Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
с' напије једа и отрова, Да започне јаде вам изнова, Да замагли ваше беле дане, Да позледи те зарасле ране Да у крвци вашојзи заплива, Да вам мине посред срца жива.
Опет зборе, али за крајину, И спомињу нешто о Турчину, И о крвци што ће да се лије — Да л' ће бојак да се какав бије?