Употреба речи краљевину у књижевним делима


Африка

Његово краљевство дуго је сто километара, његови поданици зову се Уаватара. Чим пређемо његове границе, ући ћемо у краљевину која се зове Конг. Ковачи Ђавале су познати у околини.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Прича се о стенама, небу под облаке, које треба прећи, при прелазу из Хунгарије у краљевину Пољака. А зна се и за гробља, која су, они, који се селе у Росију, напунили мртвима, дуж пута. Петар се био поколебао.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

год.). У ово време је бојар Шишман, куманског порекла, основао видинску краљевину (1290. год.).* Треће примање туранске примесе почиње турском најездом (1361—1396).

су вероватно чинили компактну масу, устали су против Византије у XИИ веку и са Бугарима су основали влашко-бугарску краљевину Асена И. Његов брат Калојан је у Трнову крунисан од изасланика папе Иноћентија ИИИ као домінуѕ блацорум ет булгарорум.

Кад су Турци освојили угарску краљевину (1526. год.) највећи део Хрватске и Славоније је остао изван њихове власти. Хрвати су тада добили наследну монархију и

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Ту су Французи сатрли сву пруску војску и за шест недјеља покорили сву њихову краљевину, заробили их сто хиљада и узели им четири хиљаде топова! — Мој брајко, то је добити! — викну њеки.

Петровић, Растко - АФРИКА

Његово краљевство дуго је сто километара, његови поданици зову се Уаватара. Чим пређемо његове границе, ући ћемо у краљевину која се зове Конг. Ковачи Ђавале су познати у околини.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Боже, Боже, што си тако немилостан! Што расточи државину моју, што обори и разруши краљевину моју? Зар нијесам писô на намастире и цркве; зар нијесам давô кљасту и сакату; зар нијесам славио име твоје и

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ту је затекао египатску краљевину у стању расула, а наследнике Птолемеја XИИ у свађи. Син тога владара, Птолемеј XІИИ, није хтео да призна за сувладарку

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

шестопера златна Онда Милош поче да попева, а красну је песму започео од сви наши боли и старији, како ј̓ који држô краљевину по честитој по Маћедонији, како себе има задужбину; а Марку је песма омилила, наслони се седлу на облучје; Марко

баш више Жабљака, више твога поносита града, од облака пукоше громови, гром удари тебе у Жабљака, баш у твоју красну краљевину, у дворове, твоју постојбину: Жабљака ти огањ оборио и најдоњи камен растурио; што бијаше један ћошак бијел, ћошак

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности