Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.
Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, шта ће сад ово бити? — гласно упита зачуђен старац, али њезино царско и краљевско апостолско величанство и даље је постојано ћутало. Дјед онда викну стрица Ниџу. — Никола, одидер види шта је ово.
брише вјерноподанички хладан зној и хукће: — Вала, да ми је знати ко то дозвољава да се свакој рђи у селу даје краљевско име. Сваки други је или Петар или Лазар, а већ се и Александри добрано запатили.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Доле потпис: »Управитељ школе орловичке «... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка. Бр. 34.« Баш звони!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту расправу, довршену осам дана после његовог пријема у Краљевско удружење, упутио је секретару удружења са пропратним писмом у којем рече да се његово саопштење тиче једног, можда,
Том својом расправом хтеде Њутн да се покаже достојним части коју му је Краљевско удружење указало и да својим радом допринесе слави његовој.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
није лек баш ни од чега (ЗНЖОЈС, б, 129). ДИВИЗМА Кöнигскерзе (вербаѕцум). Дивизма, јагорчац, лопух, медвед-ухо, краљевско срце (Шулек). Листови д. стишавају крвави кашаљ (Барт.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он ју је узео у заштиту, борио се за њу и, победив њеног брата, вратио на краљевско престоље. У њеном загрљају, он је заборавио на своју венчану жену, а ко то не би - најстрожије осудио.
На то питање одговорено је 28 априла 1686 године. Тога дана држало је Енглеско Краљевско удружење, или академија наука, како бисмо га ми данас назвали, своју седницу.
Ја седох на сламњачу постеље и обазрех се по моме новом стану. То је била „соба за отмене самце“ цесаро-краљевско гарнизонске апсане.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну. А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљевско име!... Јазук, Миланче!“ А дете их слуша и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...