Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И своју младу и младићку књигу он природно посвећује »Српској омладини«. Он своје песме назива »чеда мила моје крвце вреле«, и брани ту своју субјективну поезију чија је прва врлина што је његова: Боље чедо и пређаволасто Нег̓
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ слази.
“ Прођи ме се, тако т' Бога, Сунце моје, душо мила, Док је мене мача мога, Младе крвце док по жила, У пакô би јунак сишô Па весео ван изишô.
Ево тебе једне књиге беле, Чеда мила моје крвце вреле, — Крвца врела, а чедо несташно, На весеље свако је попашно, А душа му и ноћу и дању Сваку празну разбити
Њи јунак гледа сетно, невесело, Ту њему срце малко узаврело, Те малко крвце у лице натера, Он осмену се, ал' пуно чемера, Те веђе сабра, расрди дората Па за час догна дворима пред врата.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ слази.
Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали! За слободу се злотвори Срб јунак се радо бори. Љути змаји и лавови У рукама са громови, Челик срце, бритка
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Измиче га из те млоге крвце, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Кад јунаку срце заиграло, проговара
Милош паде, а Максим допаде; колико му крвце жедан бјеше, ману сабљом, одс̓јече му главу, пак је вранцу баци у зобницу, а ђевојку оте у ђевера, пак побјеже на