Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Паклене муке, отровне, љуте Сместе се у те. Време са благим мелемом својим Замаже зјâпе ранама твојим. Ал’ ето кресак, дим, Оловно зрнце с њим — И један горак уздисај... Па онда тише, тише, И никад, Никад више — Свему је крај.