Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та, знаш како они нас деру кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени! Та, волијем поповску крајцару нег’, што кажу, трговачку форинту!
А ваљда је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што кажу, једна марва.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Та ко би се тако везао? Баба може још и дваест година живети, па да оседим као њих’ов слуга и да ми деле крајцару! Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати. Кад неће као што ја хоћу, нећу никако.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ви сте мени дукате.. ЈАЊА: Ћути, ћути, шкиљи, какви дукати?! Море, крајцару, море, нема, нема, нема! ЈУЦА: Ви сте мени дукате показивали, и свакојаким начином сте гледали да ме заслепите да за
ЈАЊА: Е, господин нотариус, сад је погано свет; само новци! Ето ја узео сум без крајцару, голо, сирото. Ама сад, како ти дођи у кућа, не ти пита: „Како ти је кћи!“ нега: „Колико даш?
Проклето оно дукат, да ма гори на пупку, ако имам! МИШИЋ: (То је млого!) ЈАЊА: Ако оћите без крајцару, ајде де, ама за новци нема сиромах кир Јања.
Проклети Грк, како је тврд! Пре би, чини ми се, душу испустити волио, него иједну крајцару издати. Но добар је мој гениј. Или ћу ја достићи што желим, или ће се Јања другојаче окретати! ПОЗОРИЈЕ 5.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару. Софра му талир подарује. Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
90. Пружи платно од мора до Дунава, па га сави у ораову љуску. 91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Видиш како сад плаче уз матер, како се приподобија! Сирома! А џигерице би ти извадија за крајцару. Ето, мати му прича како је мудар, како се привукâ да слуша шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из колâ
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сећате се: налицка се, троши, лаже, прави се што није. А сад! Трка ли, трка наш Јова, од капије до капије за крајцару или двије. Сад се он заљубио у фрау Розу, и слуша је к'о Бога.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
што је добро знао: Центо оре ді фаѕтідіо нон пагано ун qуатріно ді дебіто (сто часова брига не могу платити ни једну крајцару дуга). Он се искашље добро, пак певајући (о Краљевићу Марку и Муси Кесеџији) упути се даље на својој Розинанти.