Црњански, Милош - Сеобе 2
Смејући се, Петар је наставио да загледа кола и коње, копите, паоке, на сваком точку, као дете кад му даду играчку. „Крећи, дебели!“ довикивао је, све чешће, брату.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чекате ли лимун? Крећи... — и он започе један од својих неизбежних кругова. ПРАЗНИК Већ на самом улазу у кућу у којој је становала његова
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
само помодри у лицу и раздера се огорчено и преко потребе гласно, као да сам себе заглушује: — Е, ви тамо, крећи већ једном, што сте се удудучили ко турски нишани!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Хтели би још мало даха, живота — макар командант пука викао и претио. Командир звизну у пиштаљку и командова: — Крећи! — и поравна се са војницима. Крете центар, крила мало застадоше, али на врху се сви сачекаше...
марррш!... Терај дешњака... Средњи возар, животињо једна, крећи!... — нервира се Александар. Средњи левак на трећем топу саплете се и паде, али га предњи коњи вуку, возар скочи,
— Стани, човече божји! — дохвати ме неко за руку. — Где ћеш тамо?... Ја сам, наредник Живковић. — Крећи левим путем — проговорих најзад промуклим гласом. — Ко је на челу? — Командант...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Носите лажна имена! ЈЕЛИСАВЕТА: Василије, за име Бога, објасни му! Милун: Објасниће се у Престојништву полиције! Крећи! Стефане, треба ли ја кундаком да ти објашњавам? ВАСИЛИЈЕ: Али, господине поднаредниче, ја нисам Стефан!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Но ходи да једеш, ако ћеш, јер нам није дангубити!“ „А хоћу ли пробудити овог лацманина?“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!“ рече Крцун и он озбиљно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ 292 ЉУДИ ДИЈЕЛЕ ЖЕНЕ 293 ЗАШТО ЛАТИНСКИ ПОПОВИ НОСЕ КЛОБУК НА ТРИ ЋОШЕ 295 КРЕЋИ, ОЧЕ ИГУМАНЕ!
А сељак одговори: — А зашто немате и четврту? — Какву? — Богме, да вама свак плаћа мисе, а ви никоме. КРЕЋИ, ОЧЕ ИГУМАНЕ! Умирао један стари игуман у зенђилу манастиру. па од жалости, кад види да ће умријети, почне плакати.
А они му калуђер одговори, као да плаче: — Крећи ти, оче игумане, не мисли се ништа за манастир. КАЛУЂЕР И ДИЈЕТЕ СЕОСКО Дошао калуђер у инорију јесени да купи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А сада, у стрелце! Маса се растури уз клопарање фишеклија и звецкање ашовчића. Крајеви се изгубише у ноћи. — Крећи! Полази! Напред! — чули се пригушени гла-сови. Налазио сам се на десном крилу своје чете.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мало затим релеји јавише да су челни на излазу. Лука дохвати мотку и викну: — Коморџије, крећи! Онда приђе оној ватри па поче без милости да их туче.