Употреба речи крвопије у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Епископи! Оци духовни! Пастири Христова стада! Калуђери посници и богомољци! — сви су ту жестоки сурови крвопије волци, који под извјетом вере и закона кров человеческу пију, гди варварство и мучителство влада.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Немојте да га гладна пустимо; ако га у повратку дочекају Црногорци крвопије, да барем, гладан не погине!“ „Чујем те, газда!“ одговори Мита из авлије. Он се тамо шалио с Милицом и с Милуном.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

! Напредњака Тошића? — Јесте, његова. — Мој син да се ожени ћерком мог највећег непријатеља? Народног крвопије. Мој Вукашин Тошићев зет! — шапуће загледан у два велика ока, туђа и пуста, мора да га гледа. — Јесте.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— А ко то неће? — прекида га неко. — Али народ неће господу, неће ове изелице, ове крвопије, неће, да кажем, ове лажљивце, ове пијавице, ове стенице. Али ову последњу реч прекиде један тресак.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности