Употреба речи крајњега у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Али се наш сиромах зец овде тако срамоти да је достојан не само смеја и поруганија, него и крајњега сожаљенија. Не зато што је зец, ибо он као зец не само није за похужденије, но има у себи и такова качества и

Заисто, крајњега, не велим посмејанија но сожаљенија достојан је человечески род! Колика зла страда од којих би сасвим свободан могао

марећи, познатој истини и општему добру не поборствују|ћи, неповине и поштене људе злословећи, све његово красноречије крајњега је похужданија и отвраштенија достојно.

Теодосије - ЖИТИЈА

“ и гле посрамљена, достојна крајњега плача, да женик ради кога мишљаху да постом чувају своју чистоту и к њему дрско зваху да им отвори, он их се и одриче

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Чобани му се почну смејати, а он их моли да га пусте у среду међу њих да спава. Они га пусте. Ноћу дође вук: дрмне крајњега за ногу; овај се промигољи, а он га остави; дрмне другога крај њега, а и овај се промигољи.

Ћипико, Иво - Приповетке

Жене и чобани моле, а веслачи се напиру да чим брже прођу поред крајњега рата од шкоља. Кад га минуше, прво но ће даље да веслају прама шкољићима, куд је чамац јурио, опочинуше; ослушкују и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности