Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Алекса! Алекса, шта си то учинио?... О, мој несрећни љубавниче! Моја крвава заштитио!...“ Даље нисам умела проговарати, сузе су ме хтеле угушити, и ја падох на његове рањене груди.
звезду, на звезду што данас над Француском сја, оданде ће све лепо видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну: „Ђе се, млада, по разбоју шеће, Те преврће по крви јунаке...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И онда започе борба, страшна, крвава... Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!... Говори, не онемио!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Алекси Шантићу и Атанасији Шоли СЕНКЕ ПО ВОДИ ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Иза црне шуме старих четинара.
Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради... И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади.
Беше тада славна а сад си и света, Певај сва крвава кроз њиве и луге. Наша звезда славе сад и даље цвета: Пре свачији сужњи нег ичије слуге.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља. Знам да је у соби била тишина. Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— И да би их уверила, како је заиста тешко, разгће и показује им своја изгребена, крвава колена којима се вукла и пентарала по гори, стенама, урвинама, берући те лековите траве, биле.
— Па што се, мори, мучиш, што не сиђеш овамо, у град. — Грозе се жене кад виде та њена изгребена, крвава колена. — А, — одбија их, — још нисам расковник нашла. А кад га нађем, — уверава их — тад ћу да дођем код вас...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дакле освета, ужасна, крвава освета.“ И онако зверски згрчен, стегнутих зуба и песница... он јурну међу онај свет, али у сред оне гужве наједном
Африка
Палмама свих врста, гумама, фромажеима, хлебним дрветом какотијеом, тако да само погдегде остаје широко црвена, сита и крвава.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Наставио је да говори о рату на начин којим је јуче говорио друг директор, мој очух. Била је то крвава и света ствар, тај рат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Оба увета висила су му тада већ крвава и црвена као шкрге у рибе. Обливен крвљу, још једном паде, опустивши везане руке међу ноге војника.
Кад се сасвим почеше губити из његових мисли, јавише се крвава, за тренут, округла и нејасна, у црвеним лубеницама, којима су се тих дана он и војници хранили, расеченим на пола.
омче, беше сав набрекао, тако да му се доња вилица, својим огромним, жутим зубима била зарила у горњи део уста, сва крвава. Висећи задављен, затурене главе, беше исколачио беле очи у небо, сав помодрео.
У сивом обзорју грактала су јата врана. На месечини, појављиваху се чопори вукова. Сва крвава слава пука беше потпуно заборављена, а да је пук онолико изгинуо, било је сасвим безначајно.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јагњетина је још крвава око кости. Боже, колико меса! А после: дубок сан пун мириса лековитих трава и свежег креча са зида.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Вршидба, која је доживела три издања,84 1862. Виенчић домољубних пјеѕама, Крвава кошуља штампана је у Задру 1864, и латиницом и ћирилицом; у старости је штампао Тужну књігу и старачку љубавну лирику
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га узми са крвава поља, Само дома, јао, не умори!“ Тако љуба у молитви збори.
једва на свет стао, Но зацело веће си слушао — Крваво је сунце излазило, Крваво је онда залазило, А сувише два крвава данка Гореаше огањ без престанка, За небо се пусти дим машао — Онда сам ти оца упознао.
Једва зора забелела млада, На мртваце бистра роса пада, Кроз мртваце сузна и крвава Иде, лута једна женска глава, Све прегледа, а тражи једнога, То је Хајка, Ала јој помогâ.
Још сабље звече, још траје пуцњава, Зелена трава сва је већ крвава; Но залуд тече њима крвца млада, Већ морају се повући назада.
Та да здрав сам с њим успоред стао, Раде лепши боље би с' допао. Јоште дошâ са пола крвава, Пуно, брате, насекао глава, Пуно чета разбио Турчину, Задрмао дину царевину, И де год је двоје-троје било, За
Ал' одатле два до три корака Гледни оног турскога јунака, Црна ока, крвава погледа, Куд ли, болан, дугом пушком гледа? Ох Милета, сад ће да обори, Да ти срце витешко сагори!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Димитријо! — викнуше сви пренеражено кад га видеше онако крвава. Али он само ману руком и истрча... Виде кола на коју страну одоше па се пусти за њима. И настаде трка.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
угине, а час гори, час тињавог слика гара, час је буктац од пожара, час је бледа, модра, плава, час румена па крвава.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ГЛАВА ИВ Ана води међународне разговоре у студенском дому на Новом Београду. Крвава повест несрећног зеца који је правио неприлике у пијаном стању.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
нови мртваци нису сањиви: прскају куће водоскоком рудим и док их стражари носе некуда ван града, с кровова се цеди крвава слуз и кад их обесе мртве дрвећу лишће порумени ко у јесен, враџбине клете — доказ да су криви!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Промолих главу и угледах забран... Сретам ордонансе, а на једном углу, где је веће проширење, видим усправљена, крвава носила, остављена сигурно да се сасуше. Чујем потмули жагор.
нишанџију другога топа где стоји избезумљен и блед, одело му све крваво, а на рамену му залепљена нека маса, сива и крвава као мозак... — Јеси ли рањен? Гледао нас је тупо, не говорећи ништа, а вилице му се тресле.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
отишао из Загреба изнурен. Осећао сам да је једна Европа потпуно пропала, али да се и једна нова помаља, исто тако крвава.
Сад су дворане пуне Енглескиња, које јака, крвава храна чини страсним, а, кад то прође, естетама. Ускоро ће у Лувру завести улазнице. Година је завршена.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко румена ружа На белим грудма.
МАГДАЛЕНА Сврши се најзад крвава драма... Свет се разиђе... Никог не беше: Онесвешћену Матер однеше— Крај Распетога оста сама Од Њему верних људи и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
оклопници, без мане и страха, Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка. Заљуљано царство сурвало се с вама...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
се братства истурчила; Тек домаће нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће; разлучи се земља на племена, крвава се исклати племена, враг ђаволу доћи у сватове те свијећу српску угасити! Зло се трпи од страха горега.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А Мартиновићу, крило господарево, не стој!“ опет ће ђакон. Драго Мартиновић, смијући се, уљезе. „А соколови од крвава Чева на Крајини! Војвода Мићо, турска крвопијо! Стеване Перка Шалетина, господско кољено!
Еле, бјеше јесен, мртва јесен настала. Пред Митровдан чуло се да је једна чета оставила крвава трага на Царини, између Дубровника и Требиња. Ту је, веле, дочекала и напала турски караван.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У оној њиви породила се она сељанка. На мотици поред ње расекло се сунце, и нека крвава гомилица... звала га да нешто пресече, а он је бежао и викао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
оклопници, без мане и страха, Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка. Заљуљано царство сурвало се с вама.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У том тренутку, ћелија, сва крвава и опогањена по зидовима, била је слабо осветљена, а два искривљена, зла и злобна ока стражара пред вратима, са
велики грбав и крив нос над танким црним брковима, па јаке чеоне кости и целу мртвачки бледу (уколико не беше крвава) главу Петронија Свилара, који, не схватајући ништа, цвокоћући вилицама и обамирући од страха, отвори своје замућене и
И тако неколико њих да заједно носе палидрвце на гомилу ђубрета док сасвим не поцепају крвава колена. Па опет одјекују шамари и жила се увија око главе и колена све док се оним старешинама не досади те враћају
Иза тамнозелене Косе, онамо где је упала крвава кугла, безбројни млазеви црвених ждрака заруменише небо. И наједанпут, хиљаде прозора и стаклених торњева палата
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Други се изваљали на сумњивој болничкој трави (недалеко цвијета одбачена крпица газе с капљом крвава гноја) и разговарају с посјетиоцима одматајући понуде.
Посједат ће људи на ниске стоце око великих здјела пуних комађа печена меса, још крвава при кости, и жвакат ће сељачки споро погнути и мучаљиви, крупне залогаје кртине, сви заокупљени тим послом.
У рана јутра сусретао је домаћице које се враћају с тржнице с торбама препуним зелени, крвава меса, бритког порилука, а оне су са својих тврдих четвртастих лица презриво гледале на ту биједу од човјека који и
Познајем глад дјетета, и тугу блудне ситости, цик лудог срца у јутра крвава и повијање душе у мутне сутоне. Кад одем, отићи ћу го и празних руку, с дубоким умором у дну удова и помирен са
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. — Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом
— Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. — Је ли доста? — О-хој ! Ти си добро пазарио... Како да није доста, болан...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз моју душу прошле су све воде, Крвава поља и умрли крици, Брегови, кланци, стегови слободе, Бели крстови, светли рањеници.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Кад се сасвим почеше губити из његових мисли, јавише се крвава, за тренут, округла и нејасна, у црвеним лубеницама, којима су се тих дана он и његови војници хранили, расеченим
Краков, Станислав - КРИЛА
Мешају се модре и мрке сенке. Севне пламен и заслепи очи. Грмне, рикну парчад. Јаукне се. Руши се. Крвава се тајна врши. У мраку се убија лакше јер се не види лице убијанога.
А у високо подигнутој руци, која је грчевито стискала поверене ствари, вила се као застава крвава марамица мртвог мајора. ВИ БЕЛА БАРАКА Ипак он није умро. Свршавао се август, а жега је била увек иста.
Бол је био непријатан, али се он сетио како бароница има витке чланке, и како болничарке гледају крвава, гола тела мушкараца... сећао се других који су били задовољни што умиру... То им је било највеће дело њино...
Петровић, Растко - АФРИКА
Палмама свих врста, гумама, фромажеима, хлебним дрветом какотијеом, тако да само погдегде остаје широко црвена, сита и крвава.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Данашњи је дан прошао у мучном очекивању. На левој обали Мораве око села Мрсоља трајала је готово целога дана крвава битка. Гледао сам је с алексиначких положаја, с позицијске батерије број 10.
На подножју шуматовачког виса видех где војНици дижу три четири крвава трупа. — Ко је то? — Добровољци. — Ко их поби? — Наши војници. — Зашто? — Рекао им ђенерал.
има само једну заветну идеју, један свети аманет, којим још из колевке напаја децу своју, а то је: освета, страшна, крвава освета Москову, који га је прогнао из његове лепе домовине, освета Москову — и свему што је Москову сродно, што се
! Оне главе, на оним моткама онамо, пре пô сата су мислиле; она крвава срца мало час су куцала и осећала свом снагом здравих и крепких људи.
Нико ке би живље, срдачније желео но ја да у развићу једнога народа никад не долазе они кобни тренутци, где међусобна крвава борба постаје неминовна, постаје услов за даљи опстанак и правилан развитак народни.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ројеви мува налетали су на крвава места. — Покрите их! — нареди командир. Онда се обрати мени: — Шта има... догађај је јасан.
— Нисам... — Зато тако и говорите... — А зар је историја којом се кљукају деца по школама мање крвава, па ипак из ње се нико ничему није поучио?... — Те још како!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
спава, Са очију дремежа не стреса, Већ да жмире чами у немару Чекајући шта ћеш му да пружиш: Пред очима стог си ми крвава.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Капетан Ђурашко улази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И једва једном, Чекано злато, жељан бисере! Крвава сабљо, ти!... КАП. ЂУРАШКО: Неокрвављена.... ЈЕЛИСАВЕТА: Како? Зар ниси још?... КАП. ЂУРАШКО: Јесам.
Ах, побеђени!... (Плаче.) Богдане! Бошко! Децо, устан’те!... Устани, моја надо крвава, Смрвљена славо! Дико! Поносе! Старости ломне ледна потпоро! Столетног старца јадни породе! Устани!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Изволи, господине, да га повргнем на земљу? Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња! Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ВИИ, 17, 18) Сиве очи тону у мрк бакар лица, А коса, некад свилена и плава, Мирише кô лишће свелих љубичица. Крвава и бела Јованова глава Јавља јој се обноћ, звона кад заћуте, Сред збрканих снова кад занеми јава, Месечево млеко
Још неусахла крв копни и воња, Свежи мртваци ћувиком се јате; Краљевић седа на крвава коња И кличу трубе, да му размах прате. Ограшја ћуте. Тајац пољем гази. Белбужд!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ја сам стена... ал’ крвава!... Испарана гневом, једом, Заљуљана муком, бедом!... Смрт ми грозна, немилосна, Са песницом коштуњавом,
пасти... или вечно Зла и подлост презирати Ледним оком горског лава... Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Делови удова, крпе, дроб, поломљено оружје, крвава, здрузгана гомила људског меса. Недостајале су главе и срца. Главе и срца!
Зар не, браћо моја? Могли смо им под нокте забити нежне глогове трниће да урликну, да застењу, да им крвава пена избије на губицу. Шта све нисмо могли. Какве су нам дивне замисли остале неискоришћене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка је ћутала као преплашен мишињак. Крвава и тајанствена романтика прешла је меру. Истовремено с вешћу о ужасном догађају на салашу Мој мир, сазнало се да је
Фина марамица Павлова скоро је увек мало крвава, иако је завојна газа стално при руци. — Мораћеш, Павле, ове године опет на матурску вечеру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По еполетама видимо да је капетан. На његове груди ставили су пробушени шлем. Глава у леша била је крвава. Принесемо руку шлему у знак поздрава и потерасмо коње даље.
страхом, скретоше у страну, неко лево, други десно, сударише се, уплетоше, коњи и топови се испреврташе и направи се крвава гомила. Преостали послужиоци поскакаше са својих места и скидоше затвараче.
Тај задатак паде у део Дринској дивизији. И сад настаде ужасна, крвава борба. Изненађени нашом навалом, Бугари почеше да одступају.
Само партнери ове игре налазили су се у Солуну и Скопљу. А пиони су се „јели“ намртво. Крвава борба трајала је више дана. Бугари су се очајно бранили. Наши су наступали лагано, гинући без броја и мере.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зато мајка целе ноћи седи. Нит уздише, нит плаче. Само седи, чека. Боји се да не чује, како га крвава доносе. (Плачно): А њега, бате, баш никако нема... (На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Комнен је јунак необичних размера, неустрашив, непобедив. Вук Анђелић је — како га песма приказује — „мрка брка, а крвава ока; куд погледа оком расијече — као муња из мутна облака“.
величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.
И ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила. Кад ујутру данак освануо, али лете два врана гаврана: крвава им крила до рамена, на кљунове б'јела пјена тргла; они носе руку од јунака (и на руци бурма позлаћена), бацају је у
До сунца јој бистра вода била, од сунца се вода замутила, ударила мутна и крвава, па проноси коње и калпаке, испред подне рањене јунаке; па нанесе једнога јунака, узела га вода на матицу, окреће се
Носише се љетни дан до подне; Мусу б’јела пјена попанула, Краљевића б’јела и крвава. Проговара Муса Кесеџија: „Мани, Марко, јали да оманем!
Млав-планино, крвава крајино, чудно ли си у крв огрезнула, млоге ли си мајке ојадила, млоге сестре у црно завила, удовице у род оправила,
небо проломило, сјајан мјесец пао, на земљицу, на Ружицу, насред Сења цркву; ђе звијезде крају прибјегнуле, а даница крвава ижљегла, а кука јој тица кукавица усред Сења на бијелој цркви.
пао на Ружицу, то ће тебе Иво погинути; што су зв’језде крају прибјегнуле, то ће остат млоге удовице; што ј’ Даница крвава ижљегла, то ћеш стара остат кукавица; што л’ ти тица кука на Ружици, то ће ти је оборити Турци, а и мене стара
Је ли вама штогођ говорио?“ Кумрија му на то одговара: „То је био страшан туцак јунак: мрка брка, а крвава ока, куд погледа — оком расијече, као муња из мутна облака; па он мени јесте говорио: „Удијели, госпо бановице, а за
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
на летургији, — и то се је звао порамник, ако није арнаутска струка била, чим је Луп слуга крв изатро, те је сва крвава била); и он то узе и поњавицу испод њега што је и она била посута крвљу његовом.