Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта мислимо сад? — запита он попа. — Још не знам... Хајдмо судници, па ћемо се разговарати. И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.
Све село зна да су то добри радини!... Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!... Хајдете, браћо!... И сви се кренуше кући његовој... 9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...
— Збогом! И хајдуци одоше. — А ми, харамбашо? — запита Заврзан. — Ми ћемо на Жураву. Хајде! И кренуше се. 13. ПРВИ МЕГДАН Харамбаша даде Станку своју торбу. Ишли су ћутећи. Сваки је своје мисли премишљао.
Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. Станко се задубио у мисли. Њему као да поче мало-помало свитати.
— рече Ногић. — Опремај се. И док длан о длан, све је било под оружјем. Напише се још по једном ракије, па се кренуше... — Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. — И мени! — рече Ногић. Станко је сагао главу и ћутао.
Ти ћеш ме начинити дјететом. У теби гледам своју младост!... И све ћу за те учинити!... Хајдмо твојој кући... И кренуше се. Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво. Крушка је тешио Лазара: — Не брини!
— Хоћу! — А ти, Иво? Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на шо, него рече: — Хоћу!... И кренуше се сви хану. Брзо су се опремили. Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. — Полази!
Хајде и ти са мном, попо! — А што сам не идеш? — Велим боље да си ти са мном! Ја не бих знао шта да му кажем... И кренуше се. Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. Кад стигоше на капију, попа викну.
и... пазите... — Не брини... Збогом! — Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. Окорамише дуге шаре, па се кренуше. Заврзан је поигравао... — Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...
Само полако... Кад дођете пред сами хан, ви станите. Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. И кренуше се... У Крушкиној одаји горео је жижак. Крушка је био врло узнемирен... Опет га беху спопали они чудни снови...
Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући. Ја полако за њима. Ноћ се спустила. Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...
— упита Зека. — У вртлозима. — Добро је... Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. Таман се кренуше, а Станко међу њих. — Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити. Носим ти поздрав од Чупића.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А гром једанпут кад је зажди, Нестаће као бог, без трага. МРАВИ Све путем који води слави, Кренуше као војске мрака. Биће се данас као лави У ноћи туђег мравињака.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба, па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву. Пошао свет на литургију, па се све шарени сокак од лепоте.
— рече поп Спира и изађе у авлију. Ујутру рано кренуше се кола, и око подне стигоше у Темишвар. Сутрадан пре подне, и један и други поп одоше пред његово преосвештенство,
Сви пристадоше радо, и кренуше се од принципала г. натарошу, а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све
На то нико није имао шта да примети, и сви се кренуше поред свег заустављања гђа-Сидиног. Гајдаш је отпратио најпре г. натароша и гђу му, а затим тетка Макру, и најпосле
А тада је стари сват наредио да се прежу коњи. Поседаше или, боље рећи, потрпаше се по шесторо, седморо у кола, па се кренуше у Б. младожењиној кући. Енђебуле запеваше, заплака се гђа Перса, а и млада мало, бришући сузе шпицом од »шнуфтикле«.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Неко ненадно комешање било је очевидно и зато нападна одељења учинише јачи притисак и кренуше напред. А мало после вис је био празан и тако одред пређе у маршеви бојни поредак, журећи се да избегне напад с леђа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим стаде уза зид, поред слушкиња, које су се тресле од плача. Пропустио је кола, која кренуше из капије, а после је стајао, неко време и гледао за њима. Кола су брзо одмицала, преко зеленила егзерциришта.
Варвара је била устала, кад кола кренуше, и притрчала, у загрљај, још једанпут, јетрви, па су се држале за руке, док им се руке нису раставиле, кад кола пођоше
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Идемо да питамо мачка, он ће то најбоље знати — предложи чича Тришо, и оба кренуше према ријеци, гдје је чича био спустио свој џак, али гледај чуда — џак бијаше ишчезао!
И тако двојица наших путника, један шарен, а други сив, кренуше у сусрет новим доживљајима водећи са собом своје вјерне сјенке, обадвије једнако немирне и тамне.
Обојица добро отворише очи и полако кренуше кроз кукурузе према млину, Шаров напријед, а Тошо иза њега. Тек што су изишли накрај њиве, угледаше на малој заравни
Матавуљ, Симо - УСКОК
ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи. Тада се кренуше из Котора: кнез Драго, његов пристав, његових пет браственика и њихове три женске, а придружише им се три његушке жене
— Дај боже! — рече поп и кренуше се сви. ИИИ Било је још доста рано, те иако доље по дубодолинама бјеше већ мрак, горе на његушком пољу, под широким
Брзо натраг! Тројица узеше мртвог Крцуна, тројица дигоше Јанка, који јекну, и с великом муком кренуше се натраг. Кад стигоше на пређашње почивалиште, спустише мртваца и рањеника, па у журби покупише торбе и струке;
Тако се упутише за дружином, па кад њу стигоше, након кратка одмора, кренуше се даље. Ноћ их стиже још на турској земљи, али бјеше све мања опасност од поточи.
Стијепа постави за настојника и синове му за аргате. И тако се Јанкова кућа поче зидати прије него што се кренуше у планину, на љетиште.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Та зашто да нас врази тако тлаче?“ Овако они једном говораше, Па кренуше се потражити маче, И снажно враге с њима удараше.
“ Развише се заставе свилене, Кренуше се две војске силене, Силна једна с броја големога, Друга силна с срца јуначкога. Гледај, брате, гром га покосио!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Професор је казао да се повлачите, пријавићемо вас, на часну реч!“ Кренуше онда још једанпут и поново испадоше чабар! Дочекали смо их сложно плотунима тако да су се одваљали све до подножја
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Милион миша, милион рупа!“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај. Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај. Изиђе мјесец у руху жутом, заблиста срмом предио вас.
Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.“ Кренуше браћа, све брда јече; „О, хоја-хоја, весели зече!“ Под земљом воде Рудара пути гдје алем-камен у тами ћути,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командири су издвајали неке војнике којима су нешто објашњавали, и патроле одмах кренуше. Стиснутих усана, укочена погледа и леденог израза, промакоше војници поред нас. — Откочи пушку!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе. Они се кренуше кроза село. Путом се водио говор само о раду у школи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Откако, у шестом веку, кренуше хода дрхтава Иза Карпата — доспеше до најдаљих држава. Отиди у Токио, у Бостон, у Рим ил у Остенде, Свуд ћеш
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И даље шћаше конте да прича да га другови хтјеше слушати, но они наелак кренуше дома. Велика је врева у граду била; трговци, особито бакалини не могаху одољети послу.
“ Он пође први и оба му крила кренуше једанак. С десне му бијаше Јанко а с лијеве Мишан; тако се намануше, а не да их је ко намјештао.
“ Момци положише Јанка на носила, и кренуше за сердаром, као да бјеху чили. До мало четници понијеше и остале, те та тужна поворка силазаше низа вијуге
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— К врагу сви! сви! сви! Уф! — стењаше једнако фратар. У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше. Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.
Пошто се сасвим раздани, Бакоња узјаха на кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру. Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави,
— викаше фра-Брне. Бакоња вртијаше главом да не треба помоћи, па попусти оглав, и измаче се на сапи. Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сељацима. — Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! — нареди гвардијан.
Опет сви заграјаше. Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође. Сви се кренуше. У тај мах њеко закуца на вратима. Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.
Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк. Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше. Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос.
И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци. Најзад се њих тројица кренуше у град. Требало би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
не сувише гласно, па се гуњеви зањихаше ка шињелима, шињели устукнуше неколико корака ка гомили коња у нереду, онда кренуше ка гуњевима и стадоше. — Ви се буните, дакле? Ви сте побуњеници — строго и не подижући глас рече официр.
Иако му никада није споменуо, отац сигурно зна за оно у Београду. Зна! Колена кренуше напред, па се штрецнуше. Колена се ломе, Ђорђе се њише над њима, Аћим зна да није успео у Београду, зна шта је Симка
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он рече кратко и одлучно: „У ред! На лево круг!“ Они се поврсташе у ред и кренуше. Мајмун се иза њих избекељи и пљуну. Тако пође њих седам абдерићана - магарац је у том броју урачунат - кући.
Непрегледне гомиле света и силне војске витезова кренуше ка истоку. Његове капије бише насилно отворене, а кроз њих дуну свеж ваздух у атмосферу Запада, замагљену тамјаном, и
Али кад се, протресени од Мухамеда, кренуше оданде, они преплавише, за кратко време једног људског живота, пола света, старо царство Персијанаца, целу северну
кроз прозор како Њутнове кочије пројурише улицом, а црвено униформисани вратар ковнице и њен плаво одевени служитељ кренуше у правцу крчме, он испразни чашу и побеже.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А она се смејала, рекла нам да смо дивни, да ће нас волети као што нас воли Никола, па нам је, после, кад се кола кренуше путем у село, причала о томе како је синоћ вешто и лако умакла из куће.
И с тим, и са опасно болесним другом, кренуше за Београд да тамо последње и једино средство окушају. Одавно Митар Београд није видео и једва га је познао, толико
Утом се, и док сам ја помислио: „што би, би“, и кола кренуше, па њихов тресак преко неравне калдрме заглуши последње речи које су нам упутили, а које се свакако односиле на то да
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. Варошица беше заспала.
— Сад пазите добро ! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тета лија поче псовати, грдити, и шта све није радила с њим. Кад се мало умири, рече му да ју опет узјаши, и кренуше даље у другу царевину. Ишли они, ишли дуго и дуго, док једва једном стигоше у ту другу царевину.
Узјаши на ме! — викне, и кренуше на даљи пут у трећу царевину. Ишли дуго, ишли, и кроз горе и кроз доле, и преко поља и преко ливада и вода, док једва
Побратим се зачуди кад виђе лију иза себе наблизо, и би му врло мило и драго. Сад кренуше сви заједно даље. Ишли они ишли, док угледали опет цареве дворе.
Сјутрадан не казује он везировићу ништа, но кренуше даље и приспјеше увечер таман до онога језера што је отац везировићу рекао да на њему не преноћива.
Он узе главу, а трупина се свали у језеро. Сјутрадан кренуше отален и дођоше у онај град гдје су наумили. Пошто нађоше дућан и робу намјестише, завика телал: — Би ли ико могао
Везировић се зачуди па стаде слугу хвалити, ама га он пресијече, и кренуше даље. Када су били насред поља гдје је слуга исјекао пустахије, ту устави па завика: — Дајте вреће па хајте за мном!
Ћипико, Иво - Приповетке
Само на истом оном месту одакле Загорци пут друге вароши кренуше, уз затворена врата неке куће, прикупило се једно уз друго двоје чељади: мушко и женско.
Прођите се како знате. Да, за надницу лако ћемо. Тако и они с другим тежацима кренуше на посао. Беше настао леп зимски дан.
јурио, опочинуше; ослушкују и разгледају уоколо, и, увјеривши се да се море стишава, а вјетар да је сасма попустио, кренуше даље. Возе да дођу на доглед шкољићима. Први их назрије млади рибар; држећи у руци весло, исправи се.
— и насмија се шрезриво. — Ма моја душа ванка тега... Учинићу ча будем могао. — Ваља, — потврди Букало. И махом кренуше по селу да својим једномишљеницима јаве што је парох наумио да учини са старим кипом светога Спиридиуна. ...
—Бога ми, јео бих... али, право велиш, боље да ми се нађе овај грош при грђој невољи, — и кренуше даље. . . Напише се воде што извире испод градских бедема и отиче у море, и пођоше даље да нађу конак.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— вели весело Лујо, па баци пред бака неколико снопова зоби. Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући. Вране пролијећу из околних шумарака и падају на кукурузе, који су се истом почели зрнати.
Мало срце, пуно велике, дјетињске љубави, препукло је од преголеме жалости за својим Јабом. И прва се носила кренуше из Рељине куће. Иза тога чељад се поче поболијевати и падати као снопље.
Ћипико, Иво - Пауци
Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују. Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кода једина остајала је некако ван те тесне заједнице. Тек после ње кренуше у породици слога, љубав, велике наде. Стога ваљда ни отац није био према својој ћерчици оно штоје био према другој
Чим је сутрашњи, миран, опран, сунчан дан свануо, детаљи око несреће, боље рећи нагађања и комбинације кренуше у свим дименсијама, утолико више што су три погођене куће остајале у необичној резерви.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Било је тешко наћи дрва. У суседноме биваку налазили се пешаци. Око подне кренуше некуд. Онако изгладнели, исцепани и прокисли, личили су на колону скелета. — Куда, побогу, човече?!
глава, да не би побили и наше, а онда, поведени и ободрени од неких официра, који се однекуд створише међу њима, кренуше напред, стално пуцајући. Непријатељски се коњаници узмуваше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Чауш викну, куцну далбулана, кренуше се из поља сватови, отидоше и здраво и мирно. Како који конак унапредак, све гаирет бољи међу браћом.
“ Истом они у ријечи бише, кренуше се Турци из Лешнице: бубњи бију, а свирале свире, сва се земља испод Цера тресе, право Турци иду Чокешини.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево је! Нов је новцат уметак у њој. Сија као сунце. Дјечаци трком кренуше кроза шуму. Над јаругом је још лежала јутарња сјенка. Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас?
— јекну Јованчетов глас крај самог његовог ува и лампа поново сину. — Не бој се, ево мене. Кренуше даље све поред зидова пећине.
Тамо још нијесу излијепљени ничији огласи. Тројица дјечака кренуше уз пут, мрки, озбиљни и ћутљиви. Личили су на дјецу поробљена, а непокорена народа.
Надурени тако једно на друго, Стриц и Луња већ пред сам сутон одвојише се од Ника и Јованчета и кренуше у свој заселак.
— пребаци сам себи Јованче. — Како се тога нијесам сјетио? Заиста, овдје се лако може изгубити пут. Кренуше најприје насумце, између два најдебља стуба, а кад одмакоше десетак метара, с лијеве стране зачу се појачан шум воде.
Како је она рупа стајала доста високо, муке их је стајало док се успентраше до ње, а онда кренуше даље сасвим погнути, понегдје и четвероношке, јер је ходник био врло низак и неподесан.
Пољар одјури до радионице у Гају и узбуни стражу. Четири наоружана партизана одмах кренуше у потјеру, с њима и Лијан. — Луњо, о Луњо, доћидер овамо! — викну старац.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Почеше се разилазити и с „нишаљке“ и с играња... Све их је мање и мање. Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.
Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству. Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице