се нашао у тешком положају.

Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило? Почела сам опет да сањам кадију...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

кад се боље загледа она нежност и финоћа беле и провидне јој коже; оне фине, нежне маље испод косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што

— Иди — рече. — Ионако овде ниси за вајду. Само пази да Циганке... јер се сад, та вера размилела, па... Пођох. На крају винограда, до међе, било је неколико већ сувих вишања, а око њих се увиле лозе са сочним лишћем, дебелим прућем.

Вечера је при крају. Почеше опет здравице. Софра већ мокра од вина, умрљана од јела и пуна костију. Разговори живљи, бржи, испрекидани.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Основа за такво схватање, и то тада заиста искрено осећање, деценијама је била нрипремана и на крају учвршћена најауторитативнијим мишљењима, у свету и код нас.

Отуда и наслов овој Антологији, на који нас уосталом обавезују и најважнији извори за њу (в. наведене изворе на крају књиге). 2. Служили смо се, по правилу, првим издањима, односно оригиналним текстовима скупљача.

пође морем, и после дугога путовања по свету, кад дође близу града одакле је био онај царев син, она притера галију ка крају мало подаље од града, па изиђе на брег и разапне шатор, па онда напише цару књигу: — Пошљи ми онога човека који је

Девет светова прође, и кад већ беше на крају деветог света наиђе на једну стару, матер од пет змајева, те к њој сврне.

си видио да људи посију жито, па га одмах запале пошто буде зрело, значи добра дјела: човјек чини много добра, али на крају се догоди да нешто погријеши, па му све оде забадава.

Дете које је већ добро ђаволски занат изучило било одмах скочи на воду и стане пливати ка крају И испливавши изиђе на брег и отиде к оцу своме.

цу! А мој ти јарац бјежи! ВУК И КОЗА Ухвати вук козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па пође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сад мршава, него да је остави до

Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на

се договоре да начине кревет више воденичног камена, па да увече легне Ђосина жена, па Ћоса, па најпосле Угурсуз на крају, па пошто заспи, они да га гурну те да га камен здроби.

Исту је причу Вук касније унео у своју рукописну књигу Живот и обичаји народа српскога, додајући при крају још једном реч „и чанак“ — што је свакако исправљање испуштеног у Рјечнику, па смо ову исправку и ми унели. 58.

ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ: Све као под 30. (Српске новине: число 90, 11 новембра 1821.) 66. ЋОСА И УГУРСУЗ: Забележио у ужичком крају Вид Жуњић 1886 г. Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (даљи подаци као под 14). 67.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Онде је њему место. Нисам ли сто пута говорио, да се меће поред оџака. СОФИЈА: Ја сам чула: у крају до олука. Али ако ти није ту по вољи, лако ћу га преместити. МАКСИМ: Тако је; сад иди, те квари наново аљине.

У крају стоји фортепијано; а у прочељу канапе, више њега велико огледало а пред њим астал и наоколо столице.) 1. ВУЧКО (ступи

(У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.) МАРКО: Добра воља, врућа крв, лаке ноге јесу ступци, на којима цео свет

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Тако ниже се огрлица; На крају дође копча и затвори се круг, Или се прекине нит — али пустимо исход; Он довољно је стваран да неприсутан буде Када је

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— рекли су и пустили те, па зиркају иза завесе, сви се наџиџали, и кева, и бакута, и тетка Гина што је у гостима, а на крају ни матори није издржао, него бацио новине и довукао се иза кеве, да види, као, шта се то дешава.

На крају, ево те књиге која ће коначно покварити ваш однеговани књижевни језик. Два бела медведа из Зоолошког врта и ја тонемо

да ту жицу можете да вучете без везе; а као што знате, нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем, свако се клупко на крају ипак одмота, па сам вам због тога и пришла на улици, кад већ хоћете да знате зашто сам вам пришла, мада прилажење није

На крају, наравно, шта би се друго могло очекивати, баш када се госн Суле као поправи, одмах негде после завршног монолога, њега

— Има! — одговори Суленце. Један Дача је пљунути ја! И тако пронађу тог Дачу, пљунутог Сулета, кога су у његовом крају звали Дача Тупавко, онако од милоште, због тога што су му била потребна најмање два саобраћајца да му покажу поенту

“ ко би то све издржао сем рођених Београђанки, питам ја вас? На крају, ко би мирно отрпео да се половина Југославије лети на мору представља као да је из Београда, а у ствари је из Панчева?

Питам се само како ће се завршити тај филм и за кога ће се на крају испоставити да је убица? Међутим, слагала бих вас када бих вам казала да међу свим оним момцима није било и изузетно

толике километре да би стигли у Београд, у једно авангардно позориште, и тамо шокирали фини свет у партеру, а на крају — труба!

Држали се за руке. Гребали се о слушање плоча. Замишљали да је камин само наш и да живимо тако негде на крају света, рецимо у Кошутњаку, и да нас је баш брига за остало човечанство!

Није био забораван као други. Паркирали смо их у Фордовом излогу на крају Васине улице. Волела сам га због тога што сте некако били сигурни да неће заборавити место на којем је паркирао своја

Џоњајући онако изнад белог листа хартије, сетих се снова моје блесаве младости. Једанпут, било је то, мислим, при крају трећег разреда, у нашу школу стиже телевизија.

Друг Топ се прикључио народно-ослободилачкој борби већ при крају 1945. године, када је било најтеже погодити ко ће да победи.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шум печалан, тихожалка: била звезда врх орања, био ветар - свилу ткао. Зрело сунце метохијско по васцелом греје крају. (Изгрејао Христос с фреске.) А кад звона, кад ударе, тад дудиње опадају као сузе калуђерске.

Тамо где жетон и карта потребни нису, у леден-хладу, а на крајњем крају краја, у срцу мрака, очврслог, у метал сраслог - ту вреде злата: громке земље добовање, падине зрака, касови хитрих

Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе? Не гаси се, ланен-цвете, јер је лампа према крају. Не пренагљуј, преокрете: у биљноме загрљају израбљујем слез, љубицу и мој поглед руже коље.

кућа, од једне фруле створим жубор фрулства а снага моја чинодејствујућа; из лаке руке извире ми грана „У плодном крају старога незнања“ Калопер-душом одишу ми чувства.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

НА ВРБАСУ 338 ПУТНИК 340 ПРОЉЕЋЕ 342 РАСТАНАК 344 ФЕРИЈЕ 346 ЧАРОБНА ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На крају свијета, код задњег друма диже се стара, прастара шума.

На крају шуме кућица стоји, тугује у њој мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо

ПИЈЕТАО И МАЧАК При крају шуме, у доба давно, Мачак и Пијевац живјели славно. Кућа им била од једног спрата — прича је о њој кружила гором

На крају рече, погледа свијетла: „Ипак ћу једном појести пијетла.“ Убрзо ноћник отпраши снијегом, замаче репом за првим бриј

„Зашто ме ниси слушао, друже?“ ИВ На крају шуме, другови моји, и сада кућа малена стоји, стара је много, зидови сиви. И данас Мачак унутра живи.

МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета; кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета; над кровом плави вије се дим; ту живи

У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета, кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета ... Носећи капу невидљивицу ...

ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни

Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див. Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе, пред њима пуче равница травна, љуља се, шуми зелено море. Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!

И једне ноћи, док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане,

! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . За шумом тајном, чаробном, негдје у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том.

Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том. Чета дјечака, брзих ко чигра, ту се на пијеску крај воде игра, проводе живот лијеп.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Било би добро да рачун платим још вечерас. — Не брините се ништа. Идем једноме крају улице. Улица прелази у пут између маслињака и врло брзо доводи до капије замка.

На крају рада пчелиног је мед који садржи у себи срж свих цветова а није чак ни скуп онога што су они, већ нешто ново и изванред

На обали окупљени рибари између разапетих мрежа гледају у једног свог друга који на крају штапа држи обешеног даждевњака. — Шта се догодило? — Нашао даждевњака, па мисли да је змија.

Познавао сам све у том крају где је био његов хотел и разговарао сам са целим светом, и видео сам врло добро колико су оне, та газдарица и њена

— О, одморићу се већ. Добру ноћ! — Добру ноћ, господине. Жене уђоше и онда цела улица би савршено пуста. Тек на крају, један старац поздравља из мрака неке капије: — Добру ноћ, господине! — Добру ноћ. Изгледа ми шумно на води?

Онда бих волео да се родим опет, не да растем, већ да се нађем међ њима, па да погледам свуда у круг. — И на ком крају света би хтео да то буде? Можда баш овде? — Да, баш овде ако треба.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На крају сваке приче дароваше ми царску кћер за жену и царства (понегде још царујем). Само кад се родих с потоцима ведар

ЧОВЕК У САМОТНОЈ КУЋИ Седим за столом и држим хлеб у руци, више не застирем сто, седим и певам. На крају дрвене плоче већ је мрак. Иза отвореног прозора неко ме слуша: пошкропљена трава и сунце и један облак пун крви.

који ме посла, који видим кад сунце провуче руку кроз крзно облака и на брду ми се причини осветљен двор или на крају падине море те викнем неку жену, а мислим на луку.

Добро је, рече, ако је таква воља да поново видим земљу своју и воћке у мом крају, крећем! Ено познатог тела стене и покрета реке што се баца од гајева до кланца, сунце као никад сјајно и двори

два сина сигурна у свој лик по њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту на брду својим сјајем и стакленим мирисом метве Има један мост који се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— и слегну раменима. Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано. Помислих да је то можда обичај у овом крају. Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души.

И његова љутња, да ли случајно или намерно, тек сразмерно је расла, да се на крају све сручи на Тасину главу — што није обрисао жвале на устима. Онда је наишао потпоручник Александар.

— Не сме да буде ларме, вике, сваки има ћутећи да врши посао! — додао је на крају. Затакарали су топови и каре које су војници на рукама гурали и равнали.

— Да, али зато имате капларе, поднареднике, потпоручника, и опет на крају треба све ја да видим — говорио је строго командант, отпоздравио кратко и у галопу одјурио суседној батерији.

Пред осветљеним кафанама поседао свет и посматра нас радознало. Још пију и пиво... Прођосмо мост и, на крају вароши, на некој пољани, готово у сам мрак, постависмо бивак. Строго је наређено да се из логора нико не удаљује.

Разговарамо међу собом и питамо се куда ћемо сада. Још мало па смо на крају, Сава је близу, а ни са које стране не допиру пуцњи... Наредише да се коњи нахране. О људима и не мисле.

у датуму офанзиве или неког одступања, али се ипак нагађања о поразу, о заробљеницима, о наступању или одступању, на крају обистине... Била је баш то вече плаховита и хладна киша.

“ Испада као да се ми овде гађамо крушкама и камењем. И када бацимо бомбе, онда они распале гранатама, и на крају неколико мртвих и рањених. А зашто?... Да се узнемири непријатељ! Ето... ми њега, а он нас.

Запитах га шта ће он ту, кад знам да се за нас доноси храна из батерије. — Ја купим оно „претекавше“. И на крају изврнуше кувари казан и тако остатак покупи Танасије.

Заповест је дугачка, већ смо нестрпљиви. Преврте командир и последњу страну, при крају је. Александар не могаде више да отрпи но се обрати мени промуклим гласом. — Сигурно опет одступање.

И вечито: „На надлежност“. На крају, „кола се сломе“ на каплару Живуљу, или на несрећном Танасију. Тек тада пуста форма добије своју пуну важност.

Ускоро улете у станицу локомотива, вукући за собом велики број теретних вагона, и на крају неколико путничких. Један железничар у војничкој униформи ишао је журно, ударајући о точкове вагона гвозденим чекићем.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају. За певницом певаше месни учитељ, а око вега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.

Јест, сећа се тако живо... довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву. Стоје оне тако у једном крају и ћуте. Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.

Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа. Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.

»Шта ли је то иза мене ? Да није пандур ?... Како га нисам опазио !«... При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.

по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени... Почиње шибати хладан ветар... Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 164. “Крају, крају, мој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка весла нема.“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла

“ 164. “Крају, крају, мој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка весла нема.“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла дати,

“ 164. “Крају, крају, мој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка весла нема.“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла дати, Б’јеле руке ђевојчине.

“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла дати, Б’јеле руке ђевојчине. Нег’ ми крају, м ој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка једра нема.“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.

“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла дати, Б’јеле руке ђевојчине. Нег’ ми крају, м ој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка једра нема.“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.“ 165.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ништа, ниочему! ДРОБАЦ: Ни један од њих ништа не зна. У почетку. А све што на почетку није знао, на крају зна! БЛАГОЈЕ: Ја мојом главом гарантујем да не зна! ДРОБАЦ: Неком зна, а неком не зна! Како коме!

Дробац, за тренутак, гледа у Софију са запрепашћењем. Његов одлазак са сцене личи, на крају, на бекство. Последице овог сусрета показаће се у седмој слици.

Што нисам знала, то сам измишљала! Глумила сам, ко да је глава у питању! На крају ми га је било и жао. ВАСИЛИЈЕ: Кога? СОФИЈА: Тог батинаша. ЈЕЛИСАВЕТА: А можда је све то било срачунато!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја се никад нисам трудио да добијем увид у ту хрпу рукописа. При крају живота, Паја Путник је био особењак, нежења, а много се љутио на ону грану своје породице која је, у Србији, од

Његов акт одобравала је само наша сиротиња и омладина. Буржоазија није одобравала акт Принципа. При крају рата, сви су у нас говорили само о потреби подизања једног велелепног Косовског храма према нацрту Мештровића.

Понављати како је растанак тужан, како је мисао људска узвишена, како су звезде красне, како је смрт, као ноћ на крају дана, сигурна? Понављати то у стиху, у метру, у терцини, у кватрену, у октави, у сонету, столећима?

Сваки би се дерао на свакога, и нико није хтео да саслуша мирно никога. На крају крајева, вук би појео магарца. Сећам се, на пример, онога што се, док сам ја био тамо, десило два‑три пута Турцима.

При крају рата, све су већ биле проституисане. Имају врло лепе хаљине и Талијанке им завиде на хаљинама. Врховна команда у Сан

Пуковска трпезарија је раскошна, као да смо ушли у Венецију. Имамо пет јела, и сладолед, на крају. Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута, ни десно.

Ја се онда решавам да одем до Коморана, до двадесет и девете, да опет уђем у касарне. На крају крајева, после толико година, треба, ваљда, да ме неко време хране. Дугују ми и плате.

Било како било, београдски Универзитет, вратио ми је, од првог дана, ону животну радост коју сам био, на крају рата, изгубио.

Осећам нешто бело, витко, сузно, како одлази од мене; бело као роса водоскока кад ветар духне. На крају улице празнина, празнина; над крововима, мокра брда и шуме и небо. Све је тако замршено.

теорију „суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи од облака, румених шкољака, и зелених трава чак на другоме крају света...

Она, он, и муж. Понегде умешано једно ловачко одело, или ма шта што публика воли; иза завесе свира виолина, а при крају, под старост, све се жене смире. Ни један песник не јауче. То чине још само Словени.

народ Европе, париска Опера, фини музичари, свако вече, као неки гротексни контрапункт, хиљаду пута слушају, на крају речи, то, као из лонца, дебело öеö.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

“ Старац је недахнимице и са зебњом у срцу слушао шта му приповеда мушица. На крају, признао је, драге воље, да и мушице могу бити од користи на овом свету и да је Бог све што је створио — створио добро.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика кроз све улице, а свет је шетао горе-доле увеличавајући тиме свечаност.

чиновништвом: да мотри над свима осталим чиновницима врше ли своју дружност, и да утиче на снажење привреде у целом крају.

Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност када они убијају луде и пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље. — Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачки као...

Молитву ће за тај случај, ону коју треба, одредити војни свештеник; али, на крају молитве, да дође и ово: ‘Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких

Сви нам договори и разгоВори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на овакву сушу какву ваљда нико никад

Главно је да ви мени верујете да је ово било негде и некад у неком крају, а то је доста. Оно, додуше, некад сам држао да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али мало-помало, ослободих

остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом крају и да живимо по овим уџерицама?

породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом?

Изненадио сам се. Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.

За нама се сипа читав град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају крајева досади се и женама, те се опет простре тајац по нашим улицама.

Није ни чудо, ако се у тако забачену крају нађе по нешто чега нема код осталог света. У другим селима, кажу, ретки су истински побожни људи, а у нашем селу било

Обукли се на краљев дан ми сви и одслужили службу. Кад би при крају, поврвеше у цркву официри и чиновници... Звецкају сабље по глатку камену, по неке ципеле шкрипе, а по неки се ђонови

Занео се у прошлост... Одједаред му допре до уха звецкање звонаца и прапораца, којима кочијаши у овоме крају кинђуре своје коње.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

један крај наше отаџбине има и шуму и расадник и стругару и... окружну команду, на пример, дотле се у другом крају не примењује правилно закон о накнади штете причињене градом, на пример... СРЕТА: Тако је!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није

што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА КРАЈУ ГРАДА 248 ЛОНАЦ ПАСУЉА 250 ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР 251 ВЕТРОВА МУЗИКА 252 СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ

И БЕТОВЕН 285 СРБИ 287 СТРАХ ОД ПРОМАЈЕ 289 ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ 291 УЛИЦА БАБА-ВИШЊИНА 292 ОГРАДА НА КРАЈУ БЕОГРАДА 293 СТАРИНСКА ПЕСМА 295 ВИСОРАВАН 297 ТРЕНУТАК ИСТОРИЈЕ 299 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 302 ШТА ЧОВЕК ДА

низ улицу, Деца, крај лопте у центру, утонуше у ћутање, Само је ветар пиркао у танку фрулицу, У неком врту, на крају неке путање. Одмах потом, клицање радосно чуо је. А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је!

Можда та ни хлеба купити није знала! А шта ако ју је нека рђава жена украла?! У неко црно доба, на крају улице, Плану боја познате хаљинице: — Ево Цице!

ЖИТИЈЕ ВЕСЕЛОГ ДИМИТРИЈА На крају улице најзабитије Живи Весели Димитрије: Он нема занимања, нити је Пријављен код општине и полиције.

Северац цвили: „Збогом били!” А јужњак, Јунак, Кроз топал чунак Хучи у суирак! КУКУРЕК Н а крају зиме, као и увек, У увалу звани Кружни Усек Стигао, у расвит, кукурек.

То обично бива на крају јела, Кад се са стола прибор посклања: Нађу се зрео човек и јабука зрела, Пуни међусобног поштовања.

Јер то тако само почиње: Прво дрвета, па животиње, А на крају ће горосече И до тебе стићи, луди човече! Ко је кадар дрво пред кућом пресећи Од њега се надај свакој несрећи!

Одбијала је да се умеша у злочине, Нико је на убиство не могаде навести, И пустише је, на крају, да отпочине У малом музеју, спокојна, чисте савести.

Под ћебе моје завлачи се, брзо. Зимска хладноћа и њу је спопала, У постељу се гура, снагом свом. На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном.

ПОСЛОВИ ГОДИНЕ НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ Ко букет кликера трешња зрела Тамо, на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на

моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села, Та трешња зрела, невесела ...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Јоханеса Шмита је проналазак јегуљиних плодишта по океанима, а поглавито откриће да све европске јегуље, ма на коме крају Европе оне живеле, имају једно исто плодиште које је Шмит обележио, проучио, од њега радијално у свима правцима

Томе. У тој области, на северо-западном крају плодишта, налази се пространи корални масив Бермуда, који има облик огромне удице.

При томе често се дешава да једна врста експлоатише другу, али на крају крајева опет је свима добро. То су појаве које природњаци називају паразитизмом, коменсализмом, мутуализмом, симбиозом.

Инструменат утврђен на доњем крају терета основан је на томе принципу да, кад терет удари о морско дно, успостави се електрични додир који кроз кабл

Упознати са органским животом и животним приликама у дубинама океана, у којима ће се јегуља наћи при крају свога дугог свадбеног путовања, вратимо се роману јегуље, и то оној његовој фази која настаје од тренутка кад је

На доњем крају апарата налазе се саонице од јаког растовог дрвета, да се кугла, кад легне на дно, не би превртала, и да би, вучена

и ношене Голфском струјом, која их успут предаје другим морским струјама, па ипак се свака од тих двеју врсти ларва на крају крајева нађе у слатким водама у које су залазили и од вајкада у њима свој век проводили њихови преци.

Од Саргаског мора, пошто смо се на једном његовом крају задржали неколико часова да бисмо посматрали сплетове алга који су већ били загустили, упутили смо се право ка

Клима је на острвима веома блага; зими температура никад не силази испод 7˚ С., а лети се не пење изнад 33˚ С. При крају лета су честе оморине и јаке буре, па и оркани што пустоше. Нису ретки ни земљотреси.

За врх конуса везан је гвоздени терет да би кеса при спуштању у море имала свој врх на доњем, а отвор на горњем крају и да би, кад мрежа стигне на дно и брод је почне по дну вући, ишла тако да отвор дође напред, а да врх кесе заостаје

Вијак на задњем крају брода снажно је комешао запенушену воду, а високих водених обрва на предњем крају, који је дотле секао воду, нестало

Вијак на задњем крају брода снажно је комешао запенушену воду, а високих водених обрва на предњем крају, који је дотле секао воду, нестало је.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ја бих да исцрпем дане мога века Напречац, у крају топлом, или ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Боже драги, да га сан не вара тê овако старац узлетио? Срећа се је стара пробудила: у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива ниједнога; и данас је побјено мраморје дивне славе

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над

Али то не би трајало дуго. Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија. Јутра јој већ не би бивала онако свежа.

У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака. И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.

На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене

После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет

Шушкала је доле у спаваћој соби. Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући. Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да

по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.

старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.

А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.

Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.

На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао. Софка би се ди

зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Јер јужне звезде, чини ми се, сјају К’о над судбом ми њене очи што су; Јер природа ће у том чудном крају Можда на њену мирисати косу; Јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости моје; Јер Бог нам шаље

О, како жудно страст нас гони жарка Свршетку, крају. Па и бол ће проћи; Све, чак и љубав. Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што Же доћи; Посмртна звона у даљини

жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају. Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути.

Светлосни вали свега ме засуше, И блудим... Али не знам којем крају; Можда где душе у вечности стају. А доле далек шум света што гмиже! ...

У хаљинама твојим и у коси Пустићу прошли живот да нам мине; Пустићу вечност да нас тако носи Незнаном крају, бледолики крине.

Живот је цвеће снóва побр’о; Његове грубе кликћу хајке. Ал’ чујеш? То је успаванка Вечнога Оца, вечне Мајке На крају овог лудог боја, Мој верни друже, сузо моја.

Сва искуства само јадну душу руже. Јер, на крају, све ће бити једно исто: Празни ветри који „мементо“ зашуме, Мало трошног праха, ништавило чисто, Крај досадне,

Ту је тако згодно и весело. — Хвала... ПОРУКА Не, друже! Нека и то знаш на крају, Да ништа не мрзим што сам некад вол’о. Ако је срце сад пусто и голо, — Бедници се само и ништавни кају.

Или се неће повратити крају Прошлости којом падају сад таме, Прошлости драге, остављене, саме, Засуте болом у раскошном мају, Док дани горке

Тáјац пролазности. Снег... И бели мир. РОДНА ГРУДА На крају, ипак, дође један дан Кад човек не жели више да се бори, Кад му дух затражи какав виши плâн Живота, — дан тужан, и

и криви, А срушени вере старински олтари, — Једна лепа нежност још у нама живи: Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува плодан, неизмењен,

Доста нам је игре непотребног стида. Шта се најзад њиме и на крају стече? Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Не пали ни један докле моја не плане!“ рече полако Оташ. Из горе изиђе, па се устави на крају ледине, један — бркати Црногорац. За њим још тројица. Онај први поглêдаше на све стране; видјело се да некога тражи.

То се десило на измаку љета. На крају јесени, Јана отправише у „царско-војничко-племићко-васпиталиште“ у Прагу. Бјеше му тад настала тринаеста година.

ама сам у послу видиш...“ „Опрости и ти, жива била, ама казуј ако имаш што у краће, јер, како виђо, не мислиш крају доћи!“ прекиде је сердар, смијући се. „Стрпи се, чоче, чућеш све... Е, дакле шт’оно рекох? Да, е,...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Обично се клетве изричу са „да бог да“ (на почетку или на крају). И кад се то не изрекне, подразумева се. Клетве могу да се казују и по сазвучју (Миле, милео да бог да на коленима!).

“ Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила. — Ухватио курјак козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па пође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сад мршава, него да је остави до

Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на

— У шали се приповиједа да су Брачани негда хтјели острвце Мрдуљу да привуку крају, да начине пристаниште, па свезавши га великом дебелом личином, дошли сви на бријег и стали га вући.

Али у том наиђе и један пастир и за њим ђаво, с којим се пастир потуче, оборивши ђавола. На крају црквењак и један ђак зазвоне у оба звона на торњевима и сви одлазе са вертепске сцене.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Приповијетка је ова наштампана и у Љетопису у І. ч. од године 1842 с потписом на крају И. С. (Јован Суботић), и ова се од моје највише по том разликује што у њој о крави нема ни спомена. Г.

” Дете које је већ добро ђаволски занат изучило било, одмах скочи на воду и стане пливати ка крају и испливавши изиђе на брег и отиде к оцу своме.

Имена пренумеранта биће на крају књиге наштампана; зато нека ми се до назначенога рока амо за цијело пошаљу онако написана, како је ко рад да се

пође морем, и после дугога путовања по свету кад дође близу града, одакле је био онај царев син, она притера галију ка крају мало подаље од града, па изиђе на | брег и разапне шатор, па онда напише дару књигу: „Пошљи ми онога човека који је

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Када се павечерница служи, пошто јереј изрекне уобичајену молитву, ви треба да падате на колена, као на крају првога часа, и ка игуману ухо приклањајте, који добро говори: „Опростите ми у Господу, браћо, јер сагреших делом и

дивљаху се просветљењу лица његовог, говорећи: „О, блажени Симеоне, који си се удостојио такво виђење видети на крају, Владику Светога благодат ти дајући за подвиге трудова твојих!

И док проведох ту осам година, настадоше многи метежи у крају том, јер прођоше Латини и заузеше Цариград, бившу Грчку земљу, чак и до нас, и улегоше и ту у свето место.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Свецу запали једну свећу, а ђаволу запали две! И шта би, на крају? СКИТНИЦА: Нисам пред њом стајо више од секунд. Ал док сам Стајо, све се објаснило!

Нит сам ја на крају апшен због неког неслагања, него ми нашли у магацину мањак! А ни кувала није ко што сам фалио! Него ил пресољено,

ИКОНИЈА: Морам да питам, кад ниси дошла на време! Они зградилишта чекали, чекали, па на крају опсовали и отишли! Ред је да бар кажеш што си закаснила. ГОСПАВА: Не улази ми се у ову мишју рупу!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Али, која вајда, кад он у дућану, за тезгом никад није. По механама, са девојкама, момцима, тамо је увек. У ком крају чаршије дућан узме, цео комшилук, све девојке упали. На свакој свадби, весељу, он је.

АРСА А где ћемо их после? ТОМА Горе, у ону кућицу, на крају вароши. Ето им ту, кућа, башта, њивче, па како им Бог да!

ЈОВЧА (тресе се у силом загушиваном плачу): Дрвце моје... све моје... не давам... В Крај вароши. На крају Васкина кућица: проста, сниска, ограђена каменом и, као све забачене куће на крају вароши, покривена каменим плочама и

не давам... В Крај вароши. На крају Васкина кућица: проста, сниска, ограђена каменом и, као све забачене куће на крају вароши, покривена каменим плочама и цреповима. Сва разграђена и са зидовима од наслаганог камења.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Сат по подне, сунце припекло, нити даје ту више | стојати. Упазим на крају предградија широку ограду зида, унутра зданија и лепа церков.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“ „Фра-Вићенцо (1774, † 1793, †† 1835).

А кад би љетина издала? А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају. Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци натоварени дрвима и за њима Кушмељ касаху чешће пут варошице, а,

конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш дошâ кâ вист благовист од диве Марије, од Исуса

Након њекијех педесет корака пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори. Тако се учини Бакоњи, који стаде.

— Исусе мој, шта ли је оно? — запита сам себе Бакоња избуљивши очи. Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.

Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита: — Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.

Кад стиже ка једној стази која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје иза једне међе пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше

Од тренутка кад својим звонким гласом прво запоја, до тренутка кад послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Иза њих се сељаци гужвају и збијају један уз другога да се ниједан не би нашао на крају, огољен и оку и коњу. Пред Аћимом, официр нагло заустави коња у касу, колона се ускомеша и испуни пут, два војника

— Знаш ли ти да је твој деда умро с перчином? — стави руке на леђа и погури се. — Последњи с перчином у овом крају. — Хоћете да кажете да сам и њему нешто дужан?

Зар ја не могу да будем ништа друго до оно што сам по рођењу? Хајдучки син. То сам ја. Ледено хучи чесма. На другом крају Паланке три петла исто певају. Осећа писмо у џепу. Жели, а не може да га исцепа.

“ А коме ће он да посади јабучар? Од њега ће остати један камен и један Трн, тамо на крају села, испод дрена. Ђорђе отвара капију. Јасенови се окитили вревом чавки. Он полако и несигурно корача. Пијан?

На крају Прерова нећу стати: тамо Мијат, звиждећи, вуче воду и меси блато. Прави кућу, миш. И ожениће се сада неком удовицом.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Такве девојчице нема у нашој улици! — рече на крају. — Погледај јој мало боље нос и очи! — Јој! — врисну девојчица и шаком затисну уста. — Погодила си, значи?

Тај салаш? Рођаци који су долазили тек у јесен да покупе плодове чувеног старчевог ораха? Тај орах? Таквог у том крају ни пре ни касније није било.

На крају крајева, јахачи су били дечаци као и они. С осмехом су им показивали где се лове шкољке и ракови. Уводили их у своје ку

Саплетеш ли се или осврнеш, вода ће се склопити изнад твоје главе. Зато трчи. За живот трчиш! Тек на крају стазе су Златна врата, а пред њима Мајка ветрова.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Видинкапије; мало је ко памтио и многе већ разрушене а доскоро моћне џамије, чији су се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово нико није сећао где се тачно налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који је у

Господар Јеврем застаје испод прозора на крају бочног дела куће, прозора који гледа у Јевремову улицу, и дозива: „Никола, хеј, Никола!

Устанак није био на почетку, као пре седам година, него на крају, а устаници нису толико веровали у победу колико у погибију. То су биле разлике, велике.

А у Аннагаѕѕе, књижара је остала готово непромењена: у излогу те књижаре и данас, као и на крају прошлог и на крају претпрошлог века, на мркој кадифи, истканој од претамне светлости, леже старе књиге, са црним и

А у Аннагаѕѕе, књижара је остала готово непромењена: у излогу те књижаре и данас, као и на крају прошлог и на крају претпрошлог века, на мркој кадифи, истканој од претамне светлости, леже старе књиге, са црним и златним словима, које

Бечом, годишња доба су се смењивала и мењали су се дуси ветрова а он то није опажао: припреме за устанак су се ближиле крају и све је изгледало савршено спроведено.

У овом је крају Змај странац; онај неко то није мада, у шетњи, увек бира страну у сенци као да би да постане још неприметнији но што

Већ сувише дуго у својој смрти ни Доситеј, који се, на крају своје свакодневне шетње, опет упућује, у пполазу поред Шеих-Мустафиног турбета, Студентском парку, никако да се сети о

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Где на друга бројим, Ту крвника имам, Где ја ловор својим, Трнов венац примам. - Скори свећа крају, Данак црној ноћи, Ал' крај моме вају Никад неће доћи. Ђ.

Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају! О, да те тако ја не љубљах жарко, Још бих глед'о твоје сунце јарко, Слуш'о грома, слушао олују, Чудио се твојему

- Прелетела летом врх менека Половина половине века, А ја лежим у далеком крају, у туђини, туђем завичају. Што то тресе моје ледне груди? - Трошни пеп'о лако се не буди.

Ја бих да исцрпем дане мога века На пречац! у крају топлом, сјајном, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном! М.

М. Ракић ЛXXВИИИ ЈЕСЕН Прошла је бура, стишале се страсти, И љубав с њима све је ближе крају; Друкчије сада твоје очи сјају У њима нема ни силе ни власти.

И по крају целом Цвеће нешто шапће са сузом на лицу. А ту је и Она - у оделу белом, Поред мене клечи, и последњу жицу Са уздахом

Попа, Васко - КОРА

круже Одскочи Од своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто око самоће Слепа стопала Сабијају му врат У камени трбух Подземни лактови Терају му корење У црницу

га једино Бескућни поглед шетача Који му у круници Преноћи И тако Догорева пикавац На доњој усни немоћи На крају света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Када су га њихови одговори задовољили, он им рече: „Погледајте сада на ону светлу звезду што лежи на крају руде великих небеских кола, спојите је у мислима са поларном звездом, па пропратите погледом путању те звезде коју

На једном крају његовом стајао је, упрегнут, снажан рибар, а други крај његов вукли су остали да би га саставили са првим.

АРИСТОТЕЛЕС Духовна својина је неприкосновено власништво. Све и када су Спартанци и њихови савезници на крају пелопонеског рата покорили и освојили Атену, порушили њене градске зидове и дочепали се њеног злата, она не престаде

После многодневног чучања на лађи, ово пешачење беше му угодна шетња. На крају његова пута уздизала се поносито атенска Акропола. За непуна два сата стиже до ње и нађе се пред Пропилејама.

Да би оно наступило, потребан му је покретач, а овоме један такав исти. На крају тога реда налази се непокретни узрок свих кретања, први покретач, праискон свих кретања.

Кад, при крају дође ред на Аристарха, он положи своју десницу на његово раме и рече му: „Хвала ти, синко мој!“ Принцеза погледа

Тема за разговор беше у изобиљу. Они се при крају тог разговора споразумеше да се трубе папироса пошљу сутра рано у стан Архимедов.

Првобитна полуга, обешена у својој средини, носаше на свом десном крају свој стари терет, претстављен правоуглом; испод њеног левог краја беше обешена средина оне нове, додате, полуге која

Овде преда мном стоји једна полуга у својој равнотежи. Она носи на свом десном крају терет који је двапут толики као онај на левом крају.

Она носи на свом десном крају терет који је двапут толики као онај на левом крају. Та два терета држе се у равнотежи, и њихова отстојања од оне тачке у којој је полуга обешена обрнуто су

могао одатле уклонити, други од тих терета беше од тог места четири пута толико удаљен колико велики терет на десном крају полуге. И овога пута су отстојања терета била обрнуто пропорционална њиховој тежини.

Идем до њега. На крају ове широке улице лежи краљевски дворац, а његови перивоји спуштају се надоле, до саме обале Таја.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„Није далеко, ту на крају вароши, знате. А време је и вреди отићи, нема говора, јер је модерно уређена ствар и нема бојазни, што се тиче...

А кад и на крају друге године никаква успеха није било, позва га стриц па му рече: — Ево две године, Секула благо мени, како те слушам

Па сам задуго зверао и меркао лево и десно, али никако да се одлучим. Тек при крају села угледам једну скоро окречену зграду и пред њом младу сељанку, сва се бели.

А око оне пећи, у другом крају, сакупили се реконвалесценти око адвоката-поручника што са говорничком позом исказује своје мишљење о Немцима, које

Не знам ни како је тада изгледало моје јадно лице, али оно, што сам видео на другом крају витла, било је ужасно. Тај смртни ужас на лицу мога старијег брата и данас ми је пред очима. Онда је витло зашкрипело.

по оном концу и како га све стварније осећам у глави, па сам устао, сео за сто и одлучио да озбиљно размислим о крају ових нечувено ужасних мука. Као и многи други, помишљао сам и ја често да се убијем, али никад озбиљно.

А како се програм већ ближио крају, то сам све више веровао да она и неће доћи, па сам се чудио како сам се и могао заносити оном надом.

Тек кад смо промукли обоје, видите сами како шиштим, онда смо се смирили. А ноћас нисам ока склопио и, на крају размишљања, нашао сам: да треба да бегам, господине, бестрага да бегам, јер немам више ни снаге, ни храбрости, ни

Али шта? Ја имам једну ману због које бих полудио, због које се на крају крајева морам обесити у вези са фактом да сам редуциран, те, као што сам рекао малочас, не могу ни платити свој део за

коментарисао, ја ћу је овако изнети на јавност, и то нарочито са једнога разлога који ми је много згодније рећи на крају ове доста смешне и необичне историје.

“ У учионици, потом, завлада највећа тишина кад професор отпоче: — Било је на Власини при крају српско-бугарског рата. Ваши су вам, без сумње, причали да су тамо вођене велике и крваве борбе са Бугарима.

к... како Милош стеже. И ту, на том месту, и у тој напетости, а тек што је Лепир на крају оних немогућих мука изговорио последњу реч стиха стеже, Вук (да ли случајно или доиста унесен и потпуно предан својој

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тако се у мом крају и дојиље добављају из тих предјела. Из сурог, голог планинског залеђа. Чист оштар зрак и глад у желуцу као да

Просто се гушим у њима. Тако ваљда већ бива у старости, под конац. Елипса се сужује и своди према свом крају. Живот се враћа на своје почетке. Лежим тако, стрпљиво, бесконачно дуго с канулом усађеном у истрапљено месо.

гушћа, све сумрачнија, и напокон се претвара у мрачни, бесконачно дуги подземни ров у коме бије мемла и у коме се на крају не сагледава спасоносна луча, водиља. И већ се губи нада.

То је најпрече, то је најважније, послије насушне корице круха. Требат ће све друго оставити крају и подухватити се, удруженим снагама, у један велики, врховни напор да се она побиједи, да се превлада.

) Како су се припреме примицале крају, моје је узбуђење расло. А у ноћи прије дана представе никако да заспим; тек сам пред зору мало склопио очи.

Слушам причања о добром боги, о чистом срцу, које увијек и неминовно на крају надвладава тмушу, о цпећи умрле дјеце, која одмах постају плавокоси анђели с кошутском тугом од сузне доброте у

Као што ни ређање, алтернирање, супротстављање тема у некој симфонији не бива зато да би на крају неко некога о нечему увјерио, неко некоме нешто доказао.

Саградио је солидну вилицу на крају мјеста. Преко ријеке, „у Лучикама“ , купио је терен на коме је намјеравао подићи мали парк суптропске вегетације.

На столици поред ње, или на дашчици с непотребним дугметом сордине на крају клавијатуре лежао је растворен папир с нарезаном саламом или чварцима и с топлим ноћним крухом.

И само по ту цијену успијевам да изнађем и саосјетим људску солидарност с њим. Одлажем крају романсиране биографије мог младог доктора. Та идите, молим вас! Што ми причате!

Како би изгледала та вјечност, на једном крају затупљена као лењир а на другом зашиљена као стријела? Нема тога: постао сам случајно и из ничега, али нећу да даље

Долорес се бунила: „Не ваља тако учити дјецу.“ А ја сам одмахивао руком: „Остави то крају! Лаж је оно што малформира психу. Ако мала то и искрено каже, хипокризија је од моје стране што то незаслужено примам”.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Заљуља се прво коло, за њим друго и треће... Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.

разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.

Беше то зрео човек, око својих четрдесет година. На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.

То беше чувени, у оном крају, Пантовац. У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних

Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза. Њих двојица стадоше да ручају. При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром.

Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића. Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу.

Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.

— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.

Морао се негде одморити. После краћега двоумљења оде к Јову. XX У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.

га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. — Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша.

Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. — А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице. Зар те не прати Симо ?

И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Псуј, куни, вичи, грди га, шта не ради, на крају крајева рече: — Е, знаш шта? Још и на то ћу те мјесто одвести и, тако ми свега на свијету, ако се и туј превариш,

Кад тамо, али красни цареви двори, а нигдје се нико не види. Једна соба отворена, и тамо далеко на крају види се златни кревет.

Једна соба отворена, и тамо далеко на крају види се златни кревет. Тада рече тета: — Ено, побратиме, видиш тамо на крају онај златни кревет, ту лежи царева кћи; сад отиди тамо, па зграби цареву кћер заједно с поплуном и брзо је донеси

Кад отиду одавде, срешће их дивља планина, преко које неће моћи пријећи, јер нема никуд цесте; него на крају те планине има јабука, и на њој три јабуке да уберу, па да се једном баце на планину, одмах би им се цеста начинила;

пријеђу дивљу планину и велико море, онда ће их срести гвоздена планина, која је свезата са небом и земљом; него на крају те планине има лијеска и у њој три младице: да укрше те младице, па да прекрсте на планини, сама би се цеста начинила;

Дете, које је већ добро ђаволски занат изучило било, одмах скочи на воду и стане пливати ка крају и испливавши изиђе на брег и отиде к оцу своме.

КУРЈАК И КОЗА Ухвати курјак козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па кад дође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сада мршава, него да је остави

Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и, не нашавши је на

У то девет година он се обогати слушајући ћаћу, тако да је био најбогатији и најмудрији у свему ономе крају. Кад је то видио онај други свијет, испизме се сви на њега, па стану диванити да је премудар, те тако то и цар чује,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА Понова ево ја налазим себе У плодном крају старога незнања; Понова ево осећам потребе За пали тријумф бола и надања И илузија, и за све потребе, Сарану цвећа,

У моме оку последњи прамени Још живе косе. Више се не страда. Сећањем опет ја налазим себе У мртвом крају плоднога незнања, И склапам очи: дух нема потребе Мртвом долином ићи без пењања, У мртвом мору тражити погребе Љубави,

СА КУМАНОВА — ИСТИНИТИ ДОГАЂАЈ — У једноме крају старог Београда, После тол'ких дана опет гледам њега: Насмејана, ведра, лица увек млада, Које му сад краси из рата

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Моја мајка је потицала из једне од најстаријих породица у нашем крају и припадала је лози изумитеља. Њени отац и деда су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге сврхе.

Било је то дуго и болно искушење и скоро да ме је на крају издала снага, пошто сам стално био притиснут уз брану. Успео сам последњим делићем снаге и онесвестио сам се када сам

Нужда ме је натерала, па сам некако прибавио комадић неке гвоздене жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу у одговарајући облик и причврстио је за јак канап.

Учинио сам то помоћу мајских, односно јунских гундеља како их зову у Америци, који су били истинска напаст у нашем крају, а понекад су се под теретом њихових тела сламале гране на дрвећу. Жбуње се црнело од њих.

Између осталог, прочуо сам се као јединствени шампион у хватању врана у нашем крају. Начин на који сам их хватао био је врло једноставан. Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов.

Али неколико дана касније дознао сам да у нашем крају хара колера и искористивши прилику, вратио сам се у Госпић, не обазирући се на жеље својих родитеља.

Али он је рекао да то није могуће и указао ми је почаст тако што је одржао предавање о тој теми, и закључујући на крају је рекао: ”Можда ће господин Тесла да уради велике ствари, али му сигурно неће успети да уради ово.

Затим је наступио период борбе у новој средини којој нисам био вичан, али је на крају уследио успех и априла 1887. године основано је “Теслино електрично друштво “ са лабораторијом и одговарајућим

поштовањем односио према мојим достигнућима и пружао ми је све доказе о својој потпуној вери у моју способност да на крају постигнем оно што сам себи ставио у задатак.

Свет није био спреман за њега. Био је исувише испред свога времена али ће на крају ти исти закони преовладати и претворити га у тријумфални успех. ВИ.

уместо да буде благослов могло би да буде катастрофално за човечанство дајући повода раздору и анархији који би на крају резултовали устоличењем омраженог режима и силе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г.

Сваки од ових призора, чинило ми се, покретао је нову бујицу суза. На крају сам се некако смирио и престао плакати. Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: ”Нека га бог благослови за

Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.“ На крају је моја туга сасвим попустила и вратило ми се самопоуздање.

Мој први испит из енглеског језика положио сам врло успешно. При крају првог месеца боравка на фарми у Делаверу моје самопоуздање у знање енглеског језика прилично је порасло.

Али, на крају, он је био амерички дечак и знао је занат, а ја сам био српски ”жутокљунац” који није ништа знао осим да вози пар

Али чежња ми се није остварила па сам био срећан што сам на крају месеца био још увек жив. Узео сам својих зарађених петнаест долара и најкраћим путем сам се упутио на север.

Кристијан ме је убеђивао да сам испекао молерски и тапетарски занат па сам на крају и сам стекао уверење да заиста имам неки занат, што ми је давало много полета.

На крају, Билхарц је био задовољан. Као и ја и он је сва ова историјска дела знао напамет, упркос својим схватањима живота.

На мој захтев она се замислила да би на крају признала да се плашила да ми ова вежба не отвори такав апетит да ћу јој појести све живо у кући.

После свака два часа тестерисања купао сам се и ронио у реци Пасеик и на крају лета био сам сав у мишићима те сам могао учествоваш у трци на двадесет миља без претходног тренинга.

На крају прве године студија добио сам две награде од по сто долара: једну из грчког а другу из математике. Њих сам освојио у ја

Једног дана при крају моје последње године студија поменуо сам свом ментору Ратерфорду експеримент који је у слушаоници демонстрирао Руд,

Ћипико, Иво - Приповетке

Нађоше се у приземљу где је био смештен поч за сипање и мливо маслина и машина за озажимање уља. При крају, у зиду, испод котла што је пуштао пару као сиву маглу горела је жестока ватра.

Цвета узе торбу и пођоше. С вечера их господар настани у кућици на крају дворишта. На тлеху, по учеоцима, разбацана је слама и стручје бухача и два стара гуњца.

Они тек из причања и јуначких пјесама познају земљу у коју иду. Сјећају се да су толико пута гледали правце ономе крају откуда су се назирали голи висови како стрше у ведрину неба, иза којих се сунце рађало.

Ваља да прође поред саме касарне, а увијек, када се између војника нађе, преда да јој што зла не ураде. На крају града, с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су црвени застори на вратима спуштени

А лијепи сан још је милињем испуња: нашла се негдје у плодноме крају. По ораницама и ливадама пасе угојено благо и сија топло сунце. Ту се у сунцу срета са Спасојем. Он је води у хлад.

Чамац се хитро надиже и нагло пада. Марко свом снагом весла и сретно заокрене за рат; доплови крају, искочи на земљу, и, средивши чамац, упути се путањицом прама девојци.

стижући се, бијеле се, па кад ударе у хриди од рата, прштећи пјенуше се, док они у увалици одмјерено котурају се прама крају и, враћајући се, са собом у море носе жало.

— Може бити да је господар дошао. — Видјели бисмо брод, одговори он, погледавши на море прама другоме крају, па надода: — Није оно његов брод што је у по пута од краја; његов се по једру познаје.

Антица му хтједе помоћи, но он се успротиви, вели: „Сам ћу још данас!” Бродица јури крају, вода што капље с весала одбљескује се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на једну

Антица се трже из мисли и припомјести. Па се загледа у његове обилате и дуге руке што живо веслају прама крају, и, изнебуха, сјетивши се боље нечега што јој се отпрво по глави врзло, погледа у отворену пучину.

Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају. Антица с врха шкоља за њим гледа: јача туга но игда у њој се јавља, и лијепо зна да је то ради њега.

Чамац, силом гоњен, јури према шкољу, напире се да ухвати прву увалицу, али вјетар је жесток, гони га доњему крају шкоља Антица изнебушила се, не зна што ће.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Или је бар песнички дослућена. Управо зато се на крају овога Попиног циклуса „Косово поље“ – које је и поље птице коса и „длан и по зеленила“ – преобраћа у књигу, у свитак.

да нисам, и одмах сам га са своје стране упитао сећа ли се песме „Косовка дјевојка“, коју је баш у његовоме завичајном крају Лукијан Мушицки забележио од слепице из Гргуреваца и предао је Вуку.

Указаћемо најпре на оно што се споља налази, што се непосредно види, да бисмо при крају нешто дубље захватили сам проблем.

21 Право изненађење долази тек на крају Ђурићеве антологије, где се у објашњењу другог дела песме каже „Сунцем главу повезала, месецом се опасала, а звездама

није увек на великој цени: Навешћемо, као илустрацију, само једну, иначе изванредну строфу, с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну

она опсесивна слика „страшне међе“, границе живота и смрти, „што дели покрет од мира“: Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира „ Ко чека на међи?

„Вечерње песме“, у које спада и сва Лирика, штампана 1943, дошле су на крају, као сам врх Дучићевог песништва. По свему судећи, то је уопште један од врхова наше лирике у везаноме стиху.

искрсава судбина бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена „ Свом

ка средишњем лику, а то је мост, тачније: побуде које су подстакле његово подизање, сâм процес настајања моста и, на крају, његов изглед и живот „у кршу и дивљини“.

Композициони поступак који је Андрић применио на крају новеле има, разуме се, своје име – то је епилог. Али је то епилог који би, ако се придржавамо обичног временског и

), крећемо се од жеље и замисли да се мост подигне до његова изгледа и живота „у кршу и дивљини“, али нам на крају епилог намеће и другу „перспективу“: накнадно враћање од изгледа моста ка откривању жеља, намере и замисли које су му

Тако се трајање почиње да одмерава према почетку годишњег обртаја (сунчевом успону), а не према његовоме крају (сунчевом потањању).

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

компромитујем; па онда ја знам толико ствар да развијем и да јој дам једну нарочиту форму, ин форм спесиал3, да на крају крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад, – е са се ла шоз пренсипал4 – чим кабинет да оставку, ја

) А што се тиче љубавника, и ту... ЖИВКА: И ту се могу одмах послужити. Ама, ви мени нешто много увијате, па ће на крају крајева да испадне као да сам ја непоштена жена. НИНКОВИЋ: Пардон, мил фоа пардон!

Зато, слушај ти мене и држи се ти само мене. Видећеш, на крају крајева, да је боље што сам овако урадио и казаћеш ми хвала. Буди само ти увек уз мене, онда сам храбрији.

ЖИВКА (шчепа један број): А ево, прочитајте ово на крају, ево ово... ПЕРА (чита гласно): „Најзад, није никакво чудо што се овакве ствари дешавају у Кини, али је право чудо

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Авангардно рушење традиционалних књижевних облика, у чему је Црњански једно време имао улогу предводника, морало је на крају довести до слабљења жанровских раздеоба, па и до одређеног померања разликовних граница између стиха и прозе, лирике и

Она је и узета као основица за писање студије Сан Вука Исаковича. И, на самом крају, још само напомена да је у ову књигу, према првобитној замисли, требало да уђе још један рад - о Андрићевој Проклетој

и очигледно грчевитога десетогодишњег рада прерасла у роман, а тезу о изрођавању постепено је надрастала, да би јена крају и потиснула злехуда судбина саме јунакиње.

Али тај пад Софкин на крају романа, када је полупијана и од бахатог мужа Томче раздражена па остављена грешила са хотимице одабраним глувонемим

аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног сећања, ретроспективно окреће у прошлост,

Преци су, дакле, механички али с правом одвојени од еротике. 23 Тек при крају четвртог часописног наставка, где је римским бројем означена друга глава, почиње прича о прецима, уз мимогредно

према пчињском обичајном праву - уђе у снахину ложницу уместо сина, онда први дани Софкиног живота после свадбе и, на крају, Маркова погибија и сахрана последњи су догађаји исприповедани успореним временом.

После тога временски се ток опет, и све више према крају, убрзава, а особито након ефенди-Митиног захтева да му зет исплати новце које му је као откуп за ћерку обећао Марко,

А да ствар буде још гора, сазнало се да је Станковић био приморан да текст у самој штампарији при крају скрати за, отприлике, два табака.

24 Довољно је навести како Јован Скерлић вели да при крају „догађаји нагле”, „у суноврату” и „причање је у ско ковима”25 Премда је Скерлићева критика у многим појединостима

Јер оно се код Станковића убрзава и на почетку као и на крају текста, дакле на оквирима, а познато је да се с једне стране на оквирима и с друге у основноме делу текста примењују

Стога би се она с једнаким правом могла наћи и на крају романа: као сажето поентирање. Сада неће бити тешко да на основу обављене паралелне анализе истог књижевног поступка

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ни гласитијега манастира ни Тескобнијега места у крају. У њему леже мошти Петра Коришкога, које су Колашинци с тешком муком и крадом пренели из призренских страна.

виници огромне каце сличне великим стоговима, бачве за вино и ракију, крбље и бурила у којима се преноси вино по целом крају. Поштено су луди запињали око агина приноса, па је овај хтео да им То на растанку призна, агански и мушки.

Спаваће са њим у његовој одаји; његова се жена неће од њега крити. Задруга му је велика и јака, стриц најмоћнији у крају Арнаутин, први беговски наушник. Јаблана неће смети нико ни попреко погледати.

И на крају: прикрао се неко прошле ноћи и на спавању убио Јаблана... — Суђено, људи — клеше кроз дувански дим Кариман Кошутан —

увис, као да сведочаше да овај старац има и вољу и крепост једнога Вукашина Мрњавчевића, иако је сад бедни рајетин у крају где речи каурин господар даје тежу погрду, него што су раније давали паријама. Старац узе каву.

А преварио се био грешни поп Буњак и изостао у својем селу иза војске. У Црепуљи, на крају Колашина, држао се он под Турцима на пушци и својем јаком братству.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

(А ђаво се опет оном крају врати Где тај занат давно у вел’ко занати). Пуче брука кад се та работа откри; Кривцу се не прашта, ни брука с’ не

»Стармали« 1883. О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА и врлих му другова Лети, песмо моја, хрватскоме крају; Ако немаш крила, ти на уздисају. Отварају с’ раке што другове деле, Њине дичне кости здружити се желе.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено шибље; што више с једне стране горе, то већма сок на другом крају пуштају. Тако и жене, што више година имаду, то јаче и силније љубе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

пустињу храни Пред малим жбуном ватре тицом убијеном у лету Ту је живо што живи а нема га у свету Што траје почетак у крају а прошли су давно дани. Ту је све име или реч. У времену порани Сунца и других звезда и сунцокрета.

У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи. Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим тој речи чију поседујем моћ да је кажем.

Због твоје надмоћи остах пуст и сам, Што сних заборавих, па ме проже плам, Док на крају твог имена букти баршун Птице што прелете свет уназад варав До мириса руже у камену.

Краков, Станислав - КРИЛА

Мија пак није хтео никаквих покрета, промена. Све је било тако мирно и бело око њега, и досадно, да је он на крају заволео ту једноликост и досаду.

Говорило се о храбрости, чиновима и ордењу. Чак су двојица и револвере потезали. На крају се изударали песницама, испсовали, и онда су сви пили коњак из исте чутурице. Ниже њих су превијали рањенике.

Људи се топили и нестајали. Налазили су тек после удове по жбуњу. Људи кад гину, на крају постану весели. Можда и полуде. Такве су ваљда биле пијане прилике које су лутале кроз дим и јауке.

Превију их, убризгавају им камфор и морфијум, ови крче, иде им пена на уста, и на крају опет умру. Све је то било досадно и глупо. Опет. Још једна. Земља их засу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене

Шума, која као да се на крају саставља, одједном се размакне да нас пропусти. На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла.

Пошто голотиња није срамотна, многи је уопште и немају. Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона.

Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају. И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих снова; огорчен до

Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.

за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим мочварном крају. Међутим на Зазандру стижемо у први мрак.

Тако за петнаест само франака добијам маску за коју сам доцније дознао да је као тип од најстаријих у том крају. Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...!

Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља. Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише

у колибу, око нашега прага, збијени као овце, трпећи исто толико хладноћу колико и страх што треба да проведу ноћ у крају по коме само круже приче о људождерству.

Он је фетишер и подигао је међ колибама прву грађењу кућу у овом крају. Како никада није видео кућу са верандама, четвртастим собама итд.

Ја сам у једном крају тад био као какав краљ; тражио сам злато; овај црнац дошао је да ме служи и сваку моју реч слушао је као пророштво.

Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном. Да ли ме разумете? У најдивљијем крају подићи свој дом, сâм; од свога труда; у дивљини. То је највећа ипак ствар, градити.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Лупа у дланове.) Уверићеш се сад!... (Ћерим долази и, прекрстивши руке, ћути пред пашом.) Ћериме!... Тамо на крају Стамбол-капије, Баш где се види онај одронак Гробнице давне неког Римљана, Данас ћеш једну главу видети.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Пожар се прво појављивао на једном крају села, после се ширио цве даље и даље и напослетку обузимао цело цело. А y моравској долини села су честа; и сва та

Док сам ја на једном крају шанца био заузет овим призором с коњицом, на другој се страни шанца зачуше гласови: — Ено их, ено, вичите ове наше

Јовановићем, повукао се Бучју и Влашком Пољу да брани брдске пролазе на томе крају и да свеже бањску војску са нашим трупама што су биле прибране у Лукову.

Ти се сећаш, да је при крају 1874 год., после узалудних покушаја Мариновићевога министарства да ради са скупштином, дошла министарска криза, y

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

“ И овај грешник крене. Сумњам да се и један читав из тога вода вратио натраг. На крају нам напомену да је за Милоша мислио да је неки бугарски војник који је дошао да га изнесе. Од болова није очи отварао.

Радовали смо се што је бар неко од нас закорачио у своју земљу. Нисмо ни слутили да ће тај исти Кајмакчалан доћи на крају и нама главе.

— Молим те, ти ништа више не дискутуј са њим. „Комисија“ је стекла своје убеђење, и на крају ће донети свој суд. Нас само интересује шта сте ви, четници, радили по заузећу врха Кајмакчалана. — Шта смо радили?...

Господин капетан ће ми достављати сваког дана о иступу појединаца, а ја ћу саопштавати команди места. — На крају је ипак ублажио тон: — Али ја се надам да ћете ме ви као интелигентни људи разумети, и да међу нама неће више бити

Запитао сам га застрашено: — А шта ћу вам ја ту? На једном крају усана капетана Стојановића јави се једва приметан, ироничан осмех: — Сасвим, сасвим, вас нећемо водити.

Онда иза ровова објавница пружала се мало заобљена чистина, на којој је било нагучено камење, као бодље у јежа. На крају тамо видели су се бугарски ровови, и отуда су зјапиле пушкарнице. — Видите ли ону огромну стену лево? — пита командир.

Ни длака не сме да ти „фали“. Два војника су из једне рупе с тешком муком извлачила огромну бомбу, која је на задњем крају имала један продужетак као чеп а са крајњих обода бомбе пружали су се широки наставци као крила.

— То је добро. Ми имамо овде широке, беле завоје, н нека последњи пушта кроз канал, а на крају нека стави гужву... Видите, тога се нисам сетио, а веома је важна ствар.

Најзад иду лиферанти и забушанти. Када се закључи мир, падне команда: налево-круг! И они који су били на крају сада су први, а ови мали пешаци, ако су још у животу, остају последњи.

Али пале су ми у очи њене дугачке трепавице, извијене навише... Били смо већ при крају моста. Одатле настаје брег, на којем се налази један мали парк. — Јесте ли одавно у Греноблу? — Деуx моіѕ дéјà.

У џепу случајно нисам имао ништа, да бих је на крају и преварио како је то мој талисман. Зато сам је погледао и казао тихо: — Ево, дајем вам себе као талисман.

По обичају, пољубили смо се. Али тада сам се сетио Арлете... Затим смо играли фоте. На крају осуђени пита свакога редом: „Qуелле хеуре ест-ил“ — колико је часова...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

и потом, получивши га, восклицава: Вени, ветре мили, И на златних крили Ти довеј ми гласак И мио и сладак: Да на моме крају Мир и слога трају. Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско.

ово говорило Момче младо голобрадо, Лице му се зажарило Као небо на заходу Кад се јарко сунце смири, А кад речи крају дошле, Погледало на девојку Као јагње на клаоца.

Облаци страшни, Ах, куда, куда? Немојте небо Наткрити свуда! У једном крају Белога света С надеждом блиста Сад једна звезда. О, даље, даље Од звезде оне, Да ни облачак На њу не клоне.

На крају песме, на 4-ој и последњој страни књижице при дну, издавач је ставио следећу занимљиву примедбу: Стихи ови јошт у предр

у стиховима од по пет слогова с тросложним припевком на крају строфе”, као и песма О Савка, Савка (в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 284). ПРОБЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— дочека' га ја кô из свог штуца; састави' ватру у ватру. Попасно је доба. Сунце привило крају и већ пада на заранке. Пушке учестале. Пуцањ се све ближе и ближе примиче.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Виде Порок како рог двогуби држи. И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом тутњаше све јаче. Цар стаде. До ножа прсти су му склизли.

'' XXИ Сву тугу своју у те бих да скријем И да, друкчији но што сви ме знају, На твоме недру, кô у родном крају, Кришом од људи сузе своје лијем.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Андрић је пре на крају него на почетку једне наративне традиције, коју је он транспоновао у савремене облике приповетке и романа.

Најистрајнији у експериментисању је Бора Ћосић (1932). На крају је свој обимни роман Тутори (1978) свео на игру градње и ироничне саморазградње, у чему се читалац тешко сналази.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Скори свећа крају, Данак црној ноћи — Ал’ крај моме вају Никад неће доћи! 1856. ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма,

Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима. Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку — Украјину... 1876.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

И стопом то, и скутем, врелини врео, усна кад усну испијајући прокази, на крају нестати цео, ал’ проклијали трази. 5 Ходим, јер ходило туда.

И стопом то и скутем, врелини врео, усна кад усну испијајући прокази, на крају нестати цео, ал’ проклијали трази. ВЕСТ 1 Заплáви на крила жар.

И осетих на души слој заборава сив, прахом кад време поспе затурену твар. 2 И видех, у родном крају, присојем на зелен-брегу, где леска листава и дрен, првенце ђурђевке бела рука тражи.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније. Истина се и даље ложило и даље

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ћоровић, Свети Сава у нар. пр., 187, упор. и БВ, 16, 1901, 212). Свети Андрија на крају свог првог живота (пре своје палингенесије) спалио је сам себе на л. (СЕЗ, 41, № 166). В. л.

на то да је јабука жртва становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје оставити мараму и јабуку, а у средини бацити једну мараму низ воду, да јој нечастиви не би наудили̓« (ТРЂ,

момак не може да ожени, треба — каже се — да ћутећи копа бели трн, док га целог из земље не ископа, и да на његовом крају нађе неки црвени котур.

Ц. л. употребљује се и као апотропајон. Кад се зида кућа, обеси се на једном крају неколико главица ц. л., »да би се од куће одбили нечастиви духови« (Браство, 8, 50.

На крају, поједу по парченце од печене лубенице или диње« (ГЕМ, 37, 1974, 223). У источној Херцеговини лубеница »издубљена, напу

, онда томе више нема спаса« (СЕЗ, 70, 1958, 395). У истом крају, док је мртвац још код куће, на ивици сандука сече се ј.

Оман. Сади се у уљанику (СЕЗ, 65, 1952, 253). Многе мајке пред прво дојење »узму коријен од о., па га на једном крају заравне ножем и издубу, онда га свега пробуше, метну на брадавицу од сисе и кроз њ подоје дијете« (често се чује: »Да

басму у којој се помиње и »бор самоник« и која мора бити веома стара с обзиром на то да је бор одавно уништен у овом крају (ГЕИ, 9—10, 1960—1961, 121). Тамјан.

сједињавање два рода путем брачне везе«), свекрва невести преко прага додаје »под сваку мишицу по једну погачу«, на крају свадбе ломи се кумова погача, па погача старога свата, који одлази последњи (СЕЗ, 86, 1974, 431—449); у Горњој Ресави,

Од свега тога овде се може само мало напоменути. Припреме (и врачања) за сетву (и за следећи род) почињу већ на крају жетве или бербе: од последњих класова жита прави се тзв.

жању (»да се клас не отрише«), усправљају први сноп с »класом нагоре« (да би жито у идућој години било још веће), а на крају жетве »хватају се сламке«: »свако по за један крај од сламке«, па се љубе ко се с ким ухватио (СЕЗ, 70, 544 ид; 83,

Сем тога, на крају жетве, прави се и »божја брада«. Између осталог што се том приликом чини (или се чинило) у неким нашим крајевима (и

Ћипико, Иво - Пауци

Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне. Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави

Али пусти крају, не питај! Није ми ни у вољи, виси му подвојак као у вола... а куљав... Ха! — И надуши се смијати... Ма збиља — опази,

Што му се мари за друго! Доста је да крај с крајем може да завеже. „Али овако, нећеш никада крају; гдје је то? Отац се силно задужио” мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је, под дебелим вуненим покривачем,

” Радивој диже главу и вели одлучно: — Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо! —Пођи! — вели отац. —Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће!

Пунећи торбу, стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша ... — Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град... био сам два мјесеца солдат.. .

А жељезница с тутњавом јури ка његовоме крају... Илија поће попу Врани и плати за вјенчање Радино талијер и три форинта глобе; равна три форинта, остаде му у

али не заборавите — препоручи — да у молби наведете да рубач порубано одмах собом поведе, јер друкчије с њиме нигда крају...

—Нека, болан, пусти.. .. платиће луди влахо... А да, што би они без нас? Пусти крају, биће њима још посла... —Ради како знаш, али мога не пуштам! — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре!

човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар, — мора да је коњ превалио усред пута, па је покојник вукао товар крају... Гледајте траг у снијегу... И о томе , разговарају неко вријеме.

Ето, зато сам те звао, да се знаш владати. Путем Раде размишља о дугу: — Сила га се божја накупила, нећеш нигда крају! Истина, примакло се са имањем; земљом најживљи је у селу; изашло је на очеву али која вајда?

Плати порез, шумске глобе, пољске и друге, па никада крају... „Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило” помисли.

— и никако да са Раде ока скине. Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова. —Маша приђе Ради. —Гдје си ми ти? — вели му.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Остали верују како га је епископ послао да би повећао број писмених калуђера у овом крају. Кријем од њих истину. Прибојавам се Прохорове злобе. Казаће: уплашио се старац смрти, сувише му је стало до живота.

Димитрије Глас о игумановом оздрављењу нагло се проширио по читавом крају. Нагрнули су одасвуд кљасти и узети, шугави и костоболни, сушичави и суманути.

Тако је, одговори монах: погрешно. Рана не трпи неуку руку. Знала сам да ће се све то на крају окренути против мене.

је наш лепи брат зауздао још једну болест, задобио најважнију победу и утврдио за сва времена свој добар глас у овом крају. Вратио се с Куле с тако добрим вестима да је сироти Макарије помрачио од одушевљења. Препородио се.

Знало се да ће он, на крају крајева, ишчепркати однекуд једну којој Јевђеније неће моћи наћи ману. Тако се и догодило.

Причао је, не без гордости, о свом крају, лагао је сочно и лепо, па сам га са задовољством слушао, смеју лећи се у себи.

После лешинари изнад распадајућих тела, дробови коња помешани са дробовима људи. На крају, избељене кости зарасле у травуљину и коприву, змије које се коте у лобањама... Рат.

На крају истури какву своју лакрдију. Каже како ће ме, кад нестане хране, лично исецкати на ситне парчиће, бацити у казан и скув

из ковчега чисто рубље, помогла му да се пресвуче и сада га онако чистог и готово подмлађеног чешља да јој у горњем крају, у врху свечаног стола, буде леп и господствен. Све се вратило у своје лежиште.

Забавља се. Ништа му не могу. То је човек. Све је постављено на главу. Још ће испасти на крају да тај безобразник постане јунак само зато што га не може сломити наш презир и наша осуда.

Видео сам два манастирска меропха на крају ливаде, код Прохоровог гроба, побијају три велика ољуштена коца. Упутио сам се онамо и видео да су кочеви од глоговог

Ако су видари у неком крају најпотребнији, тада ћемо сви бити видари тако што ће нас Доротеј поучити. Ако наиђемо на тек саграђену цркву којој

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

су прошли и времена дуга, Многа царства пала, а многа се дигла; Али моја сумња, кô и моја туга, Још никако није своме крају стигла.

Где сада замишљен стојим, Од раног детињства свога ја сам, у души својој, Блудио по истом крају, по цветним пољима твојим.

На пустој обали речној, на крају бурнога града, Где пастир у рâно јутро свилена догони стада, Он нађе склоништа себи.

У крају дворишта равног гранати орах се диже, Ту кравар у хладњак седе кад дома с Амором стиже. Исприча кметици редом све што с

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Одморимо се и прикримо се овде да нас нико не види. На крају ове алеје лежи циљ нашега путовања, а њему се смемо приближити тек када нам издишући пламен на његовом жртвенику дадне

Али Ваша снага малаксава и, при крају нашега путовања, на седмој кули ја Вас носим у наручју до горње ивице последње рампе, где се заустављамо пред

Но она ме при крају мога боравка мал’ не изневери. Шта ћете, срећа је женскога рода. Ево шта је било. Наш конгрес се приближавао своме

Шта ћете, срећа је женскога рода. Ево шта је било. Наш конгрес се приближавао своме крају. Дефинитивне редакције његових календарских одлука већ су биле састављене и усвојене, па је само остало да се оне,

оног првог текста - ту је истинити догађај био песник дивне једне алегорије - обнову и препород наука при крају средњег века.

На крају даљског атара, код патријаршиске пустаре Мариновци, налази се један бунар који се још за време мога детињства звао Мила

краја квадранта где му се налазила његова најнижа тачка био је сазидан један вертикални стуб који је на свом горњем крају, баш онде где се налазио центар квадранта, имао опет једно прозорче у виду прореза.

Зато је центар Меркурове путање удаљен 60 сантиметара од средине овог стола. На овом једном крају своје велике осе, Меркурова путања приближила се Сунцу највише, а на другом крају осе најјаче се удаљила.

На овом једном крају своје велике осе, Меркурова путања приближила се Сунцу највише, а на другом крају осе најјаче се удаљила.

довршена, образована је поворка берача: на челу гајдаш, за њим девојке са евенкама, иза ових остали берачи, а на крају наше винограџије. Уз свирку и певање кренула је та поворка у Даљ, докле је требало више од сат хода.

Овоме, овде, не беше ни то доста: он је од својих завоја начинио кардиналску палицу, праву а на крају увијену. Изгледао је, заиста, врло отмено.

Онда бисмо видели ово. Из столећа у столеће, бивају, са сваким кораком у прошлост, лета у томе крају све топлија. То тако иде све до 9500 године пре Христа.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Такође, на самом крају века будимски учитељ Николај Лазаревић преводи верзију романа Робинзон Крусо (Живот и чрезвичајна прикљученија

Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О КОСИДБИ МИЛОРАД ПОПОВИЋ

Станковић, Борисав - ТАШАНА

За време певања сви раздрагани, само Решид бег дубоко замишљен. При крају певања Јусуф бег се обраћа Решид-бегу. ЈУСУФ БЕГ Шта тако дубоко мислиш, Решиде?

МЛАДЕН (зачуђеније): Како то, дедо? МИРОН (значајно): Срете ли Сароша? МЛАДЕН Јест, на крају улице. МИРОН Из кафане ли је изишао? МЛАДЕН Кафана је још била далеко.

Све је за њу, а ја земљу једем. МИРОН (крстећи га по лицу, те му руку Парапута љуби; узима га за руку и доводи крају собе): Ходи. (Хоће да га посади на миндерлук): Не бој се. Седи.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада први момак, а на крају само фирмоносац радње коју одавно воде његови ожењени синови из првог брака.

Старији људи су као на длану видели историју једног породичног живота. На крају крајева буде тако као да су сви чланови породице за нешто криви, и једно од другог се крију.

— Добро да ме разумеш, Тодоре. И ми волимо успомене из младости, само, знаш, у нашем крају остављају венчане венце тако само католици, Швабе, а ја ти, брат си ми, не волим Швабе...

Али ако је стало до нових и млађих кола, онда, господин надзорниче, ево да вам кажем како се шале људи у мом крају: посади руду у земљу, па ће нићи нова кола. А сад извол'те да с нама вечерате, да једемо, да више не разговарамо.

Некада с револвером у џепу, некада и без џепног ножића. Чудан бесмисао, и опет неискорењив обичај у том крају, да поседници, богаташи, охоли на богатства и преимућства, по цену глава својих нису излазили из куће као други свет,

— Много је то заплетено за мене, што рекосте. У нашем крају, зна се, има огњиште и имају се деца, и имање и кућу преузимају огњиште и деца.

Али шта би и куд би без мене, и моје куће, и Тодорове доброте... Овамо-онамо, најсигурнији је Шваба. Кажу у овом крају: солидан к'о Шваба. Е, баш се та швапска вера мени поткопала солидно.

— „Тамо у мом крају — каже госпа Нола — ми нисмо навикли да у црну кафу дробимо, па од мене примили то и сви моји укућани.” Општи смех.

Увек има право ђаволски господин Јоксим. Тамо на крају варошице, забелела се била лепо окречена кућица, и у њој млад пар почео да живи, и ради, и јагми да откупи малу њивицу

— Ајде ти, женска главо! Зејтина би! Зејтин је за пржење сомова! — Сви се смеју. А опет тамо на другом крају варошице, на ударцу друма, у лепој и напредној улици, стајале су једна другој прекопута: напредна српска бакалска

Колико би теби теже било у животу да ти ја нисам била и мајка, а ко зна шта би било од мене, у овом крају, и поред Тодора, да ниси дошла ти. Ти си била срећа и за сиротог Тодора; сећаш ли се како те је волео и мазио?

И можеш га волети колико хоћеш, и чинити што хоћеш, није ни платиша ни вратиша... То имам и ја сад да запишем на крају мојих заплетених рачуна, и да се не чудим што су заплетни. Шлајфер је сахрањен по лепом времену.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

То је спремање нешто подуже трајало и, на крају, сопранисткиња изгледа да је добро схватила соло, али га композиторова жена није схватила.

истрајношћу једнога пасиониранога иследника, дешифрирају, коментаришу, објашњавају, обрћу речи, премећу реченице и, на крају крајева, на основу нових података, тако измолују покојника и тако преврну биографију, која је дотле била написана, да

Но важније него то је да сам ја, после првих зуба, на крају прве године, већ стао на своје ноге и проходао. Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке.

Седници је председавао сам прота, а у крају једном седеле су три тетке, као три митолошке парке које преду судбину, и мешале су се у свачије мишљење.

На крају четврте године обукла ме је мајка у нове хаљине, закопчала ме пажљиво одостраг, стрпала ми у џеп чисту и лепо савијену

Према томе, само се по себи разуме да сам на крају прве године пао на испиту из три предмета и остао да понављам први разред.

се да је то био мој друг, који је био још гори ђак но ја и са којим сам ја, за време приватних часова, играо мице а на крају месеца делио хонорар.

итд.“ или: Јус се претвара у цис, цис се претвара у бис итд...“, и на крају крајева реч црно сад гласи: бело. Сећам се једнога предавања из историје Срба, које је професор овако завршио: „У

говорио лекцију са уверењем да сам добио четворку, а она се — јус у он, он у дебело јер, дебело јер у танко јер — на крају тромесечја претворила у двојку.

А једна мисао изведена и исказана, то је реченица. Воз је на крају своје мисли стао и не иде даље, а то значи, и на крају реченице треба казати: стани, не даље!

А једна мисао изведена и исказана, то је реченица. Воз је на крају своје мисли стао и не иде даље, а то значи, и на крају реченице треба казати: стани, не даље! Е, то „стани и не даље“ бележи се тачком.

Е, то „стани и не даље“ бележи се тачком. На крају реченице, дакле, бележи се тачка. Да, али воз не може да потегне из Београда па право у Ниш а да се нигде успут не

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— вели кроз смех потпуковник Петар. — Тако вам и треба. Него држите Војина, да он, рањен, не падне. Једва стигосмо крају. Војници одвезују крпе са коњских ногу, товаре сандуке и џакове и журно полазимо.

Вођа извиђача нам објасни да се на крају ове равнице, одакле почињу они кршеви, налази црногорска граница. Одатле настаје Албанија. — Све даље вода носи...

Пред нама се указа равница, кратка, али врло угодна, засађена неком културом и ретким дрвећем. А на крају равнице је село, прилепљено уз брег као птичје гнездо. Вођа нам рече да ће у овој равници бити наш бивак.

шта нам Бог дâ! — зачух где неко говори. Кратак и снажан урлик разлеже се са наше лађе. Наједном на оном другом крају палубе настаде нека ларма, вика и гласови војника: — Удави се... помагај... — У помоћ... — Не дај...

Рече ми још Танасије, да је сада дошао да набави један велики шатор за свога командира. — Побогу, човече, ти ћеш на крају да заглавиш у апсу — додаде потпоручник Драгиша, који је за све време слушао причање Танасијево. — Ја?...

У њему је становао ађутант и ту се обављала администрација целог пука. На земљи, у једном крају, била је прострта слама, преко ње пребачено ћебе, а на ћебету беше емаљиран тањир, у који је капала вода у правилним

Код коња! — Ама они само „вранцуски“ говоре! — добацују послужиоци. На другом крају њачу мазге брдског пука. Војници их са извесним неповерењем гледају, јер сада први пут управљају њима.

А и наши ће изгинути. И то на прагу своје куће. — Ах, на страну уверења да ће на крају свеопшти мир победити — размишља потпоручник Љубиша — тешко је ипак при помисли, да нас више неће бити...

Леви крај Преслапа губи се у врлетима и кршевима. На једноме месту ближе предњем крају, искочила гола стена, испуцала по површини као храстова кора, а на врху је шиљата као зуб раздирач у тигра, и небо

Они ће горе изгинути док ја пронађем ту батерију. Од овог мог лутања зависи можда опстанак пешадије, фронт и, на крају, могу још да будем крив за неуспех.

Можда болује од маларије, те му и није стало до живота. Неко митраљеско одељење одмарало се испод једног дрвета. При крају села, у последњим двориштима кућа, угледах склоњене предњаке батерије. Војници су запрезали коње.

Навикли су војници на такве збегове. И њихови укућани бежали су исто овако пред навалом непријатеља, па су на крају остајали незаштићени насред пута. Налазимо се пред одлучним часом. Непријатељ је пред нама. Васкрсла армија придолази.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

снага ми се досадила, Надам се да ће сад све настати као на шареним сликама Пољопривредних календара, Где на једном крају окопавају винограде а на другом крају Котарице грожђа односе. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију.

сад све настати као на шареним сликама Пољопривредних календара, Где на једном крају окопавају винограде а на другом крају Котарице грожђа односе. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Као рођена сенка свуда где год би крочио пратио га је смех, туго црна! На крају је пристао да га деда за нос и уши вуку. Шта је могао друго? Гладни су му били и желудац и око: само је храну сањао.

Чему хитња? И ходом мрава и трком антилопе стиже се истом крају! Након сече празнога класја Цареви доглавници нису имали брига: али Цар изгуби мир и не нађе га ни дању, ни ноћу.

Пушила се глава од премишљања Доглавнику Доглавниковог Доглавника. На крају се сете: поданици могу остати у Царевини, али ће послове обављати ноћу кад Цар спава да га не би ометали у испуњавању

Други тањир, друга кашика, виљушка, нож. Затим по парче хлеба, па мало поврћа и меса њој, мало њему. На крају, по чаша млека. Шта још? Гладан је био дечак, па рече: — Почињемо, Принцезо! Видиш ли како си бледа? И, гле чуда!

Схвати Варалица, наједном, да се на опасне стазе упутио. Шта сада? Себи је реч задао, а од себе нема узмицања. На крају, једном се живи, једном мре! Могао је већ на робији иструнути, могла му је пустиња кости осушити.

Али, или се звезда не би сложила, или би остале закључиле да је нека друга погоднија. Једва се, на крају, неко присети да у јату Кампедура живи мудрица Тау Ка која и рађање неба памти.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) Коштану у колима, опкољену пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1906. ЈЕСЕН Прошла је бура, стишале се страсти, и љубав с њима све је ближе крају; Друкчије сада твоје очи сјају — У њима нема ни силе ни власти.

Месечине покрило га платно. Моје срце лети, и кличе, и гори, Просторима кружи и, кô метеори, По родноме крају расипа се златно... 1912.

вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

посебан род, епска песма је по начину казивања била хорска; тек током времена она је постала индивидуална песма, а на крају родовског и на почетку класног друштва појавили су се и професионални певачи (као и професионални приповедачи, па чак

Судећи према познатим епопејама. то се догађало при крају високо развијеног родовског друштва (Илијада и Одисеја) и у раном класном друштву (Еп о Гилгамешу, Махабхарата,

На крају родовског и у раном или неразвијеном класном друштву, кад је епска поезија достигла врхунац, подела рада била је већ од

“ У песми се од свега тога сачувало веома мало. И у песми он живи у горском крају, али не у родопском, него у дурмиторском.

Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу Бранковићима и Лазаревићима на крају XИВ и у почетку XВ века (до 1413). Но ни томе нема ни трага ни потврде у писаним изворима.

Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу Бранковићима и Лазаревићима на крају XИВ и у почетку XВ века (до 1413). Но ни томе нема ни трага ни потврде у писаним изворима.

На крају ослобођени момци и девојке доносе своме заштитнику разне дарове. У једној другој македонској песми — о Секули и латинс

У каснија времена, кад би се у неком крају хајдучка борба утишала и турски зулуми повећали, жалост за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде,

хајдуци који су живели на левој обали дунава прешли су реку и у близини Београда потукли 150 јаничара. При крају XВИ века хајдуци су — заједно са устаницима које су предводили — пустошили чак и градове: Вршац, Никопољ, Рушчук и др.

Турци су се усуђивали да путују само у великим групама и са добро наоружаним пратњама. При крају XВИИ века хајдуци Србије, пошто су Турци претрпели неуспех у опсади Беча, дигли су народ на устанак и направили

Хајдуци Србије при крају XВИИИ века, у доба Кочине крајине, и на самом почетку XИX века, представљали су веома озбиљну снагу и одиграли су

Ту их је скоро нестало међу осталим становништвом.“ дело сењских ускока наставили су у средини и на крају XВИИ века котарски и приморски ускоци.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Како ли је само наоружан, све звони! Лазар и Стриц на крају су једва ухватили магарца и за улар га повели кроз Прокин гај.

Ав-ав-аууу! При крају Гаја, на оној страни куд се изгубио Мачак, зачу се неки лом и кршење. Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха,

Још неколико пута запитао је Сивца шта мисли о Мачковој храбрости, али како се магарцу очито није причало, Стриц на крају мудро закључи: — Имаш право, треба спавати.

Та шта му ко може! Уза њ су Јованче, дугачки Стриц, Вањка, Ђоко, Ник, а ено, сасвим на крају, и Николице с кујом, с љутом Жујом! Дедер, ко је тај ко их смије дочекати ? — Ехеј, гдје си сад, вуче, кад је ту Жуја?

Испитивали су и даље неравне зидове све док, на супротном крају од пролаза за језеро, не открише нови ходник нешто нижи и тјешњи од онога првог.

осјећајни Вањка, на сваки његов предлог најприје се замисли, али кад се једном крене, иако спор, престићи ће и на крају надвладати онога најватренијега. Посљедњи у логор обично стиже Ђоко Потрк.

— Састанак овдје, код моје куће — објави на крају кнез, а затим се, по густу мраку, ратници разиђоше. XXИВ Као да су омађијани, дјечаци су зурили у тајанствену

—А шта ће радити остали дјечаци? — упита Вањка Широки. — Двојица ће стражарити на Голом брду на супротном крају села, па чим спазе дим на Лисини, нек одмах пале ватру код себе на брду.

Потрчао је укосо преко шумарка и тек што је доспио у ријетку ниску шикару на другом крају, кад с друма грмну оштар глас: — Стој!

Непријатељ од вароши упорно настоји да се пробије до села Липова. Мисле да је то средиште устанка у читавом томе крају и да се негдје у њему налази штаб партизанског одреда. Из даљине се чује потмуло брујање. Мачак први скаче на ноге.

— грозио се он. Руководилац курса, провјеравајући да ли су сви слушаоци у разреду, увијек је на крају прозивао и малишана: — Николица с приколицом! — Ту смо!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Те у томе обнезнању сви углас подвикнуше: што је то, рекоше, и тко је? На крају, ето, кад већ готово надајући се чекаху ослободити се и извести се близу на крај, онда текар изненада нападе и опколи

Потрчах за тим момком к мору. Видех код мора на крају где још стајаше — има до десет младих момака — врло се о том порадовах гледећи их бујне и несташне лицем и с беседом.

више много људи те ходе на овом свету ка несвесни и незнано се скитају и по суху и по води, те им је ум за мором и на крају света, а смрт за вратом и мука вечна пред ногами. Куд их памет и њихова воља ка ветар и талас заниха, туд и пристану.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! И то вам ни писац не уме казати, јер то ни

другим, мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...

Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка Дока је, као и

После овога ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала. Свршила се и прошевина и прстен.