Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Откине се па полети о слик дистих разапети. Радује ме — а разара — колор платно Вирпазара. Жар-кокоти, пурпур-кресте, пусте пламен уз невесте. У грозд румен куће збије зрно родне розаклије.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Дрвени) 327 — Који кривац сече ноге свима правима? (Срп) 328 — Који пет’о нема кресте? (Онај на пушци — пиштољу) 329 — Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика? (Књига) 330 — Коме је памет у репу?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« Потрча из све снаге ка заливу. На таласима су се њихале само беле кресте пене. Тек око подне поче море да избацује остатке разбијеног брода, а пред вече стиже други да извиди шта се догодило
»Добро је што светионик гори!« — помисли. »По њему ћемо наћи пут!« Све до ивице обзорја белеле су се кресте таласа као некада старчева коса. »Можда је још жив!« — пролете му кроз главу. »Ко би иначе палио светионик?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли му то ветар звиждао крај ушију или је риба певала? Није могао да одреди. Бежале су у бескрај кресте таласа: како је танка, како је далека била обала!