Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То беху крвави пољупци... Ја сам сва претрнула. „Крв!“ Вриснух. „Алекса! Та зар не видиш да си сав крвав?...“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе. По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
под све гушћим, све црњим облацима, бачена покрај згаришта, остаје, чека снег, свиња о коју је обрисан крвав нож.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин се изврте. Из проваљане главе куљала је крв и мозак. Она погледа крвав тучак па га баци напоље. — Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове...
Нема места на Дрини што им брод није... Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!... Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!... То ниче као трава из земље! Јелица задрхта.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На стени, песку или блату? Личи ли страшни ангел с мачем Судији моме или брату? На мосту међу обалама, Збуњен и крвав од свог ланца, Кога ћу ноћас срести сама — Убијцу или доброг странца?
А вратиће се мирно тада, Све као реке које плаве, — Докле за крвав запад пада Крупно и страшно сунце славе. НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела
Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец. Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом.
Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-цркве— њак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми.
је нашао мала уста, распаљена у руменој грозници, и притиснуо на њих један пољубац, само један, али бесконачно дуг и крвав. Видео је у том часу замркли Тибар на чијој је матици пливао велики штит јулског месеца.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ІІІ. Онога главног и свечаног дана извођења колосално-парадне Казнене Експедиције док се фронт, сав крвав, као огромна сура и рањава змијурина у најболнијем грчу, повијао, гурио па испружао и напињао да одоли одлучним
Као муња, неки црно-црвен, гарав и крвав вијор помрачи му свест и док је рањена нога сва дрхтала у крви он се лудачки заплака тресући се оним обамрлим телом:
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Понекад у сну, виђао сам себе како му бацам камен у главу, њега како пада, сав крвав, и мајку избезумљена лица. Био сам срећан што се то овај пут није догодило и што ћу маму од сада виђати без њега.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Путници вечерају. Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. — Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Урлајући од бола, а везаних руку, крвав, трчао је тешко, вијући се, савијајући се и љуљајући се, тако да је из далека, из кола, откуда га је Комесар, са
После се рашчу по кући, да се брат брату и жени јавља, сав крвав, расеченог лица и одсечене главе, јашући на великој жаби и ходајући по води.
она пред завесом спази и трбух, огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву, крвав, са прекланим гркљаном, и црни клобук, што је лебдео над том главом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па да није ови амо? И одоше брже тамо, Погледаше, то он није; Али де се, де се крије? На траг крвав нагазише, Па се њиме упутише, Иду брзо, пазе, гледе, Далеко и већ одведе, „Сад ће, сад ће“, жељни зборе, Изиђоше
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тода га чу, осврну се, позна га и заустави кола. И падајући, ваљајући се, дође до њих. Сав упрљан, раздрљан, крвав, силно дахћући, наслони се на кола, и дрхћући целом снагом, убезекнут наднесе се, зину и упре у Тоду широк, блесаст
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ти бар усни северне стеге, мећаве, цичу, сметове, снеге, да круне прште на челу живу, корице мрзну о сабљу криву, ни крвав порфир да згрије крв! а камо л' крвник у плашту сиву, а камо л' паук, а камо л' црв!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Но како да лог ти стерем Када се скриваш у тмуше? Виновник моје си душе, А тајиш ми твоје мере. Крвав сам испод коже, Ко фитиљ име ми гори: Требам ли ти, сатвори Још један завет, мој Боже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
100 КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО 105 НА УЗОРАНИМ И ПУСТИМ НИВАМА МАЧВЕ 110 АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА 121 ПО ЗАКОНУ ОТПОРА 129 СТРАШНА ВЕСТ 135
Однекуд се чуло запомагање. Јаукао је рањеник, кога су четири пешака носила у шаторском крилу. По путу се видео крвав траг. Сретосмо и групу рањеника. Били су рањени ко у главу ко у руку.
у галопу излазе на насип, да се задњак готово занесе, и онда опруженим трком низ друм, без одређена циља и правца. КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО Коњи су бректали када се батерија зауставила.
А можда су и огуглали, тек сви мирно очекују да се обави и овај данашњи крвав текући посао. И то што пре. Одјахао је некуд и командант дивизиона, са свима командирима батерија.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Батинаш? ГИНА: Видиш ли ти ово? ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? ГИНА: Куд год да иде, оставља крвав траг! (Потирачом пере калдрму) ВАСИЛИЈЕ: Да човек не верује!... Погледајте, заборавио је волујску жилу!
Је л то код Гине нема никога? ЈЕЛИСАВЕТА: Нема. Отишли су уз реку, прате онај крвав траг. СИМКА: Не знам шта тај Дробац толико тражи овуда! Стрепим и дању из куће да изађем, акамоли ноћу!
ТОМАНИЈА: Даро! ДАРА: Шта је? ТОМАНИЈА: Он је све довде, до ње, остављо крвав траг... а од ње, погледај... ДАРА: Одавде нема трага! ТОМАНИЈА: Као да је одлетео!
ТОМАНИЈА: Гино, погледај! ГИНА: Црни Благоје! БЛАГОЈЕ: Шта је? ДАРА: Па иза тебе остаје крвав траг! (Затамњење) ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ (Исто место, неколико тренутака касније.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Убици диште Видовдански храм! Слави, и оклопницима, нек умукне пој. Деспотица светих нек нестане драж. Гладан и крвав је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. А ко нас воли, нек воли камен голи. Нек пољуби мржњу и мртве.
стењу, кршу и борју: Да је живот за слуге част, и над весео гњили свет витлати себе смрти у почаст, као стег крвав и свет. Стег дичан буна и убица. О роде ти си изабраник њин. Клекнеш ли животу понизна лица нисам више твој син.
дара скривеног под срцем сред недара: ја отац бићу тужан, што не убих, ја отац бићу тужан, јер љубљах, што нисам више крвав и сам. ПОРТРЕ Душа ти је раскидана, чиста, болна, бледа као лица руских нихилисткиња.
Излазим на свој најмилији мост; он је сав мокар. Давно некад, био је често крвав. Отуда га уходим, гледам, већ месецима, у кишовите, празне ноћи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
страхотом Божјег виђења Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ косу — Груди бијући И крвав поглед небу шиљући Сруши се, клече: „Проклетство!“ рече. Дрма се, пуца Храм Соломона Од грмљавине ускршњих звона...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ (прича из плећа) Чудна негђе пустога плијена, но је крвав, да га Бог убије: Косово је око њега легло! ВУК МИЋУНОВИЋ Што бајете као бајалице али бабе кад у боб врачају?
СМРКЛО СЕ; СЈЕДЕ ГЛАВАРИ ОКОЛО ОГЊА. ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЦ КРВАВ, И БИ ВЕЛИКИ ПОТРЕС. У ТО ИСТО ДОБА ДОЂЕ К ЊИМА СТАРИ И СЛИЈЕПИ ИГУМАН СТЕФАН С БРОЈАНИЦАМА У РУКЕ.
НАМРАЧИО СЕ И ЦРНИ МУ БРЦИ ПАЛИ НА ИЗЛОМЈЕНЕ ТОКЕ, ЏЕФЕРДАР ПРЕБЈЕН НОСИ У РУКЕ, И СЈЕДА КОД ОГЊА, САВ КРВАВ; НИКОМЕ НИ ПОМОЗ БОГ. ЗАЧУЛЕ СЕ КАД ГА ОНАКВОГА ВИДЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Навући ћу оклоп вечне мржње тад, И с отровним мачем у ноћи ћу тој Поћи у крвав и трагичан бој Што бесни, тутњи, комеша се сад; Где падају жртве, где се кости мрве, Потоцима где се крв црвена
С Муратовим писмом он је мирно стиг’о Кроз море од војске под шатор Султана, И у крвав освит свог последњег дана Челичну руку на душмана диг’о, У његовој крви љагу с части спрао; И оставио да га тад
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
да каса једнако узалуд. Кокша из Дивоша. — Одговори се, у Срему, кад ко запиткује: ко? Крвав испод коже. — Одговори се у инату ономе који пита: ма какав си ти човек, болан? Прву, средњу и последњу (чашу).
У томе искочи из језера један старац, па завапи к небу: — Хеј, Букумире, крвав нож међу вас пао! У томе га и нестане. Бокумире се потом покупе на једну косу и седну да се одморе и почасте.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Заборави на спавање, него стисни зубе, скупи снагу, па полако, по крвавом трагу... (Пратећи крвав траг, који је остао иза Скитнице, Просјак долази до врата, Врата су закључана.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Исто тако и крава, па се трже од грешне помисли и брзо закорачи у јабучар; у очима му крвав клобук, а грање га удара по лицу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И крвав поглед к небу шиљући, Сруши се, клече: „Проклетство!“ рече... Дрма се, пуца храм Соломона Од грмљавине ускршњих звона.
“ И данак слуша, и покорно сване, И крвав исток свом силином плане. У соби тама. Малога кандила Последњи зраци, меки као свила, Умиру; нема ко уља да кане...
Попа, Васко - КОРА
лакши Не заговара ме више Беспослени ветар Као да ме не примећује Путујем брже Мисли ми кажу да сам оставио Неки крвав неки потмуо бол На дну понора за собом За размишљања времена немам Путујем (1943—1945) ПРЕДЕЛИ У
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али, на жалост, То је задуго било неостварљиво. Јер сукоб који се, развијао на моје очи и умало што није био крвав, јесте догађај такве природе да се лако није могао ни заборавити.
се, после, као неки неиздржљив стид што га је осетио још онда: кад је између два стражара с бајонетима, каљав и крвав, с лисицама на отеченим рукама, вучен као пребијена звер на ланцу, возовима разним ка престоници (у том тренутку
А једне ноћи док су сви ћутали и крвав зној разливао се по кожи, зачула се опет она реч „политички“, па ударци жилом, узбуђени крици, врисак, болно стењање и
И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као најстрашнији пораз свих илузија.
“ Па се за трен ока разбегао народ. И за мало, па само црвене полицијске капе стајаху око Илије Илића. Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се. Из косе му цури крв, црно празнично одело све у прашини, опанцима изгажено.
И мучи се тако задуго сељак, те му све варнице на очи искачу, па сав крвав и одран по лицу и врату, појављује се понова на вратима дућана.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак. Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем. Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сватови се зауставише пред једним орезаним виноградом, — то беше шума што плаче. Мало затим, ето ти и њеног оца, сав крвав. — Шта би с тобом? — попиташе га сви. — Ето шта је било.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кад је час куцнуо, ми пођосмо смело, Вођени љубављу и божијим прстом: Примајући на се провиђења дело Крвав полумесец заменисмо крстом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Коњ се вратио кући исцрпљен и крвав, али пошто је подигао узбуну, поново је јурнуо назад на место незгоде и стигао тамо пре људи који су пошли у потрагу
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Зар га имаш? — „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна. Та што бунцаш! Буди свесан! Гле, крвав си, модар, блед. „Ујео ме голуб бесан, Па му пуштам крв на мед.“ Дај ми руку да опипам Жилу како бије. — „Хе!
Краков, Станислав - КРИЛА
Најзад када му лекар показа куршум стегнут у пинцети и сав крвав од његове крви, он се одједном засмеја задовољно, гласно, и осети како му је нога сада бескрајно лакша.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
и мудра глава Крвљу ће својом бедем мастити! — Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
), већ што он треба да је свуд. Видите ли где це бије крвав бој чак тамо преко Мораве. Тамо ваша браћа и другови већ гоне и ломе душмане наше.
брашно; вагони најашили један на други и стињили се као лепиње; два чопора оваца, што су била у вагонима, претворени у крвав качамак, са кога се још цеди крв и точура на насип; тело машинисте одбачено на 20 корака.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Певало се на сав глас: Па зар је морала доћ Та тужна несрећна ноћ, Када си, драгане мој, Пошао у крвав бој... Певали су и војници, клатећи се.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: А савест? ЈЕЛИСАВЕТА: Чупај из срца! Освету сади — а хладном мржњом Заливај корен свога расада; Крвав ће цветак из њег’ изнићи... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А братство? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар ти је брат? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Није!
ТРЕЋИ СЕРДАР: Крвника вечитог! ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Показаћемо Турчину Да је Косово крвав споменик. — КАТУНОВИЋ: Али да јоште живи осветник! ПРВИ СЕРДАР: Живимо јоште ми!
— Кнез Ђурђе и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не, жено, не! Немој уздахнут више никада, Та крвав ти је сваки уздисај! Па ако и даље тако уздишеш, У крви ће ми престо запливат... ЈЕЛИСАВЕТА: А ја ћу плакати.
давних саучесници, Да окушамо снагом последњом, Што у старачкој оста десници, Дивијој сили гладног Турчина Умесит крвав залогај... ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Кнеже! И ја, и сви да изгинемо За овај камен земље сиротне....
(Чују се пушке.) А где ухвати — О, браћо, браћо! Христове цркве верни синови — Његова плода крвав је цвет. — (Јелисавета у ноћном оделу.) ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчисти, Ђурђе, ону гробницу! После и друштво!... Све аветиње!..
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Врућ, запахнут миром и музиком боја, Са досадом Човек сву ту раскош мотри, Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, И тражи у сунцу да свој одглед смотри.
Измрвљен и крвав, а пијан од злости, Ја осећам: понор очију ме гута, А твој луди танац прожима ми кости, Твој ниобски осмех мозак ми
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели рука, падне, и крвав остави траг. 5 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’ цветај као цвет.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Улетим у амбар, па преко клипова горе у таванче. Бик развали авлијску капију, сав се раскрвави, и онако крвав потеже друмом, и свали се напослетку у кукурузе. Ту се заглавио.
Ништица нека ме критикује, а ја осећам на себи шапу звери, и крвав сам! — Бранко спустио главу дубоко и ћути. Тако, до сада ипак није знао Павла. Срце му лупа узбуђено, плакао би.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где злато нам се стиче, Дошао си најзад сам крвав и задихан песниче.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Окреће леђа месечини.) Ох, ова месечина! (Врача, размештајући зрна): »Постеља му празна, пут далек и крвав«! (Пренеражена одгурне сито): Не, Господе! Не крв! Молим ти се, Господе! Ништа њему да не буде, а све на моју главу!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Устај и пођи! Јауци су чести... Пред тешким часом мој народ причести, Крвав кô сунце нек сине из гроба! 1908. *** Обешчашћено и кукавно доба, Епохо мрла и ругобе трајне У дубокијем
Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони... Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. 1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога завичаја, Како си лијепа, кристална и плава!
Јоште се види. Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне. 1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Песме које описују тај живот идиличан и крвав, где се лила и крв и млеко у исто доба, имају каткад слике тог живота сасвим реалне, интимне, детаљне.
нема нитко под чадором; бекрија је тај несрећан дервиш, пије Турчин вино кондијером, но сам лије, но сам чашу пије, крвав дервиш бјеше до очију.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак већ кад му не смеде дарнути у тело, узе се у другу мисао и узе онај раменик светога Димитрија крвав (што су у оно доби адет имали господа те су носили нешто кано ђаконски орар, кад на рамену, кад се опет препојасивали