Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На исти начин и сви прочи народи. Босна хоће свога краља, Сербија своје деспоте, Херцеговина свог херцега: дође Турчин пак све у торбу.
у новинам: у Гоји граду, у португалској Индији, двеста попова да су се согласили и свезали били против законога свога краља.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ГРОБ У СТУДЕНИЦИ На гроб Светог Првовенчаног Краља жене доносе стакла зејтина, флаше вина, просипљу орасе, јабуке, крушке и дуње, црнē и белē, кроз стење и борје,
На гроб Светога Краља сипају жито, на жито слећу шеве, сенице, врапци, слећу косови, и житна зрна зобљу, не зна се јесмо ли на гумну, ил
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже поздрав од његова краља. Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља, жеља)?
Али је краљица врло мудра била, па је послала накаша (молера) те краљево суре извадила, пак у другој соби држи; зове краља у ону собу пак рекне му: „Огледај се у ово огледало, погледај сад у ово суре (образ). Чије је ово суре?
Декембра 1814. године, у 12 сати, одемо са г. Фрушићем у Бург, гди стоји краљ прајски, тражити прилику да би код краља добили аудијенцију, и својеручно прошеније предали му, и усмено молити га пространије о милости и помоћи к
радити, опет ће по могућству свом попеченије имати, и ви ћете, што желите, моћи докучити; но ви аудијенцију код нашег краља просите преко г.
однесемо писмо које је у име народа на њега с печатима послано, у којем молили смо га: да нам аудијенцију код краља исходатајствује, и да се и он по свом уваженију код свога краља и код своји̓ прочи̓ превисоки̓ сајузника о примиренију
послано, у којем молили смо га: да нам аудијенцију код краља исходатајствује, и да се и он по свом уваженију код свога краља и код своји̓ прочи̓ превисоки̓ сајузника о примиренију Сербов код султана потруди.
опредељен да дође, тј. 14. јануара. — Тога дана предамо на краља прајског прошеније преко г. Јордана. 14. јануара у 10 сати ујутру оде г. Фрушић државном советнику г. Кистеру.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
трг су срамоте изнели међ свима, Савест грађанина и понос војника; Заставе продаше бедним Јеврејима, Мошти светих краља и крв Мученика.
Од сад ће ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља. А сви за новац да поживе. 1943. („Американски Србобран“, 31.
Африка
„Сад ћу вам показати једну црначку породицу, врло богату, домаћин је брат од стрица једнога краља кога ћете у савани упознати. Он је фетишер и подигао је међ колибама прву грађењу кућу у овом крају.
Она је сасвим гола и једино се ђердани укрштају између њених ногу. За краља ми кажу да га не могу видети пошто је болестан и спава.
На ставио је као да ничег није било, али се већ тренутак–два, чим смо оставили краља, видело колико је бесан што се то догодило.
Пре вечере, за овога краља, захваљујући Н–у, ја сам био администратор, инспектор, на службеном путу. По вечери ја сам остао исто то, само потпуно
Најзад се опраштамо од краља. Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује. Његово краљевство дуго је сто километара, његови
То је један прост трговац луталица из Бисандугова који је, повевши свети рат против фетишиста, покорио државу краља Уасулуа. Од тридесет седам година славне владавине овога црнца, петнаест је испунило крваво ратовање са Француском.
Он је стар, аскетски мршав, висок необично, са дугом јарећом брадицом. Био је коњушар код не знам ког црначког краља; никад никога иначе није служио.
Иза краљеве постеље од бамбуса, под стрејом сасвим близу краља, жваће траву алатаст краљев коњ. Иако светлост није довољна, хтео бих да сликам.
Сутрадан сам посетио поново краља. Ја мислим да Ђанколо Ђоло такође болује од спавајуће болести, иако га за то нисам питао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
на приче о браку, о порођајима, и загрљајима, у бајкама, у шумама, где су краљице остајале саме, напуштене од злог краља, са дететом, на дојкама.
Да чита, како се примењује тактика шведског краља, из тридесетогодишњег рата, а да неће моћи, ни малим прстом, да утиче на догађаје у Росији, и у свету, то се Исаковичу
Исакович је, у аустријској војсци, на маневрима, учио напад коњице, који није био ништа друго, него тактика шведског краља из тридесетогодишњег рата. Ту тактику, Петар Велики није више допуштао.
Марија Терезија помагала је, у том рату, Францезе. А росијска императрица, Марију Терезију, против прајског краља, који није био љубитељ жена. За сербске исељенике, рат је почео, те зиме, као рат граничара, према Турцима и Татарима.
Теодосије - ЖИТИЈА
га и украсивши, и венцем царства часну главу његову венчавши, и миром га помазавши, прогласи га за Богом самодржавна краља српког. А благородни и цео народ поклонише се и молише му дуг век од Бога, говорећи: — Нека буде! Нека буде!
Да се вратимо на реч о скупу сабора. Сутрадан свети архиепископ сам украси свога љубљеног брата, благочастивог краља Стефана, багреницом и красним сјајем и сваким царским обележјем, и научивши га о свему шта ће у сабору говорити,
Јер вера спасава када чини у Богу љубављу добра дела. Мир и благослов свима даде, и тако отпусти благочастивога краља Стефана и све благородне својим кућама.
им почасти и дарове велике, и који би га послушао био је приман од њега с љубављу великом, и примао био од самодршца краља, брата његова, многе дарове.
Ђаво, који од почетка мрзи добро, успео је да подстакне завист према њима. Подиже на њих завист краља угарскога. због краљевства, пошто пре међу њима није било краља, а сада се поставише и слични њему прогласише.
Подиже на њих завист краља угарскога. због краљевства, пошто пре међу њима није било краља, а сада се поставише и слични њему прогласише.
Усрдно умоли оне који долазе к нама од брата мојега, краља српскога, да нас посете са твојим писмом, поучавајући да нас утеше.
А свети дошавши кући, мир и велику љубав од угарскога краља и велможа његових брату својему краљу српскоме и свима благороднима својим испоручи, и сви благодаривши Бога примаху
и после смрти удостојио да чини чудеса, да се, дакле, и до сада Угри њиме хвале и говоре: — Имамо света и чудотворна краља који лежи у гробу!
Ова, дакле, чудеса тако учини Бог светим архиепископом О подизању и о представљењу благочастивога Стефана и првога краља. И нико, који је слушао за.
Јер „све је могуће ономе који верује“ — рече Господ. После представљења благочастивог Стефана и првога краља, свети архиепископ венча краљевством најстаријег сина његова Радослава у великој цркви, у поменутој Жичи, утврдивши га
све црквене и часне свештене личности, сврши са њима свету и божаствену службу о спомену брата својега прво венчанога краља Стефана.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има примера у историји, где је народно понашање било одређено мистичном логиком. Тако нпр. после смрти краља Милутина од три претендента победи и узме престо ослепљени Стеван Урош ИИИ поглавито услед тога што се по целој земљи
невероватан глас да је он неким чудом наједанпут прогледао (мисли се да је увек помало видео и да је то крио за живота краља Милутина, који га је гонио). Други пример: 1584. године нађе кости Св.
У ову врсту спада и то, што се пред катастрофу 1813. год. по Србији пронео глас да сандук, тј. ћивот, светога краља у манастиру Студеници шкрипи, хоће да се сели, знак да ће Србија пропасти.
Доцније је српска држава завладала овим истим областима, нарочито за владе краља Милутина и цара Душана, крајем XИИИ и почетком XИВ века.
У њој су Призрен, престоница цара Душана, Приштина и Паун-Поље, престоница краља Милутина, Ново Брдо, најзнатније рударско средиште средњовековне српске државе.
Санстефанска утвара се отада била испречила између две државе. Бугарска сујета се само повећавала за време краља Фердинанда.
год.) највећи део Хрватске и Славоније је остао изван њихове власти. Хрвати су тада добили наследну монархију и за краља изабрали Фердинанда И Аустријског, рачунајући да ће у Хабзбурзима имати помоћи против Турака.
Из ових су крајева као на хаџилук долазили сељаци у Србију, да присуствују народним светковинама, да виде „свог краља“ и „своју војску“, и поред тешкоћа и опасности које су их чекале приликом повратка.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Али троспратна кућа на Теразијама, велики плац код Железничке станице и два дућана у Краља Петра улици, то је већ нешто. СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— трошаринарница, царинарница атила — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле аттітуде (фр.
брацхіале, фр. брацелет) — наруквица, гривна Брунхилда — кћи визиготског а жена аустразиског краља (ВИ в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика И, она је страдала;
); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика И, она је страдала; Фредегондин син Клотер ИИ ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове
које се једе између печења и колача или воћа еспап — роба Естер, Естира — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је
— по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен
старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила.
фісцаліс) — адвокат, правни заступник Фрауенлоб (фрауенлоб, нем.) — удварач, ласкавац Френегонда — жена франачког краља Шилперика (ВИ в.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Коњаници су јурили по утрини да виде младога краља, официри из оближњих француских логора дотрчаваху, стотине и стотине мускетара и жандарма краљеве гарде вијаху се,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ Царе Душане, за неколико последњих дана и сумрака Дечанскога краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и јунака кад потонула детињства барка однекуд испред њих исплови пуна
су сунце узели за сведока, а за измирну прогласили мирис биља; за оне што су без сватова, као у задужбину Светога краља, ушли у дубоку шуму мирну пуну косова, зеба, креја.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Покушавао је да мисли на данског председника владе који се сваког јутра вози трамвајем на посао, сети се шведског краља на бициклу, старог Вилсона на вртешци у луна-парку, сети се војводе од Единбурга како лежи на трави и покојног
Матавуљ, Симо - УСКОК
Свуда различитост и јужна питомина. Јанко се не могаше начудити. Крцун му наведе ријечи краља Вукашина Видосави љуби Момчиловој: „А какав је Скадар на Бојани!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
74) донеле су Пъснъ Стефана ИИ Немани, краля сербскаго, која није ништа друго до Піѕма од краља Степана Немање из Разговора угодног народа ѕловінѕкога.
Његови преводи из Шекспира прво су излазили у одломцима по часописима. Краља Ричарда ИИИ превео је у друштву са др Јованом Андрејевићем, и тај превод штампан је 1864.
Кад му је здравље опало, ступио је у војну службу. Био је санитетски пуковник и лични лекар краља Милана. Умро је у Београду 29. децембра 1890. године. КЊИЖЕВНИ РАД.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А кад је био штогод зле воље, само би кисело премјерио уштогљеног Американца, гвирнуо у малу слику краља Александра, задјевену у ћошак Вилсонова оквира, и прожвакао: — Цвикераш један, цвикераш други, нема теби, мој Лазо,
По селу се прочу како је Сава не само украо него и увриједио америчког предсједника Вилсона и његово величанство, краља, јер их је, кажу, стрпао на неприлично мјесто, у крмећи свињац, а у њихов оквир поставио фаличног свеца и тако, јасно
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
објед, и по обједу изиду гледати грађевине н џардине, да таке љепоте и дарила божијега није било ни у једнога цара или краља.
Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља. Потоме их упита: — Јесте ли гладни? Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо.
Они одмах пођоше за њом, а она их затвори у једну собу. Неко вријеме прође Док ево ти краља, сјаха с коња и уђе унутра. Чим дође у собу, одмах рече жени: — Овдје има крштена душа! Она му рече: — Нема!
Одмах она оде њима, па им рече: — Хајдете са мном, зове вас краљ. Они одмах пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли.
Потом оде сваки за својијем послом. Кад увече дођоше кући, Грбо запита краља: — Где ћемо спавати: Он му одговори: Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби, па морете и ви
Браћа послушаше Грбу, па одоше с њим пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Дошли смо да нам платиш ову прошлу годину, а за нову да се погодимо.
Потом Грбо рече: — Дај нам плати, да идемо. — Дођите сјутра, — рече краљ — па ћу вам платит. Пошто одоше од краља, он зовну жену па јој рече: — Жено, наоштри ми добро нож: довече ћу заклати ону тројицу.
Тако и учинише. Одмах затим полегаше. Док ето ти краља, па одмах онијем својијем шћерима, закла их и изиће. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па
Пошто краљ обу чизме оде за Грбом. Грбо је тада био већ преш'о из ђаволске државе у крштену, па сио и чека краља, јер га се не боји у крштеној земљи.
Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући. Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља. Краљ их упита шта хоће: Грбо одговори: — Дошли смо да тражимо рада. Краљ им онда да по стотину оваца да чувају.
они договоре и Грбу опањкају пред краљем и рекоше: — Господару, каже наш брат Грбо да би могао довести златна коња од краља ђаволскога. — Добро, — рече краљ. Пошто они одоше, краљ поручи по Грбу.
Кад Грбо дође, рече му краљ: — Е, Грбо, ти си говорио да мореш довести златна коња од краља ђаволског. — Нијесам, нити могу, — одговори Грбо.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
— Кундак, шака - дједов крик. - Кроз копрену тамину крену даље скојевци. - А из гуња убога шушка дједу сличица Краља Петра Другога.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Оно се тамо безбрижно ваља у густој шуми најљепшег чкаља, живи животом дембелан-краља. А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у народној ношњи) каква је то сподоба мушка што ноћу пролази Улицом краља Милутина!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А узмите му ашов, и пружите скиптар, па ћете за трен ока од гробара добити краља! СИМКА: Нису мени потребни ни краљ, ни гробар! ЈЕЛИСАВЕТА: Нисте разумели... Филип, на пример...
СОФИЈА: Зато твој Хамлет мирише на Алексу Жунића! ВАСИЛИЈЕ: Ваљда не мислиш да дух покојног данскога краља треба да тражим и по ужичким пијацама? За мене позориште престаје на рампи!
И, срећом, сетим се да га замајавам! ВАСИЛИЈЕ: Чиме? СОФИЈА: Сетила сам се улоге оне траваре из Прогнаног краља. То смо играли јесенас у Деспотовцу. Па сам причала о травама све чега сам се сетила из њеног текста!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
кући, ујутру, кад бих ја одлазио на предавања, поздравио ме учтиво, али држао читаве тираде против Србије и српског краља. Био је добар познавалац свих јадранских лука и причао је особито лепо о хрватским крајевима и фамилијама.
Враницани је у тим војницима и официрима видео само војнике и официре једног краља, опанчара. Тај огромни дебељко, са главом Бибулуса, имао је стару мајку, у Новом.
почетку пролећа године 1919, на београдском Универзитету почеле су демонстрације и нису престајале, све до атентата на краља, године 1921. Међутим, почетак тих студентских демонстрација био је у једној куриозној ситници. У шајкачи.
Али је овде живот саграђен, и то прилично чврсто, на основи учтивости и пријатности. Од Америке до шведског краља, сви су се поклонили гробу Незнаног војника; ми смо то учинили горе него република Либерија.
Мислите ли да је краља Николе пропаганда попустила зато што нас поштују; наше мртве, наше жртве? Пала је зато што је данас, на веру, немогуће
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једне јесени чича Пера ми саопшти, да је науман ову зиму зимовати код ћивота светога краља; затим, друге зиме, ако Бог подржи, рад би био да се испашта у Св.
стакло са богојављенском водом и сркну из њега три пут, очену гранчицу суха босиљка, што га је донео са гроба светог краља, па је задену за појас, обрте се истоку, па се побожно прекрсти неколико пута и затим се крете на пут.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Ама, немаш ту ништа ти да велиш или да не велиш, то је ствар рачуна. Ти, рецимо, имаш у рукама краља, а ја, брате си ми мој, кеца.
ЈЕВРЕМ (расејано): Зар ја знам... ето... на пример... на пример... ако је она бацила краља, онда ти баци кеца... (Збуни се.) Није то... већ сваку ствар постави на своје месТо, па ето ти!
Збунили сте ме и ја сад, на пример, не знам шта говорим, и управо не знам ко држи у руци кеца, а ко краља... (Ивковићу.) Па дабоме, кад си и ти умешао твоју фарбу!... (Продера се на Младена.) Иди, па реци шта хоћеш!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев везир бити, сестри тужној; да код краља сједијаше, мој младико, ђенерал му шћаше бити, моја ружо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда свекрве нестане, и никад више није долазила. 16. ПРАВДА И КРИВДА. У једнога краља била два сина, један бјеше лукав и неправедан, а други добар и праведан.
неко доба ноћи ђе дођоше | виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: „Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити.
на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; по том захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: „Дошао сам да излијечим краљеву шћер, ако ме пусти, у дан и ноћ биће здрава.
Краљ се веома обрадује, и даде му пола краљевства и шћер за жену, и тако он постане краљев зет и први до краља. То се одмах разгласи по свему ономе краљевству, те дође у уши и брату његову, који говораше да је боља кривда него
Тако они обогате и поткупе народ да једнога од њих два ставе за краља, и допаде онога што је срце изио. Брат његов што је главу изио од зависти и као најпаметнији чоек на свијету, почне
Брат његов што је главу изио од зависти и као најпаметнији чоек на свијету, почне мрзјети на свога брата краља, те шта ће како ли ће да га смакне с овога свијета, науми да га убије, и да он мјесто њега краљује, па једну вечер кад
Сјутрадан глас кроз народ: „умръо краљ! кога ћемо за краља?” Те тамо те амо, те више те ниже, те ура те фура, богме брата му, њега те њега.
” Ово је била душа његова брата, а рука је била његова сјен. Мало по том поврне се дух у краља и пошто виђе што је и како је, поче се кајати од својијех гријехова, и до смрти своје кајао се и сиромасима дијелио.
Кад сјутрадан сване, крене се путник даље својијем путем да проси у краља ђевојку. Идући кроз планину нађе чобана од оне куће ђе је био на конаку, и назвавши му Божју помоћ, рече: „Добро пасеш!
” А стража одговори: „Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку.” Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: „Помози Бог, наш свијетли краљу!” А краљ му помоћ прихвати: „Бог вам добро дао, ђецо!
9. ТРИ ПРСТЕНА. Некакав краљ запроси за свога сина у другога краља шћер, и пошље му књигу иштући ђевојку и уз књигу обиљежје на ђевојку.
“ Краљ каже све ово посланику и пристави: „Поздрави свога краља, и захвали му од мене на питању и моли га, да му не буде жао на одговор моје самосионе шћере, еле јој не могу ништа.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
овај манастир Пресвете Владичице наше Госпође Богородице Доброчинитељке почаствован би од благоверног и христољубивог краља, блаженог оца нашег и ктитора господина Симеона, да је у почасти манастир, и игуман овај да је од свих игумана виши и
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
и до војводе Путника, и до ђенералштаба, и до министра војног, и до регента, принца-наследника, па и до самог краља, ако треба! Да и не помињем команду Прве армије!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
зачудим се кад угледам некога древнега Исаију Дечанца којега сам јоште у детињству мојему у Чакову, гди на светога краља Дечанскога просаше, познао и који, да не би мојега тетка Николе, би ме одвео у Дечане: потом, дијаконом у Хопову, по
Ова књига ако ускоштује два форинта, неће више; то је ништа; и ту ће све наћи што сам год ја видио. Краља францескога Лудовика Шеснаестога и предивну краљицу, блаженејшега воспоминанија наше преславне цесарице и матере,
— речитост, говорничка вештина крат — пута крашан — красан, леп крепост — јачина, снага Креуза — кћи тројанског краља Пријама луча — зрак љубазник — пријатељ љубвеполни — пун љубави, веома љубазан љубезнејши — најљубазнији љубезник
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији! — рече Ркалина. — Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља! — Па ја нисам рекâ да нећу! — одговори фратар, мало мирнији.
златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанског краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад отуда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Да ми је мило што ће једно куче мање да погани земљу, то ми је мило, и то ћу да кажем краљу Милану ако ме пита. — Краља не помињи! — устаде капетан. — Коме си платио да га убије?
постаје све страшнији у својој занемелости, страшнији него онда кад су га по ребрима кундачили „зато што сте хтели краља да убијете“; подигли га од стола, са вечере, и везаног са Ђорђем угурали у препуну апсану.
Зашто не верује кад то сваког дана бива? Још оне вечери је почело кад су пандури рекли да је неко пуцао на краља. Тада га није болело што га први пут батинају, и што он, везаних руку, не може да им узврати.
Удрите, удрите, поломите ми и ребра, само када су на краља Милана пуцали, кад је краљ мртав! И Ђорђа су тукли, била је месечина, вран кукуруз до појаса, лескало се поле од
Јесу опасници. Не би оволико остали под његовом руком да нису. Сад је сигурнији да је тај што је пуцао на краља био у договору са Аћимом. Хоће да се накашље, нека не кажу после да се нису договарали, али кашаљ остаје у грлу.
Чуо сам како су се договарали да подмите сведока који зна да је Аћим дао сто дуката оном пробисвету што је пуцао на краља. Па да видим, иако ниси ни реч признао. Неко коракну. Рака апсанџија отвори уста.
Он је то погано семе и посејао по чаршији и нашем народу. Где би ми, Срби, где би ти, сељак, био против краља? — Како ти, апсанџијо, смеш да кажеш за Андру, професора, да је лопов? Ниси достојан ни његову сенку да згазиш.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и данас постоји уверење да у подне, коловозом улице која се сада зове Улица Седмог јула а која се некада звала и Улица краља Петра, и Дубровачка, и Стара Чаршија, избија црна светлост под којом прах прошлости постаје приметнији.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гробље ј' спомен доба свију; Гробље, књиге што се штију; Повесница свих земаља, Староставник цара, краља, И читуља виших слика, Изабраника, мученика, Од почетка памтивека; Све ј' то гробље Ал' је и колевка.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
је, истина, провео своје детињство на краљевском двору у Пели, где његов отац Никомахос беше лични лекар македонског краља Аминта ИИ. Но, Боже мој, тај македонски двор!
јер у великој дворани нове зграде те библиотеке имала се одржати свечана седница ученог колегијума у присуству самога краља.
Испред тих седишта, поређана у уздужном правцу дворане, била су намештена три престола: за краља, краљицу и краљеву кћерку.
од њега седе његова сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и брату, бујна хладна лепотица; лево од краља седе његова ћерка из првог брака, принцеза Береника, нежна, али лепо израсла, слична љупком цвету.
Најстарији од ученог колегијума, Доситеос, поздрави бираним речима краља добродошлицом, захвали му се на високој посети и замоли га да колеги Аристарху даде дозволу да одржи своје предавање о
Краљ климну, одобравајући, главом, а Доситеос позва Аристарха да ступи пред краља. Аристархос се подиже са свог седишта.
Она ме замоли да ти предам ову гривну као успомену и знак њене благонаклоности“. Аристархос паде пред краља на колена, прими благодарним погледом гривну у своје руке, притисну је на груди, и оде у изгнанство.
све што је потребно за тај први део приче, дадох донети и сместити у дворану две наслоњаче, налик на престоља, за краља и краљицу. Заинтересовах се и о томе како је изгледао тај краљевски пар.
Једна античка камеа петроградске збирке, велика као шака, претставља нам и краља и краљицу. Слика те камее налази се у многим делима историје уметности, па сам зато и ја био у могућности да упознам
Његова прва жена Арсиона беше ћерка диадоха и македонског краља Лизимаха, а његова друга жена, која се такође звала Арсиона, беше његова рођена сестра. Зато га и назваше Филаделфос.
У почетку свог дела „Рачун о зрнцима песка“, обраћа се он Гелону, сину краља Хијерона - који је, буди овде узгред речено, умро неколико месеци пре свога оца - овим речима: „Ти знаш, краљевићу
Звала се „Изис“, допловила је из Александрије и довела изасланство египатског краља Птолемаја Филаделфа, које је носило његово ручно писмо, упућено Хијерону.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па зато те сад и зовем, параду ову и соколце да поздравиш и да видиш: зашта си се борио, три године ратовао и мазгу за Краља водио.
и кад год се Икета, калфом гвожђарским, онамо о празницима намањивао, али још боље кад је војником шестога батаљона краља Карола И-ог, у коме је две године равно одувао, посете месту своме родноме чинио, и кад оно од зулума његовог умре
Утврђено је, наиме, и доиста и очевидно, да је означене ноћи Илија Васић, редов на одсуству једног батаљона краља Карола І-ог лумповао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Никоме! — Ни краљу? — Ни краљу! — А ко је имао власт изнад самог краља па да му ограничи ту прерогативу? Народ? Или можда Устав? А зар није помислио на државни удар? — Не народ. Ни Устав.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Јест, кћери, рече она — царев син и Оштар Дан иду тражити једнога краља кћер, али неће је наћи; јер да знаду што не знаду, ласно би је нашли.
А мати рече: — Јест, кћери; царев син и Оштар Дан воде кћер једнога краља; али је се ипак неће ужити, јер откад је царев син отишао од куће, њему се чини да нема него три дана; али тому има
слуга оне траве те су њоме мишеви излијечили свога друга, па се јави телалу, а он га за руку, ход-вод, ос-бос, те пред краља. Када га краљ видје, зачуди се, па ће му: — Мој синко, ја не видим да би ти што од тога знао.
може да не да оно што је обећао, па га стаде наговарати да остане код њега, па ће га, вели, послије себе оставити за краља.
Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља, па их упита: — Јесте ли гладни? Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо.
Они одмах пођоше за њом, а она их затвори у једну собу. Неко вријеме прође, док ево ти краља, сјаха с коња и уђе унутра. Чим дође у собу, одмах рече жени: — Овдје има крштена душа! Она му рече: — Нема!
Одмах она оде њима, па им рече: — Хајдете са мном, зове вас краљ. Они онда пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли.
Потом оде сваки за својијем послом. Кад увече дођоше кући, Грбо запита краља: — Гдје ћемо спавати? Он му одговори: — Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби, па морете и ви
Браћа послушаше Грбу, па одоше с њим пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Дошли смо да нам платиш ову прошлу годину, а за нову да се погодимо.
Потом Грбо рече: — Дај нам плати, да идемо. — Дођите сјутра, — рече краљ — па ћу вам платит. Пошто одоше од краља, краљ зовну жену па јој рече: — Жено, наоштри ми добро нож: довече ћу заклати ону тројицу.
Тако и учинише. Одмах затијем полегаше. Док ето ти краља, па одмах оним својијем шћерима, закла их и изиђе. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами
Пошто краљ обу чизме, потече за Грбом. Грбо је тада био већ прешô из ђаволске државе у крштену, па сио и чека краља, јер га се не боји у крштеној земљи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Једно јутро ево га пред краља, Донô дела трудбе самосвојне: „Господару, ја дело доврших, Ево мене, ево слике двојне.
Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се водица
Уверења кадшто знао сам прећутат’ („Отров“ што га сејах радо ћу прогутат’), Штедио сам ниже већма него краља, — Ти сад можеш рећи да ми то не ваља. Не велим да гинем од велике снаге. — Где је данас снаге без труна очаја?
Петровић, Растко - АФРИКА
„Сад ћу вам показати једну црначку породицу, врло богату, домаћин је брат од стрица једнога краља кога ћете у савани упознати. Он је фетишер и подигао је међ колибама прву грађењу кућу у овом крају.
Она је сасвим гола и једино се ђердани укрштају између њених ногу. За краља ми кажу да га не могу видети пошто је болестан и спава.
На ставио је као да ничег није било, али се већ тренутак–два, чим смо оставили краља, видело колико је бесан што се то догодило.
Пре вечере, за овога краља, захваљујући Н–у, ја сам био администратор, инспектор, на службеном путу. По вечери ја сам остао исто то, само потпуно
Најзад се опраштамо од краља. Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује. Његово краљевство дуго је сто километара, његови
То је један прост трговац луталица из Бисандугова који је, повевши свети рат против фетишиста, покорио државу краља Уасулуа. Од тридесет седам година славне владавине овога црнца, петнаест је испунило крваво ратовање са Француском.
Он је стар, аскетски мршав, висок необично, са дугом јарећом брадицом. Био је коњушар код не знам ког црначког краља; никад никога иначе није служио.
Иза краљеве постеље од бамбуса, под стрејом сасвим близу краља, жваће траву алатаст краљев коњ. Иако светлост није довољна, хтео бих да сликам.
Сутрадан сам посетио поново краља. Ја мислим да Ђанколо Ђоло такође болује од спавајуће болести, иако га за то нисам питао.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Напоље песак!... Сад, Раде, сад!... РАДАК (меће дрва на ватру): Све већма дува, небо се тушти Кô бледо чело краља љутитог Коме је земља мирна вечито, Ал’ поданици све бунтовници Што с дреком жељом иду престолу, О некаквоме праву
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тражиш једнакост? Та под земљом влада. Ту свако чина преимућство пада; Краља ил’ роба, ништетна ил’ славна Судба је равна. Тражиш ли братство?
Кожа ми с’ јежи, и сад ми се споменом подижу власи, Како сам светог упазио краља Студеничке лавре, И с њим Архангела Гаврила, весника божеске тајне.
стазе осветлило сунце, Ђорђе Крушедолу цркви, к Мајки Анђелији дође, Вољу да испуни божју, Архангела, светог и краља. 1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Наши цареви, штоно веле, бише и преминуше. Него сам начукнô да ми, Србови, имамо једног краља и једног књаза. Дај ми кажи, тако ти царског крува, а видим паметан си и учеван си: би ли се икако, икако могô од тог
Дај ми кажи, тако ти царског крува, а видим паметан си и учеван си: би ли се икако, икако могô од тог нашег краља и књаза истесати макар један осредњи цар, јер смо се ми, Србови, одавно зажелели царева.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Аутобиографију млађег брата, краља Милутина (1317), где су његови бројни ратни успеси приписани небеској заштити српских светитеља, Саве и Симеона,
делатност приказао проширењем Данилове улоге у биографијама владара које је написао Данило, док је у биографијама краља Стефана Дечанског (после 1331) и његовог сина Душана као краља (после 1335), којима је он сам аутор, Данилу од почетка
владара које је написао Данило, док је у биографијама краља Стефана Дечанског (после 1331) и његовог сина Душана као краља (после 1335), којима је он сам аутор, Данилу од почетка поверио водећу улогу.
У историји син најмоћнијег српског обласног господара и савладара цара Уроша Немањића - краља Вукашина Мрњавчевића, Марко је постао турски вазал после победе Османлија на Марици 1371.
писаца треба споменути нежног лиричара Јована Грчића Миленка, виртуозног комедиографа Косту Трифковића и црногорског краља Николу Петровића Његоша, песника јунака. Реализам: Доба приповетке еализам је открио малог човека и његов свет.
Његове драме на античке теме (Окамењено море, 1962), у жанру блиском фарси (Други живот краља Освалда, 1963), затим с елементима фантазије и мистерије (Бертове кочије или Сибила, 1964), имале су видљивог успеха.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) 147 МАРИНА ПЕСМА 149 МРЕ ДЕСПОТ 150 МОЛИТВА 151 ПРЕПЕВИ 152 ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА 153 СЛОВО ЉУБАВИ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА 165 ПЕСМЕ ПЕТ ЛИРСКИХ КРУГОВА ЈУТАРЊЕ ФРУЛА
Господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса. ПРЕПЕВИ ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА ПЕСМА ПАСТИРА ДАВИДА Чобанин мој вечни Бог. У стаду му јагње ја.
ХОР Из срца мога лети песма, За краља мог је дело то. И пева језик мој пророчанство, Као што трска пева у књижевника руци.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Нарочито је интересантан б. краља Милутина. Првога дана <Ускрса> код њега се држи сабор, који кулминира у обеду, при коме место у зачељу заузима бор;
Ћипико, Иво - Пауци
— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. — А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. — Није дао на се, а друкчије био је мек к'о дијете, — брани га Јосо.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Народ га није волео, а без те ситнице сав му је труд био узалудан. Једном је, подражавајући пример краља Драгутина, којем је у том погледу био тако сличан, обукао кошуљу од сирове кострети и отишао у бирску пећину, давши
Имало је за читаву војску нашег господара краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића. Веровали смо да ће нам сачувати главе.
Дубровчани, сви они нису могли да надокнаде одсуство госта кога би овде желели најпре да виде — краљевог брата, бившег краља Драгутина.
Припадао је групи живописаца из Солуна који су сликали зидове велике епископске цркве у Ариљу, задужбине краља Драгутина. Одвојио се од групе због свађе с главним мајстором, који се, ако добро памтим, звао Стикриос.
Код новог краља Милутина био је једно време псар, после учитељу мачевања његовом сину Константину. Под другим краљевим сином Стефаном
од државе и отишао у Усору и тамо међу богумилима нашао неколико следбеника са којима је почео војну против два рашка краља. Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди.
Нарочито је био огорчен на краља Милутина, помињући како се овај у двору у Скопљу потпуно окружио грчким чиновницима и да је тамо сасвим завео грчке
Богдан Најзад је на моје непрекидно тражење Лауш позвао из манастира једног писменог монаха да му напише писмено за краља. Послали су кљастог Артемија. Говорило се да је тај исто тако вешт перу као и прогнани Димитрије.
Мени се то учинило обичним пренемагањем и несношљивим претеривањем. Забога, па ми смо од краља тражили помоћ: стотину врећа јечма, педесет врећа зоби, исто толико врећа пшенице, тридесет чаброва свињске масти или
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
С опалих звонара страшно Грунуше звона. И крик ужаса и јад, Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих Неверног краља огласи страшни рад!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
слова просричу, леже стотине хиљада таквих плочица по музејима света, а међу њима астрономска библиотека асирског краља Асурбанипала, која нас извештава о раду његових посматрача неба.
са нашим љубазним домаћином, који се распитује како смо путовали, прича нам о просвећености и дарежљивости садашњега краља Птолемеја Филопатора, који, као и његови претходници, чини неописано много за Музеум и његове научнике.
Његови претци дочепаше се баснословног блага краља Лизимаха, чувано у Пергамону, па је Еуменес имао злата к’о блата. А он је и био прави господин, рођен за богатство,
„Та амбиција краља Еуменеса стала нас је живота. Заклаше нас, пре но што смо одрасли, кожу нам одераше и начинише од ње пергаментске
хоћу сада да Вас упознам десило се у позну јесен прве године седамнаестога века, а на двору немачког цара Рудолфа ИИ, краља Мађарске и краља Чешке, чија је престоница била у Прагу.
упознам десило се у позну јесен прве године седамнаестога века, а на двору немачког цара Рудолфа ИИ, краља Мађарске и краља Чешке, чија је престоница била у Прагу.
Тај сензационални догађај привукао је пажњу данског краља Фридриха ИИ на младог астронома. Он му даде у властелинство острво Хвен у Ересунду и потребна новчана средства да на
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А млађи и нема презимена. Он је у ловачком дворцу румунског краља главни над ловцима и хајкачама, псима и коњима, и зове се Џон.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
господарица уплашена Од себе саме ПОСВЕЋИВАЊЕ ЦРНОГА БОРБА Он још не зна Ко је он Носи на рамену ћивот Свог светог краља Из гроба у гроб Храстовина цвили И на уво му тумачи Језик звезда водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— А како ви сматрате акцију шпанскога краља Фердинанда, који је новчано потпомагао откриће Америке? — О, ја је необично ценим, утолико пре што је у томе
почети да бележе и то како је Његово Величанство Престолонаследник Њуканука испекао на ражњу Његово Величанство Краља Оца Путафуту и заједно га, са својом краљевском владом, појео да би му могао наследити престо, или како је Њено
Моја прва песма била је увреда једне жене, а моја последња песма била је увреда једног краља, а кад се узме у обзир да су краљеви и жене најосетљивија и најосветљивија створења, онда већ можете мислити како сам
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ви сте достојни синови ваших прадедова и досад сте служили верно краља и отаџбину... Ми вам одајемо хвалу, а и будућа поколења биће вам захвална за све жртве... Јунаци... Не клоните духом...
— Величанство, немојте се излагати... — Зар и ти?... Е, мој докторе... Земља ће лако наћи једнога краља, а још лакше доктора... Али данас је тешко пронаћи редове...
Око подне, паљба артиљеријска престаде... Донеше тада и ручак за Краља. Краљ нареди да дође и лекар, али њега нигде не беше. Војници рекоше да је он повео свога коња и отишао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ 6 ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА 11 ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 103 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА 104 2 ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА 133 3 ЗИДАЊЕ СКАДРА 146 4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА 157 5 УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ 165 6 ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ 176 7
Поред хрватских, оне певају, и то симпатично, и мађарске краљеве и јунаке, краља Владислава и Матију, Јанка Хуњадија и Михаила Силађија, вишегодишњег управника Београда и од 1458.
Последњи је непознат историји. Вукашин, који је око 1350. био жупан у Прилепу, прогласио се за краља изгледа 1365. Своју власт учврстио је „у западном делу Македоније над територијом која се ширила од Призрена до
Он је ковао и свој новац, у почетку са ликом цара и краља, и доцније само са ликом краља. У његовим областима одржала се у знатној мери трговина која се развила у ранијем
Он је ковао и свој новац, у почетку са ликом цара и краља, и доцније само са ликом краља. У његовим областима одржала се у знатној мери трговина која се развила у ранијем периоду, нарочито учешћем Дубровника.
под сасвим другим околностима и од сасвим других непријатеља: не од Кантакузина и Умур-бега и њихове војске, него од краља Вукашина.
У то време Ђурађ је после пута у Зету и после бављења у Дубровнику отишао у Угарску да тражи помоћ од тамошњег краља.
Умро је у Срему 1485. други је био син слепога Стефана, Ђурађ. Он је, на позив угарског краља, дошао у Угарску са мајком Ангелином и братом Јованом.
Он је, на позив угарског краља, дошао у Угарску са мајком Ангелином и братом Јованом. добили су од краља Купиник (сада Купиново), Сланкамен, Беркасово и Костајницу.
На тај начин пореде се многе личности: жура Вукашин и јуначина Момчило у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби
Они су смешни или озбиљни, многобројни и разнолики. То може да буде опис дивљег и питомог предела (у песми Женидба краља Вукашина): Кад погледаш с града изнад себе, ништа немаш лијепо виђети, већ бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и
буде и подсмешљива сцена која показује какав изгледа жгољав човек под рухом и оружјем великог јунака (у песми Женидба краља Вукашина): Што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог краља Много добрих детаља Те златна дворска хаља Те круна од кораља Ал праља није принцеза Она срце завеза Са седам
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И ова нам три наша света краља: Симеона првога, Владисава и Стефана Дечанскога с Урошем Последњим кано оцем деце добре и синовом својим српским.
Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде. И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва
Тако се је носио мисирски првопогански цар Сесотрис свакад. И једанпут, бијући му се с четири краља, надби их и свију четворицу живе их похвата, паке када би куда на шећњу ишао, њих би четворицу запрегао у златне му
Тога рад, Есписијан, римски цесар, с туштеном војском под Јерусалим посла свога сина Тита, краља спањорскога, те попали, похара сву им земљу, више исече, него што пороби, Јерусалим до корена и темеља му искорени.
Градић они зваше се Византија, од грчкога некога краља Византа, спраљен издавна. Рашири и справи онде врло голем град да већ удиљ назива се царска столица онде и својим га
Ако најпосле кроз Немце и изгубише је они сами, јер особито се шмањише кроз Атилу првога мађарскога краља. А ти Леси од Руса су тако назвати кад се обрнуше у папишку веру, а они су Руси испочела и Пољаци кроз војевање им у
Синаксар Ови блажени и дивни Максим бијаше од колена благочастивога Симеона Немање у христјанству првога краља србскога отца Светога Саве; син деспота последњега Стевана.
очевину докле није горега зла допао, скупи своје покуће, посуђе, све што имаде и дође амо у горњу земљу под мађарскога краља на звање му.
Бијаше код краља неки му удворица виловник делијчина зла и убојица, Вук, ни Мађар ни Србљин, опора, сурова људина, те њему поклони краљ
му спатара, саветника бегових да га уговоре с принудом њега послати с даром и с мобеним се писмом до угарскога краља учинити му ш њиме мир. И он на то послуша их, те са својих му јоште пратиоци оправи га ити му амо.
Кад стиже у Хердељ, тадар већ облакча му срце од плахе и слободно путова кроз маџарску земју докле достиже до краља. И лепо с бегом онде помири краља својом управом, те и од краља опет натраг к Михни посла по они пратиоци му мирне
И лепо с бегом онде помири краља својом управом, те и од краља опет натраг к Михни посла по они пратиоци му мирне листове.