Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда он рекне ове вечне памети достојне речи: „Што ви мислите, људи? Срамота би била краљу францускому да чини освету за обиде учињене херцегу бургундскому!
Запита га зашто је тако весео. „Јер не би' био весео, кад ми је добро као и краљу?” одговори младић, не знајући с ким говори. „Како то?” — воспроси опет краљ.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Овим би се и але и гује плашиле! Па зар си ово пио, Стефане Првовенчани? Зар ово, деспоте Угљеша? Ово, краљу Вукашине? Па зар је ово вино за патријарха? Ово амброзија? Ово златно пераје?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља, жеља)?” — Краљ: „Бог с тобом, краљице, нисам ја краљ веће његов посланик; истина, да
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А имао је леп рукопис, чист и правилан, те и самом краљу Милану пао тај рукопис у очи. И тако се краљу допао његов рукопис те га једном питао шта је од школе изучио кад има
А имао је леп рукопис, чист и правилан, те и самом краљу Милану пао тај рукопис у очи. И тако се краљу допао његов рукопис те га једном питао шта је од школе изучио кад има онако леп шакопис.
Африка
Док наши црнци развијају постеље, док нам кувари спремају вечеру, идемо у посету краљу Пебењанију. Краљ Пебењани је краљ, шеф расе Уаватара, вођ ратника, син крокодила, крокодил сâм.
Очигледно је да он свој утицај у овим крајевима хоће, представљајући лажно мој долазак, да утврди на мој рачун. Отуда краљу идеја да ми отвара очи Или да ми се тужи.
Ја лаву говорим. Мару од Кирие. Друга песма. О, гриоти се забављају. Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу. Гриоти се за тебе забављају, господару мора, сине госпођин, ти који си слон. Твоји се гриоти забављају. Трећа песма.
Сви људи не игра ју Дјандио. Ти си ушао у игру краљу Куру, краљу Канда. Мој отац је играо Дјандио. Лав је зарикао. Играј Дјандио.
Сви људи не игра ју Дјандио. Ти си ушао у игру краљу Куру, краљу Канда. Мој отац је играо Дјандио. Лав је зарикао. Играј Дјандио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његови људи неће да буду слуге. Да је могао, отишао би био – као један хунгарски, хусарски, полк – францеском краљу. Да није вере православне. Вишњевски је упозоравао Костјурина да му се, ти људи из Мартоноша, чине непоуздани.
Чак се и то шапуће, да ће књаз, велики, Петар, прајски да их командира и да ће их прајском краљу одвести. Све се дешава другаче него како човек науми. Све се збива другаче него што је очекивао, и овде, у Росији.
приликом тих маневара, међу официрима, сусрели неколико Немаца, који су, са највећим дивљењем, говорили о Прајсима и краљу прајском. Отворено, без устезања, не кришом. А кад су се Исаковичи распитивали, еј, како то, речено им је, да ћуте.
Теодосије - ЖИТИЈА
Многим претњама у својој гордости хвалећи се Угрин, посла своје великаше благо частивоме Стефану краљу, одбацујући мир и љубав, а објављујући мржњу И рат.
Када је дакле дошао краљу угарскоме, био је од њега примљен са великом чашћу. Јер овај беше унапред извештен од људи који су дошли да је
И пошто је веома палила жестока врућина, хтео је свети да жеђ од, поста угаси са мало вива И студеном водом, и јави краљу да му пошаље леда да се расхлади.
Јави се краљу и на спасење његово јави се, да се није нимало нашло да му даду: — И не само — рече — архиепископу него ни твоме
била на устима светога, заповеди и бише ветрови, севања, муње и громови јаки и уједно сумрак, и страх велики на самом краљу и на свим војницима његовим, тако да су се сви устрашили и говорили: — Шта ће то бити?
Затим напунивши велику сребрну зделу часнога грумена од града, даде краљу говорећи: — Пошто сам молио од Краљевства ти леда, и због времена не нађе се да ми се да, био сам присиљен да молим
Иди Богом, чуван и у миру својој кући. Брату твојему и мојему Стефану краљу српском јави нашу истиниту љубав, и не заборављај да се молиш за нас, да твоје учење остане у нама и да га Бог до
Затим посла са светим благочастивоме краљу Стефану коње изабране и своје лично борбено оружје, са многим другим светлим даровима, а засебно обдари светога
А свети дошавши кући, мир и велику љубав од угарскога краља и велможа његових брату својему краљу српскоме и свима благороднима својим испоручи, и сви благодаривши Бога примаху га радосном душом, и одајући му
А говоре и о томе угарском краљу да је добро сачувао веру православља по учењу светога, и да је поживео у правди и истинитој смерности и љубави, и да
Насамо рече краљу Владиславу своју помисао. А краљ и благородни његови, хотећи га зауставити од такве намере, падајући на земљу, много
У писму дарова мир и благослов Владиславу краљу и својега престола намеснику, блаженом Арсенију архиепископу, и свој земљи народа свога, и тако отпусти своје ученике
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
данас, могли да блесну поетски и невино: грип-џип, дугачак — Мачак, штипну—пипну, зуцну -куцну, каза - смаза, краљу — праљу, доба - гроба, принцеза — реза, воде — оде, збрци — брци, дремао— спремао, ђипио —згипио, страже — каже,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
коњске муве: те зашто си бацио америчког поглавицу, а сребром уоквирио тога свога, како ли ти се само зове, те је ли краљу мјесто тамо, срамота је и рећи гдје, те припознајеш ли ти своју вјеру православну и Оченаш, па знаш ли за крст и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Вајаоца Минадира, што лабиринт краљу зида, де ће краљу с ћерком својом после смрти да почива. Живо ради Минадире, дању, ноћу нема мира, неће бити таке
Вајаоца Минадира, што лабиринт краљу зида, де ће краљу с ћерком својом после смрти да почива. Живо ради Минадире, дању, ноћу нема мира, неће бити таке зграде од Индуса па
Лепо лице све је блеђе вајаоца Минадира, а посете све су ређе Валадиле од Мисира. „Што ми вене дете моје?” стари краљу ћерку пита, — поносита Валадила само ћути, само снива.
” Снуждио се на те речи краљ Рамсенит од Мисира, — „зовните ми тога младог неимара Минадира.” Снуждио се силни краљу забринуто чело збира, — ал' доводе у одају бледу сенку, Минадира.
Како га је жељна била душа јој је излетила, а остаде бело тело, оста мртва Валадила. Жао беше старом краљу, Рамсениту од Мисира, што радошћу превеликом уби ћерку, уби сина.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они одмах пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.
Тако и учинише. Дан по дан, изиђе година. Онда рече Грбо браћи: — Ево је данас година како смо дошли, хајдемо сад краљу да нам плати и опет да се погодимо. Браћа послушаше Грбу, па одоше с њим пред краља. Краљ их упита што су дошли.
Жена оде, наоштри нож и донесе га краљу. По што дан прође а ноћ дође, оде свак у своју собу да спава. Браћа уљегоше у собу; кад у соби краљеве шћери заспале,
— Или ми доведи златна коња од краља ћаволског, или нема на теби главе. Грбо пошуће мало па рече: — Хоћу, краљу, али ме пусти 24 сахата, да се смислим како ћу. Краљ га пусти и рече: — Добро се смисли шта ће ти требат на пут.
— Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ. Грбо одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала па мени ваља много ронит кроз воду док
Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли господару, скупи сада све своје великаше па ћеш видјет чудо од коња!
Грбо оде опет да чува овце, али му браћа опет завиђеше што су у Грбе боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.
— па с њим доље. — Казуј, Грбо, шта те је наћерало да ми не даш мира! — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овде да умрем него тамо.
Што си живио, живио: више ме нећеш мучити. Онда Грбо рече: — Немој ме, краљу, сад клати, јер ти не ваљам, смрш'о сам од велика пута, него ме затвори у собу десет-петнаест дана, да мало опретљам.
— Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — рече Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: — Ево ти златне струке краља ђаволскога и хајде скупи све своје
Грбо оде опет да чува своје овце. Опет му браћа завидише што су у њега боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају. Пошто дођоше пред краља рекоше му: — Господару, каже наш брат Грбо да би мог'о довести жива краља ђаволског.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
од времена дуга јахао је и лишће је падало пуно поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у народној ношњи) каква је то
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Побједи благовјерному Государју и Краљу нашему Петру первоме... Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђем, али возар притеже узде, слушајући глас свештеника
Није се имало куда више, и командир је сакупио људе: — Војници!... Заклели смо се на верност краљу и отаџбини и наши животи у овом времену не припадају нама, већ отаџбини...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и како ћу рећи, оногај... као два мученика. Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај... Их, шта ту !... Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку. Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару?
као два мученика. Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај... Их, шта ту !... Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку. Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана коња, А краљици венце, Венце и обоце, Младом барјактару Свилену кошуљу, А белој дворкињи Бурму позлаћену.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сети се, куд мој народ са песмом поврви, Ту се не клечи, не клања и не пузи Но се суди краљу и слузи, на крви, на крви. На Ловћен горки да изнесемо престо, засадимо ти врте пуне ружа?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— запита Јелесије. — Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. — А из канцеларијских трошкова?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Посланици донесу с Пљешевице снијега и даду краљу. Краљ је узео снијег и ставио га на руку, а кад виђе да од тога рука зебе и да га одмах нестаје, поплаши се и побјеже
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али теке што га бјеше узјахао, изникоше и краљу крила, а краљ се препаде те сиђе с њега и ухвативши га за фузду поведе га, и мало идући нестаде му крила те тако дома
” Па онда чобан отрчи те поврати овце, па се примакне ономе чоеку; а чоек му рече: „Ево сам кренуо к томе и томе краљу да просим у њега ђевојку, али он ђевојке своје не да никоме другоме до ономе који би се нашао мудрији од њега да га
А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како | ђевојку испросио?” На то рече чобан: „Ја ћу поћи.
Кад дођу на краљева врата онђе их дочека стража па их запита: „Куд идете?” А они кажу стражи: „Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку.” А стража одговори: „Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку.” Па их пропусти.
” Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: „Помози Бог, наш свијетли краљу!” А краљ му помоћ прихвати: „Бог вам добро дао, ђецо!
Кад краљу књига дође и види шта му пише, он рече посланику: „Ја ти, пријатељу, не могу ништа одговорити, док не питам ђевојке,“
“ Посланик се врати и каже својему краљу, шта је и како, а краљ се ражљути и стане мислити, како би добавио ова три прстена, па најпослије тури глас по свему
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Манастир свети овај са игуманом поверавам ономе који влада овом земљом, великом краљу који буде у неком времену; њега да има за осветитеља ономе који би хтео да прекрши било које манастирско право.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А-а — рече Думе. — Прије свега, сити се они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „сомнум фуге меридианум“. — Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! — прекиде га Брне. — Немој даље!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Нећу, Милунка, да савијам шију пред мантијаши— ма! Ни пред којом земањском силом. Ја сам краљу Милану рекао у очи све што мислим. Па ћу сад, некоме... — заћута. Гледао је кроз прозор.
и Обреновићима, држао је он говоре у Скупштини, да су и бечке новине писале, дрхтала је влада од његовог штапа, и краљу Милану је у брк скресао све што мисли, али осећа, сав ишанчан тугом, да никад није имао овакав дан.
— Да ми је мило што ће једно куче мање да погани земљу, то ми је мило, и то ћу да кажем краљу Милану ако ме пита. — Краља не помињи! — устаде капетан. — Коме си платио да га убије?
луди од реда, ви бисте свим манастирима по Србији по сто дуката дали да калуђери недељу дана читају молитве за живот И краљу и влади. Тада му је постало јасно што му Симка и Адам више не доносе храну.
А ја видим да се човеку не исплати доброта, али опет, велим, Аћим Катић је човек, иако је краљу о глави радио. Рака изађе у ходник и раздра се на Андру: — Губи се унутра, мастиљавко!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
(сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристархос поче са неколико речи дубоког поштовања, упућених краљу, па онда одржа своје предавање у којем саопштава ово: „Наше сазнање да су Месечева светлост и његове мене
Аристархос ћуташе неко време, па се онда дубоко поклони пред својим владарем, и рече: „Хвала ти, краљу, на твојој заштити и бризи!
“ Неколико дана после тога Хијерон зовну Архимеда к себи. „Патим, драги рођаче, од несанице“. „Не осећаш ли се, краљу, добро, или те муче какве бриге?“ „Ево, слушај! Позвао сам стручњаке да процене дарове што ми их је Хијерон учинио.
на замисао да дадем саградити једну лађу, већу и лепшу но што је „Изис“, да је накрцам плодовима наше земље и поклоним краљу Египта. Ти ћеш ми, Архимеде, саградити такву лађу; ставићу ти сва потребна средства на расположење“.
„О, мој краљу“, рече он Хијерону, „моје ме очи изневеравају и не могу да се на њих ослоним; нисам у стању да приметим јасну разлику
- Хуља, лоповчина! - Тако да ми подвали! - Дај га, Еразистрате сместа ухапсити и предати џелату у руке!“ „Ако ми, краљу, дозвољаваш“, рече Еразистратос, „да ја, као одговорни чувар твога блага, кажем своје мишљење о процедури коју треба
“ Кад Еразистратос оде, обрати се Хијерон Архимеду: „Како мислиш, рођаче, о овој ствари?“ „Ти си, краљу, био целог свог живота правичан владар; зар би могао да на основу непоузданог мишљења Еразистратовог осудиш човека на
„Хм, чуо сам да живи у непријатељству са Диоклом“. „Е, па видиш, краљу, на његове исказе не смемо се ослонити“. „Шта да се ради?“, рече краљ.
Појури, освежен и подмлађен, уз брег, вичући без престанка: „Еурека, Еурека! Нашао сам“. Стигавши горе, саопшти краљу да ће поверену му ствар извести начисто. Тако је и било, али не без натезања.
Са резултатом свога рачуна оде Архимедес краљу. Дозваше и Диокла. Он признаде да је, тачно у оној количини како ју је израчунао Архимедес, примешао злату сребра, али
својим рукама израдио и децембра 1671 године предао Краљевском удружењу, примљен је са великим одушевљењем и приказан краљу. Тај телескоп чува се још и данас у библиотеци Удружења као каква реликвија.
учествоваше у оснивању државне банке, у стварању уније са Шкотском, у осигурању наследства престола нашем садашњем краљу и потпомагаше песнике и научнике. Штета што је умро у педесетпетој години свог живота“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А на њ можемо да наиђемо исто тако лако, па и још лакше, у Мадаме Санс-Гêне као и у Краљу Лиру. Осим тога, то се дешава тако ријетко!
— Зар баш никоме није признато право на коришћење Атханатика А? — Никоме! — Ни краљу? — Ни краљу! — А ко је имао власт изнад самог краља па да му ограничи ту прерогативу? Народ? Или можда Устав?
— Зар баш никоме није признато право на коришћење Атханатика А? — Никоме! — Ни краљу? — Ни краљу! — А ко је имао власт изнад самог краља па да му ограничи ту прерогативу? Народ? Или можда Устав?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ала би то било, мој брате!... А може, што да не може, и мора бити... Шта је то Краљу само да повуче пером... кврцкврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!... И ја одмах жив...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Они онда пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.
Тако и учинише. Дан по дан, изиде година. Онда рече Грбо браћи: — Ево је данас година како смо дошли, хајдемо сад краљу да нам плати и опет да се погодимо. Браћа послушаше Грбу, па одоше с њим пред краља. Краљ их упита што су дошли.
Жена оде, наоштри нож и донесе га краљу. Пошто дан прође а ноћ дође, оде свак у своју собу да спава. Браћа уљегоше у собу, кад у соби краљеве шћери заспале.
— Или ми доведи златна коња од краља ђаволског, или нема на теби главе! Грбо пошуће мало, па рече: — Хоћу, краљу, али ме пусти дан и ноћ, да се смислим како ћу. Краљ га пусти и рече: — Добро се смисли шта ће ти требат на пут.
— Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ. Грбо одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала, па мени ваља много ронит кроз воду док
ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли господару, скупи сада све своје великаше па ћеш видјет чудо од коња.
Грбо оде опет да чува овце, али му браћа опет завиђеше што су у Грбе боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.
— па с њим доље. — Казуј, Грбо, шта те наћерало да ми не даш мира. — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овђе да умрем него тамо.
Што си живио, живио; више ме нећеш мучит. Онда Грбо рече: — Немој ме, краљу, сад клати, јер ти не ваљам, смршô сам од велика пута, него ме затвори у собу десет-петнаест дана, да мало опретљам.
— Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — одговори Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: — Ево ти златне струке краља ђаволскога и хајде скупи све своје
Грбо оде опет да чува своје овце. Опет му браћа завидише што су у њега боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају. Пошто дођоше пред краља, рекоше му: — Господару, каже наш брат Грбо да би могô довести жива краља ђаволског.
— Па онда чобан отрчи те поврати овце, па се примакне ономе чоеку; а чоек му рече: — Ево сам кренуо к томе и томе краљу да просим у њега ђевојку, али он ђевојке своје не да никоме другоме до ономе који би се нашао мудрији од њега да га
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Фридрихови генерали су се ту зауставјљали да би попили чашу вина, после посете краљу. Обичај се одржао и до мојих студентских дана у Берлину.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Уметник је саслушао речи, Поклони се краљу господару, У духу му већ се нешто рађа — Нови пламен на старом олтару.
“ То говори, један превес снима — Ох, дивоте, ко да се нагледи! Стале очи и краљу и свима. Дивна мома, јесте, анђô прави, Лепше нико нит’ виде нит’ снева, Рајска радост кроз лице јој зрачи, На
Петровић, Растко - АФРИКА
Док наши црнци развијају постеље, док нам кувари спремају вечеру, идемо у посету краљу Пебењанију. Краљ Пебењани је краљ, шеф расе Уаватара, вођ ратника, син крокодила, крокодил сâм.
Очигледно је да он свој утицај у овим крајевима хоће, представљајући лажно мој долазак, да утврди на мој рачун. Отуда краљу идеја да ми отвара очи Или да ми се тужи.
Ја лаву говорим. Мару од Кирие. Друга песма. О, гриоти се забављају. Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу. Гриоти се за тебе забављају, господару мора, сине госпођин, ти који си слон. Твоји се гриоти забављају. Трећа песма.
Сви људи не игра ју Дјандио. Ти си ушао у игру краљу Куру, краљу Канда. Мој отац је играо Дјандио. Лав је зарикао. Играј Дјандио.
Сви људи не игра ју Дјандио. Ти си ушао у игру краљу Куру, краљу Канда. Мој отац је играо Дјандио. Лав је зарикао. Играј Дјандио.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу. И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поклецали су пред њим и изругивали му се говорећи: 'Здраво, краљу јеврејски.'“ Затим Марка: „Војници га одведоше у унутрашњост палате у такозвани преториј, те сазваше целу чету.
Огрнуше га скрлетном кабаницом па оплетоше трнову круну и овом га окрунише. Тада га почеше поздрављати: 'Здраво краљу јеврејски.'“ Напослетку по Јовану: „Тада Пилат нареди да се Исус узме и бичује.
Потом су долазили к њему и говорили: 'Здраво, краљу јеврејски.' И још су га ударали по образима.“ Док сам му ово говорио није смео да се одмакне.
Димитрије Доротеј ми је рекао да ме Лауш тражи због писма краљу. Пењемо се уском стазом према Кули. Сунце са запада баца своје косе зраке на прегрејани камењар, који после дневне
која је како изгледа, већ смирена, Лауш ми у неколико кратких, неповезаних и расутих мисли наговештава садржај писма краљу. Известити га о упаду разбојничких чета из Усоре, о томе шта је било предузето, о исходу.
Рекао ми је: „Ослањам се на тебе. Димитрије, бистар си и учен човек. Срочи писмо према овоме што сам ти рекао. Кажи краљу да ће моћи на мене да рачуна најдаље за седам-осам недеља. Дотле ћу се опоравити.
Прва половина писма била је сва у улагивању краљу, у похвалама његовој мудрости, богобојажљивости, христољубивости, мужевности.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Кад у месец стигнемо, мој принципал отиде месечном краљу на визиту, а ја останем пред шталом, и ето ти са сви страна навале сад месечни магарци, преко и уздуж мерећи ме и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада сви они почеше говорити Краљу како је опасно ићи овако у групи. — Немојте ви мени објашњавати... знам ваљда да се у ров не иде са коњима.
Иза артиљеријске осматрачнице сјахали смо, и Краљ уђе у заклон. Командант дивизиона је објашњавао Краљу линију наших и немачких ровова. Над нама су баш тада летели немачки аероплани и тешка артиљерија почела је дејствовати.
Тако је. Командир се окрете и неким војницима, који су стајали у близини: — Приђите и ви... Дакле, ми се заклињемо Краљу и Отаџбини, али не топовима. Није него!... Још и на руду да се заклињемо...
То вам је као шах. Кајмакчалан би одговарао краљу, а Острово оном последњем пиону супротне стране. Или ће они нама иза леђа, или ми њима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У једној другој македонској песми — о Секули и латинском краљу — особито је истакнута изванредна Маркова стрпљивост. Латински владар, лажљивац и подлац као и у српскохрватском
— како га сами Турци називају — љута под каменом гуја, стари мегданџија, који је „додијао цару и ћесару, у Латинској краљу латинскоме“.
једну тако сложену личност као што је Марко Краљевић (на крају песме Урош и Мрњавчевићи): На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије! Ти немао гроба ни порода!
побуда гонила је смртно рањеног Момчила да своме убици упути оне надмоћне, људске и јуначке речи: Аманет ти, Вукашине краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерннцу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а
по књигам' ђевојку, пак дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу уговориш: када ћемо поћи по ђевојку, колико ли повести сватова; да ми видиш Роксанду
Када дође бијелу Леђану, лијепо га краљу дочекао: вино пише неђељицу дана. Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја
Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у
Тада рече Мијаило краљу: „Пријатељу, Тодоре везире, што ме царе за сватове пита, нека купи колико му драго, по ђевојку када њему драго; него
Виђе ли је и прстенова ли? Што говори краљу Мијаило?“ Тодор њему све по реду каже: „Виђех, царе, и прстеновах је. Да каква је Роксанда ђевојка, онакове у Србина
Да каква је Роксанда ђевојка, онакове у Србина нема! Добро збори краљу Мијаило: по ђевојку када тебе драго, свата купи колико ти драго; само те је краљу поздравио: да не водиш два сестрића
Добро збори краљу Мијаило: по ђевојку када тебе драго, свата купи колико ти драго; само те је краљу поздравио: да не водиш два сестрића твоја, два сестрића, два Војиновића; у лићу су тешке пијанице, а у кавзи љуте
“ Лита њега Балачко војвода: „Господине, од Леђана краљу, какав бјеше јунак у сватов'ма што највеће отвори јунаштво?“ Вели њему леђанска краљица: „Слуго наша, Балачко
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
МИ РЕЧЕ Садржај СМЕШНА ПРАШУМА 3 УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ 4 ДР 5 ТЕЛЕФОНИЈАДА 6 СМЕШНА ПРАШУМА 7 ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ 8 ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ 9 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР 10 ЦИПЕЛЕ 12 БИЛА ДЕВОЈКА МАРА 13 БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ 15 ПЕРТЛА СЕ
Ћосаво му лице Свима прича да се брије Код шашавог брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог краља Много
прича да се брије Код шашавог брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог краља Много добрих детаља Те
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
На то одговор му дадоше богови и рекоше му: »Ако ти, краљу Кодрус, на том боју паднеш те погинеш, то твоја војска, онако срдита рад твоје смрти, надвладаће ону другу војску и
КОКОШ СА ЗЛАТНИМ ЈАЈИМА Дарије, персијски цар, у неко доби био је послао своје елчије к Александру, маћедонскоме краљу, изаради порције, што је од пређе узимао од Филипа, оца му, данак, да онако и он му лепо, потпуно има издавати ону
имадоше онде своје и очине им свете мошти, натоварише се у лађу, те се спустише с матером доле к Будиму, дођоше у град краљу.