Употреба речи крвавога у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— викаше судија. — Ја сам бранилац народа, бранилац правде и људске и божје!... Ја сам, господо чланови крвавога суда, бранилац слободе!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Страшна је коњица њихова. Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. Јуре ка шанцу као бесни. Вришти хат да се небеса проламају. — Пази!... — заповеди Чупић.

Африка

Две огромне стене од крвавога базалта, обрасле жбуњем и шумицом, по веровању су сâм Сумангуру и његова жена. Оне су фетиши.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Плавкаста измаглица је лебдела низ реку, а вечерњача је жмиркала. Река је жуборила, као да се жури да умакне из овога крвавога разбојишта. А ми идемо баш на супротну страну. Видик се губио када смо кренули узбрдо.

Разбацана војничка спрема: торбе, пушке, фишеклије... А позади овога крвавога разбојишта је змијаста линија свеже земље, одакле вире непријатељски бајонети.

Онда се песма орила, а талас одушевљења витлао над земљом Србијом. Људи нису имали ни магловиту представу крвавога разбојишта.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

И у боју код бијеле куле олова ми токе изломише, а у раздвој боја крвавога, најпотоња која пуче турска — џефердара држах пред очима — престриже га, остала му пуста, (плаче) по ремику, кâ да

Краков, Станислав - КРИЛА

Злато није нађено, али су у ноћи многи војници имали руке умрљане од крвавога блата. Можда је и онај сретни погинуо. Жене и новац, кажу, доносе несрећу у рату.

Осећао се неугодно, јер се много чупавих женских глава мицало и нагињало над столовима. Около је било пуно крвавога меса. До њега на другоме столу лежало је нешто кратко.

Петровић, Растко - АФРИКА

Две огромне стене од крвавога базалта, обрасле жбуњем и шумицом, по веровању су сâм Сумангуру и његова жена. Оне су фетиши.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ово су осећаји, утисци и душевни болови што сам их ја осетио при посети крвавога разбојишта око Шуматовца, где се ваљало преко хиљаду турских лешина.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И невеста наша, Слава Победника, Са венцима рајским свежим и опојним Чека драгог свога крвавога лика, Чека га са стегом и трубама бојним. О, нераџин цвете, случајем не зови То знамење видно. О, заспи нас, заспи!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности