Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А ти, није требало сама, душице... Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: — Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље ?...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо. Морао се негде одморити. После краћега двоумљења оде к Јову.
— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. — Е, не може тако. Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је.