Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кад све догори, ми изађемо из дима, краљица пада у несвест, а краљ трља очи и гледа нас запрепашћен: Сунце вам ваше, па ви опет живи!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Био је један краљ — вели — и војевао, и многе земље поузимао, и дошао до једне земље, слушај добро, којом једна краљица влада.
) Та је краљица имала два сина у војсци, и тога са̓ију пропусте, и књигу однесе њи̓овој матери краљици. Кад уђе у одају (у собу) где
Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже поздрав од његова краља. Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је
Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже поздрав од његова краља. Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља, жеља)?
— „Јок, јок, ти си тај и тај краљ.” — Он се одриче. Али је краљица врло мудра била, па је послала накаша (молера) те краљево суре извадила, пак у другој соби држи; зове краља у ону собу
Чије је ово суре?” — Види краљ да га је краљица познала, пак онда у̓ити (уфати) краљицу за прси, потеже ̓анђар, да убоде, и рече: „Баш јесам краљ и видим да ћу
— Краљица повиче: „Дур, дур (стој, стој)! књигоноша не има зарара. Ја ћу теби дати књигу, те ти прођи кроз војску моји̓ синова; а
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На нокте рука и нога мећу јој румени бакам из Ангоре. А она је некад била краљица у једној земљи с ону страну песка. Кад су је протерали, несрећа је довела у овај град где је дошла идући стотину дана
Он је још носио на свом палцу њен тешки прстен. Тада се зацерека као блудница, и заплака тихо, као краљица. ЈЕВРЕЈСКА ПЕСМА Њене су очи као двоје деце, обучени у плаво, која се држе за руку, и певају псалам цара Давида.
Африка
Пре уз робове!“ — он, смешећи, се сасвим љубазно, долази да се постави. Права краљица, тј. она чији ће син бити краљ, носи будућег владаоца притегнутог на плећима.
да ми се у кампман пошале један канари, ћуп од десетак литара пива од проса, и један исто тако велики пива од меда. Краљица ће начинити футу од пиринча и кокоши. Сам краљ доноси ми кокошија јаја и фетише резане у дрвету. Н.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ И машући својим перушкама и сам се дерао, самом себи, одавајући почаст, као да је нека краљица. Срби су то разумели као знак да је вољно, за тренутак, изићи из редова, као кад се, пред улазак у битку, врши нужда,
А приче, које су читале, биле су громке приче, које је била скупила, пре неколико столећа, једна францеска краљица. У њима су била описана чуда.
Пролазило се кроз сав дим плотуна. Коњица је била, у прошлом рату, још увек, краљица битака! Он је видео хусаре, који, једним ударцем, замахом, сабље, скидају главу човека.
к. Величество Марија Терезија, императрица римска и краљица хунгарска. Ови маневри у Росији били су, међутим, у животу Исаковича, сасвим различити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица Марија Терезија — (1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Било је петнаест до четири. – »Некад давно, у једној далекој земљи, лепа краљица је седела крај прозора у свом дворцу и везла.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Владислав (1862), Немања (1863), Звонимир (1868), Прехвала (1868), Бодин (1868), трагедије: Милош Обилић (1868), Краљица Јакинта (1871), »слике из прошлости« Сан на јави (1869), као и известан број пригодних прилога.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
бурска песма, сећам се, почиње се овако: У хиљаду и осмој стотини, Деведесет деветој години, Књигу пише јенглеска краљица, Главом млада дилбер-Викторија, Па дозива младе џентлимане.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети: све три заклане. Одмах закука. Краљ кад чу кукање изиђе да види шта
Онда јами други сврд'о па провали полагано таван. Пошто провали таван, виђе да су краљ и краљица легли, па јами трећи сврд'о и поче прихваћати струку којом се бијаху покрили краљ и краљица.
таван, виђе да су краљ и краљица легли, па јами трећи сврд'о и поче прихваћати струку којом се бијаху покрили краљ и краљица. Мало је подигну, а краљ завика жени: — Што се откриваш! Она му одговори: — Ја нијесам.
Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира, па сва упаде у биљу; окрени, обрни,
пусти мене да ти то исцијепам па ме онда закољи. Краљица узе кључеве па га отвори. Грбо онда узе за сјекиру, па је извади из дрвета и рече краљици: — Госпојо, молим те метни
Само јами руке, ноге, сисе и главу па метну на кревет и покри их, као бајаги да је краљица заспала, па онда јами струку, обује чизме краљеве и побјеже.
Мало вријеме прође па дође и краљ, краљев пријатељ и пријатељев син. Уљегоше у собу и мишљаху да им је краљица заспала, па рече краљ: — Види је како се најела Грбе, па спава.
Отац му се окрену па му удари шамар и рече: — Што толико дробељаш, та видиш где краљица спава. — Устаните па видите шта је, — рече мали...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
а сва коса у леву ноздрву; сетите се само како вам је правио програм боравка у вашем сопственом граду, као да сте краљица Елизабета, како је сваке вечери изводио свој сопствени шоу у бојицама и колору, и како су вас неке друге, већ одебљале
Окренућу га левим прстом, а кад се Краљица јави, казаћу јој само две речи: „шех-шах!“ На часну реч, хоћу! Најпре смо летели дуго, дуго, изнад облака, па тако
никад неће моћи да ме стигне, ни Елизабет Тејлор, ни она јер је већ ионако бака, а усто има и криве ноге, ни енглеска краљица Викторија, ни руска Катрина, ни мадам Помпадур, ни Естер Вилијамс, ни Золио Кири, ни Грејс Кели, Чарли, ни она, јер и
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Водићу вас најпосле и у Месец, нека види краљица да је вредно било њену руку одбацити оваковог ангела ради. ЈЕЛИЦА: Зар није умрла?
МАРКО: Шта ти бунцаш о Месечној краљици? Каква Месечна краљица? ЈЕЛИЦА: Зар ви не знате да је он у Месецу био? МАРКО: Е, видио ћурку, пак хтео да јој пришије магарца.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Могла си да будеш краљица, а бићеш дроља!” СОФИЈА (загрли га): „Ах, Франц, опрости ми, Франц, то само шала беше с моје стране!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
отварање, био припремио велики говор о Петровој уметности, прочитао сам своје сочињеније Петру, у једној соби хотела „Краљица Марија“.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се да је мирна била соба С постељом твојом, моја свест без моћи; Сећам се да је у поноћно доба Још мирисала свуд краљица ноћи На страст, и младост, и задах од гроба. СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ.
ИИИ Помирићу се. Ако лежиш мирно, И с тобом твоје цвеће и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
како данас тако и до вијека“. И вода онај час удари натраг и ћуприја остале до данашњега дана. ПЕЋИНА НА ГРАДИНИ (Краљица с голубовима) Вели народ да на Градини, недалеко од босанског Петровца има пећина.
Врата су јој од земље, обрасла травом, сама се отварају и затварају. У пећини стоји краљица с голубовима. Краљицу голубови питају. Кад голубови улазе и излазе, врата се сама отварају и затварају.
Краљицу голубови питају. Кад голубови улазе и излазе, врата се сама отварају и затварају. Краљица сједи у пећини за златном таром у које су златне нити и брдила, и тка златно платно.
Тако ће ткати увијек, док нестане рђавих људи. А када буду сви људи добри, онда ће и краљица изићи из пећине и владати својим добрим народом, а златно платно које отка, простријеће по својој земљи куда њен народ
где су црева и џигерица; ударити по лубину — по леђима, или по ребрима или по трбуху (Вук) лужина — луг љеља — краљица из духовског обичаја магања — мана, недостатак маја — редуша мајдонос — в.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Нова краљица видећи прво и друго јутро да њезину мужу освиће испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад стиже на своје место поклони се пред краљевском породицом. Краљица одговори на поздрав предавачев хладно, краљ доброћудним очинским погледом у којем се огледало сажаљење.
Краљ и краљица сиђоше са престола, а иза њих нагрну цела свита да види и опипа све ове драгоцености. Еуристенес пружи редом сваком од
На то се побунише покрајине, а Европа објави рат Француској. Наступише црни дани 16 октобра 1793 погубљена је краљица, а пет дана доцније погинуше сви жирондисти под секиром гиљотине. Тада дођоше на ред и генерални закупци порезе“.
кола, праћена жандармима и носачима бакљи и одведоше их у Консијержију, тамницу из које је седам месеци раније краљица Марија Антоанета изведена на губилиште.
Неки од њих преноћише у истој соби у којој је и краљица проживела своје последње часове. „Сутрадан одведоше све закупце, једног за другим, у суседну просторију
Мораде напустити и Краљевску Институцију и повући се, године 1858, на село у околини Лондона, где му је краљица даровала кућу за становање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети: све три заклане. Одмах закука, а краљ, кад чу кукање, изиђе да види
Онда јами други сврдô па провали полагано таван. Пошто провали таван, виђе да су краљ и краљица легли, па јами трећи сврдô и поче прихваћати струку којом се бијаху покрили краљ и краљица.
таван, виђе да су краљ и краљица легли, па јами трећи сврдô и поче прихваћати струку којом се бијаху покрили краљ и краљица. Мало је подигну, а краљ завика жени: — Што се откриваш! Она му одговори: — Ја нијесам.
Сјутридан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира па сва упаде у биљу: окрени, обрни,
Пусти мене да ти то исцијепам, па ме онда закољи. Краљица узе кључе па га отвори. Грбо онда узе за сјекиру па је извади из дрвета, па рече краљици: — Госпојо, молим те метни
Само јами руке, ноге и главу, па метне на кревет и покри их, као бајаги да је краљица заспала, па онда јами струку, обује чизме краљеве и побјеже.
Мало вријеме прође па дође и краљ, краљев пријатељ и пријатељев син. Уљегоше у собу и мишљаху да им је краљица заспала, па рече краљ: — Види је како се најела Грбе, па спава.
Отац му се окрену па му удари шамар и рече: — Шта толико дробељаш, та видиш гдје краљица спава! — Устаните па видите шта је, — рече мали.
— Има, царе, — одговори садразан — инглеска краљица, јер она, ко викне испред њезинијех пенџера фисе билила, даде му уједанпут стотину дуката.
Најприје стигне под пенџере инглеске краљице и викне што је могао боље фисе билила, на што му краљица баци с пенџера стотину дуката.
Али га краљица зовне себи па га упита зашто иште толико дуката, а он јој одговори: — Ради бога! — Ти нијеси фукара па да ти треба
— Ти нијеси фукара па да ти треба просити, — рекне му краљица. — Истина је то, краљице, — одговори садразан — али ево узрока.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пре уз робове!“ — он, смешећи, се сасвим љубазно, долази да се постави. Права краљица, тј. она чији ће син бити краљ, носи будућег владаоца притегнутог на плећима.
да ми се у кампман пошале један канари, ћуп од десетак литара пива од проса, и један исто тако велики пива од меда. Краљица ће начинити футу од пиринча и кокоши. Сам краљ доноси ми кокошија јаја и фетише резане у дрвету. Н.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гле је, гле је! Ој, путниче, Самртниче! Млад Радомир занесе се и на виле обазре се, Краљица се на њег’ смеши Кано сунце свет кад крепи. Он не види, он ослепи, На беле јој груди спеши.
Брат га зове, виче, моли, Сећа г’ мајке, себе, мете, — Него свима слепо дете Мамитељки вили воли!... Ој! Краљица грли њега, Прси — вреле грудве снега, Звезде — очи, коса — злато, Све је њему, све је дато, У његовој све је
За носилам’ ко је оно? Вила којој сузе теку! Ах, у њених груди млеку Цвет је овај свеж утон’о — Краљица је вила оно!... У гроб њега положише, На гроб руже пресадише, И краљица сузе трише: Није њега, није више!...
У гроб њега положише, На гроб руже пресадише, И краљица сузе трише: Није њега, није више!... Око гроба виле сташе, Смртну песму запеваше, А краљица над свим’ виче.
Око гроба виле сташе, Смртну песму запеваше, А краљица над свим’ виче. СТРАЖЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То му је дало могућност да изгради три снажне личности и изнесе више гледишта о истом времену. Краљица Јелена је идеална мајка и владарка, у старости узорна монахиња. Она је литерарни пандан Немањи (1316).
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ах! Јадна! Дидо је бар код куће, као краљица, ком је тела руку дати, а особито је удовица била, којој се свашта не замерава; али ова кукавица?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и заједно га, са својом краљевском владом, појео да би му могао наследити престо, или како је Њено Величанство Краљица Папарука одсекла главу своме седамнаестом мужу и узела осамнаестог, те га начинила краљем под именом Сисогора И.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
цвећа Којима је засађен тапет; За политику више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и краљица улази у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво: Краљице, краљице, Ваше величанство зар не
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Иза замршених, густих пузавица вребало је тигрово жуто око. — Буди краљица џунгле! — рече тигар и поклони се пред принцезом. — Моје царство је одавде до океана, а дечак има само једну собу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кесеџија): Прођи, Марко, не замећи кавге, ил' одјаши да лијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т' и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћаном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је
Јетрве (краљица, деспотица и војвоткиња) носе саме мајсторима ручак, и то по реду: данас једна, сутра друга, прекосутра трећа, — као
“ Вели њему леђанска краљица: „Слуго наша, Балачко војвода, ту не има ниједног јунака, осим једног црна Бугарина, и то младо, још голобрадасто“.
Вели њему леђанска краљица: „Или, Слуго, Балачко војвода, те ми отми цуру од Србаља, а ја ћу је тебе поклонити“. Тад Балачко спреми бедевију, па
ми га издај, ходи к мени у приморје равно, бијеломе Скадру на Бојану, узећу те за вјерну љубовцу, па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести, на свили сједити, а носити диву и кадиву и још оно све жежено злато.
Ја сам рада тебе послушати, но ми лудо чедо некупато, а бијело платно неиспрато“. Вели њојзи госпођа краљица: „Иди, каже, моја јетрвице, те однеси мајсторима ручак, ја ћу твоје изапрати платно, а јетрва чедо окупати“.
Арбанаса: „Прођи, Марко, не замећи кавге, ил’ одјаши да пијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је
и што је отхрањен овсеним скробом — остаје странац, а народни јунак је Марко — без обзира на то што га је родила краљица и што се појављује у улози турске придворице Као и у другим песмама ове врсте, и овде је Марко — упркос опортунизму —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Злочест је био љутица и Птоломеј, Александров принц, мисирски краљ. Од зла му пробеже његова жена, краљица, к своме оцу.