Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А тек ће нас у сточне вагоне, тек ће, преко Драве, за Кочéвје! Већ крваву варицу варимо, већ прискаче крвник, да нас коље, већ гинемо, и већ крваримо! А тек ћемо на Лијевче поље!
4. Онај који нема ништа, бос прогнаник из пепела, из пепела своје жетве, из пепела своје земље, измучену И крваву, спушта главу на праг Београда!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
страшној, укоченој и малаксалој узетости, док се постепено није повратио да осети једну једину страст: једну мутну и крваву мржњу на све и против свега око себе.
Јер је она стара, махнита вера сву моју крваву дедовину претворила у један велики гроб у коме мирно лежи она бујна, она дивна садржина и скромност.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Она мора да саопшти овај догађај мајци, да окрвави лице, да чува крваву тканину итд. На тај начин она ритуализује овај природни, биолошки догађај и њиме се девојчица уводи у улогу свог пола.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Потврдише. — Стару, крваву кућу — настави Његуш сједајући и нудећи мјесто до себе Приморцу... Ваистину, ваљаста Србља, као најбољег Црногорца!
Милићевић, Вук - Беспуће
с погледом који више ништа не схвата; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створила у себи слику свога сина, оживила га, са хиљаду успомена, заборављених ријечи,
воде, не видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба да се сврши.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оца свога једва сам познао, За детињства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу, Њега зваху Змају Милутине.“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине!
Е њен Гојко на ограшју паде, Ал' се Цвета преварит не даде: „Е па добро, дад' његову главу, Да је видим мртву и крваву, И целивам место драгог свога, Кад га жива грлити не мога, А ти брже копај раку ладну — У њу лећу, издајице нећу.
Оца свога једва сам познао, За детинства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу; Њега звау Змај-Огњени Раде...“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!...
Баш по глави Турчина проклета, Раздвоји га на том седлу бојном, И седло му на коњицу гојном, И коњица на пољу крваву — Четир трупа падоше у траву.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Кријеш вуну, пшеницу, мамицу ти четничку! (Смрси старац ỳ њедра: Нисам четник - Србин сам.) - Крваву ти чесницу, хајде подрум отварај! - Бурад, каце и ведра испремећу момчине. - Угледају празан рам...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Навешћу за то само два разлога. Један је стидљивост, коју сви они имају, који су видели ту крваву слику (рат није роман, него филм), кад треба о томе да причају.
Враћам се, истим колима, у Сан Вито, а мој Пољак ми прича на путу да напољу, на положају, драгуни очекују, сутра, крваву битку. У Сан Вито, сутрадан, излазим на рапорт, оном мајору. Он се смеје и каже да сам био послат погрешно.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к позванију права, то је људска дужност најсветија! Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање.
Тужи млада ђевера Андрију, мила сина Милоњића Бана, који му је ланих погинуо од Тураках у Дугу крваву. Па се снахи не дао острићи: жалије му снахин в'јенац било него главу свог сина Андрије.
Није шала што си учинила: помутила три мучна племена и крваву сабљу извадила! (баба се препада и дрхти) БАБА Казаћу вам, ал' на исповијест, па чините што хоћете са мном.
А кад тамо, мука и невоља! Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу. Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије! Он се не пробуди сасвим, но остаде у бундаку неколико тренутака, па опет склопи очи и сан
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
и сопутниках му, архангели с благоговјенијем од вишњега одоше престола међу вјерне небесне полкове, који страшну и крваву борбу с царем ада једнако вођаху; у бој хучни и они уђоше.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
заслепљујући његов сјај слабио је, губио се, руменео сви више, преображавајући се постепено у огромну, црвену и крваву куглу.
Тих, густ и свечани мрак био је већ загрлио крваву земљу, на чијим су грудима издисали тешки рањеници из борбе, која је вођена целога дана десно од нас, и коју смо ми
Краков, Станислав - КРИЛА
Он то није чак ни осећао. — Дај... руку... — прошапута кркљајући. Мали официр прихвати ту крваву, већ охладнелу руку, и његове уплашене очи стадоше се влажити. — Збогом... поздрави...
— Хајдемо, хајдемо. Трубач утури у руке официра новчаник и сат, крваву марамицу и ратну торбу мајорову. — Држите... — А где ћу ја сада. — питао је бесвесно Душко.
Крај њега је неко кркљао у ропцу. Видео је само крваву пену на уснама тога лица крај себе које беше црно као неког давно погребеног. Склопио је очи. — Дај тога са ногом.
Настала је страшна граја. Рањени је звао у помоћ, и хватао за крваву главу, завеса је пала, партер се комешао и празнио. На вратима се указала војничка патрола.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ништа се не познаје, ни главе, ни руке, ни ноге; ужасне гранате направиле су од све га грозну, крваву кашу. Ах како се ономе црева обмотала око оне гране, а овде је, гле, још мокро блато, што се направило од крви.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као да чујемо како од оне стране допире јаук и шкргут. Звоно се више не чује. Утонусмо у крваву свакидашњицу. Све је сиво, безоблично, бесконачно, као и они сури облаци, који се дижу из јаруга и прелазе преко
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
На забринуто чело притисну, Показујућ јој сузним очима Колиба бедних тврде постеље, Где ће у слици најужаснијој Крваву судбу сина рањеног Несрећној мајци предсказивати: Да, кад јој петла први гласови Освитка скорог бледи долазак
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Издаји то, муклије се увуче. В Закити, намерниче, пест окрвави, бравама овим по крваву ружу. Негостопримљу крвљу нек запечати рђу сустали Бог.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Суморне његове чете јурнуше са дивљим криком, Носећи крваву самрт и живот не штедећ ником. Као лавине снежне с индијских висова тавни', Они се ваљаху бурно у плодне бенгалске
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Брже завој! — Јаој, браћо... Гр-р-ру! Гр-р-рру! Гледам као у бунилу како провукоше неку крваву масу. Жмарац ми обузе леву страну тела, па се заустави на левој стопали. Гр-рру! Претрнух: да нисам рањен.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
каква жена ужаснута, увређена, побегне у моју кућу, и иза редова пуних мула, крви, сламе, донесе на свет једно дете и крваву постељицу, ма наказу, без имена, са очима бледим као Завист, ја ћу бацити преко тога још остатке своје обуће и одела и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
његовој идеализацији: „чак око племенског племства све је још крилато“ (тако крилато да одлеће право у ислам и у крваву истрагу потурица да и не помињемо многобројне дивљачке крвне освете).
Другу Мујо књигу накитио, те је шаље у Лику крваву, на Турчина Личанина Тала: „О амиџа, Личанине Тале, покупи ми по Лици крвавој пет стотина коња и јунака, хајде с њима
Мујо књигу накитио, те је шаље у Наке крваве, на Турчина Накић-Ибрахима: „Побратиме, Накић-Ибрахиме, покупи ми по Наку крваву пет стотина коња и јунака, хајде с њима ка кршној Кладуши, а пред моју пред бијелу кулу, јера зове од Котара Јанко та
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Однеше ту профунту пред Александра крваву; кад он виде то чудо, со тога прознаде, јер без голема боја и крви, град не може се узети. И с крвљу га достадоше.