Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. — Та како сам да идем? — Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. — Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао.
Тако се сврши „совјет“. Разиђу се. Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара. Кречар је баш био код куће. Богат човек. Ту је већ код Кречара. — Добар дан, Јово. Би л’ погодио за што сам к теби дошао?
Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино.
Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. Кречар се врати, и већ вино носе. Господар Софра продужи. — Дакле да ти исприповедам.
— А шта мислиш доцније са Шамиком? — То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. Кречар је имао већ сина јуристу. — Ког врага ће нам толики фишкали.
Збогом. — Збогом. Дакле, сутра. Господар Софра оде. Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће се
Већ су ту. Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела.
— И то је добро, — рече Кречар. — За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. — И то ће бити.
У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. — То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. — Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити.
— И то је у реду, упадне Кречар. — Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. — Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку.
Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују. Тако у разговору наступи вече и вечера је ту. Сви заседну.
Домаћин сипа. — Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? Чамча кошта. — Особити. Кошта Кречар. — О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати.