Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се после сви дигоше да пређу у крагујевачки воз којим су имали да наставе пут, сем крезубог студента. — Моја карта треће класе до Вујановца — рече он опраштајући се са друговима — довде ме је поштено возила
с једне стране, и богаташа, ратног по томе што то није порекао, с друге стране, а који као да нико није желео сем крезубог студента дрског понашања, нема некакве нарочите везе са ово м причом; али он ипак има неке везе јер се десио у моме
везе јер се десио у моме купеу на путу за Вујановац, где сам пошао у госте код свога побратима, и где ћу понова срести крезубог студента. Зато сам га изнео. Што се мене тиче и чим сам остао сам после догађаја, одлучих да спавам.
И Микобер нам мора декламовати једну громку. А том приликом, ево моје речи, истући ћу на мртво име крезубог студента, само ако се буде тамо затекао; тога подсмевала према коме од оног вечера осећам несавладљиву одвратност.