Употреба речи крви у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И опет звекнуше ланци, а за џелатима својим мирно корачаше изабрани син народа, да врелом паром проливене крви окади најсветију реч свију векова и свију народа... слобода...

Али ту пресуду не могоше душмани народа нашега извршити. Голема војска стиже од сродне словенске крви, и кад је победила Маџаре, њени вођи походише мрачне тамнице и, где нађоше брата по крви и по језику, пустише га

стиже од сродне словенске крви, и кад је победила Маџаре, њени вођи походише мрачне тамнице и, где нађоше брата по крви и по језику, пустише га слободна.

Синови слободе!... Вашу браћу потискоше душмани народа нашега: обале Бегеја, Мориша и Тисе црвене се од крви њихове! Книћанин је побеђен, Микло је погинуо!... Ах, страсна је недеља, изгибе цвет народа нашега!...

Брат до брата, пријатељ до пријатеља, са убојним оружјем у руци паде. Бледа лица на црвеној крви, мртве руке превиле се преко студенога гвожђа... Дивна студија за увенчане живописце пређашњих векова!

Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте...

Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест! Чича Марко једном руком отвори врата, па онда лагано, с највећом пажњом, положи сиромаха на

“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе. По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви. „Алекса! Алекса, шта си то учинио?... О, мој несрећни љубавниче! Моја крвава заштитио!...

црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном трагу видео сам неколико капи крви. Шта ли је то прождрла? — мислио сам у себи. Приближим се жбуну... Сирота мала веверица је лежала, сва у крви..

Шта ли је то прождрла? — мислио сам у себи. Приближим се жбуну... Сирота мала веверица је лежала, сва у крви.. — У мене се кожа најежила, жмарци ме подилазише, слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити...

Свет јој се клања, а милијуни пролевају скупу крв племенитих прсију да јој сјајну одећу преображења рубинима крви своје оките...

видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну: „Ђе се, млада, по разбоју шеће, Те преврће по крви јунаке...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Дође време на војску поћи. Падне коњ убијен; види га магарац гди лежи сав у крви. „О, о”, — рекне — „зато ли тебе онако господски храњаху! Ја сам се дакле у добри час родио, а не ти!

Упазе ловци гди се лоза нија; приступе, виде јелена, и убију га. „Праведно страдам,” — рекне ови сав у крви. — „Зашто вређам лозу која ме је сачувала?

онима добродетељма за које је он не само изагнат, псоват, поруган, попљуван и бијен био, него и најпоследњу капљу крви своје излио?

Одјејаније кад се издрпа и издере бацамо га у ђубре; тело које кад остари, ослаби и изгуби сву топлоту крви, иде као земља у земљу: за њих се толико старамо и мучимо, а за словесност, која у нами мисли и која је способна

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

КОСЦИМА Ниједно време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули, није време да се пева: Макивије, косе о чивије!

Норвежанин труне, - та гомила је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи светкују победници и црви. 2.

5. Пуче кичма змији коју ми је брат чврсто као уже везао о врат и са гране пљуснух у пун крви чун. Бежим. Рог ме гони, сачекује кљун, и у бекству, мучен ко леднички цвет, разазнах у мраку још страшнији свет:

И све ће јој, ало, бити мало! Још би триста стотина таквих ала у ову алу над алама стало! Гладни меса, жедни крви, долетели на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

међу параде уђе, наши топови почеше пуцати, један на једном а други на другом крају; у јадни̓ Бошњака и у везира капи крви у образи нема, тако су се утрашили. Прођу и оду у доњи град.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!... Хвала вам, и... праштајте!...

— Ја бих прво попу подвикнуо!... Он први треба да ме позна! — рече Маринко. — Не, не, не!... Крви нећу!... Ја хоћу човјешки! — Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! — Ја нећу крви!...

Крви нећу!... Ја хоћу човјешки! — Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! — Ја нећу крви!... Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!... Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!...

— упита Зека, а крв му јури у главу. — Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!... Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! — Кад ће то бити? — Кад?...

Јаук је проламао дубраву... Хајдуци су газили по локвама усирене крви... И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао.

Лазар се изврте. Он му приђе. Зрно је ударило под леву сису. Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...

Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!... Насмеј се, отари сузу, па запевај!... Ми смо се наживели у добру И љубави!...

Моћи ће!... Млада снага, па млада и кост, не брини!... А и овоме је добро. Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне. Не брини!... С божјом помоћу све ће добро бити!... — А јеси ли наместила кост?

— вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. — Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!... Овако хладовина, па млатиш као по граху!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Из прслих груди ја ћу дићи Најлепшу химну сунца. Завапи крило: да се родим, Из страшног мучења крви! Звездама мирним да забродим, На сунце да стигнем први. Завапи суза: вај, да канем Из бола који грца!

Нигде ни пустош није сама, Свуд срце људско себе сеје, Свуд се усели људска чама — Све се на нашој крви греје. Свуда где дође бол човека, Испуни понор који зјапи: Од једне сузе тисућ река! И свуд по један пророк вапи.

Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви. Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи.

И док носим жељу отровану своју, Као плес злих вила живот шуми, врви; И све има ритам моје жедне крви, И све мојих снова има страшну боју.

Но цвет сна отровног не преста да сише! И ја умрех у час кад се беше хтело Задња капља крви, коју немах више, Да окончам лепо и злокобно дело.

Прва реч је твоја кључ и прва тајна Свег бола на земљи; у твој врч се саспу Све крви и сузе; пустињо бескрајна, Сунца очајања где грану и заспу. КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ Пријатељу др Војиславу Д.

Још си уз нас, света мајко, коју муче: Све су твоје муње у мачева севу, Све у нашој крви твоје реке хуче, Сви ветри у нашем осветничком гневу.

си отровала, У болу и слави да будемо први; Јер су два близанца што си на свет дала — Мученик и херој, кап сузе и крви.

смо твоје трубе победе, и вали Твог огњеног мора и сунчаних река: Ми смо, добра мајко, они што су дали Свагда капљу крви за кап твога млека.

Био је млад, бујан, огроман. и, налик на необуздани ритам из извора, у њеним прсима диже се и узбурка дуг и таман шум крви. И, као сиви лист тополе, Ева задрхта.

Брадавице су на њеним грудима као две крупне капи крви рањене лавице. У њеним зеницама горе широке ватре као пожар у којем је непријатељ спржио сву нашу жетву од Шаса до

Њено тело се повија од кључева крви као река Атарис која је пуна змија. Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и зачује се нека

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре. Дугачак, блед, а без крви снага, нежна му, нежна... више мртва. Увек у дугој, нарочито за њега сашивеној кошуљи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

ломи и шиба по згуреним леђима и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције.

набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене. Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити. рата и све треба пустити да иде како иде.

линије жене са којом је толико пута посматрао сличне сунчеве заласке и коју је волео свом душом и свим насиљем своје крви и меса.

Зашто си ме додирнуо? Зашто нисам остала спокојна, блажена, невина девојчица да никад не познам ову бесомучну узбуну крви, сав овај ужас? Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?...

Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила. А ово сам држала на грудима, на оне две капље крви, да ти испратим најдраже место твојих као жар врелих пољубаца. Не уби ме! Чувај се!

И грозан лом и онај шкргут, па онда својствени тупи шумови бајонета у месу и костима, шикљање крви, кундак, рвање, јауци, избезумљене, крваве очи, најзад она луда животињска забуна и комешање и иста умукла оруђа

жену, испијати сву ону невиђену цпећy што му је обећава и нуди то дивно створење што пламти у оној безумној узбуни крви и оном заносу који опија и залуђује на највећој даљини.

Кућа — била је његова једина, болна и рајска мисао. И једна безумна радост заврисну у самој његовој крви од те помисли. Слика његове жене, јасна, једина, оштра и одвојена лебдела је пред његовим затвореним, уморним очима.

Као муња, неки црно-црвен, гарав и крвав вијор помрачи му свест и док је рањена нога сва дрхтала у крви он се лудачки заплака тресући се оним обамрлим телом: „Јао, јао, шта ја то радим, јао, шта ја то радим?

Јест, јест, она жена покварене крви можда нешто и зна. Само од кога бих ја овде све то сазнао, и како би то гадно било да се ја о томе распитујем.

Дакле, чувај се, а ако се не вратиш: значи да си био будала. Е добро, то је један део крви у овим жилама и он је састављен од бакалнице, од ,,шлаге'', од криве мере и од интереса на интерес.

И много од те крви струји у овим мојим жилама. Али има и оне друге: „Иди, вели, синко, и Бог нек' те чува, а ти чувај образ и буди јунак“.

Африка

“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка. Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“, што други, каже, црни, не умеју.

Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух

“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути. Обесвећење гробова и крађа лешева били су свакодневни. Анкета коју је Пруто водио невероватна је.

у колонијама није познато да се белац може заразити губом од црнца; требало би да је рана отворена, да буде инфекција крви додиром или храном. Потребно је неколико година, често, да се покажу симптоми.

На мало рашчишћеној утриници, у апсолутној сенци од грања, не би ми ништа рекло неколико каменова испрљаних од долоа и крви, која се преко њих проливала, ни полупани калбаси у којима је чуван доло. Исто тако ни велики земљани ћупови.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Да се неко прочује у национу, јер се рвао од Косова, јер је огрезао у крви, у ратовима, јер је рањен у борби око турских барјака, на коњу, Исаковичу се то чинило природно.

Да га је неко напао, неко би му, у помоћ, дотрчао. Овде, овде би остао у локви крви, на коју би Месец пао, а нико не би знао рећи – да нема тих папира у џепу – ни ко је. Него човек непознат. Лешина.

Крај тих кола, на друму, он, Константин Кристофорос Гарсули, лежаће, у крви, непомичан. Јес! Јес! Меин Wохлwеисер, Хоцхгеехртестер унд Виелверехртестер Херр!

Глава је клонула на десну страну, а из уста му испаде млаз крви. Текла је по црном велуру капута као нека црвена змија. Павле је посматрао мртвог Гарсулија, разрогаченим очима.

А барјаци паша турских вили су се, избледели од киша, и ветрова, а не од крви. Исток, муслимански, није више имао војску, која може Дунав да прелази.

А кад се – заборавивши да је малопре хтео да је отера – сажалио на ту, као одсечену, главу, на то лице румено од крви, која јој је јурила у главу, она крикну.

Није ни он, Божич, иако је оматорио, бољи. Пре двадесет година, и пре четрдесет, наш је национ био огрезао у крви. То су била времена јуначка. Сад су времена танаца, минета, шпинета, парфема, лепеза.

Њен отац је био један од оних Бавараца, који је имао шпанске крви у себи – од оних Шпанаца, који су ратовали у немецким земљама. А мати јој је била чувена Пољкиња.

да једе трешње – док јој је брисао зној са чела и лица – уз последњи шапат да је све тако кратко, кануло неколико капи крви. У мукама, њени су се зуби били, у те усне, дивље, зарили. Тада су се болови већ били стишали и муке су биле прошле.

То је, каже, траг пакла. Жиг нашег порекла. Шала Нечастивог са људима. Предлагао је пуштање крви, Петру. А кљукао дете, неким прашковима, и давао му мака да спава. Није то, каже, ништа! Проћи ће то!

од године 1746, империје су се, тако, отимале о плаћенике једног малог и несретног народа, који више ништа, сем своје крви, није имао, да даје.

Енгелсхофен је, у Темишвару, апсио, а одлив официра, крви сербске, за крвопролитија, за рат, био је Марију Терезију пробудио.

Теодосије - ЖИТИЈА

између браће била је српска земља у великој невољи, као у некој тескоби, опустевши од много плењења и проливања крви, пропадајући до краја од глади због неорања, тако да су се многи разишли по туђој земљи.

речима, да престане од јарости безумља својега да се врати к њиховој ранијој љубави, и да не буде крив за проливање крви и убиство многих, тако да су се сви који су га цлушали дивили сладости језика и сили речи светога, и премудро му

његовој нашега ради цпацења у утроби пресвете и свенепорочне деве Марије безмужно, од Светога Духа и пресвете њене крви неизрециво оваплотивши се и родивши се сугубо на земљи — као Бог и као човек са нама поживео јеси; ти и по људској

Марији, дође к њој и благовести јој да ће безмужно Духа Светога доласком и силом Вишњега осењењем, од пречисте своје крви девичанске родити телом Христа Бога нашега.

их да не враћају зло злим; да ломе хлеб гладнима; да ниште бескућнике у дом уводе; наготу да покривају и да своје по крви не презиру, свему добро настављаше према писаном.

Апостолски вам, дакле, у данашњи дан засведочујем „да сам ја чист од крви свију, јеп нисам пропустио да вам кажем савет Божји.

Ближњи, и знанци, и по крви рођаци дивљаху се чудесном изласку и животу њиховом у Богу, и долазећи к њима доношаху им потребне ствари.

бити изволе, тако са истом усрдношћу свакодневно у пустињи пошћењем са Христом разапе се, и без мача самомучени до крви јави се мученик.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ово није народ „сит живота“, већ млад, свеже крви, изоштрених чула за природне појаве. Особито су развијени вид, слух, чуло мириса и смисао за оријентисање: нађу се

Вратне су им жиле врло јаке и скоро као код говеди набрекну под приливом крви. Кожа на лицу и на голим грудима препланула и као уштављена, набрана у многе боре које се укрштају и преплићу.

У Турско су време Лику били притисли и држали босански, поглавито крајишнички, бегови наше крви, снажни и виолентни Динарци, и подигли по њој своје куле и градиће, да се боре са домаћим хајдуцима и сењским ускоцима.

Она указују и на то, шта Европа не треба више да чини, ако хоће да обезбеди мир и да учини крај проливању крви. Католици су у јакој мањини међу становништвом босанског варијетета.

Чак је и код ових сувише поносних Динараца ислам олабавио везе засноване на српској крви и језику. Али ипак није могао уништити најглавније динарске особине.

Госта би на длану носио; крви би му уточио. Ни сиромашнији неће примити новчану награду. Нема ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати,

Госта би на длану носио; крви би му уточио. Ни сиромашнији неће примити новчану награду. Нема ствари, изгледа, коју госту и пријатељу неће обећати,

Они нису могли поднети, да се ти „ђаури“, та „раја“ њихове крви и језика, усуђују отети се од мухамеданске власти, са намером да буду слободни и њима равни.

Улазећи рече ми да је „од наше крви“, да је мутесариф у Пећи, где је штитио „наше манастире“, као и да је чуо генералова обећања.

Никада га више нисам видео нити шта о њему чуо. Радио је, дакле, из чисте и просте љубави за човека „наше крви“. Доцније, имајући више поверења, отворено сам разговарао са многим турским мухамеданским официрима, који су били

Преко жена се у Словене уносило турске и арбанашке крви и зато се међу њима наилази на арбанашке и турске физичке типове. Словени су се и погрчавали и поарбанашавали.

Као што смо рекли, због конкубината је ово становништво примило нешто турске крви. Турски бегови битољско-прилепске котлине, а нарочито они из Прилепа, ишли су тамо на провођење и „кеф“.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

из мога зазиданог бескраја Из звезданог кола око мога срца Из мога залогаја сунца Напоље из смешног мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из

докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој купам У крпице своје коже одевам Љуљашке им од своје косе правим Колица од својих пршљенова Крилатице од

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Полако сам почињао да га препознајем. Био је то шум моје сопствене крви непомирљив и очајан. - Ја сам данас избачен са часа, Рашида - рекох, а она одговори да зна.

То ми није било непознато. Мајка мога оца имала је нешто мађарске крви у себи; волела је чардаш и згодне момке, а кад све није било како је она хтела, тањири су се претварали у летеће.

ме полутама у цркви и мирис тамјана који сам почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме води у цркву. Умрла је кад ми је било три године и од тада нисам прешао црквени праг.

Помислих на књигу коју ћу написати једнога дана. Биће то књига о крви и сексу. Она ће волети њега, али он неће волети њу, или обратно: То су увек ствари које пале и ја ћу брзо постати

То да су писци битанге као и сви остали тек сам имао да утврдим, као и то да књиге о крви и сексу нису оно о чему ја могу да пишем.

- рече на крају. - Али, ако си учио оно што ја мислим да си учио, слободно си могао и да не учиш. Галцима је то у крви! - седела је и руке су јој биле спуштене низ крило.

Није се варала, иако сам ја за пола сата престао да будем и црвен и врео, јер то чему ме је учила Галци имају у крви и Станика је у праву бар што се тога тиче. За две недеље успео сам да заборавим Розу, али не и оно чему ме је научила.

Затим је настала ужасна, бесконачна тишина у којој је све што чујеш само бубњање крви у ушима. - Удавиће се жена, људи! - викнуоје техничар из очухове фабрике и збацивши своју шарену кошуљу скочио у реку.

у лице, а у његовим очима било је осим радозналости још и поноса: та старка је, ипак, подлегла оном нечему у Галчевој крви. - Она ти је морала дати неки знак?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

заштитник, светац као заштитник породице или дома Пегаз (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала

Црњански, Милош - Сеобе 1

У коси је прут расцепио кожу, али врло кратко, тако да се на челу јави само танки млаз крви. Добошари почеше да лупају.

их на очи, које су биле обневиделе, није више трчао, већ је падао, тетурао се и бауљао, пун танких поточића и извора крви.

Вруће крви, и чулна толико да су је хватале главобоље, она је остала потпуно хладна у овој кући, где је муж остави да га чека,

Госпожа Дафина нађена је, онесвесла у мраку, лежећи у локви крви. Од ње је две недеље отицала крв и никакве јој бабице не помогоше.

понизна љубав њеног жутог девера; младост коју беше тек зажелела да проживи, све је то отицало у грчевима, у њеној крви. Схватила је зачас да ће поружнети, збабати се, да ће се кроз који дан вући као сенка.

Оронуо од понижења, поклекнуо од болести, све је више слабио од жучи узмућене и крви што му се преливала у мозгу. Говорећи сам са собом, мрдајући само брцима, он није јахао удобно и раздраган лепим

према Двору, бојећи се једнако да му у посао не умешају заменика, грубог и праскавог графа Баћанија, који је био жедан крви и славе.

Глава му беше клонула налево, разбарушена, са гушом свом поднадулом и пуном крви, модром, и отеклом, изнад ужета, до ког је висио поплавео језик.

Из крви њене, затим, поче да се шири неки страшан задах, тако да су све бабе из куће окупљале се око ње, крстећи се и бајући јо

Аранђел Исакович пак ломио се, тврдећи да је она по оцу била чисте српске крви, иако јој се мати беше у туђину, за Грка, преудала. Па да је треба сахранити по новим обредима сербског свештенства.

Шапутали су му не само његови људи, који му се јављаху у сну, него и точкови, ћебад, на којима беше остало трагова крви, ешарпе поцепане, гуњеви и обућа, скинути са погинулих. На крају свега пак, била је празнина.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

С обзиром да је крв (животињска и људска) такође магијски опасна и „нечиста“, трудници је забрањено да пређе преко крви (од заклане животиње), јер ће дете „кркољити“.⁶⁸ Табуисани елементи култа мртвих.

У Херцеговини, рецимо, мушко дете се окупа у вину, „да буде снажно“, а женско у „студену воду да не буде ужежене крви“, пише Врчевић.

Вук Врчевић каже да у Црној Гори и Херцеговини често и по више година не крсте децу јер чекају да се код мирења (умир крви) окуме са зараћеном страном.⁵¹ И у многим другим српским крајевима је исто.

¹⁴² Вештице су зле нарави, нападају људе и сисају им крв. Оне нарочито нападају људе „слатке крви“, и најрадије малу, лепу и напредну децу, и настоје да им срце поједу.

Како пише Братић: „Једино сигуран и свакому познати лијек јесте ’изијеч’ а то је онај комадић усирене и избљуване крви, коју мора вјештица избљувати кад изједе чије срце.“¹⁵⁷ Добар лек су и басме.

„Дете ако је слатке крви веома је слабо од урока“, пише Милићевић. Осим деце, која су посебно осетљива на зле очи и урицање, у опасности су и

). А она је још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додјева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њезина.

“ Страховање од породиљине нечистоће несумњиво је засновано на мистичном страху од њене крви, која после порођаја истиче. Многобројни табуи који се строго поштују у различитим, тзв.

(земаљско оличење претка), који игра кључну улогу у свим важним породичним збивањима (рођењу, стрижби, свадби, умиру крви итд.).

Што се тиче наслеђа, народ сматра да је овај чинилац веома битан, односно да дете од родитеља „по крви“ добија не само многе способности, већ и особне личности, разноврсне склоности и, чак, карактер.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Додирујемо се, тикамо се, поново смо жива бића од крви и меса које се буди под прстима. Веома скупа терапија, писало је у новинама. У моје време још је била бесплатна!

А да путују, то не воле. Није им у крви. Када се науживају и до миле воље нагледају моћних људи како цвиле и кукају, беспомоћни без својих кола као голи

Док је тако радила, убоде се у прст, па три капи крви падоше на снежнобело платно...« – Знам! — рече девојчица. — Тако се родила Снежана!

— Сада је у реду... — рече исправљајући се, црвен у лицу због крви која му је ударила у главу. — Сада је у реду! Хоћеш нешто да попијеш? — Нећу... — рече Жан Жик — Опрости, нећу.

се питају шта је нагнало њихову Ружу да остави све ово богатство и лепоту и оде далеко од ове срећне долине, своје крви и рођака, који сви помало личе на њу (нарочито они сасвим мали), шта ју је натерало да се злопати и станује у собици

Матавуљ, Симо - УСКОК

Како га оно зову? — Франц му је име — одговори Крцун. — А да није лукав, не ћаше узети толике земље и градове, без крви! Други су се били за њега, па ето и ми!

Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а помало и писмо. Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао,

О томе се и поведе разговор. Мирко му бјеше намијенио њеку бајичку дјевојку, али је, због крви што леже међу та два браства, не могаше још испросити, него се надаше да ће се то моћи свршити до поклада, ако се о

— Па шта ће бити, најпослије? — Због таке работе било би крви у другим приликама, а, дати, због сметенога Кићуна неће! Нека му даду барјак, па ћемо му дати Милицу!

И ево ја сам себи судим, да се прекине о мојој крви!“ Кад то изрече, уби сâм себе из пушке!... Још таквих, понајвише страшнијех догађаја, причаху војници.

“ А кад убилац одговори: „Не знам“, како му Господ рече: „Шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени. И зато да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата

Кад си већ по своме избору постао Црногорац, ја те примам као да си од моје крви. Је ли право, браћо? — Јесте, ваистину, као и све што ти кажеш и учиниш — рече брат владичин, Стијепо.

— Пребисмо — вели — главе за главе и раве за ране, а за сувишак, за сваку главу да се плати цијена крви: стотину и тридесет и три цекина и по, један грош и по, једна пара и по!

— Мним да је овај крвник истину испричао. Мним да се могао одбранити од напасти и без крви. Мним да ако он не плати главом, биће велика погибија. — Дакле, мичеш га на душу? — Мичем!

Стане рече: — Тамо су већ све дјевојке из нашега и још из три браства, осјем силне родбине Шутовића по женској крви! Бијели свијет! Но, чим ручате, хајте момци да поиграмо.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Шерб значи влашки змија. ЖУТИЛОВ: Дакле, Киђоји. ШЕРБУЛИЋ (Смрдићу): Ја да знам да једну капљу крви влашке имам — и ту би пустио да истече. 3. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ: Живило Славјанство! ШЕРБУЛИЋ: Иљен!

Само, како ће то бити? ЛЕПРШИЋ: Ево како. Србљи су највише крви пролили за ослобођење Маџарске; управо, они су освојили Срем, Банат и Бачку, а у привилегијама јасно стоји да све

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Али и ту има много романтике, много сентименталности, много позоришног намештања и извештачености, авети, анђела, крви, отрова, мача, примитивне психологије, наивних објашњења, много тирада и лаких ефеката, мало природности, мало живота,

Нимало сентименталан, пун крви и физичке животне енергије, јаких живаца, великих апетита, он је волео земаљски живот и људе који живе на земљи.

Човек од темперамента, сав од меса и крви, снажног физичког живота, страстан и чулан, он гледа природу кроз себе и у њу уноси себе.

« Такав је када описује своје драге крајинске планине, такав када описује љубав младих »жестоке крви«. Само, та »радост живота« из прве младости се гаси.

Милићевић, Вук - Беспуће

чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетним млазовима.

А све прелијевале и претапале сузе, јецаји пуни горчине, јауци пуни крви. Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та

И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети. А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.

Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести. И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Мог’о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био. А у крви ми је то било! Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни...

— Јест, — прихвата Паја — а шта смо ти ми обоје: госпоја Каја и ја? Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено! — Море, каква крв! — вели Јова. — Друга је мука овде!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.

Ја од чете бејах понајпрви, А вас црвен од турачке крви, Кад гле на ме једне јуначине Као какве мутне облачине: „Стани“, викну, „стани, копилане, Грдне си ми ударио ране,

— ох сад га познаде, И мучнија мука га спопаде, Позна Мирка, слугу Рајковога, Ма какав је за милог му бога: Вас у крви, а сетнога лица, Једва свога што с' држи коњица, Шинуле га гује наопако, Гојко скочи: „Окле, брате, тако?

Наш Стојан ту је међ првима први, Већ злотвора он млого стаде крви, Ма још је читав, још се не умара, Још бритком сабљом злотвора обара, Па де год треба, ту је диван свуда, И куд се

— Доцне момци прискочили —: Тамо испод стене голе, Украј мора глени доле, Тамо она страшна смеса Од костију, крви, меса, Његово је тело, јао, Ко ли би га сад познао! Беше диван, згодан, гледан, Шта учини часак један?!

Што каткад реч вам забрањава Неправедно ми се пречињава. Опросте мојој крви бурној, У судењу прејако журној, Опросте мени младом, лудом.

Откад крст се са некрстом лупа, Нико крста боље не окупа Та у крви у злотворској клетој, Десно крило би он вери светој.

Ја од чете беја понајпрви, А вас црвен од злотворске крви, Кад ал' ето једне јуначине, Као каке мутне облачине. „Стани, стани, ти момче зелено!

Ој Косово, крви прокапало, Ту се наше сунце саурвало! Ту у срце гром нама удрио, Ал' га није силен растурио, Са срца је само спала

О јунака, ох, сокола пуста, Ал' се на њ'га сада нагна Руста, Сва му сабља од крви црвена И десница рука до рамена.

Два синчића теби срећа даде, Ти и лепо одгајиват стаде, Својом крви ти и младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Јављали смо о победама, а и јесу биле победе, али такве, да их што пре заборавиш. Много крви, много мртвих и рањених. Па су ми успут пале на памет и разне сплетке беговске.

Њему је увек морало бити најтеже. Хасанага је гушио побуне, још ће се причати у коликој крви. ХАСАНАГИНИЦА: Знам ја какве сам рукаве прала! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Што нико није морао, он је морао.

убијање, побуне, сиромаштина, нису се скупљали порези, на све стране некакви елементи, путеви опасни, кревети пуни крви, несигурна граница, епидемије, поплаве, курвање, сифилис, и не само сифилис — него и полне болести!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И он се све више и више драо, осећајући као неку насладу у топлини крви која га поче обливати по лицу. Одједном чу како кола стадоше пред капијом, па онда како сви изиђоше, па попин дрхтав

У чему беше она? Не! Ја нисам имао младости. Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, оптицај крви у мени. Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.

Чекаћу те. Ти дрхташе. Лице ти побледело, у уснама ни капи крви не беше. Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш. Бојала си се.

пратећи месечево јурење преко чиста неба, поче да се крсти, метанише, шапуће молитве од злих духова, напасти и нечисте крви...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

да имам света вина, причестио бих те, ал' путир ми је срце, пун крви несите; по њему ти је, душо, сва душа разнета, а у њој света тајна љубавног завета.

док је крвник тај на свету нисам тебе, царе, вредна, богињи га жртвуј данас, давно му је крви жедна. Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с моје душе, да љубави није сметња.

Скамен'ло се царско веће, свећеником крви нема, прикован је женик млади, бледа лица, збора нема. А невеста нема гласа да јој вриском одолева, сакрила се за

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече.

Док се са браћом змајеви изљуби проли се из њега три оке крви. Затим вечерају, па легну спавати, да се одморе. Мати змајева и змајеви уморни добро спаваше, ал се човек целу ноћ од

Он му одговори: — Ја не бих ништа друго, већ да ми бог да жену од праве крви хришћанске. Онда му анђео рече: — О!

Идући тако за дуго, дођу у један град где је био цар и у њега кћи од праве крви хришћанске. Како дођу у град одмах отиду к цару да просе у њега девојку.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

твога завичаја, Мапа нигдине цртана по мери Недоживљеног, што нас тако спаја у истинити савез, параболу: Исте смо крви. Поздрављам те, кћери. (23.

насуканог, или Вода што кротко покори се сили Кад затворе се уставе небеса, Море послушник моћи што га створи, Море од крви и море од меса Празвери која храни метафоре — Клепсидра што се стално преокреће Да један бездан не остане

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

списку станара и неким другим значајним публикацијама, као што су школски дневник или Списак добровољних давалаца крви.

Бања!“ Нормална ствар, маман, која у свему следи наше суседе, извршава породични блиц-удар без капи проливене крви. Смењује бакуту за шпоретом, чиме започиње читав талас јестивог терора.

Сизифа, исте ноћи враћала одбачене ствари, отимајући се са ђубретарима око сваког дугмета, тукући се до последње капи крви за сваку шољицу с поломљеном дршком. — И тако ти то, човече — рекох без везе — иде све до шестог у месецу ...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Мрачи се исток - надиру шуме. Чујем ли писку? Шта ли се збива? Има ли меда, ораха - млива? Треба нам крви, кòштане сржи, јестива пресног, течне жестине!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ „Рибица добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини моме замјену дајте! Поздрав!

! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело:

На крајњој стази препреке мрви дјевојка црна, горштачке крви, с камена краја, мрких даљина, вјечито тужна, студена Дрина.

Сада је деда дочекȏ дане да и сȃм слуша, у причи новој, о врелој крви, о светлој борби. Али о чијој? — О унуковој! Одгаји деда унуче славно, па се не стиди да плаче јавно.

На крају, деда, много ти поздрава шаље, жели ти срећу, радост и тако даље унука твоја, изданак твоје крви Бајина Башта Основна разред први.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Неко који умире, кога убијају. То је крик који је изашао из крви, као каква звучна експлозија из сусрета крви, ваздуха и простора.

Неко који умире, кога убијају. То је крик који је изашао из крви, као каква звучна експлозија из сусрета крви, ваздуха и простора. Тај крик, који се ево апсолутно идентично понавља, исти је као ова муња у простору.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

пустила да нас мотре очи грозне, на овој нас окуци узми за руку и поведи у град за којим ходимо; нек су му темељи од крви ил крљушти, од светлих костура ил обрнутог дисања, свеједно, води нас, отвори, уведи!

О кнежеви пијани што ме са бедема вребате зар мислите: неће мој говор даље од локве моје крви? Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати, загрљен са зовама, све што о љубави знам.

Зато нас у плоти задржи, молим те, и непријатеље наше одби и бистре изворе наше крви сачувај за још једно стварање света да нам се тек после подвига на земљи небеска кроткост подари.

Са свећом по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на коме језику?

У подруму се напила војска потопима своје сопствене крви, битка је још јуче свршена и само једно срце од камена са заспалих руку диже се у вис.

Иза отвореног прозора неко ме слуша: пошкропљена трава и сунце и један облак пун крви. Изнад жице видика још један прозор сличан моме отвара се.

и кости у воденици самељу, а ја сам за делања крепка: смирих њихову жар каменом у теме и рекох: доста је било крви, на спавање сад, сви у постељу.

Ту је и збор богова, дошли да се напију крви на људској хекатомби, над-вук је срећан и крилати црви праћакају се чило у житкој земљи.

окреће кад види дивљач како виси између стрмина он чека мирис ловоровог листа и не клања се ничем од крви ни од вриска Чак и да се смањим то је део хтења не претерујем нема у мени доста достојења штета за твоју милост да се

у знаку пљачке и лова и провода са женским Србљем носе скакавце око врата као накит и нуде помоћ уз мало наше крви наш човек им удара шамар преко шлема решен да погине за државу-курву и да независан дочека уништење туристи му

доста је словенске крви доста си се одевала у разне коже Монгола и Рима и северних лађа сад ће се моје дете попети на небо да суди

кад неко себе рани преко длана и каже: ја се стропоштавам али за мене нема довољно низине бездна провалије ни крви нема да ми залије стопе рушевине беле јаке усред каменолома наредио сам Ред и та наредба траје свако да се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

читав ред... И баш ту, испред Текериша, зауставише нас. Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух. Покрај топа лежала су двојица...

У једнога бледо лице, прорасло црном брадом, усне полуотворене, а из носа млаз усирене крви спојен са црном локвом, у коју је пола лица уваљано.

Војници се провлаче да виде, не би ли га познали. До пре пола часа био је жив, а сада сви газимо по његовој крви, као да је то обична бара. Однекуд се чуло запомагање.

Из кукуруза износе мртвога војника. Руке леша још су млитаве, глава забачена уназад, а око усана свеже маснице крви. — Куда га носите? — запита неко. — Наредили ни да их сакупимо и да скинемо државску спрему!

Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и тешка успарина дизала се из влажне земље.

Над другим је плакао рођени брат... Трећем је текао црвен млаз крви из ока, а четврти је био без главе... Кажу да су погинули од наших топова.

Требало га је подићи и он јекну. Онда ножем расекосмо блузу и кошуљу, која је била сва влажна и задах свеже крви запахну нас. Двојица га лагано подигоше, те му широким завојем обависмо целе груди.

Двојица га лагано подигоше, те му широким завојем обависмо целе груди. Газили смо по крви Рајковој, па су нам и руке биле крваве. Ћутећи смо посматрали како лагано умире.

На предњег возара свом тежином пао један коњ, и возару из уста тече млаз крви. Средњи возар јечи са сломљеном ногом, а рудни возар је одскочио у страну.

Руке су још млитаве. У другога је из уста и носа текао млаз крви, остављајући траг по коме су газили војници. — Господине потпоручниче — обрати се Радојку каплар десетар — коме ћемо

А изнад десне обрве видела се мала рупа, око које је био црвен венац од крви. Скидосмо шајкаче. — Друже... Бог да ти душу прости — проговори тихо капетан Данило.

Вучко отвори очи и са чуђењем посматра шта се око њега дешава. Виде себе раскопчана, а другови му бришу уста од крви. Он мљасну устима неколико пута, и са страхом завапи: — Јесам ли жив?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

у шест, у кафани браће Тодоровић, почиње невиђени, незаборавни, невероватни позоришни спектакл, препун интрига, крви и љубави! Видећете убиства! ДАРА: Видимо их и овде, сваки дан! ВАСИЛИЈЕ: Поштовани грађани!

ДАРА: Глумите на неком другом месту, а не овде! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Газимо по крви као по кишници! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: За једног Немца стрељају стотину Срба!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

СПОМЕН ПРИНЦИПУ О Балши, и Душану Силном, да умукне крик. Властела, војводе, деспоти, беху срам. Хајдучкој крви нек се ори цик. Убици диште Видовдански храм! Слави, и оклопницима, нек умукне пој. Деспотица светих нек нестане драж.

ЗДРАВИЦА Здраво, свете, бледи ко зимски дан у страху. Још је весео народ један у крви, пепелу и праху. Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај. Не треба нам жена кад цвета, ни кад вене.

И оставља драгану за успомену две три капи љубичасте крви. ПУТНИК Идем слободно, нико ми није однео да љубим тужну моћ. Раширим руке, али не у зоре него у море и ноћ.

по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло. Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре.

Цео је свет за мене вез пун шара моје крви. Шара без смисла, броја и реда, танких ко изоран црв. Бескрајан као небо надамном не марим шта ће са мном, пун смеха,

Него осмех лак, што цвета у мрак, ни усницама са две‑три капи крви. Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења!

И сад, у тој брдини тврдој, без смисла по крви расутој, не само да сенима својим не нађох мира, него ни за туге, што се родих да ублажим, не знам више шапата,

Рећи ћу само толико да смо у крви били од те прве летње ноћи, на Злота Липи, сваки дан, до јесени. Ја ћу о томе рећи само неколико куриозитета.

Ја сам тој поменутој девојци серенадирао. АПОТЕОЗА Господо, једну пијану чашу Банату! Пуна жучи, отроване крви и смеха, румен њена руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти више него да дижем путир.

Зид је био тек окречен, бео као овај чаршав, по коме су прснуле румене мрље његовог мозга и крви, румене као ове мрље пијаног вина мог. Господо, прву чашу у славу друга мог.

Ми, међутим, играмо валс, као да смо на Марсу. Крајем октобра цврцнути Карло, уплашен од крви, распустио је аустријске земље, као што се лакеји отпуштају. То у војсци изазива панику.

сањао нисам да ће та нова држава, кроз двадесет и три године, да се, као Аустрија, распада и да ће имати, понова, из крви, да се ствара. Био сам, крај свега, типични помпије (помпиер) свог времена.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Па кад постељу трновиту ману, На њој остави крви своје росу — А кад сунце грану, Трн се црвеним, слатким плодом осу... 2.

с тешком слутњом у груди Забринут народ лута и блуди По улицама, Тиска се, врви Около Храма Ал не на принос пасхалне крви Већ да молитвом наду окрепи: Хоће л сванути? — шапће и стрепи... Ал каква оно утвара бледа Међ народ ступа?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Сваки који у себи осећа и трунку витешке крви наших старих, грабиће се да што пре мирно и с поносом поднесе муке и бол, јер је то бол свети, то је жртва коју

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...

Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе... Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....

по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... — Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. — Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели.

— викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима. Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије прво осећање беше жеља: да баци пушку и бега у шуму.

сан га опет савлађује, али речи мамине, које говори седећи уз њега, увлаче му се некако у само срце, јуре му по крви и он сав дршће од неког ненадног узбуђења... Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи.

И сад ми изгледаше да ћу видети нешто ново и необично страшно. И видео сам... читаву локву крви... Лежим код куће и једнако се чудим чуду: како то Бог милостиви преметну срца моје старије братије, па су сад тако

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена. Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Што је пихтијаста, то још дед, Ал зашто је хладна као лед? Где су добровољни даваоци крви Да му притекну у помоћ, први? О не, не зовите даваоце!

О не, не зовите даваоце! Он није малокрван, премда је блед: Уместо крви, кроз стабаоце Теку му отопљени снег и лед!

” О, кад би имао чиме и мого Све три да их са земљом сравни! У ушима му хучи талас крви: Да су му руке дебљине храста, Па да их једним ударцем смрви!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

То бива поступно, онако како је означено на слици бр. 3. Дотле она није имала крви; сад је добија, постаје црвенкаста, крв проструји по њој кроз фине капиларне канале и животињица добија изглед обичне

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ОЧАЈНА ПЕСМА Упиј се у мене загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним. Као Хермес стари и с њим Афродита.

Упиј се у мени загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним...

Сад кроз жиле моје струје крви разне, Ја ропћем и певам, ја кунем и славим, И корачам смело, без страха од казне, Кривудавом стазом и путима правим!

А судбина ће зато да ме смрви, И осветничко време да ме згази, Јер сам ван њега, узавреле крви, И не корачам по утртој стази.

И немилосно кости моје мрви, Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље.

— Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба. Без роптања, без крви и без боја, Време је дошло и страдати треба.

— А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у сваком граду, сваком месту, има По кап моје крви и мог срца део.

Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... — Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета... СИМОНИДА (Фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико!

НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога. Гордо лежи велики војвода под кључевма крви благородне, кâ малопред што гордо иђаше, страшном мишљу прсих надутијех, кроз дивјачне тмуше азијатске, гутајућ их

Станиша је образ оцрнио, похулио на вјеру Христову, на јуначко племе Црнојево; обукâ се у вјеру крвничку и брацке је крви ожеднио. Грдне треске поврх Љешкопоља! Два се брата боре око вјере, а око њих хиљаде ратниках.

Стотина се скупило главарах, нас Тураках и Црногорацах. Ја знам дивно што смо окупљени: да миримо крви међусобне. Него хајте, од земље главари, међу собом да начин видимо и смиримо двије породице, Велестовце и Турке

Ама бјеше муке и невоље: ћескота их несретња дављаше, смрад велики и тешка запара, те немаху крви у образу. ВУК МИЋУНОВИЋ А како те, збиља, дочекаше? ВОЈВОДА ДРАШКО Ко м' у зли час дочекивâ, Вуче?

свечев буздоване, мало ли ти би крстове вјере међ' истоком и међу западом да истрчеш хата крилатога, дамаскију да крви напојиш, да најстрашним постанеш шехитом, но се диже да Фатиму ћераш, јединицу светога Пророка?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу. Грдан је новац морао да дâ док се венчали.

Што га толико држи код себе? Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете. Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.

да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи. А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.

“ а он: „Седи ти, Арсо, код | куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У њој дуну, каткад, са пустара крици, Оркан дивље страсти што урла и мрви, Као дивље хорде; у пожару крви Заруде одједном пространи видици.

грми страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове тишти, А земља од кише и од крви пишти. Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу!

Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу! Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и

Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први!

Заборав је, можда, будућност им блиска! Опружене, неме, у суром шињелу, Под ранама које сажижу и пеку, У праху и крви, с клонулошћу благом, Са очима мутним, без суза што теку, Доносе их тужно завичају драгом.

рата што ништи и мрви, Обасјати сунце новог величанства Сунцокрете наших пожутелих нада, И црвене руже наше топле крви, И кринове беле нашег достојанства. САВРЕМЕНИК (Мај, 1918) Хајде, срце моје!

на слободу људи Ти си мучки удар задобио први, Поносан и храбар; — из твојих су груди Потоци потекли племените крви. Данас, ти си тужан и остављен скоро.

А када је зора засијала плава И бацила своје прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао је чудно, с два једина друга, Да хиљаде тешких,

море од војске под шатор Султана, И у крвав освит свог последњег дана Челичну руку на душмана диг’о, У његовој крви љагу с части спрао; И оставио да га тад разнесу Мачеви и копља варварских тисућа.

пример свом потомству дао, — Тужно, иза њега, или баш због њега, Цело труло царство Немањића славних Гуши се у крви, забуни, у сраму, Крши под теретом свих грехова давних; Вечна Правда тешку разастире таму И содомску казну врх

Али не подло, али не из страха, Он ме је, на знак мога прста, пушт’о. Обуздав’о буру своје дивље крви И покорно главу крај ногу ми спушт’о.

И народу, ком се из борбе и крви Будућност лепша почела да јавља, Он је био зора, син велики, први, Гласник слободе, истине и здравља.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Тога ни међу животињама нема. У прошлости бивало је исто тако у њиховој кући са дјецом мјезимном, њиховим прецима по крви и удесу.

Ко други н’ако анатемњак може опјанити људско срце, да му братске, рођене братске крви требује да се њом ублажи?“ Говорећи то старац се бјеше постепено загријао, а при пошљедњим ријечима, диже се и

Али мени се то догодило, баш то на што он гађа у Цуцама!“ „Причај вјере ти!“ рекоше сви. „Зачамах тамо — ради крви бјех пошао — зачамах тамо њеколика дана. Ја, тобожни главар, а дошао да кметујем, частиће ме, велу. И јесу, вјере ми!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

И оца би за новце продао. Једва му кожа кости држи. Једна глава, хиљаду језика. Једне капи поштене крви нема у себи. Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли.

Узјахао на вељега ата. Ујела га пчела за језик (тј. опио се). Уточио би ти крви испод грла. Што му очи виде, руке му не оставе. Б) НЕУПУТАН, НАОПАК, РАД Баштованџији краставце продавати.

— Дошло вријеме да се море у ријеку дави. — Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање.

— Ни горе (све) посијеци, ни без дрва дома дођи. — Нуђену госту бројени залогаји. — Осветници из крви ничу. — Подмукло псето најприје ће ујести. — Поклоњеном коњу самар се не гледа. — По курјаку се јагње не шиље.

Трећи кажу да је у такоме боју толико људи изгинуло да су по крви попливали кољи и људи, па Марко онда пружио руке к небу и рекао: „Боже, што ћу ја сад!

“ Ал’ говори Марија Анђелија: „Ако ти те драге Јелене из златних нита не изнитиш, из сребрена брда не избрдиш, — крви ћеш ракати, мозгом ћеш кијати, црви ће те точити, а мрави ће те склопчити!“ Ој ти, вило Загорко, посестримо моја!

главу заклонио; Кад удари, за много не мари, Када пуца, њему срце куца, Кад промаши, мало се уплаши, Кад убије, од крви се крије!

Завади се наше и њихово село около границе, и дошло до крви, па да не би много крви пануло, уговоре да њихово село одабере једнога мегданџију, а ми другога, па чије буде

Завади се наше и њихово село около границе, и дошло до крви, па да не би много крви пануло, уговоре да њихово село одабере једнога мегданџију, а ми другога, па чије буде јунаштво, нек је његова и правда.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Он му одговори: „Ја не бих ништа друго, већ да ми Бог да жену од праве крви Хришћанске.” Онда му анђео рече: „О! то је тешко добити; у свему свету само три имају: две су жене а једна је девојка,

” Идући тако за дуго, дођу у један град где је био цар и у њега кћи од праве крви Хришћанске. Како дођу у град одмах отиду к цару да просе у њега девојку.

змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком страшно | побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

и врши страшна и превелика правоверна тајна, названа, како рекосмо, божаствена и пречасна литургија пречаснога тела и крви Господа Бога Спаса нашег Исуса Христа.

али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, „јер ко недостојно једе тело и пије крв Господњу, крив је телу и крви“, (И Кор. 11, 27) рече божаствени и Духоречити и први међу апостолима Павле.

или сам игуман, или ко од братије у њему, покренут демонским искушењем, да је крив не само божаственом телу и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматери Госпођи нашој Доброчинитељки, него и под анатемом да буде, као

игуман, или у њему братија — спутавамо га силом Оца и Сина и Светога Духа и проклињемо да не припадне телу Светоме и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богомајци Владичици нашој Доброчинитељки, и под анатемом да буде, као што

Телом из крви твоје свете Бог, Оче, Слово оваплоти се изнад твари, Дево Маријо, којега моли да тела мога страсти угаси.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Сагиње се, и тражи камен) Шта је сад ово? Крв? Опет крв? Значи, нема нам спавања ноћас! Не спава се мирно близу крви! Ајде сад опет облачи капут! Заборави на спавање, него стисни зубе, скупи снагу, па полако, по крвавом трагу...

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (сам се уплаши од страшне шупљине свога гласа; повлачи се у мрак, завлачи песницу у уста и загризе, до крви. Бол од уједа га освести.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Он није одређен да у пустињи живи, него у миру у градови и у сели међу људ’ма и женама; и човек, будући од тела и крви, како га је бог створио, ако није ожењен, у великом бедствованију находи се.

адвокаткиња, која у целом свом животу ништа не пије, то јест што се пије, ни воде, а совершено здрава и прекрасне крви и вида. Кад би гди по лепи мести пешице [х]одили, ишла би ова жена као да је ветар носи.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!...

Јево шта. Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно!

тако! — заграјаше сви. — Дакле, јево шта је. Малоприје сам рекâ, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је милос и крипос, а при том богољубнос... — Немој тако, немој кâ оно мало при, него кажи укратко и бистро шта имаш!

Ви нећете?! А ко мени заповида? Кљако отури Шунду и стане на његово мјесто: — Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију! — Таа-ко!

њеким биљезима, али највише по томе што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита: — Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ. Видићемо, видићемо с врименом!

Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи. На кревету и на поду двије локвице крви. Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија. Хаљине му побацане врх покривача.

еле, у ономе стању кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије...

— Ја не мислим да поараш стрица, боже сачувај, него он ће ти сам приручити јаспре, кâ својој крви, кâ шта сви чине! И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако

Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче: — Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казивâ има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима; а, јопет, то је давно било.

— Ја сам ти, оче, највећи грешник на свиту... Ја сам сав огризнуја у крви... Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку... Пивалица заћута.

Нико ми ништа од њих није био крив. — Ма како то? — пита Брне с малом душом. — Јето тако: жедан сам крви. Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.

је само мијена поднијело његово срце откад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли! Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зажелим да је избушим ножем и огрејем прсте на њеном топлом шикљању. Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима. На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се.

— Реч? Чија реч? Моје су паре и моје су речи. Ја сам живот сатро у раду и по путевима, сваки дукат крви ме кошта, па ћу сада, због твоје политике... Не дам! — Ђорђе повиси глас и окрену лице оцу.

Губи се одавде! — Помози јој. Док је жива, палиће ти свећу на гробу. А ти знаш каква је твоја душа: рибица у крви! Не можеш да умреш с њом. Помисли само... — Напоље, стара кујо, напоље, кад наређујем!

никад да не чује то одвратно хркање, тешка, наднесе се над њега, мора, а не може од задаха вина, од бола у очима, од крви што је одједном стала, и руке се с гађењем тргоше и клонуло падоше низ бедра.

Као зверка ухваћена у кљуса, којој је од батргања и напора да се ишчупа много крви истекло, уплашено и немоћно зури у ватру.

„Није правда“, рекао је Лазар, а јабучица само што му не пукне од крви. „Кукаваца си!“ рекао је Василије, преко колена му висила марама златом извезена, Кати је наменио, и лупио је шаком по

И јест Василије био лопов. Ову су кућу — махну руком по мраку — сиротиња и отимачина направиле. — Нисам његове крви — Аћим задрхта од осећања неке неумитне казне која се наднела над њим, који се још греје на Василијевом огњишту.

врâне се мртваци у сукненој одећи, разбацани по снегу око касе пред општином, чији печат Аћим греје у недрима, мрле крви постају смеђе, па врâне и варају очи даје снег окопнео и да земља провирује. У сутон се и кукњава дале и гласније чује.

Аћим зажмури и кроз трепавице виде удаљеног и смањеног Чакаранца, није већи од чворка, згрушана кап крви... — и тиме се против мене служите, Ви, полицајци! — Аћим не верује.

да ми буде крепак, чврст и храбар. Мушко да буде. Нећу од моје крви да испадне нешто слабачко и жутљикаво. Чекај! И нека му у колевку туре овај јатаган да га се душмани плаше, а он да

Ђорђа су тукли, била је месечина, вран кукуруз до појаса, лескало се поле од кукурузовог здравља, видео је сину нешто крви на уснама. Ђорђе је био гологлав као сада и није био сед као сада. Аћим види да му је син сед, иако се мрачи у апсани.

Претура по себи, по данима у којима је остао цео тај живот, тај грех, кида га, хоће да га избаци из себе, из памћења и крви, и добро зна да је све почело од, као, ситнице: „Крупан ти је син, Ђорђе. Биће висок.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Од сад, ово је имање Господар-Младеново!“ Понегде, још је било крви у смрзнутом блату а небо, мокро и опоро, спуштало се над људске гласове прозукле од радости, умора или јада.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Скотија се бесомучно стрви, А мој Србин неће жалит' крви; Крв ће тећи потоком и реком Где се сузе ронише лелеком; Крв ће тећи преко српских страна, Ал' ће суза бити

3мај XЛВ ОТАЦ И СИН Једанпут иде стари Амиџа, К'о неки седи мандарин, А за њим тапка, трчи, скакуће Јуначке крви најмлађи син.

“ Ђ. Јакшић XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! Падајте, браћо! плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо! јунаци! људи!

А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“... У вељој беди, смрти, и крви, Данас вас саме оставља Бог! ...Ал' опет, грешан, грешно сам пев'о Рањено срце народа мог!

Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај прави; Хладан, без душе, без ватре и крви, К'о да ми збори: нема љета више!

бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...

Ј. Дучић ЦXИИИ НАПУШТЕНА ЦРКВА (из пећске околине) Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра.

За ову земљу они беху диви, Узори св'јетли, што је бранит' знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.

И немилосно кости моје мрви; Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље.

тешком слутњом у груди, Забринут народ лута и блуди По улицама; Тиска се, врви Около храма; Ал' не на принос пасхалне крви, Већ да молитвом наду окрепи... „Хоће л' сванути?“ - шапће, и стрепи. Ал' каква оно утвара бледа Међ' народ ступа?

„Крв моја српска жеже ме и пали! У грлу глас ми трепери и грца! К'о врело гвожђе душа ми се кали У огњу крви, и сузи што врца!

Попа, Васко - КОРА

РАЗГОВОР Зашто се пропињеш И обале нежне напушташ Зашто крви моја Куда да те пустим На сунце Ти мислиш пољубац сунца Ти појма о томе немаш Понорнице моја Болиш ме Односиш ми

бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам

се сав у сунце Над твојим ружним сном Отвараш ми широм Све прозоре на челу Берем за тебе беле Локвање из моје крви Дајеш зелено лишће Моме стаблу од пепела 29 Ово су ти усне Које враћам Твоме врату Ово ми је месечина Коју

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„А ова овде је од крви и меса, што нам је и милије, јер ово теле ћемо појести“, додаде номофилакс. Оба сенатора се погледаше, блажено се

испунило је све нас надом да ће се преображај Француске у тај нови државни облик и друштвени поредак извршити без крви и разоравања материјалних добара. Но, нажалост, није било тако“. „Знам, милостива госпођо“. „Крв је текла потоцима!

“ „Брак је био врло срећан, а Лагранж се просто расцветао“. „Значи да му је брак боље помогао но лекарско пуштање крви“. „Па опробајте и Ви то средство!“ „Али, госпођо грофице, ја сам здрав и читав!“ „Не мари ништа“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Студент седе и поднимивши се танким и дугачким рукама, не скидајући погледа с Николе, рецитовао је: Ја сам газио у крви до колена и немам више снова. Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе.

Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто? Брата сам звао душманом клетим, и кликтао сам кад се у мраку напред хрли, и онда

И опет се пргави пуковник. — Није у томе ствар: вреди и не вреди. Него, или си човек од крви и живаца или си клада, разумеш, човече Божји! Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа.

указаше се тада три дубоке, модроцрвене гранатине ране, преко којих су се укрштале плаве бразде и, пуни набубреле црне крви, нови ожиљци говеђе жиле.

“ — „Бежите, бежите, бежите брзо, склањајте се, пустите ме“, вичем и отимам се, а очи ми пуне крви и смрти и мржње. „Њега да убијем.“ — „Њега? Њега да убијеш? Зар њега да убијеш? Зашто? Шта ти је крив?“ јауче она.

бих хтео да се усправим, то бих хтео; да се усправим, да се усправим, да се усправим, да газим по води, по блату, по крви, макар по смраду, да рањавим ноге, али да газим, да гледам право, далеко, у сунце, унедоглед, да широко, ето само то,

и необузданим наступом неодређене чежње за неком променом, за нечим новим што је хтела и тражила свом снагом своје крви и мишића. Па госпођа Леђенски осети како јој у души опет оживе нека искра наде.

што сам тада осетио било је: да има нешто у мени свидригајловско у највећој мери, непоправљиво у мојој кварној крви, да је то какав је човек у ономе главна ствар живота и да тако даље, са том гадном природом, и нема никакве вредности

последњи поглед на нове и старе кровове Београда осветљене месечином, с проклетством своје несретне свидригајловске крви и лептира што му испише сав мозак, затворених очију, стегнутих зуба и песница, сурва се он доле. Али како, где доле?

Тада угледах како ми крв цури низ кошуљу, моју нову новцату кошуљу, док ми је лице било сво у крви, песку и прашини.

Црвена сукња лепрша се као велики крвави лептир. Сигурно је млака струја слаткога немира јурнула његовом крви, јер му се лице заруменило, подигнута рука укочила у ваздуху, а зелена боја поцурила дуж рукава.

Значи да: или ти ниси од крви и меса, или да здравога разума немаш; значи да, из буди каквог разлога, ниси природан. Пардон!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

громадан човјек, сав из једног комада, узме за жену крхку и болећиву дјевојку из какве старе породице истанчале крви. И, као што увијек бива, тања крв претегне, и слабост надјача снагу.

мађионичар: маст од шишмиша, с длаком крастаче, коријеном траве-обезнанке, и три листа траве од непомисли, седам капи крви од некрштена дјетета).

Још дуго пошто јој је престала та мљековита функција, остала је у нашој крви да се брине око мене. Некад дојиља, сад ми је постала дадиља и друштво. И то најмилије друштво.

С трпњом се сјећам тог доба јетких страсти, тих грозница хтијења, тих немира крви, и презавог сна на презнојеним узглављима жудња.

истинитост одатле што ће, као и све друге, раније човјекове шимере, као и сва човјекова божанства, бити саздана од крви и меса, од бунила и од страдања оних који је у себи носе и који јој служе. Треба мрзити смрт.

подаје једру пуноћу животу, као што мраз подаје жар образима вабећи из дремљивих дубина бића на површину кључ топле крви. Њен образ је оно што људским дјелима даје препланулу боју зрелости.

Моја малопређашња одлука одмах паде у прах — „зов крви” био је јачи — и ја жудно улетим у дискусију. — Па то се и зове човјек, мој оче: скуп интимних контрадикција

Поштујем га, јер је, на концу, и он саздан од људске муке и патње, „од крви и меса оних који му служе”, као што ти кажеш. Добар је, дакле, и он. Али само уз један услов: да ти потраје до краја.

Људи су провалили из својих кавеза, из својих брлога и јазбина, мрачни, црни у лицу, жедни крви. Кроз масу је проврвјела празновјерица да крв бесмртних продужује живот смртнима.

У дну наших ћелија лежи умор других, у нашој истанчалој крви носимо талог туђих искустава. Душа нам је пуна мртвих чахура туђих сазнања и туђих разочарања.

Већ знам! Разумио сам по врсти припрема: опет трансфузија крви. Убод у лијеву подлактицу. А онда, хитан долазак нечујних бијелих колица и ужурбан пренос у дворану без углова.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа. Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.

А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору. То је једно. А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.

А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати. Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. — О, те како!

»Е, још ово, па квит !« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ... Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. — О, Мићо!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски са орловима, па се с БашЧеликом страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече.

ноже, закоље коња, а лија, онако гладна, прискочи и попи му сву крв, па како је гладна била, једва јој је и стигло крви. По томе заповједи му да сједне на њу, и они ти јуначки крену даље.

Син нам је сада, хвала богу, добар; али шта се зна, чудо је големо човјек, те још кад је млад, вреле крви, могô би се и он ускалашити, те ово моје имање потрошити, па би теби под старост рђави дани дошли.

Прид дидом земљана здила пуна вруће крви, па то дида пије и затим нике мијурове пушта у витар, с којим се разлете на све стране.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Мене бије киша, Облаци, видик. Ал' у часу једном Мисао сене, да ће можда сузе Ох ове сузе, крви моје пуне — Проћи и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што побожно труне, Унети израз у линије, боје, Расточит

И кад гледам воде, вароши и села, Земљу што изниче из крви синова, Чини ми се људска да то нису дела, Већ споменик давни минулих џинова.

И осетих и то да спуштену главу Занавек подижем, да сам данас већи; Да дело из крви пружа светлост праву, И пут који води и миру и срећи.

Они спавају, ти наши синови, У својој крви, безбрижни к'о тићи, Заборављени к'о мртви кринови, И поносити к'о стари племићи.

Удараће звоно. И ја ћу затим иструнути цео. Нестаће тада свег што моје беше: Покрета, лица, и косе, и крви; Узеће руке, уста што се смеше Земља и влага и гомила црви.

И, костију, крви к'о да сада неста! К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема? и зар живот преста, У визије своје разли се и

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

био узбуђен његовом беседом, а ефекат је био не само духован већ и чисто физички, несумњиво због појачане циркулације крви изазване душевним узбуђењем.

Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама. Насмејао сам се и представио на српском језику, али са извесним напором.

Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама. Насмејао сам се и представио на српском језику, али са извесним напором.

Он је имао доста англо-саксонске крви у венама, јер је по мајци водио порекло од Вилијема Пена. У Берлину је постојало уверење да је он од свих научника

Живот руковођен циљевима и тежњама којеје он приказао, пре је живот светаца него обичних људи од крви и меса. Такав живот се не може одржавати без непрекидног напајања духа и обуздавања тела.

Ћипико, Иво - Приповетке

Ма немојте мислити да сам запустила своју дјецу: све сам их једнако одгојила, сви су били од моје крви..., , —А куда су вам дјеца? —Раштркаше се једно за друим по свијету... Ко зна гдје су сада!

Па се свега одриче и одлучно обећаје сину божјему, који је и за њ кап своје драгоцјене крви пролио, да неће више никада блудно сагријешити. — Исусе мој, милосрђе! — зачу се усклик нечијега промукла гласа.

— Пусти га, Илија, — вели Тома Јелић, а слободно га тужи суду! —Нека га, болан, нека му истече мало оне погане крви! — одговара Илија и мрко гледа преда се. —Што се не потурчи кад бегенише тема женама?... —А мени додија и једна моја!

Крв му се из главе пуши, пада на земљу и нестаје је... Земља, жедна, нагло, похлепно је пије, хоће младом топлом крви да загаси жеђ... Сунце је жеже — жедна је!...

је изгледао овај храм онога хисторијскога јутра пада Цариграда, када је муслиманска руља, опијена победом, огрезла у крви и греху, јурнула први пут у њ?

Разбојство, похота, оскврнуће удружују се у крви невиности и лепоте . Али шта је то што овако јако подсећа на бога? мислио је Иво Полић шетајући се испод аркада.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Занимљиво је да Борисав Станковић у Нечистој крви тачно у горе назначеним тренуцима приказује како се Софка распамећује, замире, па јој чак и мртав задах долази из

А није то поготову она веома профињена староварошка култура из ГаздаМладена, Нечисте крви или „Покојникове жене“. Истина је, напротив, да ниједан српски писац до Станковића није у радњу својих романа и новела

Али ко је гладан тела и жедан крви тог плода што се зачео у тамној утроби и на светлост света изашао? Она која га је и зачела: митска Мајка Земља, која

Скривене и њежне, за сунцем се жуте. Без мириса, на дну жутих крви слуте скора ишчезнућа с доласком врелина. И у овој и у свим осталим строфама песник мањевише спретно уткива низ

Видљиво је то и у вашим радовима, посебно у тексту о Нечистој крви, а објавили сте и запажен текст под називом „Балканска култура“.

У студији о Станковићевој Нечистој крви покушао сам први пут нешто што је било доста ризично. Али изгледа да је мало ко то приметио.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Новица Петковић ДВА СРПСКА РОМАНА Садржај Студије о Сеобама и Нечистој крви 1 ПРЕДГОВОР 2 СОФКИН СИЛАЗАК 4 О склопу и значењу Нечисте крви 4 И 5 ИИ 19 ИИИ 41 ИВ 63 В 79 САН ВУКА ИСАКОВИЧА 96 О

РОМАНА Садржај Студије о Сеобама и Нечистој крви 1 ПРЕДГОВОР 2 СОФКИН СИЛАЗАК 4 О склопу и значењу Нечисте крви 4 И 5 ИИ 19 ИИИ 41 ИВ 63 В 79 САН ВУКА ИСАКОВИЧА 96 О песничкој структури Сеоба 96 И 97 ИИ 114 ИИИ 133 И 151 ДВА

ИСАКОВИЧА 96 О песничкој структури Сеоба 96 И 97 ИИ 114 ИИИ 133 И 151 ДВА СРПСКА РОМАНА Студије о Сеобама и Нечистој крви ПРЕДГОВОР Две студије које су се нашле између корица ове књиге у завршном су облику и писане с намером да заједно

Из нешто другачијих, а чини се такође оправданих разлога, микроанализи се често прибегавало и у тумачењу Нечисте крви. Ако се гдегде у томе претеривало, крива је навика стечена у редовном бављењу стихом, односно песничким текстом.

Наш модеран роман двадесетог века почиње, не само временски него и суштински, Станковићевом Нечистом крви. Сеобе су још тешње саображене - а тиме су и саодређене - са књижевним приликама у двадесетим годинама.

10, послужио је као основица за писање студије о Нечистој крви. Рани текст је само неким деловима укључен у нови. Затим, први покушај да се објасни ритам и синтакса Милоша Црњанског

У Београду, 1988. Н. П. СОФКИН СИЛАЗАК О склопу и значењу Нечисте крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена.

Уместо о нечистој крви, наследном проклетству, написан је роман о Софки, а највише о удаји њеној, којом она не само да мора прећи из једне у

кад их посматрамо у њиховоме условном свету, оличеном у вароши која се само у неким приповеткама именује, у Нечистој крви ниједанпут, али за коју знамо да је Врање.

постоји, може се судити по понашању и по судбини свих или готово свих Станковићевих ликова, дакле не само из Нечисте крви.

да је у структури романа Софкина (само)свест високо дигнута налазимо непосредно у чињеници да описи збивања у Нечистој крви врло често имају овакав почетак: „Софка је знала” или „Софка је (пред)осећала” или „Софка је слутила”, а онда овакав

и „мрко-гвозденом светлошћу” месечевом - који су чудесно слични пејзажима Владислава Петковића Диса - у Нечистој крви почињу се јављати тек од Х главе, од тренутка када Софкина пропаст започиње.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

они се много ни за својима не жалосте, али су опет озбиљни, јер им је пред очима мртав створ Божји, иако друге вере и крви која сад нема велике цене.

се љуто отимље и снагу јој као огањ обу– зимље жеља да не омекша, да не попусти, да не увреди векове који су у њеној крви утврдили реч за овака догађања: — О, шта би у животу остало још од образа, од бурније, од чојства, кад би га само

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ кроз руку женску, нежну Црногорска крвца бије, — Мушка, јака рука пуна ј’ Руске крви најнежније. Верио се соко руски Са србињском соколицом, Верио се Петар кнеже С кнегињицом са Милицом.

— Ох, зар нема без тога Свету бољих дана!!? КАД ВЕЋ МОРА... Кад већ борбе мора бити Међу браћом једне крви, Бар да није топом страсти Која тежи све да смрви.

Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече место крви. Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке; Сећајмо се усред боја Да смо синци једне мајке.

Кад велиш да је тако, И кад ми кажеш: брате, Јурнућу прво на те. Ударих силно, снажно... Рука ми сва у крви; Огледало се смрви. Ха, неста луде! — али Ко ни се смеје, ко? — Гле! ја се смејем то! 1891.

А жртвеник нам опет замири, А један синак — ма који буди — Да скупи жуди из наших груди, Да збере искре из наше крви И здружен барјак подигне први, Да чује, види, осети свак: Пруће је ломно, ал’ сноп је јак.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

се смрти надати оних јадних који се никада нису родили видех видех видех и чух и заплаках свирала од земље од шуме од крви дозивала другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим рукама и уснама од

другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим рукама и уснама од крви видех видех видех чух и падох мртав о Ахеронте Ахеронте све стране света стичу се на твојим обалама.

развеселим Израсте ветар у нежну биљку из тог подземља где светиљку и птицу никад да доселим Непронађене пропланке крви и пешчано подне сам одболово ал топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога

што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник одбегле тајне и своје крви.

О, испод коже млаз крви моје чезне ноћ с оне стране месеца, ноћ вишања. Ал сва су затворена врата. Сви су одјеци мртви.

ИИ На дно слепог предела где ме нема, језовити где су призори, с оне стране крви где воће отровно расте, сиђох, тамо где ускоро ноћ ће покрасти сазвежђе суза које ће у оку ми зрити.

Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало. Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име узрок томе сну.

Крв моја има име једног цвета; да узберем то име у слеђеној крви хоћу за њу што кроз моје ужасе мирно шета, кад звери беже зле у наше речи ноћу. Те звезде — с њима ко и без њих ноћ.

сви су ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени једни другима под челом смрти помножена са хиљаду

што ћу рећи ВИИ Зеленгоро хоћу да изговорим твоје име зеленгоро зачета у трбуху ветра зелена горо неба и звездо моје крви стране света су се отимале за њихову смрт која је била почетак а не крај путеви су их тражили по целом свету нема

на југу неба земља мирише на мртве зеленгоро чујем те ушима свога срца и њих ту нико није умро ко је умро звездо моје крви и њихове зеленгоре ВИИИ За оне који су искористили смело могућност умирања за оне који су прекорачили преко свога

Реч крв! најлепша реч која се не сме. А колико птица и звери у крви мојој преноћи! Можда изван мога срца и нема песме, јер крв је ванвремена мастило без моћи. Реч жудња!

Краков, Станислав - КРИЛА

Било је још сувише блиско. Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви. Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први.

револ... Лице се искриви у страшноме грчу. Из округле ране сред груди, са које завој беше спао, шибну увис млаз крви. Ропац пређе преко уста, која се развукоше, и жућкасти се зуби указаше. Очи су биле укочене.

Ударио је мамузама коња, и понео собом као комадић челика одломљени грч кикота. — Ми желимо крви, убијања, хм! хм!... — смех, је био хистеричан, — ... напред, извештаји ће бити славни... — ту се загрцнуо и закашљао.

Ниже њих су превијали рањенике. Било је сломљених вилица, смрсканих стопала, улепљених власи и усирене крви. Неко је говорио о практичности шлема. Шуме су гореле на сунцу. Невидљиве бубе певале су.

у некоме дубокоме рову, где је нешто страшно заударало, али се он тада сећао само једне своје ципеле пуне усирене крви и свог исцепаног, крвавог одела што га виде на светлости мале електричне лампе.

Најзад када му лекар показа куршум стегнут у пинцети и сав крвав од његове крви, он се одједном засмеја задовољно, гласно, и осети како му је нога сада бескрајно лакша. Свршено је и то.

Почели су да раде око његове ноге. Јаукнуо би и уздигао високо мршави грудни кош. Около је ваздух био пун задаха крви и јаука. Један Црнац урлао је тако страшно да су напољу рањеници дрхтали од страха.

Лекари су ломили кљештима смрскане кошчице на лобањи, и радили нешто по мозгу, који је откривен дрхтао у крви. Све су кецеље биле крваве, а само су болничарке биле насмешене.

Петровић, Растко - АФРИКА

“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка. Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“, што други, каже, црни, не умеју.

Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух

“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути. Обесвећење гробова и крађа лешева били су свакодневни. Анкета коју је Пруто водио невероватна је.

у колонијама није познато да се белац може заразити губом од црнца; требало би да је рана отворена, да буде инфекција крви додиром или храном. Потребно је неколико година, често, да се покажу симптоми.

На мало рашчишћеној утриници, у апсолутној сенци од грања, не би ми ништа рекло неколико каменова испрљаних од долоа и крви, која се преко њих проливала, ни полупани калбаси у којима је чуван доло. Исто тако ни велики земљани ћупови.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

турски учио Да мирно гледам муке братове; И ја сам гледô у лице бледо, Гледô сам оне црне зенице Где се у мутној крви премећу; Гледô сам брата... РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип!

РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче!

ГЛАВАШ: И све се овде у крв створило: Из крви свака ниче мисао, А свакој мисли смрт је основа!... (Меће руку на нож.) Да убијамо, Раде!

шкорпију, Што се превија тако ласкаво, Те бих се, ’вако стара грешница, У четир’ поста заклет умела Да ће за капљу крви његове Ишчупат срце, ако устреба — Чекај се, чекај!... Све ћеш платити!

али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља несрећног, Докле безумље тешку копрену На чула баци жртве клонуле...

с престола, Баш као неба тешке сводове Кад дивљом снагом вихор задрма: „С пољана мојих плодом пшеничним Сељачке крви пород прљави До изобиља гладни храните!...

Није ли доста... о, бунтовници? Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...“ И војска јури, Као освета гнева краљева, По јадној земљи пустош простире, До

“ (Издалека се чује пушкарање.) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!... (Потпрашује пушку. Пушкарање траје.

Дете ми враћај, вуче грабљиви! Ти си га заклô оштрим зубима! Или порицат мислиш истину? Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи поганим! СУЛЕЈМАН: У памет, бабо! Или се смејеш власти пашиној?

тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по пустом пољу скакати, По мојој крви хитро тапкајућ’!... Не дам је паши, чу ли, Турчине!... ИСАК (Ћериму): Добро би било да прибележиш!

(Подигне са патоса опаљен пиштољ, преврће га, разгледа, тура прст у цев.) Опаљен пиштољ! Ту беше борбе!... Ево и крви Где је по зиду бесно прскала... Јасно је све... Издајство! Превара!...

ГЛАВАШ (показује му поремећену собу и крв на дувару): По овој крви и по овоме. (Показује на шамију и пиштољ.) ИСАК: Овде је сила употребљена. Она се бранила... Ено, погледај!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

крвавих рана на бојноме пољу осијали твоји последњи зраци; колико се твојих светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих

више не виде; колико ће нагрђених трупова и тешких рањеника, остављених на бојишту са раздробљеним костима у локвама крви, оросити твоја вечерња роса и увити тама ове ноћи; колико ће усана које на дому чекају врели, слатки пољупци, пуни

Паде ничице, и тако оста непомичан — нити се окрете, нити рече јао, ништа. Погледам, крви беше мало, али зато велико парче мозга изашло на отвор начињен куршумом. Унесемо га у заклон, положимо га на леђа.

Кад сам доцније загледао овај ров, он је формално био пун меса, костију и yципене крви. Што гранате нису рашчупале, прсне и побегне. Утом и јуриш с фронта буде одбијен плотунима и картечем, као и први.

тако, да су само леђа на дасци, а глава, руке и ноге климатају преко малих носила, а при сваком покрету шибају млазеви крви из отворених рана.

Данас се Шуматовац одржао, али шта га чека сутра? Нови нападаји, нове навале, нова борба; баре крви што ноћас усану сутра ће опет да се напуне, батаљони ће опет да се десеткују, опет ће да бесни смрт и ужас.

од граната; гараве рупе, где је врела граната испразнила своју страшну утробу зијају на све стране; понеке су пуне крви, око њих одваљене руке, одбијене ноге, рашчупане људске утробе, раздробљене главе, грдно накажени трупови.

Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава. Чекај да их пребројимо колико их има: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 47...

Ах како се ономе црева обмотала око оне гране, а овде је, гле, још мокро блато, што се направило од крви. Па како све ово ужасно смрди, како ужасно смрди!...

нека језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви и костију.

најжешћем окршају, борити се на живот и смрт, но после борбе, кад умукне бојна рика, обилазити крваво разбојиште, пуно крви и лешина, где се, хтео ти или не хтео, цела пажња концентрише на оне рашчупане, нагрђене трупове...

Пешкирина му спала, те му из отворене ране на образу струји крв, а ногавица му сва мокра од крви из ране на бутини. »Бућкало« је лако рањен у главу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Да с’ видела кад ми стрела Срце пробила, Од крви се, управ овде Ружа створила. Ружа ми је мирисала Као слобода, Ил’ кâ суза, кâ молитва Тужног народа.

Из путира, где су општи боли, Свих срдаца, свиколких времена, С честицама и суза и крви, За патнике што је проливена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

ЛЕЂИМА ЈЕЖА 89 ПОДНАРЕДНИК ТАНАСИЈЕ 133 ПТИЧИЦЕ НЕБЕСНЕ 141 ФРОНТ И ПОЗАДИНА 158 АРЛЕТА 182 ПРЕКО ТАЛАСА КРВИ 214 ЕПИЛОГ 223 ГОДИНА ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ТРИДЕСЕТ ШЕСТА 225 СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 234 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА

„Лези, лези!“ — наређивао је командир, и ми прилегосмо између њихових мртвих војника. Испод нас је текла локва крви. Једноме рањенику шикљао је млаз крви из вратне жиле, и крв је шкропила војнике лево и десно.

Испод нас је текла локва крви. Једноме рањенику шикљао је млаз крви из вратне жиле, и крв је шкропила војнике лево и десно. Један дохвати шаку земље и затисну му рану.

коље, боде, мрцвари, како се ваља у крви као животиња... — А ко је томе крив? — пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић.

Дошло ми је да јекнем, да управим песнице небу, па да викнем: доста је било крви... Аман! Пуцњеви пушака се разлежу. Сигурно су се они преостали склонили у наше ровове, и сад се туку преко нас.

Растурени по шуми, лежали су мртви и рањени Бугари. Још стоје свеже локве крви. Неки су издисали. Баш на самој путањици куда смо ишли, лежао је младић, мртав.

Пред нама јече рањеници. Сад им нико не може помоћи. А ноћ је и онако пуна крви и смрт лебди над главама свих нас. Сада стрепим да се не поврате. А и ови са реке ме муче.

Напољу је ноћ... А командир вели: „Изволте да видите“... Чудно. Ти људи као да нису од крви и меса. А грозно је погинути, још у оваквој страшној ноћи... Бар да је војник поред мене. Сетих се Грује.

Ви знате... Задатак морате извршити најбрже... Не плашите се. Знајте, да ни поштена свадба не може бити без крви, а камоли рат. Полазите! Кратак поздрав и ова петорица излетеше нечујно из земунице. Вратио се и Драган.

— рече, али се видело да је мислио на нешто друго. Двојица су једноме превијали руку. Другоме је са чела цурио млаз крви. — Иди, реци, нека сви дођу овамо — нареди одсечно командир. Био је замишљен и мрачан. Таквог га раније нисам видео.

слушај, јави... мојој малој... Арлети. Утешио сам га да не брине, покрио ћебетом и изишао... ПРЕКО ТАЛАСА КРВИ Изнад наше земунице, према звезданом небу, видела се силуета стражара осматрача.

бујица пробије брану, тако и пукови српски похрлише кроз продор и, у херојском налету рушећи препреке, преко таласа крви, уђоше у своју земљу... ЕПИЛОГ Од Триглава до Кајмакчалана, од Тимока до Јадранскога мора... ЈУГОСЛАВИЈА...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Цаело Муѕа беат Сіц Иоуіѕ інтереѕт оптатіѕ епуліѕ імпігер Херцулеѕ Хоратіуѕ Доста се крви проливало српске у окови турски, Страдала невина деца у мајчиној утроби грозно, Гнусним и блудом чистота оскверњена

Идем ја јавити Турком шта сте наумили саде Скорошћу муње похитаће јаросни к плену и крви.” Трепет и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе,

Шта ти рече, да од Бога нађеш? Мало ли зар нам је страдања, туге и невоље тешке? Мало л’ од векова с неслоге крви с’ српске? Побуне, претње се прођи, и врати с’, о врати се амо.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ Разумела сам све, — Леонардо, све! И овако ћеш дужда поздравит: „Кћи твоја, дужде, кћи крви твоје, Венецијански ваздух сисајућ Упозната је с срцем човечјим. — И Венеција ће бити спасена!

га нестрпељиво, Он ми се чини да је једини У земљи овој кô питомији, — Премда је и он — тек Црногорац, Дивије крви, мрка погледа; Ал’ у говору каткад завара, Те ми се чини Венеције је Поноса лепог први ученик... Вујо!...

Наше је то, наша својина!... — А шта с Мехмедом, пашом скадарским, Шта с њиме учини?... СТАНИША: Отровну пару крви азијске, У свиономе крилу Селмином, С мирисним ђулсом свога харема, У издисању меша поганик... Али шта Мехмед?

(Маша се да пољуби Станишу у руку.) СТАНИША: Не, снахо, — не треба! Од крви ми је масна десница, Опоганила би уста ласкава. ЈЕЛИСАВЕТА: Ничим те нисам хтела вређати... СТАНИША: Ха! ха! ха!

“ Та суложница да сам нечија, Ил’ турске буле црна ропкиња, Тежина ’вако грозне увреде На подлој би му крви плинула. СТАНИША: Ћут’, жено!...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не даље! Немој, душе ми! Заборавићу крви источник! Заборавићу млеко мајчино! Заборавићу бега Ивана! Заборавићу свезу природе Што нас кô браћу веже рођену...

Па ме својијем огњем сажиже, У души страшан вихар подиже, Жеље се ломе по срцу моме, Траже мегдана и траже крви, Онде да будем — да будем први — Где први јекне гром!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Само ти ћутиш, Радошу?... Шта је то?...

РАДОШ: Смем, господару! Смем рећи свакад истину; Смем, а зашто не? Тако ми оне крви точене Којом сам некад вољно квасио Тврди остатак царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам

Скупље га нико није платио: Децу сам презрô — браћу издао, И сад рубином крви његове Да јој дијадем сјајни окитим? Да је са братском крвљу наситим?... Ох жељо, жено!... Змијо, идоле!...

— А затим Бошко, Богдан, Станојло, Мира, Станиша и други. РАДОШ (подстичући ватру): Докле је било крви у срцу Није ми требô огањ и плам, А сад?

СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече. РАДОШ (пипкајући прегледа рану): Душман је био — зликовац! Срце је гађô — Ма није, дете, било суђено Да

БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!... С крви је њине панцир кошуља Изгубила му сјајност позлате; А на балчаку сабље убојне И не виде се зрна алемска Од њине

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Не дајте, људи, нагрди вола! — узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно — силно одјекују.

врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и орлови, наједите се, науживајте се, и напијте се крви моје и снаге моје! Оснажите своја крила, па се високо под небеса дигните и крилите земљом и свијетом.

Земљо моја, мајко моја... — загрцну се. — Земљо моја, мајко моја, колико ли сам зноја, сузâ и крви своје на теби пролио! Колико ли сам јада и чемера на теби видио!... Столе мој, моја слатка душо!

Столе мој, моја слатка душо! Столе мој, грдна рано моја!... Ја велим: пошљедњи пут. Није пошљедњи, није! Столе мој, крви моја, тражићемо ми своју прâву. Ић'емо ми у Беч. Знам ја ђе су царска врата...

Тако ће бити, кунем вам се Богом живим, и моје вам сузе неће помоћи! Болан, болан, ја би' крви своје уточио овом суду и нашој премилостивој Земљаној Влади, па зато вам ово и кажем.

Болан, болан, ја би' крви своје, иако је снажна отровна кô змиски ијед, уточио нашој премилостивој 3емљаној Влади... Судац: Како, како?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

што из вода дрхтав уздах сише И кô пару пење до плавих висина, Сунце што блештећи на западу трне И расипа јару и у крви грезне, У свом сјају гордо силази у безне Док се покрај вода свеле врбе црне.

Ја хоћу да чупам твоје златне косе, Хоћу младост златним урешену ресом, Слапи твоје крви да ми ране росе, Да у мени рикне младост оних дана Кад Саулу певах химне ум што носе, Кад осетих оков Микхиних

Нада мном сикташе крик посмртних јата, Рушио сам куле, сатирао чете — А данас сам жељан крви из твог врата!'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене

Тад јој дрхте руке увеле и жуте, Које многа усна квасила је врела У дане трептања крви и мишића, И набрана уста још једном би хтела Да окусе младост разблудних младића, Да им срчу очи, док се чаше лију

би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати, Истрошену снагу да у неврат проспе, Да у вечно ништа пољупцем се врати.

— О, милости мени: Немоћ ми и пустош празно срце жуче. О, сунце, о, ноћи, вама испивени Удови се грче, без крви и сока. Као урма што се вечито зелени, Дај ми моћ да сишем језера дубока Испод врела песка.

Опијени мржњом, опкољени вриском, Припијене усне до крви смо гризли, Моћна су нам ребра дрхтала под стиском Прстију, што међ њих незнано су склизли.

Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари. Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава.

Пошљи клетве и безверје страве. Јер претимо ти, о Боже богова, Што смехом плаћаш млаз крви херојске. И тебе ове смрвиле би војске, У врлетима Маркових домова! ...Како си поштен, ти, згажени крине!

О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу. И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви.

И Поколење Крви тад се роди. Кô Бог ватрени смрт из себе шину, Бокоре крина низ падине рину И груну пољем што у бесмрт води.

Кô Бог ватрени смрт из себе шину, Бокоре крина низ падине рину И груну пољем што у бесмрт води. Поколење се Крви тада роди. 2.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Морам! Није што хоћу, него морам. Знаш како је то, остане човеку у крви. Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим туђа писма.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО... Падајте, браћо! Плин’те у крви! Остав’те села, нек’ гори плам! Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам!

А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?... У вељој беди, смрти и крви, Данас вас саме оставља бог! Ал’ опет, грешан, грешно сам певô Рањено срце народа мог!

јануара 1867. ОТАЦ И СИН Једанпут иде стари Амиџа Кô неки седи мандарин; А за њим тапка, трчи, скакуће Јуначке крви најмлађи син.

бајонетом, Кроз редове људског блата — У колове Азијата; Па да онда у нереду Црну цевку, пушку бледу, Турском крви обојади, Њеном паром да окади. „Још их нема!... Где су? Шта су?... Ил’ им зверске стрепе груди.

Кол’ко их је?... Побро не зна!... Али да је чета бесна, Да је дивља, неуредна, Крви жељна, крви жедна, То му кажу црне очи, Свака реч му то сведочи...

Кол’ко их је?... Побро не зна!... Али да је чета бесна, Да је дивља, неуредна, Крви жељна, крви жедна, То му кажу црне очи, Свака реч му то сведочи...

не изусти, Засикташе ножи љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој крви лежи Крв косовска, крв јунака, А крв така Не затрепта од Турака!...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ил’ жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земља печила, те песма ми је сузицом и капљом крви кићена? Ил’ дах мој кад протече, жал те за одбеглом тајном?

СЕСТРИ У ПОКОЈУ Субота, мори ме туга, прислужи, мамо. Руже што у муци, да умине, везла, кô мрље крви на зиду тамом лапе. Прислужи, мамо.

Семе је ово, пламена пламен-оплођење. Сагорети — пречистој дар. 3 Ожеднела је земља, огладнела Агнец-Сина, крви крв, тела тело. Жртвени преклати нож силу крина.

У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!... Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

О постанку б. причају се разне скаске. По једној, б. је био најпре беле боје, али је на Косову од крви српских јунака добио црвену боју, и после се као црвен цвет свуда раширио (Софрић, 15).

прича се да је поникао из помешане крви Срба и Бугара, који су се некада ту сукобили (Караџић, 1, 1899, 12). Најзад, за б.

постао је од циганске крви, плави од турске, а црвени од српске (Браство, 7, 1896, 52). Б. има у себи извесну супранормалну снагу (томе је

Теј од б. пије се против пљувања крви (ЗНЖОЈС, 14, 68). Ко пати од »желудаца« (проширење стомака?) треба да ископа б. и да јој каже: »Траво б., помози!

О томе се прича и једна етиолошка скаска. Из крви која је пала на земљу из Божјег малог прста, изникла је лоза, и због тога се њен род узима за причест.

Ђаволу то буде криво, па хтеде да и сам створи још бољу лозу, и одсече себи прст, али из његове крви никне к. Због тога не ваља окусити к. пре грожђа, »јер се онда ђаво радује« (СЕЗ, 32, 116).

, 281; ГЗМ, 12, 151; СЕЗ, 40, 229); главобоља (ЖСС, 314); излив крви код женских (СЕЗ, 13, 378); фрењак (ГЗМ, 20, 346; 356); окобоља (иб., 355; ЗНЖОЈС, 15, 125).

црвене (Софрић, 1. с.). По једној скаски из ‹Сарајева› р. је постала из крви невино погубљене сестре (Матіца Хрватѕка, Хрв. нар. пјеѕме, 5, 116, в. ТРЂ, ННЖ, 5, 9).

Сок из цвета је средство против колере, а шипак се употребљује (против) пљувања крви; срдобоље; падавице (ГЗМ, 4, 162). РУЗМАРИН Роѕмарін (роѕмарінуѕ офф.).

Даље се каже да је из крви невино убијене сестре никло с. и босиље (Вук, Пјесме, ИИ, 5. Упор. и ТРЂ, ННЖ, 5, 9). Овде, можда, имамо етиолошку

Теј од храстове коре или жира употребљује се против срдобоље (СЕЗ, 13, 348; ГЗМ, 4, 160), кора за заустављање крви (ГЗМ, 4, 160), против знојења ногу (СЕЗ, 13, 379), кијања (Софрић, 96), киле (ГЗМ, 12, 1900, 150), противу шапа (СЕЗ,

стране, налази се по једна затвореноцрвена пјега која је најсличнија некој мрљи насталој на неком предмету од капи крви. То је и дало повода лаковјерним женама врачарама у Јању да повјерују у то да је то ̓крв св.

Ћипико, Иво - Пауци

— Ја ћу те собом повести! Што ће ти Радивој? — и не пушта је. — Одлази, одлази, велим ти! Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.

— онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера! —Добро је! — упада у ријеч газда Јово. —Познато нам је — прослиједи старац —

Гледајући, опази како се газда постарао: подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви; лице набухнуло, блиједо као восак, и малоприје, кад се насмија, бијаше опазио да му фале два зуба у горњој рилици...

а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?... Нећу је пустити без крви, нећу, бога ми! — изрече гласно. —Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јелена Лаушева рана је нагло букнула. На површини красте појавили су се танки кончићи гноја и крви. Изгледало је да му се бедро почело распадати. Прошле ноћи сам бдела крај његове постеље. Била сам у паници.

је претраживао љубичасту красту као да тражи неки мајушни трн који се изгубио у дрозги од гноја и тамне, згрушане крви. Потом се окрену и рече да му је потребна млака вода.

Помогни ми да сузбијем врзину, избошћеш се до крви а и мени ће то користити.“ Он не схвата, бедни ништак, да ја све ово чиним за њега и њему сличне, за све те малоумне

не знају шта је то кад се суоче са острвљеним крвницима који изнад главе витлају мачевима што се пуше од тек просуте крви.

како је Брзан луд и како је посвојче нечастивог који му је давно, још у детињству, забио очњаке у врат и сркнуо мало крви отровавши му је при том својом пљувачком, дотле је сиротиња терала своје, измишљајући будаласте ствари: да је Брзан

Нико осим њих троје није дуго издржао. И најтврђи су морали да побегну одатле при погледу на хрпу меса у усиреној крви.

пљуштала је у празно по зупцима бедема, чвркала о камен и падала натраг затупљених врхова не пустивши ни кап наше крви. Када је Брзанов напад престао, избројали смо његове губитке.

Измаћи ћу се и гледати са уживањем (које ће, све ми се чини, бити тако слатко и омамљиво) како се до крви уједају господарица земље од Парамуна на северу до Клека на југу, од Солотника на западу до Брезнице на истоку и

Па да, све је редно: жена је дочекала свога мужа, посула га млаком водом да се окупа од прљавштине и крви, извадила из ковчега чисто рубље, помогла му да се пресвуче и сада га онако чистог и готово подмлађеног чешља да јој у

! Шта се то збива са мном? Целе ноћи нисам ока склопио. Превртао сам се по тврдом лежају и до крви угризао усне. Непрестано ми је у ушима зујао онај уњкави глас, али ми никако није успевало да се сетим његовог лица.

птичја граја из шуме свуда унаоколо — и како онда човек да не заспи, да се не препусти оном слатком одумирању у крви, слатком голицавом треперењу, кад сваки грч ишчезне а тело постаје тако пријатно тешко да је благодет пребивати у њему.

Лежао је на кревету задовољан као крпељ који се сит напио овчје крви. Безгласно се кикотао. Знам то иако сам му окренут леђима. Најзад улази Доротеј. Окисао као миш.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

У крв огрезну, трупином се покри, И цирк, и форум, и поље, и град, И снова вера из крви се диже, И снова светли заблиста се над.

Замислићу Туре и почећу потом Што ћу бесно Туре да сравним са скотом. Потом ћу да викнем, нек се небо стреса: „Крви, само крви, и још више меса!

Потом ћу да викнем, нек се небо стреса: „Крви, само крви, и још више меса! Та то није тешко то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„Без проливања крви“, како је гласила блага осуда инквизиторског суда. Земља је у оно доба била неприкосновено средиште света.

Али их охрабри друга бутеља. Проструја их топлота њихове јужњачке крви, и понесе полет младости. Са поуздањем Александра Македонског, они су већ тражили ширег попришта своме раду.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Баш је тако с Јулицом. Ту се две крви нису могле слити. Сада је нешто нарочито крв вуче мајци... Куд је и ја и доведох овамо да доживи ону несрећу.

— Бранко мирно допуни себе: — Јеврејин по крви и раси, по интелигенцији, и, изгледа, биће то и по судбини. — Како по крви?

— Бранко мирно допуни себе: — Јеврејин по крви и раси, по интелигенцији, и, изгледа, биће то и по судбини. — Како по крви? — Не знам то сасвим одређено, али без крви се не може бити ништа, то ти је ваљда јасно.

— Како по крви? — Не знам то сасвим одређено, али без крви се не може бити ништа, то ти је ваљда јасно. Чика Јова, наравно, за јеврејство нема одговорности.

Узалуд. Косовац се нађе у болници, с тешким тровањем крви, и с прогнозом да ће лечење врло дуго трајати. Канцеларија, у хору, много је жалила м л а д о г човека.

Разуме музику, даровит је новинар, има смисла за лепу литературу, и у крви му је економија и финансије... Не, Павле је славан тип и човек који нешто зида, и нешто ће за собом оставити...

Тај Јеврејин са две крви, тај православни Јеврејин неће имати лак живот... Ја сам ипак можда на јаснијој служби, у једном свету који нема за

Стефан Влаовић је већ поодавно имао своју кроничну болест, болест слабе крви, болест безболну, с којом је као са добрим другом испод руке полако силазио низ степенице овога живота.

Питање је сада: где је вокација? у природи човека? у неком дару његову? у професији? — У крви и у традицији, докторе! Лоза, па родитељска кућа, докторе!

А сад, деца скоро више и немају од старе крви, претапају се најкраћим путем. Хја, животу не можеш натурити технику... живот ради свашта, па се и скита...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Млого говорење пак, којим се њиов језик воденичном камену подобно окреће, причињава кругодвиженије крви, и с тим замењује оно што ми одећи прибављамо, и без којег би се раслабити морале.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

зру На лакој грани времена Отуда твој инат лепи У углу усана мојих Анђеле брате Боје горе Младошћу у мојој крви ЖИЧА Црвена госпођо Жичо Из мога срца излазиш Корачаш седмовратна У пратњи свог женика сунца По зрелим таласима

брда Дозивају га вукови Са кичмом у пламену Пружа им змијоглави штап Да му допузе Спокојни до ногу Купа их у врелој крви Светог очинског олова И риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним

у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у сунце Поље се под нама усправља Сустижемо небеског коњаника И своје звезде веренице И

свеопштем мраку Стоји пресрећан на облаку Бос у подераној кошуљи Опасан репом убијеног змаја У путиру препуном крви На пресеченом врату Парчад се његовог мача претварају У дробни хлеб Света мајка Субота По други пут га рађа Жив је у

жижи слаткој По рогатом месецу на челу По шарци у оку Не би ли нас било За цветним кључем постојања На дно мора пасје крви Без освртања безбудућни за мном Можете ли На нож земаљско им и небеско Смрт је нас одавно сита На нож курјаци моји

да нам пружи руку Ни камен да подметне раме Ни време у помоћ да притекне Ко још смрти зубе броји Нико црна преостала крви Уједи страву за срце Уједи и облак и камен и време И отвори црну ружу у ваздуху Је ли ово наш свет или

ружу у ваздуху Је ли ово наш свет или није ЗАПЕВКА Водама вас расплетеним нису дали Хумкама вас гологлавим одбили У крви вам кости мијем У очне вас капке повијам Лице орем ништа више немам Прекорачили сте праг небеса Уснама босим следим

с црним се огњевима бијеш За сунчево наслеђе У зору опет на обали зрачиш Чете голубова лучоноша Уклањају трагове крви Са осам твојих лица Не бојиш се никога До родитеља громовника ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ Велики господине Дунаве У твојим

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Угледасмо како војници носе потпоручника Војина. Био је гологлав, а лице му се није видело од крви. Са чела је, у широким млазевима, текла крв и натапала његов шињел и војнике који су га носили... Спустише га на земљу.

Он само уздахну и климну главом. — Раскопчајте му блузу! Пипамо га, загледамо, али нигде крви. — Ево на чакширама крв, свлачите га — повика Лука. Положисмо га на земљу, али на њему не нађосмо ране...

међу рањеницима нађосмо и нашег потпоручника Војина са повезаном главом, у шињелу на којем се још познају трагови крви. Лутао је да би нас нашао. На путу сусретосмо и заробљенике, који се крећу сами, без спроводника, у супротном правцу.

На почетку нашег младалаштва увучени смо у ратни вртлог, где су се у крви утопили наши снови, идеали, љубавне чежње. Не питам се зашто је све то било потребно.

Прошлост, давна прошлост, друже једини... А да ли се ње сећаш? Не смеј ми се. Две године пливамо у крви, па си можда огрубео. Али ја те замишљам увек као голобрадо момче, које поцрвени кад погледа жену.

Принео сам писмо фењеру и тада ми се учинило као да видим трагове крви. Рука ми задрхта. Обузела ме стрепња и грозничава слутња. Окретох даљи лист.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

димом гоне комарце; Сва ноћ била је ноћ електричних таласа, светлог челика и Несавладљива кашљања, Шлајм је био пун крви. Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна: Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км.

животињство и канибалство, због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети, мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса. Место врба, удове и црева простирати на Цвети. Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!

чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари што као да се прикрадају са другога света; уста ми ево пуна крви, а усна напета, распињу ме ужасни болови и срам, груди побледе а трбух зажари; а увек сам тада у гужви неке гомиле,

Ко ће полудети први? Туп, туп! копају угаљ испод нас; Кло, кло! то у Бечкереку пију квас; Бум, бум! у Тамбукту нове крви.

Никада! Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло! О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло... Никада! Зашто ме никада ниси ишопала, да се једна љубичаста модрица на мом дечачком дебелом месу расцветала?

Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг и данас би ми ево био траг, До колевке ми пуне крви, До порекла ми твога меса само не ове очи, не ове очи патње. Гле, беса! Материце, ја бих да здерем са тебе ту патњу!

Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе, Зато смо бритвама кидали ужад живу за крви; Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.

О, сан је вампир пун гнусобе и крви, А буђење те вреба разроким очима; Неспособан да изградиш биографију, ниси први Који си жртва отровних гљива. Има!

Мрка другарицо, афазијо! Мрле! Пишем седам немогућих речи над хартијом: и у свакој се цеди, заокругљује, по кап крви, а у свакој капи помало земље, труња од коре дрвене, и мржње. Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо!

Али ако каква жена ужаснута, увређена, побегне у моју кућу, и иза редова пуних мула, крви, сламе, донесе на свет једно дете и крваву постељицу, ма наказу, без имена, са очима бледим као Завист, ја ћу бацити

грозно праоташтво како се стрви Језика отеченог куках и бејах жедан Да извршим, о да извршим већ једном Освету ону крви Мајко ја сам и тебе вређао својом речју Опевао муке твоје не склопив очи пред тајном Не питав за бол твој у Објаве ми

Сунце, чија прљи ме врела сачма Залуд ме млеко твоје блажи и враћа моћ Осећам да се буди оно што тако давно зачма У крви нашој, мајко, у праотаца ноћ Неумитно, ђоном ћу газити поља јечма И пијан од беса јурити кроз равницу ту

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Тики, кој што прави, а он: »Митке, дом, у кућу да седиш, жену и децу да гледаш. Не скитај се, бре, и не крви, зашто ће те, можда, убијев!«... А кога да убијев? Мене ли? ГРКЉАН Ех, зар тебе, газда? Тај се још није...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.

Носећи снопље преко ниске брви На другу страну потока, у село, Сељанка ходи, млада, пуна крви; Лице јој мрамор, мјесечина чело. Гдје ли је расла та ружа што гори?

Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај први; Хладан, без душе, без ватре и крви, Кô да ми збори: нема љета више!

О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реже и боде?! Вај, узаман море наше крви оде... Моја јадна земљо, ми смо и сад слуге. Гдје су наше муке?... Гдје су наше жртве?

У њој су снаге, у њој твоје силе. У њој је лијек за срце што плаче, У њој се врела наше крви лију, — У ту крв свету упи' жиле јаче.

И један облак, пун топле крви, Над њима, гори, лебди високо. И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав

И у мојој крви Овај грдни повор ја ћутим гдје врви, И од мога жића све остаје мање. И њихову кобну пјесму: тика-така Ја слушам,

За ову земљу они бјеху диви, Узори свијетли што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.

Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.'' Кад ја сахрањен будем, Тад је крај ове приче.

'' Ја не могу устат, драга, Још млаз бије крви вреле Из мог срца, где згодише Речи твоје оштре стреле. ''Ја ћу, драги, тихо спустит Руку поврх рана тијех, И

''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица ће крви стати, Па ћеш бити здрав и чио.'' Молила ме тако нежно, Ја попустих речи благој; Ја се хтедох подигнути, Па да

Тад се ране отворише, А из чела и из груди Пљусну поток вреле крви. Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но ковчег нек велик

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

звонке десетерце одјекивао је кроз кнежеву клетву неумољиви поклич отаџбине: Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино, ни шеница бела!

и Косовка девојка: херојска мајка „тврдога срца“, која умире без сузе у оку, и јуначка вереница, која преврће по крви јунаке и залаже их хлебом и запаја вином.

Трећи кажу да је у такоме боју толико луди изгинуло да су по крви попливали коњи и људи, па Марко онда пружио руку к небу и рекао: „Боже, што ћу ја сад?

Његова је сабља увек била жедна турске и насилничке крви, и кад би се из свих песама сабрале турске главе које је он посекао — испала би грдно велика гомила.

Наши преди су вековима размишљали о томе како гавран и вук разликују људску од животињске крви: Ласно ти је крвцу познавати: ак' удара ђетелином травом, то је, вуче, од љељена крвца; ак' удара јечмом и

Милош Поцерац је јуначка песма за себе. Његова рука је рада да се игра с Турцима, а сабља му је жедна турске крви. На ђогату он излеће на горњу капију лозничку и сече Турке око града.

прође, да страну клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви, по столу ногама лупи те га одгурне брзо и на земљу јествине спадну...

патриотизмом који је најбоље одређен познатим стиховима из косовских песама: Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино ви шеница бела!

Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како је.

“ Па у лице пером ударио, од образа крви наточио, с крви њему књигу запечати, па је даде пошти књигоноши, и даде му дванаест дуката; па је пошти Милош

“ Па у лице пером ударио, од образа крви наточио, с крви њему књигу запечати, па је даде пошти књигоноши, и даде му дванаест дуката; па је пошти Милош говорио: „Носи књигу

смо на заклетви били, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, не имао од срца порода, ни мушкога ни девојачкога!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ 193 ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА 194 ИЗ ЦЕСАРА БАРОНИЈА 195 ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА 196 КАПТОЛ У РИМУ 197 ЧАША КРВИ 198 ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА 199 О ЦАРУ ЕВНИКИЈАНУ ОХОЛОМ 200 ЛОВАЦ УЛОВЉЕН 201 ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ 202 ПОВЕСТ

Моли, пресвета дево, сина свога, којино је рад нас своју крв излио на крсту, да би ради источења његове крви, стала у нас та крв војиштанска и међусобна, што се на земљи пролива од злих људи.

МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ И у ових љутих времени ратних ово саде нека буде наше мољење. Избави ме од крви, Боже, Боже мога спасења, на кров који имамо, разве твој, Богородице, покров.

До главе и крви и на храну ти једни предали се! Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има?

преузимао свет, дође с војском под неки врло тврди град у морској затоци, — зове се Тир, те то рађаше, да га како без крви добије. Много под њим доби бави се, и никако се не може да га узме.

Однеше ту профунту пред Александра крваву; кад он виде то чудо, со тога прознаде, јер без голема боја и крви, град не може се узети. И с крвљу га достадоше.

ЧАША КРВИ Каде је грчки цар Лав Јерманин, иконоборац, мучио и немирио христјане, за иконе да их не почитују, јави се Богородица

за иконе да их не почитују, јави се Богородица тадар у сну његовој матери, те јој рече нека напуни пуну с врхом чашу крви и напије ш њоме своме сину Лаву. И то је белег њему био јер ће скоро злом смрћу погинути, како и стало му се је то.

Неко доби бијаху похватане харамије који су много зла били починили и крви пролили. Доведоше их повезате у Цариград на суд пред цара.

И мисли се да то не узбуде из тела му излазак и крви му пуштање скоро. Пак и на другу ноћ му се тако исто указа та жена у сну, те му рече: — Већ се не бој ништа, ето, ја

Седе он на голој земљи у долини, заповеди клати их ка овце пред њим; дотле их клаше догод сав до врата му огрезе у крви. И тако устаде; остало што још претече рече да исеку све тамо на пољу у којој долини, нека не задишу стрвине по мезеву.

велику да му учини пакост: диже рат голем у оној земљи, те се свадише међу собом она два бега влашки и богдански, до крви. Нахитро саставише војске и састаше се скупа да се тек сразе бити се и сећи.