Употреба речи крезуби у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Калуђер размахивао кадионицом, стријељајући очима. За пијевницом појао јадно и жалостиво неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— О ово овде, шта ти је то? — То су: Сенке јутра Арцибашева. — То је добра ствар — примети крезуби студент. — Ја нарочито волим Арцибашева.

кад немаш ни воље ни идеала, скрсти руке као што си скрстио, трпи, шкрипи зубима и гледај шта се ради — одговори му крезуби студент, који га је за све време пажљиво слушао иако у њега ниједанпут није погледао.

Ова је пресече: — Силенце! Шта се ви мешате у дискусију? — Да, у дискусију! — примети иронично крезуби студент, па убоде кажипрстом у ваздух.

обрт или, да се послужим војничким изразом на који сам навикао, ситуација испаде тако несретно: да студенткиња, а не крезуби студент који је стварно сукоб изазвао, да ошишана студенткиња, рекох, прими на себе сву тежину бесомучног удара, да

) док се крезуби студент цинички смејао, а онај други седео мирно као што би требало да се седи на предавању. Али на енергичну и

Само кад воз стаде у Лапову крезуби студент снажно продрмуса трговца који је хркао као у рову: — Господине ратни богаташу, — викну он — простругасте шине

Ја се обазрех свуд унаоколо, жељно тражих да видим Николу, али узалуд: њега није било на станици. Поред мене промаче крезуби студент па се изгуби у гомили.

Расправићемо ово познатим путем. Сав узрујан Никола заусти да нешто каже, али у том тренутку на врата ступи крезуби студент са својим стварима и својим подсмевачким изразом.

Са енергијом што је скупљао за време рата, гађа сад тешким калибрима. Другу, синко, бољу, поштенију. Тада се крезуби студент подиже упола, нагну према Николи и погледа га дрско у очи: — Ја знам најбољу — рече он — Човек пева после

— Стој! — грмну Никола са изразом дивље јарости и устајући. — Ти си то спевао, скоте! Крезуби студент прекиде, насмеши се демонски и одговори сасвим мирно: — Пардон! Ја не певам.

то јест напред. Само треба, дакле, слоге, треба опште... Живело опште... — Општеје васкрсеније — убаци опет крезуби студунт са очевидним изразом завидљиве ироније. — Живело општеје васкрсеније!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

уз који је бака пратећи се сама пјевушила Ј' аи перду мон Еуридyце и Сон тутта дуоло, нон хо цхе аффанни, био је онај крезуби, излињали глас старинских клавира, чији титраји сухоњаво живе и нагло се тање.

А ако је тако, тад збиља, ван неког непредвидивог квара на стројевима, нема спасења!... А Крезуби је причао. Огуглао на осмијех и невјерицу, позивао се на скице и биљешке и планове које је извлачио из своје џепне

А што друго да измислим? Сугерирајте ми! Поучите ме!... Крезуби се чешкао по истуреном подбратку и незадовољно жватао деснима. — ... Ето видите.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” — „Дакле три гроба онда боље чувају спомен на несрећног и честитог мајстор Косту.” — Крезуби гробар се смеје, показује једну безубу вилицу. „Није три, него два.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности