Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке! Чујте како креше!... Јамачно ће у општину да се суди с ким!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева, и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова
Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Старац креше, не мож' да опали, Креше другом, не мож' да опали. Што из сина крвца полетила, Пушку малу њему затопила.
Старац креше, не мож' да опали, Креше другом, не мож' да опали. Што из сина крвца полетила, Пушку малу њему затопила.
Окле пламти?... Пушка креше вела — Ето доста за бојак видела. Боже мили, та де ли је Цвета, Та да види што чини Милета, Како с' пред њим Турци
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И ти би сад с угарком тамо под ме ...медресу, а? Еј, тешко мени. Хајд овамо у ћошак, да ти покажем како се креше шибица.
медресу, а? Еј, тешко мени. Хајд овамо у ћошак, да ти покажем како се креше шибица. Тешком руком делија креше и ломи шибице, а Микан га гледа зловољно и гунђа: — Вала, Ђукане, да нијеси скојевац и бомбаш, ја бих ти рекао да си
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А друга гуја, клизавиј' спона, с друге га стране по ребрих креше, да нову слику српскога стеше Лаокоона. Па тај под отим златним резама да буде сведок животног врела, скамењен ропац
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Старац изиђе и запита га шта му је и што је дошао кући. А он одговори: — Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Опет га старац запита шта му је, а он одговори: — Послао си бабурину да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Златно пиле громово мрси лишће лозово: Ковачица, Опово. Кроз мрштење глогово креше сунце богово: Ковачица, Опово. Звркне зрно бобово. Облак, руно овново: Ковачица, Опово. ЦРМНИЦА Црмнички је...
Изнýтра бео, љубичаст по рубу, обеју боја он је затвореник, и чувар њихов, њиних сенки зреник, о чије класје креше зумбул-руду да с лиске брега, куд су текле овце, у видик сведе косце, жетеоце изнýтра бео, љубичаст по рубу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара. Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже, скитницо стара!
“ Истом ти мачак срдито скочи, очима креше, варница киша. „Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Један обавија главу чалмом, вјеша дугу пушку о раме, огрће се струком, пуни симсију, креше огњилом — а то све наелак, без треме, као да је у својој авлији.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
обиђе три пута око ватре, старне мало бадњаке, па седне на прочеље, где га огрну губером; он узме ватраљ па креше угарке и говори): „Колико ових варница, домаћине, толико ти било оваца и новаца; крмака и трмака; овнова и волова,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Старац изиђе и запита га шта му је и шта је дошао кући.“ А он одговори: „Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
“ Опет га старац запита, што му је, а он одговори: „Послао си бабурину да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Попа, Васко - КОРА
му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте креше Живи од пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко зна
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Старац изиђе и запита га шта му је и шта је дошао кући. А он одговори: — Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Опет га старац запита шта му је, а он одговори: — Послао си бабурину да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.
Ћипико, Иво - Приповетке
што из даљине у одмацима, до њих допире звека мотика копача винограда кад о крш ударе, а доље код мора, неко камен креше.