Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и она ће тући, а кад речеш да престане, она ће престати. — Још му даде један крајцар, па му рече: — Ево ти овога новца, па с ким се год почнеш играти у њега, однијећеш му све. — И с тим га нестане.
Али их он не хтједе послушати, него оде у град, па уђе у једну собу, те сједе за сто и извади онај крајцар, па се стане с њиме сам играти. Кад замало, помоли се један враг на врата па провири и отиде.
Али мали мирно сједи и све то слуша и гледа, а онај крајцар трља по столу. Наједанпут врата се широм отворе и пред њега лупи усијан ланац, а он га само погледа и не рече ништа.
— Па ето, сједим и гледам своје новце, — одговори му мали, а враг му рече: — Гдје су ти новци? Он покаже крајцар па рече: — Ево их, гле! — Па би ли се ти картао? — пита га враг, а он рече: — Бих.