Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинио се као да неке гугутке у њима кликћу. Ти кошчати мрки, сасушени, људи, са брда и планина, огрезли у крв, у крвопролића, као да су били заборавили да се смеју, па су се сад смејали неким ситним тичијим гласовима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Без суморне наде и спаса пусте радосно у видик тону у зрак што их таласа. У бол и грех и крвопролића. Са тугом новом и безданом у сласт витлају жељом необузданом, ко свело лишће, сва бића.
КОМЕНТАР УЗ „МИЗЕРУ“ У зиму 1918, ја сам у Загреб дошао после оног крвопролића на Јелачићевом тргу (које је било наша велика несрећа). Загреб је био мрачан, запуштен, препун.