Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Христос, спаситељ људи, народа и векова, ове је страсне седмице испио горку чашу да својом крвљу у крв свију народа и свију векова улије аманет: једнакости, братства и слободе. — Идите, гините за слободу!
— Идите, гините за слободу! Гоните угнетача њена!... Идите, помешајте своју племениту крв са крвљу пострадавшега за вас и за род човечји!...
гомила жетелаца, него чета дивљих осветника, која не тражаше богате њиве да их покоси, него да их својом и душманском крвљу ороси... Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт.
али ни несрећнијег!... Јер, гле, овако поцепани као што смо, свугде својом крвљу, својим грудима и својим животом служимо мекушне туђинце... Ал’ доћи ће дан...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Неко му рече да узме врући сомун, да га натопи крвљу што из ране тече, да га да оном истом псу који га је ујео, и да ће се тако излечити. „Врућ сомун? — одгово|ри ови.
без закона месту мора човек за љуту невољу овога лекара совјет слушати, мора онога истога који га дави и мучи с својом крвљу хранити.
Откупио нас својом пречесном крвљу, како иначе разве ако познајемо ону истину и ако сљедујемо онима добродетељма за које је он не само изагнат, псоват,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У овом мраку стављају на муке и секу оног који браћу мири. Све што је крвљу купљено, главом плаћено, у овом мраку губи цену.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.
Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи... Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?...
— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. — Ево га! — рече Латковић. Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином. Из велике ране на челу лопила је крв. Латковић се наднео нада њ. — Мртав?... — питаху голаћи. — Није...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање. Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање.
И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна.
куда смо патили, И од првог се дана са бедом спојили, Најпре су изроди твоји блатом те блатили, А издајице твоје крвљу обојили.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
избила у једну долину коју је вијугаво просецао брз, пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она на том потоку, замућеном крвљу, угледа једно бело, до појаса потпуно голо, тело сасвим размрскане главе.
— Крећите напред! Пролазите напред! На размрсканој глави са лицем окренутим земљи, белио се широк снажан врат испод крвљу улепљене, црне и кудраве косе. Неки војник приђе са свим близу, најежи се и зину, али не изговори што је почео.
Раскид са Наташом?! Ужас! Па то би значило раскид са животом, раскид са срцем, раскид са крвљу. Никад Наташице! Не постоје више две душе: твоја и моја. Неко тајанствено ткиво исплело је свега једну: нашу душу.
Африка
Ја сам се хтео дивити јединственој револуцији светлости и сенки, цепаних крвљу, на своду, кад већ наступи сасвим ноћ. Пагајерима се журило и ми пођосмо.
Гроб Сумангуруа налази се под истим џиновским гранама. Два камена хиљаду пута преливена крвљу, неколико полупаних калбаса у којима је било ваљда дола (светог пива), један округао камен или нојево јаје улепљено
Црњански, Милош - Сеобе 2
гусеница имала је да пређе преко Махале, преко њихових кућерака, преко багрења, преко те земље коју су били натопили крвљу својом и омастили мртвима. Темишварски Банат био је опустео при повлачењу Турака.
У првим годинама швапских насеља, није било буне. Тек кад су, силом, почела развојачења, армије, која је, крвљу својом, поцрвенила Дунав и његове притоке, испод Београда, тек кад су почела наређења, да и Расцијани имају да
њихова кола, није на путу, него у бекству, и да, крај све те његове досаде на лицу, може, ускоро, да их попрска својом крвљу. Седео је тако нехатно.
Био је залио, као и народ хрватски, крвљу својом, све те земље на југу царства, а расејао своје кости свуд, по Европи.
– која је радила за господу – почео је да се буни и тај национ, шизматички, па су његове побуне гушене хунгарском крвљу. Вијена је била створила, у Подунављу, велику забуну.
Те сервијске гомиле мислиле су, при прелазу, да ће, дуж Дунава, добити своју, своју, земљу, коју ће бранити својом крвљу, наденувши Банату име Нове Сервије.
Павле је био занемео кад то чу. Варвара га је преклињала да ништа Петру не говори – упрљао би Петар крвљу руке, на овом путу, а сви ће се унесрећити.
Веле, крвљу је њиховом све то плаћено, и преплаћено. Неки су, у тим гомилама корачали као на погребу, а други као да играју.
Њихови су дедови, кажу, оцеви, браћа, крв проливали и нису је штедели, па су ова места, где су се сад нашли, својом крвљу, и десет пута, искупили.
око њега, да седну, уплашено, болесник поче да ћерета, весело, не скидајући ока са Павла, а то лево, поднадуло, крвљу поцрвенело, око, гледало је, као заувек укочено. То око је Павла посматрало, страшно.
у фебруару, да су народи, православни, сербски, македонски, бугарски и влашки, жељни да Росију служе оружјем и крвљу. План његов је био: по два хусарска и два пехотна пука, од досељеника, сваки по 4.000 људи и 1.000 гренадира.
Немаца, са Рајне и из Лотарингије, у њихову земљу, било несхватљиво, збркано, а велика неправда, у крајевима које су крвљу својом били натопили и откупили – Исаковичу се није чинило право, ни то њихово насељавање, у миргородској околини, и
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер када сте ви отишли од нас земља се наша безакоњима најшим оскврни, и убијена постаде крвљу, и у плен иноплеменицима падосмо, и непријатељи наши исмејаше нас, и нашом мржњом постадосмо презир и поруга онима
стадо, у коме вас Дух Свети постави за надзорнике, то јест епископе, да пасете цркву Господа Бога, коју стече својом крвљу“, знајући да ћемо и за једну једину овцу од главнога пастира Христа у онај велики последњи дан јављања његова бити
дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави епископима да пасете цркву Господа Бога, коју стече својом крвљу“. Такође заповеди и свима игуманима да се придржавају оног што је по уставу законитом прописано у манастирима.
Христова Гроба, помоли се за цркву и за себе и за цареве и за све народе Господње тековине, које искупи часном својом крвљу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Њих треба ослобођавати сталним јунаштвом, непрекидним пожртвовањем и крвљу. Млаки, непотпуни и опортунистички начини не доликују поносном народу.
Било је година када то није ишло само на десетине. Тако се беговска крв мешала са словенском крвљу, као што се турска и арбанашка крв измешала са крвљу становника маријовских.
Тако се беговска крв мешала са словенском крвљу, као што се турска и арбанашка крв измешала са крвљу становника маријовских.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам почео, јер то би било изношење тајни оне куће. Наједном заглушен сопственом крвљу схватих да ниједна од тих кућа није моја.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Оба увета висила су му тада већ крвава и црвена као шкрге у рибе. Обливен крвљу, још једном паде, опустивши везане руке међу ноге војника.
и замишљеној, учинило јој се да је заспала, баш када угледа, под прозором како јој иде по води муж, сав обливен крвљу и мокар; необучени и неочешљани Вук Исакович, са огромном батином у руци, која је допирала до таванице.
Бог му га даде. И ето, као да оде за Вуком Исаковичем, као да ће отићи, оставивши њему само тај грозни ток, помешан крвљу, што тече непрекидно, већ две недеље, на његов мозак.
бечког цесара, који је уз то још и жена, и да их одушеве за бој, величајући пријатељство Виртемберга и Срба, заливено крвљу и значајно из више разлога. Нарочито зато што ће пронети славу Срба широм света и што је таква воља Божја.
Матавуљ, Симо - УСКОК
а у свакој прилици досађивасмо новијем сусједима, те, веле, да је Наполеон пријетио да ће Црну Гору облити нашом крвљу, те да се отада неће више звати „Црна“ него „Црвена Гора“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
врбе, сети се њихових поклича, њихових нада и жеља, победа и успеха, јер су те они, Републико, створили и својом крвљу натопили.. ...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Александар Петефи, чији је глас тада био на врхунцу, нарочито после његове јуначке смрти на бојном пољу, где је својом крвљу запечатио своје родољубиве и слободољубиве песме.
Свуда се осећа дах расцветале природе, ритам моћнога живота, све је набрекло крвљу и здрављем. Што је он рекао о природи коју је описивао, може се применити на његове прве приповетке: »Све се диже,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ти већ зађе, небо је црвено, Као да је крвљу обливено, Ао сунце, као небо ово Тако беше црвено Косово, Од србињски тешки палошина Крв с' отвори кâ морска
Ох кланаца крвљу обливени! Гледај десно, о погледај лево, Свуда љути бојак и крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
прашина која се дизаше од његових распасаних појасева и одвезаних опанака, свога га обузимаше и лепљаше се по његовом, крвљу и знојем, умрљаном лицу.
! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв. Станоја се поведе и, сав обливен крвљу изиђе, дође до бунара, испра главу, мету дуван на рану, те крв заста.
А сељаци јаучу, вију се и крвљу из рана шарају калдрму. Навише, изнад угнутих, старих кровова и башта, диже се велико, жуто здање, окружно начелство,
Врућина. Нигде никога. Само су пуне касапнице и ћебабџинице, кроз чије се прозоре, улепљене парчадима меса, крвљу и убијеним мувама, ништа не види.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
загубљен у тој гомили и сада одједном звучно издвојен једини, једини је присутан, једини у овој природи, над црвеном крвљу коју губи, над водом, над биљем, у гашењу метеора. То може исто тако бити жена или човек. Снажно створење.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за петама иду те говоре: доста си светлост земаљску крвљу својом и дробом хранио. На тај глас треба у најблажем помирењу подићи завесу друге светлости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А они из ровова посматрају жалосни крај својих другова, који су домалопре били живи, а сада непомични, обливени крвљу леже. Чудно... чудно. Присуствовао сам егзекуцији једнога војника, који је напустио фронт да би видео своју децу.
Били су из истога села. Затим нађоше и део лобање испуњен мозгом и усиреном крвљу. — То је од грешног Дамјана, стави то поред њега — рече неко. Опет се чује команда...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивају црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи:
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мртва си ми гола. Кожа ме твоја пуна танких жила сети како сред развалина попрсканих мушком крвљу већ хиљаде година змије пузе на жене мраморне.
Принцип нас је тако повезао боље него што смо били повезани, дотле, црквом, традицијама, крвљу. Језик којим је атентатор говорио био је јасан. Аустријском царству било је одзвонило.
Једну чашу младости његовој. Зид је био бео као овај чаршав, попрскан крвљу, као овај вином. Пијем у славу оног аустријског војника који му је пришао да му завеже очи.
Крв ми је, међутим, лопила тако да су ми груди биле натопљене крвљу. (У џепу блузе носио сам немачко издање Достојевског о Сибиру. Универсал.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
сам, — настави старац — да ли би Дух Божји могао пребивати у храму који је подигнут на темељу заливеном сиротињском крвљу и сузама?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу својом натапао да би слободна могла бити.
се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И граница, до које ћу ја дозволити да ме нападају, то је моја лична ствар. Ако се ње ко дотакне, верујте да ће ми то крвљу платити. ЈЕВРЕМ: Уха, где си ти отишао! Што спомињеш, брате, крв? Што имаш ти ту крв да мешаш, остави крв на миру!
собе отворена, упада љутито држећи један од оних црвених плаката у руци): Господине тасте, ово је клевета која се крвљу плаћа. Ви и ваши људи ово растурате! ДАНИЦА (врисне и испусти служавник). ПАВКА (очајна): Јевреме, дућан!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А гости слушају и гуркају се. Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЦИГА И РАДОЈИЦА Иде један са Уба Наоружан до зуба, Страобална момчина, Са крвљу у очима, Крупан као двојица, Зове се Радојица. У сусрет му стига Цига из Сврљига: „Тебе мучи брига?
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
овладане Измаиљћанима, не би ли како ово постигао: да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства и да се обагриш крвљу својом и сјединиш са војницима небеског цара.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
твоје стопе Кад ти, ко божанство страшно, сиђеш к нама, И безбројне страсти запламте ко слама, И безбројна срца црном крвљу лопе... И нико, и никад, не дотаче вреле Усне твоје, нити реч ти нежну зачу.
А кад жртва падне у крвавој пени, И зелену траву крвљу нарумени, Хајка даље крене да ништи и гази! ИИ Целивасмо га у лице и чело, Опростисмо се редом тужни тако, И дође
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Невјерне им слуге постадоше и царском се крвљу окупаше. Великаши, проклете им душе, на комате раздробише царство, српске силе грдно сатријеше; великаши, траг им се
Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу Ћемовскоме.
Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине! Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прâви на камен крвави!
СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу! Тȅшко, Турци, вашијем душама, што облисте земљу њеном крвљу! Малене су јасли за два хата. ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом!
Млечићи те морем подузеше, Црногорци гором опасаше; састаше се у твоје зидове, окропише крвљу и водицом — те отада не смрдиш некршћу.
Људске су те кости затрпале, људском си се крвљу опјанило; вазда рâниш од Видова дана јуначкијем и коњскијем месом гавранове и мрке вукове!
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао; крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио; у помамни вјетар ударио, а у лик се манит
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао; крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио; у помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Расковали тврде и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну За гажену прошлост о којој се пева, И појили крвљу равнице и кланце. Изгажена трава, и села се диме...
САВРЕМЕНИК (Мај, 1918) Хајде, срце моје! Језиви тренут долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се, пени. Хајде, срце моје!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се огњиште мојом крвљу не угасило! Тако ми се племе не затрло! Тако ми се пси меса не најели, а ја пасјега!
— Они те под оружјем умре, а још га није душманском крвљу омрсио. 7 Питали Црногорку: — Погинуше ли оно оба твоја сина? — Зато сам их и родила.
Ту животињу треба да закоље, и њеном крвљу да попрска то место, и да копа па ће наћи благо. Не учини ли то, благо ће му се, иако га нађе, претворити у угљевље.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
па све до покоја свог не окуси хлеба ни воде, само се сваког дана причешћиваше светим и пречасним тајнама, телом и крвљу Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Што ћеш више? Носе грудве црне земље, издајући и заклињући се да су помешане с крвљу тога и онога мученика. Јудеји нам се смеју и ругају и веле да смо гори од стари[х] идолопоклоника, јер они нису се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
прскајући крв, у њему као у дубодолини у поноћ одјекује петлово кукурикање, крв виче вревом петлова и врева прска крвљу по брестовима и шљивама, по пластовима и оџацима. Кад поново седе у санке, не могаде ништа да каже.
Ево ти столица — устаде и принесе му столицу. — Нисам ја за тебе чича. Ти си се окрвавио преровском крвљу и међу нама нема лепог разговора!
жуте, уплакане од дуге ноћи и чекања сунца, он се сагну и поче да их кида, а њихови зелени вратићи облише се белом крвљу. Гледа у жуто да ни о чему другом не би мислио. Броји дукате.
Гледа у жуто да ни о чему другом не би мислио. Броји дукате. Дебели, дуги прсти умрљани су белом крвљу, он неће да мисли на ону крв којом је ова ноћ у соби изнад његове постеље закрварила детињим плачем.
Да је дан, и Андра и Ђорђе видели би како су му се плаве и густе жилице на јагодицама налиле крвљу. Од стида што је сада поменуо тестамент и што иза те речи стоји Вукашин, који га је више и друкчије него Ђорђе
Ноћу је свог човека бранила од кучића. Изгризоше јој руке, давила их је њима, па је сва била нагрђена крвљу. Кучићи су јој и хлеб јели и воду локали.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Спаса ниоткуда: већина устаничких вођа већ се спремала за бекство; узалуд је Петар Молер, својом крвљу, писао позиве за помоћ Карађорђу и Совјету, нико се није одазивао. Стојан се ипак надао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело презирућ' Душмана чекат'
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Копља, мачи и пламене стр'јеле ангелском су крвљу обојени; мањи, виши бесмртни војводе на огњеним лете колесницам, опојени војничком храброшћу, страшну борбу војсци
показују; многи, љутим постигнут ранама, свргнут падне с своје колеснице на равнине међу редовима двије војске крвљу окупате.
Посље земљу, ужаса катедру, позориште богомрско залах, гњездилиште човјечке несреће, са невином крвљу оскверњену, отровану горкијем сузама, којуно ће вопљи невиности код мојега уклети престола - њу ће огањ божествене
браћу те су помиљела, плод љубави први божествене, родитељску премилу утјеху, царе мира једног цијелога, ђе са крвљу братоубиственом младо лице земље отроваше. Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе!
Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе! Зла предсказо отровне судбине! Прва се је крвљу осквернила безакона рука Каинова, првога је сунце видијело убојицу Каина на земљи, родитељах првијех проклетство
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Војник, хитајући да уђе у собу пре осталих, зари му своје копље у гркљан. Обливен крвљу, Архимедес паде у самртном ропцу пред врата. У то стигоше и остали војници онамо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међу палим војницима, леђима наслоњен на точак топа и крвљу и земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ бугарски војник, који је тешко дисао и
овог, где почива четвртина нашег пука; гле и тамо унапред не могу се више бацити погледи, који траже место ненатопљено крвљу!... ...
Али, сутрадан по овакој седељци, умре нам Бакућ Улија, изненада, напречац, неочекивано и угушен крвљу за својим столом, усред своје канцеларије градскога суда за Чукарицу, а у оном баш тренутку кад је до суза засмејавао
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. — Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи. ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ † Милану А. Симићу Каткада снага крвљу ми проструји И пробуђена жеђ живота, да ме Изведе мало из глуве осаме, Где живи зима и мртви славуји.
Проклет је ето он, божји Син! А можда божји и није жи'ми Тек стави на се име к'о чин. А безумни народ и то му прими. Крвљу се умаза сав, векови да му се чуде, И реч је оков'о, први да у злу буде. Ал' цар погреши.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у претпоследњој песми Откровења: Недоглед, гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у видике ко у саруке [...].
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
потомку у доста дугом - како је у роману приказан187 - градском породичном (генеалошком) ланцу, са истанчалом крвљу горњих, аристократских слојева у култури.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И неће да је остави. Земља му је мајка, држи га она неким чудним благословом, те је готов да њу натопи крвљу својом и своје деце. Остаће на њој когод жив да дочека Србију. Није Друга... Бог је јак... Елбете...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али ипак зато, док траје Балкана И на њему спомен старих, тешких рана Кô и спомен дȅла, братском крвљу свȅта, Мушки започета; И док траје звезде, ма и за облаком, Што и кад не светли оглашује сваком: „Не малакши,
Можда ћемо знојем писат’ Бољих дана вест, Можда ћемо сузом писат’ — Нек’ се бистри свест! Можда ћемо крвљу писат’ — И тим Србин сме — Само кавгом међусобном Не, за Бога, не! Кад се сврши ово лето Запитаће — хај!
Краков, Станислав - КРИЛА
Преко гребена су већ промицала погнута војничка леђа, нанизана једна иза других. Казимир је избацивао са крвљу из плућа неке свете борце будућих побуна... за човечанство. Зажарени ваздух је треперио као у грозници.
— Имам и јагњећине, хајде да се прихватите. Војници су одвлачили у страну лешеве покривене усиреном крвљу. Мајор неодлучно пође. Само његове крупне очи прекорно погледаше ађутанта. Пошао је напред уздахнувши.
И други не повређени смакоше се мало за стење. Његове руке пипају по лицу и лепе се топлом крвљу. Не осећа бол. Удар га је занео мало. Завоји се нуде, али и смех са њима. Опасност је прошла.
Рамена се непрекидно тресла, а усне се понекад обојиле крвљу. Најзад су га одрешили, и ту се целу ноћ смењивали дремовни стражари, слушајући како праште пушке на рововима, и
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам се хтео дивити јединственој револуцији светлости и сенки, цепаних крвљу, на своду, кад већ наступи сасвим ноћ. Пагајерима се журило и ми пођосмо.
Гроб Сумангуруа налази се под истим џиновским гранама. Два камена хиљаду пута преливена крвљу, неколико полупаних калбаса у којима је било ваљда дола (светог пива), један округао камен или нојево јаје улепљено
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
и мудра глава Крвљу ће својом бедем мастити! — Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше
Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници! Чисто им руке гледам храпаве Како се пуше крвљу скорашњом! (Вук напред улази.) Ала су страшни, боже милостив! ПЕТА СЦЕНА На истом месту.
) А ти си, Исаче, На страшној муци каљен челиче, Са мном ћеш овде тренут чекати Да кужну таму крвљу разведриш По тамницама што си дисао, Са нестрпљења умљем болесним Ишчекујући поноћ веселу Што ће полугâ тешке
мора гинути На прагу ове тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан одломак, Окупат челик крвљу њиховом, Код твојих ногу, после... скончати!... (Чују се споља пушке.) На посô сад!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
није тако скрушено, тако јадно и очајно, као разбијена војска; очи не могу да виде овај призор, а да се срце не облије крвљу. Ова се скрушеност огледала и на иначе мушком И одважном лицу мајора Петровића.
са неколико плотуна, и, излазећи из шанца, ја још видех како се беле кошуље мојих јадних крагујевчана обојише црвеном крвљу. Сиђемо низ шуматовачки вис. Ишли смо пешке, а за нама су војници водили коње. Неколико коња буде рањено.
Черњајев поманита, стаде као фурија корачати узаном путањом, очи му се налише крвљу, па је викао и викао, после се окрете мени: — Кажите му да ћу га дати под суд, стрељаћу га, обесићу га — неваљалца,
Затим почнем наилазити поједине трупове. Овде лежи један полунаг, изврнут на трбух, сав упрскан крвљу, лице му не видиш, али грчевито стиснуте песнице казују последње самртне муке.
Картеч је однео обоје. Више њега стоји запечена и јако окорела на сунцу црвено маса — то је процyт и крвљу обојен мозак. Душа се грози, ти хиташ даље и даље и призор бива све ужаснији и гнуснији...
Разгледај даље, разгледај боље ову крвљу и живчаним соком исписану слику. Мајсторска је ово слика. Ово нису бледе копије молера, слике без меса и костију;
« »А мржња те је нашла Где с вијеш као црв Надојила те крвљу — Отровала ти крв.« А ти, сама чудовиште, правиш то и од човека у кога се уселиш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Груја се грчио и стезао песнице док су му одмотавали увијаче и скидали цокулу. Чарапа је била натопљена крвљу. Нађоше једнога болничара, који поче да му завија ногу.
ЈУГОСЛАВИЈА... Ратне заставе су савијене. Једна генерација приклонила је главу. Из земље натопљене крвљу никло је ново поколење. Земљом је прострујао нови живот.
— Јок... Наш вођа погледа нас значајно, па ће рећи: — Свака стопа земље овде натопљена је крвљу. Село је било сравњено са земљом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!
Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други. Срамно ми с’ учини трпит без освете силу и љагу. Бога се сетим и свеца, и живо сад к мосту
Кленом заштићен десној на обали потока брза, Премда ми с’ груди стешњавале, страшнога Турчина свалим. Црном са крвљу он избљува погану зверску му душу; Трупина лежа у праху, и једва у кршје је свучем, Светла скинувши јој ватрена ножа
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: (чита): „И кунем ти се мојим пророком Да хоћу крвљу твога народа, Пучине морске пену бојити...“ Гле безбожника! Крвника! Турчина! Куда га води смелост свирепа?
“ Гле безбожника! Крвника! Турчина! Куда га води смелост свирепа? „Крвљу бојити?...“ баш тако пише, Азијски скот! нечовек! грдило! Али — Опрости, боже, женску прехитрост!
— Та само једна кап — Витезова ће купит хиљаду Да својом крвљу плати порезу Што од Венеције иште Бајазит... ДРУГА ПОЈАВА У врту пред кнежевим двором.
Вам’ аманет на душу полаже, Осветници царства његовога, Да му круну независимости На грудима овијех кршева Својом крвљу сачувате верно... — И о томе, седи поглавари, О светињи, о слободи српској — Реч поведох у својој тазбини!...
Несити шакал вреле Азије, Европе полу скоком прејурив, Престоље златно силних краљева Омастив крвљу свога беснила — Сад море мути бојом мача свог. ВЛ.
Зад нас још није доста пропало По висовима овим каменим, Већ и авети сиње пучине Зар нашом крвљу мислиш појити? А Босна плаче — плаче Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким
Да је са братском крвљу наситим?... Ох жељо, жено!... Змијо, идоле!... Куда ме зане, куд ли поведе? Како ли ужди огањ паклени Што сажаљења
Па и тај куршум, што нам Станиши Са масном крвљу прска доламу, Посланије је злобе њезине.... РАДОШ: То ли је узрок који вас гони Да се предате црном сотони?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесам — И исплатићу јој све Најскупљом крвљу мога народа.. ЈЕЛИСАВЕТА: Твога народа?... Зар не и мог?... Зар сам туђинка?... Ох, боже мој!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, он — А за њим лете два осветника, Два мрка вука — два Орловића — И оштре канџе крвљу крваве; Где писку чују слабе нејачи Ужасним грлом крикну храпаво И моћна крила стресају љути — Али...
својих корак каљави Обуставити — пјано посрћућ: Са Арслан-пашом и са Османом Неверници се тврдо сложише, И веће крвљу браће рођене Таласе хитре шумне Мораче Крваво муте...
Хоће сванути, И у твог санка будном зрцалу Суморан ће му зрачак гранути — Па кад у пени братске мрзости Нагрђен крвљу образ опази, Са стрепећим ће срцем летети Опет у мрак, у ноћ, у гроб!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
С позорја борци тонуше кô сени, А земља им је жедно мозак пила, Крвљу су текли сви потоци њени И дражила их Власт и дрска Сила. И тако вечно ове исте стопе, Крв нова сити.
И бише деца Светом Речју збрана. Синови Моћи костима су крили Дедовском крвљу поља покопана. И охоло су стег живота вили, - А увек тужне, тужне плели звуке И часно мрели у Беди и Сили.
Пустиња је наша страшнија од оне Којом ишао је народ изабрани. Појени смо крвљу вриштеће Горгоне, Но сумњом нам нису затровани дани.
Јер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива.
XВ Низ спомена спава у томе коралу, Што час блед, час модар, час крвљу преливен Чува један сонет на дну душе скривен: На уснама твојим спомени се јате. На њима одсвирах пољубаца скалу.
нек ти рекне тај пољубац, што се Свршава новим пољупцима, да је То усклик жуди која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Сумраковац 1857. ВЕЧЕ Као златне токе крвљу покапане Доле пада сунце за гору, за гране. И све немо ћути, не миче се ништа, Та најбољи витез паде са бојишта!
Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчан зрак... Стреловит после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак. У Сумраковцу 1858.
праха диже у небо, Костију кршних то је гомила, Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, — Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело, презирућ, Душмана
„Звали сте ме да поречем Својом крвљу што сам писô, Мојим ножем да пресечем Од помисли прву мисô: Да се клањам немој слици, Коју не знам нити чујем, И
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Издаји то, муклије се увуче. В Закити, намерниче, пест окрвави, бравама овим по крваву ружу. Негостопримљу крвљу нек запечати рђу сустали Бог. Широко небо умору, даљина блага скапању, топла ли земља мајка.
2 И кренем, и родна коб све дубље ме корени. И крикнем, и у срце као нож рођени зарије се крик. 3 И крвљу ту па ту матером у круг. А свићем са зорама, а с вечери сетно нестаје ме за горама.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кора од б. скувана у води лек је од зубобоље. Б. намазана крвљу од менструације (при чему се говори басма) регулише менструацију (ібід., 296).
, ЖСС, 271); од русе (са истицаним семеном од купуса и репе, са медом и зечјом крвљу, као спољње средство, ЖСС, 270); од мокрења у постељу (р. семе пије се у вину, ГЗМ, 20, 349). Соком од р.
Ћипико, Иво - Пауци
Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли кад види своје властите синове које је својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик—домољуба и поборника, којих
— Али неће што је намислио— трже се. — Неће, бога ми! Не дам земље из руку до велике невоље... Не дам је, па макар је крвљу морао откупити! Није она моја... дјетиња је! — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња! Њима остаје.
Не нагли! — Да не наглим?... Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио! Е неће... И диже се и пође по кући.
А неће, бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе... Неће, човјештва ми! Неко мора да је крвљу откупи!... — Али одмах паде му на памет: „Што могу да радим?” и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња.
И опет, враћајући се кући, дође му у памет да неко треба да земљу, ако до тога дође, крвљу откупи, јер друкчије он је из руку не да... И, причврстивши у себи ту мисао, би му лакше. Али само замало.
А у мене?... Нож! — помисли. — Е, неће, бога ми, што је намислио или, ако баш хоће, мора да је крвљу плати! Зар не вриједе више моје земље, оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
уставу да дигне и дивљу воду у бадањ да пусти, да се камење покрене, издроби ми месо и кости, у кашу да ме претворе, а крвљу мојом да задоје своју обест. Кирча Проговорио бих неколико речи о Јањи.
баш на томе месту, а женска је кожа фина и мека па је на додир његових храпавих шака и ноктију прокрварила, но не крвљу, него чистим жучем и отровом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Прште високе лестве, и кад се изврну с града, Безбројно нападача са риком на земљу пада. У грозним мукама гину са крвљу и пеном белом, И грчевито шкрипе, И дух се растаје с телом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
пуста земља сам један бол… Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчев зрак… Стреловит, после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак… У Сумраковцу, 1858.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
— Не смемо ни да привиримо тамо. МЛАДЕН (седа на миндерлук и таре знојаво чело): Осветићу ја све то крвљу. ХАЏИ РИСТА Еј, Младене, синко, је ли ти ја говорах да твоје дете није било за овакву кућу, за овакву стару хаџијску
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
је у крстине Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури стасали до неба Служе четири црна ветра Сједињеном крвљу бојовника Поље као ниједно Над њим небо Под њим небо ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе провидни за столом И виде један
стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу суши На ватри црвених божура Пред њим се шири поље Исписано врелим људским гвожђем Претопљеним у честито злато Трава
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али сем трновитих биљака и камења са црвенкастим лишајима, као да су стене крвљу попрскане, ничега више није било. Потпоручник Драгиша пронађе у своме сандуку кутију Нестловог брашна за децу.
Кроз дим и ватру јуришали су батаљони, пукови, освајајући стопу по стопу земље, натопљене људском крвљу. Као да је дошао смак света. А планине високе, избраздане јаругама. Огромно стење као да је из земље израсло.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се ево по твом телу, Ударајући га бесомучно по лицу Избијам једну љубичасту варницу; А ту мишицу белу, И обливену крвљу и белу, Умочили, мајку му! у апокалипсу.
Недоглед, гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у видике ко у саруке, А надму трбух Трулом рибом по острвљу, Не
црв сам не ви се, тако кад, у орању; И Сунца, ме точак згњечи, и одваљује огањ ил точи Жар своју, ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином тако Сунцем затутњаше простори, Од Њега браних стан; но, крвави су сад прозори.
му чељусти заривене јој у грло Риђа крв отиче мешана, Та његова крв из уста на млазеве И њена из грла потоком Врата крвљу беху подупрта, У собу - Сунце - није имало приступа: Где живљаше Вук уистину.
то; куках, урлах небу, у патњи, очајању; О Сунца ме точак згњечи, и одваливши огањ точи Жар своју - ја познах млаз што крвљу облива очи; Као олујином, тако Сунцем затутњаше простори, Од њега браних стан, но крвави су сад прозори.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1924. СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ О КЛАСЈЕ МОЈЕ... О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних 'тица, моја муко тврда? Скоро ће жетва...
О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних 'тица, моја муко тврда?! 1910. КОВАЧ Н мрачна и пуста.
Ја знам: ти само до дна пијеш чашу И крвљу појиш ову груду нашу, Хранећи срце витештвима старим. Ја знам: ти само напајаш се небом, И сваког примаш са сољу и
Пророчким гласом будићу из гроба: Истину мртву и слободу роба Што спутан сунца завичајна жуди. И крвљу својом прелићу све путе Идући теби, и вјерујућ у те, Ускрсли брате потиштених људи! 1907. СВИЈЕТЛИ ПУТ Ноћ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао! Крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио!
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао! Крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио! У помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио!
На замагљено поље слетала је смрт, крвљу су плинули и Лаб и Ситница. Само смрт могла је да растави верну браћу. Тако Милутин и извештава Милицу: Погибе ти
Вратио се из боја — захваљујући добром коњу и ноћи — само кнез Перазовић, Доротејин вереник. Али, упрљаног крвљу, прахом и знојем, заручница га није познала: „Душо моја, млада Доротејо, лила селе Деренчића бана, ал' ме, душо,
Када буде уочи неђеље, ја ћу спалит крила Јабучилу, бритку ћу му сабљу затопити, затопити оном сланом крвљу, да се не да извадит из кора. Тако ћеш ти погубит Момчила“.
Онда млада оде у ризницу, доватила сабљу Момчилову, те је сланом затопила крвљу; пак се врну у меке душеке. Кад ујутру зора заб'јелила, поранио војвода Момчило, па говори љуби Видосави: „Видосава,
од злата кошуља, нит’ је ткана, нити је предена, ни у ситно брдо увођена, веће ми је вила поклонила, — та немој је крвљу поганити!
Уступчић Павле је непозната личност. 11 Вуча џенерал је личност непозната историји. Писање крвљу, по некима, води порекло из приповетке о човеку који је продао душу ђаволу и који је уговор о томе морао да напише
по некима, води порекло из приповетке о човеку који је продао душу ђаволу и који је уговор о томе морао да напише крвљу.
„Словенској обали“). И град Прилип у пољу Косову (певач не зна тачно где је Прилеп). За писање крвљу в. бел. В, 11. Баш ћу поћи, да нећу ни доћи, тј. поћи ћу, па макар се не вратио жив.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Погане ветар са злом духом и с псовком, са срамотном и укорном беседом, погане ватру с крвљу, с убијањем, с клањем, с пржењем, с пожизањем много што-шта на квар другим.
И тадар се је крстила с Христовом крвљу и водом кад је Христос прободен био и два млаза — крв и вода — истече. А откуд она глава онде дође (само гола кост!)?
И с крвљу га достадоше. ИЗ ЦИЦЕРОНА И ТУКУЛА Два брата — Клеобес и Бетон — врло почитоваху своју им мајку, а погани бијаху, те
свештену ону крв по њему и по земљи сву лепо с пешкиром отре, избриса и прстен му његов скиде с прста и помаза га с крвљу, те га поред себе кано хамајлију ношаше и многа чудеса шњим чињаше, тако да и сав солунски град прочу за то.
била, чим је Луп слуга крв изатро, те је сва крвава била); и он то узе и поњавицу испод њега што је и она била посута крвљу његовом.
право тако се је изволило и таква ли би о том вола господу и владики всачаских, те оваки град когано је откупио својом крвљу, да га оним преда у руке, којино га не познају, нити његово свето име верују?
туђоизелица, дању пред људма на виделу не да краду, него које силом, које с мусеведом из очију на силу преотимају и крвљу се сиромашком залажу своју им браћу бедећи.
БОГ СТРАХА Да вам се све пијуће воде пробрцну с крвљу, и сва језера! А камо јоште многи једовити стршени и кућње ружна жабе, пасје мухе, љуте комарце, обадове и шашке!
То ће вам све на ветар бити. Заштоно руке су вам ваше до лаката крваве и прегршти пуне с крвљу... БОГ ПРОСЈАК Земља, море и сва твар мени ради и служи ми у покорности, а ти исто један дивљаш и бацакаш се од мене,
ако и бојању за штогод [разлога има], како и одашта ли љути се, духа злом и беси се, стиди се и срами, румени с крвљу и промењује лице? Ово узаври му крв, а ово пак нестане је те некуд отиде.
Како ли оно свачем настоји и напредује те кроча зактевању дизање, ћуд и натуру спретава, како с крвљу и одихивањем држи се и борави то у човеку што је бестелесно? А каде то оскуди, онда и душе нестане и излезе из тела!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих“. И то није, да кажете, одскора — одвајкада је то.