Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А ја сам волео те крепке природне људе што су мирисали на планинско цвеће и ширили око себе онај лаки ваздух планина, пун страсне ватре и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када жена први пут подоји дете, ваља да му метне у уста памука, да би било мирне и крепке ћуди.²¹ Све оно што је речено о особинама које би требало да има „задојиљка“ (здрава, доброћудна, морална, са мушким
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Не ако се то схвати дословце, али је Лагранж у томе новом браку изродио цео рој духовне деце крепке и напредне“. Слатко се насмејасмо, а она прича даље.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Довела бих је, Кад би ми вери додат умео: Да грешан човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може улити... Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Те су на мудрости дверма речи. Позно се кају, Ментора лишени! Намисли твердо, верно, па свершуј то. Без посведневне крепке воље К цели с’ не долази! Бежи време! Премудрост вечна управља вселеном!
Златан перстен јесте дарак малени, Ал’ га держи као залог закони Крепке к теби љубве моје, Док нас судба обадвоје Раставља.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ножурдама широку пртину, а за њима одлучни коњи и одлучни људи грабе пут Вратимља и Куле с врећама пуним сваковрсне крепке хране.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сви тежамо поље, Знамо још за мобу, Не знамо за злобу Сви смо крепке воље, Мило моје село, Буди ми весело! У нас вера тврда, У нас пуне чаше, Гостољубље наше Време не похрда.