Употреба речи краљева у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

, нарочито онај у беличасто-жутом капуту, он који свих седам краљева за по минута изређа, који зна и шта је покојни кнез Милош 1831. год.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Промењен свет нас плашио, нов нових краљева ред, ал свак се брзо снашао: то беше исти свет. Ко пре педесет година, свако пронађе свој град, свој кревет пун

Африка

Дуги пословни разговори на бамбара између Н–а и црнца. С времена на време Н. Ми каже: „Он вели: Ми смо од расе краљева, ми смо увек били неустрашиви, — моме оцу бели су одсекли главу, али мој брат влада народом који је најмногобројнији

Изнад свега су велике грабљивице са змијама у кљуновима. У дворишту главна краљева жена, крупна четрдесетогодишња црнкиња, још лепа, седећи на прагу чисти неко семење.

Горе, са својим палатама, тржиштима, тамницама за црнце, који су као робље куповани од црначких краљева освајача, па после продавани по свету, са својим скромни баловима за официре и гувернерске жене, био је за време од

са огња антропофага и под чијим се првим слојем земље већ налазило злато, а у савани слоновача; где се клало хиљаде краљева, племена, фантастичних језика и обичаја.

које су се данима браниле од хиљаде урођеника као од термита, генијалним интригама користећи се завађеношћу између краљева и раса, освојили најзад све оно што се имало освојити од Океана до Либерије, и засели на копно.

Црњански, Милош - Сеобе 2

су, он и Чрногорци, из исте фамилије, зна толико да се онај, ко у Чрној Гори влада, може да сматра егзархом сербских краљева и царева. То је тачно. А да ли је више, или мање тачно, није важно. Чрногорци верују Василију.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

типа се осећа дубоко везан за своје националне претке: сматра да има још једну старију и славнију лозу, ону својих краљева и царева, својих славних јунака из доба Немањића и Косова, великих витезова, хајдука и ускока из турског времена, који

Шумадинци као и сви Срби имају генеалогију која иде до у средњи век, читав низ царева, краљева и јунака, али то није генеалогија неких породица као у земљама где постоји племство.

Осим тога је ова властела била дубоко прожета индивидуалношћу и сепаратизмом. Ни за владе јачих владара, банова и краљева, централна власт није никада имала пуну снагу и значај, као што је имала по другим српским земљама.

Ово је било време најтешњих веза између јадранске области и унутрашњости Полуострва. На двору српских краљева јављају се многи Далматинци, нарочито родом из Дубровника и Котора.

добро познате у средњем веку и за турске владавине, често помињане у Републичиним актима, у документима српских краљева и у путописима. Учествовали су у експлоатацији рудника по старој српској држави.

у почетку XИX века прота Матеја Ненадовић, пролазећи кроз Румунију на путу за Русију, налазио Србе пореклом из Ужица и Краљева у Фочанима у Молдавији.

Саве и Дунава основана је нова Србија, која је била утолико моћнија што је досељена српска властела добила од угарских краљева велике поседе, па чак и вароши. Ови нови досељеници су тежили за тим да створе самоуправну целину.

у њој су подигли многобројне манастире и пренели у њих своје балканске националне светиње, нарочито мошти својих краљева и патријараха. Цркве и манастири које су Срби основали у Славонији довољно су познати.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— незграпан, неотесан Пожун (данас: Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора полонезмарш — марш пред игру полонезе Поњатовски — Станислав Август Поњатовски (1764 до 1795),

Црњански, Милош - Сеобе 1

Међу њима су прошла краљева кола, у која беше упрегнуто осам белаца, праћена масом гарде, што је поигравала на својим коњима, исуканих сабаља,

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

и правцима, укључује се и та брдовита област са оне стране Рудника, тај зелени троугао између Крагујевца, Милановца и Краљева, и стоји као врело чудесних ритмова, као завичај невиних слика и метафора, као једно од плоднијих искустава

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бојић има живу машту, живописну реченицу, богат речник, крепак и звонак стих. [Песме (Београд, 1914); драма Краљева јесен (Београд, 1913).] Королија, Далматинац родом, стоји под јаким талијанским утицајем.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Сигурно Крајишници! — весело крекеће његов пратилац, дојучерашњи ђак средње трговачке школе, родом од Краљева. — А одакле им оволики? — чуди се чича. — Ваљда добили на дар, ил заплијенили. Прекјуче је ослобођен Прњавор.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Пошто Грбо прими алат, обује оне чизме што годину кракају и крене се на пут. Пошто дође у ђаволску државу, близу до краљева двора, прикрије се до ноћи.

Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи: — Ваљада нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

С пропланака, с гајева дјевојчи се природа. А y кући претрес је. Мамицу ти четничку, гдје је слика Краљева!? виче тројка скојевска. - Затурила негдје се одговара дједа им.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Антоанета постала лезбијка и колико је утицала на револуцију, енглеска мушка мода, која је натерала Монсењера, брата краљева, да га два снажна лакеја, свако јутро, уздижу и спуштају у изглачане панталоне, да их не би изгужвао.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Црне Горе; у њој биваху велике народне скупштине; многе поносите главе, што гдје друго зорно збораху у име царева и краљева, тај је скромни манастир угостио је више од једном, тихе и чедне као калуђере.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Не да ћосо Босне. — Приповиједа се како је неко некад казао да је турски цар некоме од хришћанскијех краљева дао Босну, а некакав сиромашак ћосо Бошњак пљесне се по свом јатагану, говорећи: „Ако је цар дао, ја не дам“.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да | се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи, „ваља да нас је” рекоше, „неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила.

” На то рече чобан: „Ја ћу поћи.” Па отоле заједно крену и дођу у град ђе је живљео они краљ. Кад дођу на краљева врата онђе их дочека стража па их запита: „Куд идете?” А они кажу стражи: „Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ово не ваља премолчати: нови Лувр, дворови краљева француских, који је милионе коштовао и може се назвати једно од седам чудеса на свету.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Неколицина замаче за општину хватајући шљиваре. — Стојте, браћо, не бојте се! Војска није владина и краљева. Војска је сељачка. Сељак не пуца у сељака! — гуши се Аћим, а његове речи затрпавају псовке упућене онима што беже.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Без успеха. — Можда ће Ђисара знати? — сети се неко најстарије становнице града која је памтила шест краљева и три рата. — Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

И сва свита краљева, предвођена краљицом Арсиноом, сагласи се са колегиумом Музеиона да изведе Аристарха пред суд и осуди га.

Он загрли своје лепо дете и рече тужним гласом: „Имаш срца, слатко дете моје? - Краљева ћерка не располаже слободно са њим!

Сахранише га у крунидбеној цркви енглеских краљева уз почасти које се иначе чине само члановима краљевске породице. У ЛАБОРАТОРИЈИ ЛАВОАЗИЈЕА Већ од доба Платона

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Свуда дуж границе виде се наше трупе. Ту је и тада саопштена краљева прокламација за рат. Око 4 сахата по подне ја сам се с Васиљевца кренуо на Мердаре, где је било преноћиште.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— рећи ће му везировић. — Каква нам је корист од мртве? Слуга не даде омести, но поново потеже ножем, а краљева се кћи од страха баилдиса, па у тој незнани избљује змију што јој је прве људе давила.

Ето ти све трговине, само мени остави дјевојку. — Јок, јок, но све пола и пола, — и опет размахну црносапцем. Краљева се кћи опет баилдиса и стаде бљувати, те избљува тридесет змичака, што их је велика змија окотила.

Кад Грбо прими алат, обује оне чизме што годину кракају и крене се на пут. Пошто дође у ђаволску државу, близу до краљева двора, прикрије се до ноћи.

Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи. — Ваљда нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила.

На то рече чобан: — Ја ћу поћи. — Па отоле заједно крену и дођу у град ђе је живљео они краљ. Кад дођу на краљева врата, онђе их дочека стража, па их запита: — Куд идете? А они кажу стражи: — Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку.

Петровић, Растко - АФРИКА

Дуги пословни разговори на бамбара између Н–а и црнца. С времена на време Н. Ми каже: „Он вели: Ми смо од расе краљева, ми смо увек били неустрашиви, — моме оцу бели су одсекли главу, али мој брат влада народом који је најмногобројнији

Изнад свега су велике грабљивице са змијама у кљуновима. У дворишту главна краљева жена, крупна четрдесетогодишња црнкиња, још лепа, седећи на прагу чисти неко семење.

Горе, са својим палатама, тржиштима, тамницама за црнце, који су као робље куповани од црначких краљева освајача, па после продавани по свету, са својим скромни баловима за официре и гувернерске жене, био је за време од

са огња антропофага и под чијим се првим слојем земље већ налазило злато, а у савани слоновача; где се клало хиљаде краљева, племена, фантастичних језика и обичаја.

које су се данима браниле од хиљаде урођеника као од термита, генијалним интригама користећи се завађеношћу између краљева и раса, освојили најзад све оно што се имало освојити од Океана до Либерије, и засели на копно.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Није ли доста... о, бунтовници? Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...“ И војска јури, Као освета гнева краљева, По јадној земљи пустош простире, До просијачког штапа доводи Несрећну децу целог народа...

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Несити шакал вреле Азије, Европе полу скоком прејурив, Престоље златно силних краљева Омастив крвљу свога беснила — Сад море мути бојом мача свог. ВЛ.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

и жалобитно да човјека срце од туге заболи, сад опет силно, бијесно и снажно као снага и сила босанских, несрећних краљева и банова.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Сем тога, Бојић је редак писац који је предано радио на драми: написао је пет драмских текстова на историјске теме (Краљева јесен, Урошева женидба и трилогија Деспотова круна) и две на савремене (Ланци и Госпођа Олга).

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

су оштећене врховима копаља, избодене очи светитеља, нагрђени образи женских ликова, угарцима испрљане грчке хаљине краљева и епископа. Кирча Чини се да су калуђери невесели јер поново почињу постови, појања, ноћна буђења и бденија.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, Или Дмитра Јакшића да мегдан води? Шест краљева шпиритуса? Све то броди. Ко ће полудети први? Туп, туп! копају угаљ испод нас; Кло, кло!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Мало време затим постајало, ал' повика са града Латинче: „Ето, царе, под бијелом кулом изишла су два краљева сина, извели су три л'јепе ђевојке, три ђевојке, све три једнолике, и на њима рухо једнолико: или познај које је

девет година, кадра их је за дан оборити и са царем кавгу заметнути; а када се с царем завадимо, да устане сви седам краљева да нас мире, помирит нас неће; бићемо се, море, до једнога!

крви обојимо, да костима цркву потрусимо, већ хајдуци, убојни јунаци, што замећу по крајини кавгу измеђ’ цара и измеђ’ краљева; да идемо да сретемо Турке, да се далек’ с њима побијемо, ђе је свему св’јету на видику!

— коњ сиве боје жежено злато — топљено злато Жича — задужбина Стефана Првовенчаног на десној обали Ибра, близу Краљева жура — ситан, жгољав за — до, око: И изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга забурмано, па се одбурмава —

струка — врста огртача струн, струњав — од козје длаке Студеница — манастир који је подигао Немања 1190, између Краљева и Рашке, на реци Студеници, у ибарској области су — са: Су тридесет и четири друга субаша — нижи полицијски чиновник

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

АДОНИВЕЗЕК Поиздавна такво се је превртушно доби било згодило хананску цару Адонивезеку, којино је држао заробљених краљева код себе седамдесет, те им је био изодсецао руке и ноге и тако их је био уредио, да на његову јеџеку вуку се испод

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности