Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Томе је тај некрштени Сремац крив, — вели друга нека, — он је баш сам хтео да се у овоме лугу сахрани, и вазда је говорио како је ово место најдивније
А сиромаху учитељу ударише сузе на очи, и ништа није умео изговорити, до само: — Ох, знао сам ја!... Он није крив!.... Стари Сремац изнесе из недара конопац и дуванкесу...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мени кукавној! Како си ме осакатила!” „Ко ти је крив?“ одговори купина. „Ко ти се рече за ме хватати и од мене помоћи искати, кад ти добро знаш како ја помажем?
” — „Мучи, браше”, одговори му други пас — „не говори само у ветар! Ја томе нимало нисам крив, него наш господар, који ме није научио трудити се, него с туђим трудом хранити се.
достојни неких места обичаји гди, за осве |тити крв једнога, оде нечовек пак убије другога који томе ништа није крив. Ова се љута и проклета дела онде творе гди нејма добрих закона ни управљенија. Људи! Људи!
С.: Дај ми барем и тај цекин, и бог да прости; баш ме је данас скупо стао. К.: Ко ти је крив? Ти добро знаш да код мене којекакове турске мусеведе не пролазе.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он је непрестано по кнежини ̓одао и кога кметови и сељаци оптуже, и да је крив види, казнио га је онде у селу где је погрешио.
Како су турски сударци имали обичај да свакога ко је и најмање крив, Србин или Турчин, кад падне у апс, да га глобе и колико више могу да узму, то је свагда мој отац у таквом случају
„У нашега цара земљу не сме се нико мешати; у нашега цара доста има верни̓ Турака који ће му казати ко буде крив.” Пођемо скуту и одемо. Дођем у логор, опет се искупе старешине, и Карађорђе пита ме: „Е, којекуда, шта си добио?
— А они опет: „Та ̓оди ти седи овде у снег, пак онда реци да ниси крив” и проче. Затим мени се даде на смеј; а поможе ми у смеју и Протић, док већ и они шалу нашу окабулише, и мало затим
Кажем ја, да ми њи̓ова јеглена нимало није мила; они и лепши̓ места имаду за јеглене а не око мене; ал̓ ко ми је крив кад сам турској вери поверовао и овде запао. Мој побра куне се: „Тврда је вера, не бој се ништа за тебе” итд.
” и отера ме натраг. Ја гладан, а жалећи за мојим петацима, помислим: ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то велика громила оружати̓ људи, дуге пушке о
” Живан: „Господару, признајем да сам покварио и крив сам, али сам се препао. Опрости ми! Он се опет малко осме̓ну. Живан пође му да пољуби у руку, он му руку не даде, него
Живан пође му да пољуби у руку, он му руку не даде, него се пољубише у образе, и рече: „Нити је крив кнез Алекса, нити ја, ни ти, но онако је онда време било.
Обаче тко им је крив, то су све тому они узрок”. — Ја: „Молим Ваше Сијателство, није прости народ тому ништа крив. Народ је прост,
Обаче тко им је крив, то су све тому они узрок”. — Ја: „Молим Ваше Сијателство, није прости народ тому ништа крив. Народ је прост, ненаучан, особито слуша и повинује се тко му се годе старешина наѕове”. Г.
Г. Худелист: „Ја, ја, знамо ми то добро да народ није крив, но су криве њи̓ове старешине, а особито њи̓ов онај неваљали и гнусни Сенат, који су у Београду били, они су с нашим
” — „Ваше Сијателство — рекнем ја — народ прости, који данас страда, тому није крив. Народ није знао њино неваљало поступање; ми за онај невини народ молимо; за народ који је двору аустријском и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд. Дознати власт, па да ја будем крив... — Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти! Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми...
— Их, забога, господине! Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан. — Нека га вала, Ђуко!... Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.
— Зар? А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти? — Оно јес'... али, опет, и ти си мало крив. — А што ја? — Да си барем онај уговор боље притврдио него начинио онако као ни себи ни своме.
— Како, море? — упита опет Милун у чуду. — Шаљеш нам оног твог Сретена, те нам све суде исквари. — Што сам вам ја крив? Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. — Мајстор је био док се није код тебе најмио.
Него, ту је он сам крив »што је премрсио те недеље среду«, и стада се зарекао да неће премрсити, па макар затекао учитеља Грујицу и с печеним
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он би се правдао. Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... Сунце се лагано спуштало... Он се диже и уђе у кућу...
Он би се правдао. Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... Сунце се лагано спуштало... Он се диже и уђе у кућу...
Зар је и њему тежак мој бог?... О, Творче милостиви! Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!... Па што ме овако мучиш, Господе?... Што ме не раставиш са овим црним животом?... Није много прошло, а попа дође.
Он беше свака њена мисао. Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи. Она је знала да Станко није крив. Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше.
Мати се запрепасти чувши њене речи. — Шта рече, несећнице?! — Рекох: он није крив! — Откуд ти знаш? — Знам! — Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? — Нисам паметнија.
— Нисам паметнија. Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! — Како није крив! Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету?
— Нисам паметнија. Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! — Како није крив! Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? — А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати?
Сколише га са свију страна. Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка. Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.
— Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар. Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...
Тако је и мени казао. Ама ја не знам откуд он то све зна!... Да не греши он душу?... Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник... Али, ако бога има, платиће ми!... — И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.
— Додијало, брате, човеку!... Није то лако!... Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... — Тако је... — рече кмет.
— Не знам ни ја. — Тебе баш сви оставише? — Сви. — Због мене? Иван је ћутао. — Је ли? — Ниси ти томе крив. — Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!... Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Јесам ли ти ја казао ни дела, ни немој? — Ниси, не дај боже! Свему сам сâм крив. Ђеди поново полете брада носу. Он се поново укрути да изгледа важан: — Па сад ја да исправљам што си ти укварио!
Аман, побратиме! Ја нехотично начиних некакав увод. Томе је свему крив Јоца који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио
Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени. Ти си, управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео. Све мислим: па шта сад да му пишем?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу!
ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу! Чудна ми плáћа, ал’ су се и прекинули!
— Те још како ћу да му очитам! Зар је то лепо да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?! Зар сам му ја крив, или моје дете? — Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући. — Па био га чувати.
А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду, а све због будућег зета. Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла тако лепа и добра партија?
ето тако от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?! — Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила, не пуштајући га.
ето тако от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?! — Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила, не пуштајући га. — ’Оћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!? А ди ти је сад?
Није то шала — ићи пред преосвештенство! Ваљда сам ја То научио! А какве сам среће, још могу ја бити крив! — Сав свет зна да је он крив. — Е, слаба је то утјеха за мене! Знам ја Спиру. Не да се тај лако!
Ваљда сам ја То научио! А какве сам среће, још могу ја бити крив! — Сав свет зна да је он крив. — Е, слаба је то утјеха за мене! Знам ја Спиру. Не да се тај лако!
Ја сам се испочетка мало к’о и бој’о, јербо, знаш, како је!.. То могу теби да кажем. Крив сам. Крив сам, видиш и сама, — к’о ђаво сам крив! А толико сам се уздржав’о!
Ја сам се испочетка мало к’о и бој’о, јербо, знаш, како је!.. То могу теби да кажем. Крив сам. Крив сам, видиш и сама, — к’о ђаво сам крив! А толико сам се уздржав’о! Но, ал’ зато ипак не треба се прадавати очајанију.
То могу теби да кажем. Крив сам. Крив сам, видиш и сама, — к’о ђаво сам крив! А толико сам се уздржав’о! Но, ал’ зато ипак не треба се прадавати очајанију. — А јеси л’ се посавјетов’о с кимгођ?
»А што не пазиш?« пцују га људи. »А што се не држи љуцки!« брани се он; па још испадне да је други крив. Па бар да се чешће окрене, ’ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
главу, затвара очи да не гледа једнако скупљајући се уплашено испред вас и стрепећи да вам чиме није на сметњи, за шта крив, а највише да вам није крив зато што је ту, испред вас, те ви морате да га гледате. А одакле је? Чији је? Нико не зна.
једнако скупљајући се уплашено испред вас и стрепећи да вам чиме није на сметњи, за шта крив, а највише да вам није крив зато што је ту, испред вас, те ви морате да га гледате. А одакле је? Чији је? Нико не зна. Ако га о томе упитате.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— жестоко се осече Марко. — 3нам, господине: ја нисам крив што нисам јурат, сирома’ сам, нису ме могли на више науке дати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
брадатих људи овуда по јаругама и кршевима, стежем срце да не препукне од експлозије, а осећам да ником ни зашта нисам крив и не кривим никога.
Сву ноћ нису спавали. — Приђи ми, седи ту, старче, мој старче. Много имам да ти причам. — Опрости ми, крив сам, крив сам. Наташа, ја сам мозак свој исушио.
Сву ноћ нису спавали. — Приђи ми, седи ту, старче, мој старче. Много имам да ти причам. — Опрости ми, крив сам, крив сам. Наташа, ја сам мозак свој исушио.
Африка
Сваки човек није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену храну; сањао извесне снове итд.
Иако ме Н. гледа скоро са мржњом, довољно је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране узјогуним и пођем.
Он се није крио преда мном није лагао, није се претварао: пустио је да видим целу његову грдобу за коју није крив он, нити је изградио он, већ неразумљиве и неукротљиве непогоде живота и клима.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Жао ми је само таки красни коња. КАТИЦА: Ја сам досад плакала, а свему је тому папа крив. Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја! Оће он сам да зида, да заштеди.
(Отиде.) МИШИЋ: Овај све о коњма бригу води. Сирома, поплашио се да и не мора дерати, но ја сам крив што сам старца на то навео. КАТИЦА: Зар то није истина, господин Мишић, што сте му казали? МИШИЋ: То сам ја измислио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
сребрној кићанки, одговарао му је, заваљене главе, не вадећи камиш из уста, као да му неку милост чини: „Није ти Павле крив, дебели! Крив ти је Гарсули! Нисмо ми јобађи, па да питамо смемо ли се селити. Сваки тражи боље царство.
одговарао му је, заваљене главе, не вадећи камиш из уста, као да му неку милост чини: „Није ти Павле крив, дебели! Крив ти је Гарсули! Нисмо ми јобађи, па да питамо смемо ли се селити. Сваки тражи боље царство.
Није се осећао крив низашто. Али, и он је осећао да му, са толиком, малом, децом, ма куд отишао, неће бити лако. Па би се снуждио.
Покаткад би, изненада, почео да виче, да није ништа крив, да није фелон, да није омогућио бекство Исаковичу, а судије би онда почеле да га псују и профоз би му прискочио, па
Према одбрани, Терцини је крив за неглижанс у стражарској служби, крив за пијанку и коцку, али не за фелонију. Није доказано да је био пијан, па да
Према одбрани, Терцини је крив за неглижанс у стражарској служби, крив за пијанку и коцку, али не за фелонију. Није доказано да је био пијан, па да је тиме омогућио бекство том, славонском,
Хусари нису пили, па ипак је дезертер прошао крај њих нечујно. Терцини је крив за лакомисленост с којом се понашао, али, у овом гарнизону, сам фелдмаршал‑лајтнант дозвољава родбини тих славонских
Одбрана је истицала непорочну службу Терцинијеву, у прошлим ратовима. Крив је, али нема доказа за мито. Нема доказа саучесништва.
Као да је он крив за смрт Јупитра. Валдензер је сад причао гласом као из бурета. Било је очигледно да је забринут за будућност свог
Василије је полтрон! Исакович га није разумео. Видевши, међутим, грофа, побеснелог, Павле, као да је и он томе крив, умукну. Кад га амбасадор, међутим, поче да мери очима, Исакович се дрско осмехну.
Оптужује царства за нашу худу људску судбину. Напушта војску и све мисли да му је неки Гарсули крив. Ништа нам Гарсуле и кирасири не могу. Него кад Бог да рђаву жену, еј хеј, то не ваља, то!
Аха! Аха!“ А кад Павле узвикну да то још није свршено, и да му он није крив, Петар се дурну и дрекну: „Доцкан кукаш, дугоњо! Аха! Аха!
Теодосије - ЖИТИЈА
Бојим се да ко не закључи да клеветам светога као убицу. Али, нити је свети за ово крив, нити сам ја што ово приповедам зазоран. Иначе Илија и Јелисеј, и пре ових Мојсије, нису нам у овом за похвалу.
слатким Божјим речима, да престане од јарости безумља својега да се врати к њиховој ранијој љубави, и да не буде крив за проливање крви и убиство многих, тако да су се сви који су га цлушали дивили сладости језика и сили речи светога, и
се што се брат његов није удостојио да прими иночки образ много више него због његове смрти, рече: — Ја сам крив, бедник, због овога господину брату мојему.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— одвратим ја, а чича на то млац, млац! брезовим прутом. Ето, тако ти ја прођем, а ни крив ни дужан. Откуд се сланина одједном створила у мом трбуху, то ти ни ја не бих знао казати.
Сира опет, нестане чим се моја сјенка над њега наднесе, али шта сам ја ту крив. Нек бјежи као што ради миш, па ће се спасти. Зашто ми сам скаче у уста?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЉУБОМИР (пошто је пољубио Вукицу у руку и са Спасојем се руковао): Зар сам толико крив? ВУКИЦА (Спасоју): Чујеш ли га, тата, он то назива кривицом? (Љубомиру.) То није кривица, то је злочин.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То нешто у њеним очима само је долазило. Ја сам га видео. Видео свуда. Видео стално. Тако сам схватио да сам крив и да није важно шта други говоре, или мисле, све док ја то у себи видим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив?
Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл. Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут. Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.
Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити. Од женидбе нема ништа. Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати. Неко је ствар издао, али не може да погоди.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Свему је био крив његов отац. Тај га је водио за собом свуд. Када оде из војске, као бајаги болестан, и поче трговати, њен живот постаде
“ Смешећи се збуњено, као да се осећаше нешто крив, Вук Исакович је био тим неспретнији што је у огледалу, пред којим је стајала, видео самога себе и што је, за њим,
Наједном у кући братовљевој, учинило му се да је свему томе само он крив, његова подла пожуда за телом своје снахе, његов подмукли рачун да је смести у своју кућу и да је добије, док му брат
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
турцизам“), Кривош (пошто је носилац имена већ „крив“, не треба га више дирати нити му зло наносити), Кукољ (демони би требало да поверују да је дете безначајно као
(Новаковић, С., СНЗ, с. 42) НОВОРОЂЕНЧЕ — Заплака се сужањ, јер не би крив ни дужан. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Запјева сужањ кад на слободу изађе. (Кнежевић, М. В., АНУ, с.
Свак се чуди, како Марко плужи (мисли се на дете које сиса на девет млазова). (Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Ни крив ни дужан везан, а живо му месо у уста мећу. (Новаковић, С., СНЗ, с. 40) ДЕТЕ У ПОВОЈУ — Није криво, а везано.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Најзад, улупати чврст снег...— настави шеф сале. — Куд гледаш тамо? Биће ти ђаво крив кад будем после пропитивао! Ставити снег у масу и овлаш измешати. Од ове масе, шта?
— Како то мислите? — Видите, када је кнез Милош требало да пресуди ко је крив за неко силовање, извукао је сабљу и дао је тужитељу у руке: »Хајде, удени је у канију док ја мрдам!« — казао је.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Тако смо и ми до малоприје! — рече Маркиша. — Ја не! — рече Крцун. — Ја сам увијек на опрезу! — Ко је крив што си лакосан као кокош, управ као зец!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
је аљина постала, то јест, широка, што је чоја била, то јест, изедена од мољаца, или је изгубила боју, шта је он зато крив? Три дана су моја, а после макар вратове, то јест, поломили. (Одлази.) УГЛЕД 2.
О, је ли видио ко на свету ово чудо? Пак јошт узео он ту да се бури; мислиш, не знам ја мушко лукавство? Како је што крив, а он, да га не би жена питала, јошт с врати почне викати. - Гди си био синоћ, а?
МАТИ: Да га ђаво носи, и који те је први довео! ЖЕНА: Онај нитков, онај, свему је он крив! МУЖ: Е сад, или да се човек туче с њима, или да побегне. МАТИ: Кога ћеш ти тући? ЖЕНА: Све ми тим једнако прети.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. - Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? - И ти и ја, мој синко. Рат је срамота и греота за сваког живог божјег створа.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Хиљада је мало. Нек му се секвестрира имање, колико ће изгубити? НАНЧИКА: Је ли у таквој мери крив? ЖУТИЛОВ: Он је Немац, па мир. Немци су били против нас. НАНЧИКА: Па шта ћемо радити?
ЖУТИЛОВ: Бадава, кад се људма не може доказати; па онда им је крив предсједатељ. „Оћемо војводину чисту, да се мађарони протерају“, а кад човек почне радити, они не даду.
ГАВРИЛОВИЋ: Како који. СМРДИЋ: Они зар нису пљачкали и зла чинили? ГАВРИЛОВИЋ: Јесу, али наши нису гледали који је крив, него који је богат. ШЕРБУЛИЋ: Нека памте кад је била српска војводина!
Милићевић, Вук - Беспуће
Па онда му дође мисао да га они нимало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим и суманутим мислима. Кад би им отказао стан?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« »Ама, и патио сам и патим једнако, господин-шефе« — велим му ја. — »Па сâм си крив, вели он; теби, што на уму, то и на друму, а свет, бога ми, неће то да трпи!
Знајући свога сина, његово је начело било да је син његов увек крив, и, према томе, да професор вазда мора имати право.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако Силић реч је потурио, Моју младу Раду поклонио, Ту ме Силић љуто преварио. Ал' што ли је Раде крив ту био? Та он није, сирома, ни знао, Да од оца мому сам искао...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Свак је за то крив, па и стари Раде, сваком припада његов дио испаштања, и то своје ваља стоички подносити и дурати.
А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. — Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? — И ти и ја, мој синко. Рат је срамота и греота за сваког живог божјег створа.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене. Пече ме! Боли! Али и ја нисам свему томе био крив. Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се
Ти се од неко време баш... — И застаде. Знао сам куда је циљала. То ме жацну, планух и скочих љутито. — Зар сам ја крив што смо ми сиротиња? Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу. Ето, свршио сам! — Не, не...
— А где је он? Ти поче да муцаш. Беше ти непријатно и стидно. — На робији — одговори тихо. — Шта? — Није крив господине, тако ми Господа! Обедише га. Узедоше на душу душмани — Бог им судио! А он? ох! није крив!
— Шта? — Није крив господине, тако ми Господа! Обедише га. Узедоше на душу душмани — Бог им судио! А он? ох! није крив! — Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.
Што, синко? Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?... Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— да боле видим срама нашег мрак. Зборујте с њоме, да вам нисам крив, ал' ја вам одох сад у недозив!” И оде кнез. У храму Дагона за богов кип малена беше клет, молитвениште божног
” „Чуваре бедни,” збори сужањ див, „чуваре будни слепог јада мог, дај амо гусле, амо луцањ крив, надапесте л' им одрезан ми влас? Ал' донесе л' ми други какав глас? Је л' жив мој народ? Је л' му жив још бог?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
пропаде царство! А он одговори: — Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици. Отац га одмах спреми и пошље царици.
Од туда му кћери нестаде, не зна ни како је нестаде, ни куда је. Ја сам ти од злотвора у правду оптужен, и будем ни крив ни дужан осуђен.
па кад нађе мртва чојека, море још на њега потворити, те ни крив ни дужан да пострада. Не смједе више остати на дрвету, већ брже сиђе па нагне у планину.
Старац се пренерази, па рече: — Иди, бога ти, црна ти је оно правда кад чојек погину ни крив ни дужан! — Е, слушај, па онда реци да ли је неправда, — каже свети Саво.
— запита га непозвати. — Ваистину не ја, — одговори војник — а шта ћу те се бојати, нијесам ти крив, нијесам дужан, а нијеси бољи од мене... — А шта то пијеш? — Ево, ракије; 'оћеш ли ти мало?
Ћоса се дрне: — А да, несрећо једна, како да се ни бих наљутио? Уби ми кобилу и волове, ти си крив што ми изгоре кућа, уби ми жену, па сад ето уби ми и мајку, па још хоћеш да те држим — па како да се не наљутим?
Онда Еро брже боље отрчи кадији: — Честити ефендија, твоја крава убола моју краву. — Па ко је крив, море! Је ли је ко наћерао! — Није нико, него се поболе саме. — Е, вала море, марви нема суда.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: За бога, кад не кажеш управо како ти је воља; него час овако, час онако. МАКСИМ: Сад сам ја крив што ти не ваљаш. Шта сте дирали у оно буре? СОФИЈА: Казала сам да се спусти у подрум, да се не расуши.
СОФИЈА: Како да жртвујем? МАКСИМ: Да га даш убити. СОФИЈА: А зашто? МАКСИМ: Ја сам ти крив, јако крив. Мени прети робија, а може бити и смрт. Но, ако дете наше дамо да га убију, онда ће све престати.
СОФИЈА: Како да жртвујем? МАКСИМ: Да га даш убити. СОФИЈА: А зашто? МАКСИМ: Ја сам ти крив, јако крив. Мени прети робија, а може бити и смрт. Но, ако дете наше дамо да га убију, онда ће све престати.
МАКСИМ: И ти си ми много крив. ЈЕВРЕМ: Као сојузник Софијин, морао сам све употребити да се непријатељ победи. МАКСИМ: Тако ми треба, кад ти нисам
ЈАКОВ: Сад знаш, зато ајде на суд. СЕЉАК: Прођи се суда, човече, шта сам ја крив? ЈАКОВ: Ја и не кажем да си ти крив. То нека суд пресуди.
ЈАКОВ: Сад знаш, зато ајде на суд. СЕЉАК: Прођи се суда, човече, шта сам ја крив? ЈАКОВ: Ја и не кажем да си ти крив. То нека суд пресуди. СЕЉАК: Ја, истина, да сам те тукао; али сам те тукао као магарца а не човека.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(9. ВИ 1989) АМОР ФАТІ Кажу ми, чујним шапатом, две липе иза куће: Ти си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти,
чуваримо над кровом и крваримо у јуну мирисом свога злата, Шуштимо када дажди ил кад нас ветар чешља, А ти си крив: због тебе ширимо корење овде у градску јаловину, у шут, у кршевину — Кажу ми шапатом липе, а ја им шапатом
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И да знате, нећете ме гледати у том биоскопу! Једноставно, нисам направљена од сличног материјала! Можда је за све крив онај шашавко, мој матори, који има највише критеријуме о свему, мислим заразне критеријуме, ако схватате шта оћу да
И сад, ко ће бити крив ако убудуће гости „Три шешира“ не буду уфуравали у читанке? Замислите овакав пасус у књизи Историја српске књижевности
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Синко, ја сам ти дао совета; ако се по њему не узвладаш, сам ћеш бити крив. А ти, гиздушо, чувај твога мужа, и баци те врашке твоје румане, зашто од њи не можеш се најести, а то је најнужније,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ману га Мачак, па торби хрли, другара вади, снажно га грли, милује кресту и репић крив. „Побогу брате, јеси ли жив?!“ А Пијетлић рече: „Умакох смрти, само се земља пода мном врти.“ „Тако ти треба!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било је немогуће упућивати коње у болницу, а тешко их је лечити на маршу. И командир се наљутио. Неко је морао бити крив. По доласку у бивак наредио је да се удари по пет батина сваком возару чији су коњи рањави.
— Пази, пази — говори нервозно командир — сакупљају се око онога, па ће им ђаво бити крив. — Нису већ два дана ништа јели — додаде потпоручник Александар. — Море, зар им је стало до јела сада!
А подофицир има да врши дужност обичног војника, а сноси исту одговорност као и официр. У случају неуспеха он је крив. А ако постигне неки успех, онда командири и виши официри бивају одликовани а подофицира и не помињу.
И ма колико уверавао себе да су ти прекори саставни део службе, љутило га је што мора да оћути, иако није крив. То сазнање је повећавало његов бол, који се при помисли на наредника претвори у љутину и бес. — Напред!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Права лепотица!«... Гојко се мало ушепртљао, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову. — Знаш га сам, одговора му Веља, смешећи се.
то су тугаљиве ствари. а он је човек прек.. Нико не воли да му се други меша у таке послове.. Нисам рад да ја будем крив... — Кажи ми само, тако ти Бога!... Нико неће знати, осим мене. Кунем ти се срећом и здрављем!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Филипу) Ти се толико уживљаваш у своје роле, да је то ненормално! СОФИЈА: Није крив само Филип! Василије му је дао шлагворт! ВАСИЛИЈЕ: Кад сам му дао?
А мени није? ГИНА: Зове се Секула! Секула Бабић! МИЛУН: Онај атентатор? ГИНА: Ухапшен је ни крив ни дужан! МИЛУН: Знам, такве једино и апсе! ГИНА: Мого би да ми помогнеш! МИЛУН: Оће ко звати те глумце?
И кажи му... кажи, да ће га брзо пустити! И да пази на себе! И да се не плаши! Кажи му да ми знамо да није крив! БЛАГОЈЕ: То ће му много помоћи што ми знамо! МИЛУН: Шта си све овде, богати, натрпала?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Луначарски је, једном, причао како је тешко искоренити поштовање старих икона. А Горки је бранио Мирског, да није крив што је потомак кнезова. Ја сам у том Темишвару писао песме, од детињства.
за шта је била крива једна дадиља, и гроб свог малог сина, који је умро после једног пада из дечјих колица, за шта сам крив био ја. Моја мати никад није била заборавила та два гроба.
Његова теза била је да је Костић сам крив, што се његова каријера, у литератури, тако трагично завршила. Ја сам онда поново тражио да ми Поповић протумачи у
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И он се опет љутио као и пре, док је био у свету, међу људима; псовао је крчаг, као да је крчаг био крив. Није се љутио он што му се крчаг разбио, него је жалио што му је овај случај покварио оно добро, благо расположење
краву, и сад, ако крава остане на миру, он ће за то да захвали Богу, а да јој се нешто деси какво зло, онда ћу ја бити крив. Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира.
Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира. Кад он засвира, а крава, што је ту пасла,
— Е, ето — рече ђаво — јесам ли ја казао?... Опет ја крив!... А ко је терао да игра?... 3ар је то за њу?... Него, дед, да ја њу извучем напоље, па ће људи једаред и мени казати
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Будала! Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако! Није му нико крив. Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.
У сиротињи је, али га многи помажу. Свима нам га је жао, али сам је крив... — Како сад луди с њим? — Лепо!... Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника!
— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. — Жао ми га грешног! — Тхе, шта ћеш? Ко му је крив! И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној,
Нико о њему не чу ништа више. — Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. — Тхе, ко му је крив. После неког времена, појави се неки млад сликар. Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па ко је крив? Зар он?... Та он је тако искрено желео да постане човек, »домаћин«, упознао се с много девојака и, после краћег
Он стоји као запета пушка, па ако ко други помакне обарачу — он није крив... Она скочи као рањена лавица. — Шта, зар тако?... Ти ми сам отвараш врата! тераш ме из куће, је ли ?... тераш ме!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Него шта су? ДАНИЦА: Ја знам да нису. ПАВКА: Ти знаш? Казао ти ваљда? Ама, ја сам крива, нико други није крив него ја. ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива? ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим.
(Прекрсти се.) Ама шта говориш, човече и пријатељу, зар те мој муж гони због жене? СИМА:... Реци му: није човек крив! Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико. А ко ће је и испребијати ако неће муж?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају. Пошто се изларма у редакцији, он се
А што би он џабе јео, боже здравља! Ама кмет несам, господине, па мука! — Па сâм си крив што ниси. Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам. Јер овако се више не може, баш не може!
Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан. Извуче га као да је Дон-Педров присталица.
Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив. Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он
и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У КВРГАМА У кврге су ме бацили, о срама! Да, то је било у прастаро време. Јесам ли био крив? и зашто? — Тама Ћути, и редом сва створења неме. У кврге су ме бацили, о срама!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
јој ко други — а то је највише плашило — донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори: — Ох, што не шаље то дете? Што га толико држи код себе?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Оташ и Спасоје слатко се насмијаше. Мишан му одговори: „Шапат у папрат! Ко ти је крив е си лакосан ка’ кокот, а можда баш као зец...
“ „Несрећа, Господару, зли удес!“ одговори један понајстарији између њих. „Ево ово несретно момче, он је крив, а Бог зна је ли и крив!“ То рекавши изведе из гомиле некога младића, који без оружја и оборене главе стаде испред њих.
“ одговори један понајстарији између њих. „Ево ово несретно момче, он је крив, а Бог зна је ли и крив!“ То рекавши изведе из гомиле некога младића, који без оружја и оборене главе стаде испред њих. „Казуј како је било!
Но ево нас сад, како си нам заповједио; сво ти кривца, ако је крив, па ради с њим како те Бог учи!“ „Господару, оба ми свијета, зло нијесам тражио нити га желио!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Јак као земља. Јако вино као гром. Једе се као месец. Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета. Лети као муња. Лети у очи као зној.
— Не чини све што можеш чинити, него само што је право, пак се нећеш покајати. — У правој руци и крив кантар право казује. — Боље је неправо трпљети него неправо чинити. — Криво сједи, а право бесједи (реци, суди).
— Криво сједи, а право бесједи (реци, суди). — Збори право, сједи ђе ти је драго. — Тешко правом, док се крив не нађе. — Ко крива жали, правом гријеши. — Право ријет’, (м)а умријет. — Како Јакову — тако свакому.
10 Питао млади поп попадију: — Знаш ли што сељани о мени говоре? — Они веле да си им тежак и крив, а ја да си здрав и жив! 11 Питао владика попа: — Који ти је у нурији најгрешнији?
— Болан, што пјеваш, да ли ти није мајка зимус умрла? (Прсне опет устима): — Богме, ја јој нијесам крив, а она се не бијаше рано родити — (па опет шљедује с пјесмом). (Опет га зову): — О ђеде Елезе!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда Еро брже боље отрчи кадији: „Честити ефендија! твоја крава убола моју краву.“ — „Па ко је крив, море! је ли је ко наћерао?“ — „Није нико, него се поболе саме.“ — „Е! вала, море! марви нема суда.
” А онај му одговори: „Јаох ти Бог дао! Што вазда Бога спомињеш? Сад је боља крив- | да него ли правда.” Тада му рече добри: „Хајде да се окладимо да није боља кривда од правде.
Кад изиђе пред оца, загрли га отац, па му рече: „За Бога, синко, где си? пропаде царство!“ А он одговори: „Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици.“ Отац га одмах спреми и пошље царици.
Онда Еро брже боље отрчи кадији: „Честити ефендија! твоја крава убола моју краву.“ — „Па ко је крив, море! јели је ко наћерао?“ — „Није нико, него се поболе саме.“ — Е вала, море! марви нема суда.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
је ово и речено, али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, „јер ко недостојно једе тело и пије крв Господњу, крив је телу и крви“, (И Кор. 11, 27) рече божаствени и Духоречити и први међу апостолима Павле.
било од црквених људи, или од световних, или сам игуман, или ко од братије у њему, покренут демонским искушењем, да је крив не само божаственом телу и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматери Госпођи нашој Доброчинитељки,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека. Не знам, да опет ја не будем крив... МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш.
Мора да се говори, мора да се зна. Не могу (показује на Јовчу), па после на мене све да баци, да сам ја за све крив. АНЂА Ниси, ниси крив. МИТА Нисам крив, и нећу да сам крив.
Не могу (показује на Јовчу), па после на мене све да баци, да сам ја за све крив. АНЂА Ниси, ниси крив. МИТА Нисам крив, и нећу да сам крив.
АНЂА Ниси, ниси крив. МИТА Нисам крив, и нећу да сам крив. Нећу да бата на мене после: какав сам ја твој брат и, како сам знао за то, што му нисам на време
АНЂА Ниси, ниси крив. МИТА Нисам крив, и нећу да сам крив. Нећу да бата на мене после: какав сам ја твој брат и, како сам знао за то, што му нисам на време казао па да он њега,
И не могу ја више. Одавна сам ја чекао да кажем, да скинем са себе. Нећу после да сам ја крив, да ја нисам говорио, казао... А сад, ето она, и сад сама нека, како зна, говори, брани се... (Повлаче се у кујну.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На моју грешну душу, као да су нас од бога узели под аренду; глобе и деру вилајет ни крив ни дужан. Пак шта веле? „Турком дајемо.” Пропали и ви и Турци, бог дао и сви свеци! И колено вам се затрло!
Бре, буди ти паметан! Зашто проклет, и каква те је анатема нашла? „Што сам ти ја крив? Тако су свети оци установили.” Иди ти збогом! То није нимало паметно.
Што ће ово сад бити од мене, ко бога верује, помислим; но што сам ја крив, кад је авлија отворена. У тај ма[х] уљезе у авлију и приступи к мени с дугачком, белом као снег, брадом свештеник,
Што сам ја крив што они неће овако да суде: да без посла [х]одити, то се зове скитање (ако ће бити само по једном селу); а с послом
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... Томе дјетету право име бјеше Јозица.
Ко зна, може се све то још на липе свршити, а може бити да је Кркотић најмање крив.“ Тада вра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.
крипос, богољубнос, милос“, како је оно говорио стриц Чагљина; али је он слабо напредовао у буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првог дана заволио, али који га је слабо могао поучавати,
милос“, како је оно говорио стриц Чагљина; али је он слабо напредовао у буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првог дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје
Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. — Ма шта сам ја крив? Шта сам крив, за ране Исукрстове? — кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују. — Шта сам могâ учинити?
Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. — Ма шта сам ја крив? Шта сам крив, за ране Исукрстове? — кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују. — Шта сам могâ учинити?
— Сад не помаже карабулина, него да се уреди што триба уредити! — рече фра-Тетка. — Али, шта сам ја крив? Шта сам могâ учинити, за блажену Дивицу? — кука једнако Чимавица. — Ма, болан, ко тебе криви? Ко каже да си шта крив?
Шта сам могâ учинити, за блажену Дивицу? — кука једнако Чимавица. — Ма, болан, ко тебе криви? Ко каже да си шта крив? — тјеши га фра-Брне. Сад сви почеше тјешити ђакона. — А зашта ме онда бије? — пита ђакон. — Зашта, зашта?
о! — Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко оће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли? А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду. Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати.
Ти си ми крив, ти си ме навеја! — поче корити Лиса. — Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш! Не моли те нико, а не нагони
— Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали. А велиш да сам ја крив! Право велиш! Крив сам, те доста, што сам те држâ за друга!... — Нећемо тако!
— Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали. А велиш да сам ја крив! Право велиш! Крив сам, те доста, што сам те држâ за друга!... — Нећемо тако! — умијеша се Бујас — него ћемо да будемо прави другови.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не могу по твоме! Не могу се одрећи Олге зато што је ћерка твог политичког непријатеља. Не могу! Нисам крив што си ме неправедно волео више од Ђорђа. Немам чим да ти надокнадим неправду. Не могу...
Ја нисам крив, нисам, понавља и с муком се присећа, мора да мисли о јучерашњем дану, не, мора да ће скоро зора, о оном прекјучерашњем
А паром, кроз благи осмех, текле су јој мисли... Сиромах Ђорђе није крив што је постао такав, што је мучио њу и себе. Није њему толико зла нарав.
А моје дете би срећно било, Господе, света славо, Мајко божја... Ђорђе није крив што ме је тукао. Ја сам грешном телу попустила. Ти, Господе, знаш на кога сам помислила. Нисам помислила!
— Ти си, брадоња, за ову несрећу крив! — замахну војник кундаком. Никола младићки скочи и потрча према Аћиму. — Не погани младост, војниче!
да побегне? Куда? Где може да се сакрије? Горе ће бити ако побегне. Поштен не бежи. Он није крив. Нема никакве везе са очевом политиком. Може му главе доћи што је ишао у агитацију за оца.
Откако сам се родио, спавам сам. Право је да и мене неко угреје. Ради тога служим. А што певам, ја нисам крив. Никола, згађен, устаде и пљуну: — И ти си човек!... Мишу! — стресе се и изјури напоље.
досетила и с једним младићем, дућанџијом из Паланке, кад се нико није надао, свршила посао, јер је схватила да је муж крив што немају деце. Полако је подигла главу, пажљиво се загледала у мајку и рекла: „Нећу да знам.
Треба да види да сам болестан. И ако се сазна где сам... болестан сам и лежим. Шта сам је крив што сам болестан?“ И после мислио: није требало да истера Симку. Лакше би му било да јој је рекао да то уради с Толом.
Ту, на кревету, крв нек се цеди, женска, погана, смрдљива, пуна туђег меса. — Ти ниси био крив. Код мене је била фалинка. — Осећа његову мржњу, глас јој подрхтава. Ја сам се излечила. Цинцарин ме из Чачка...
— Било је онако... зато што сам те ја наговарао. Кад сам био пијан. Оне ноћи. Па сам после уобразио. Ја сам крив — замуче, јер она склопи очи. Сад јој цело лице има исту, модрикасту боју. — Причај — шапну она.
Биће Ти лакше пред Богом. Опростиће ти грехе. Иди поштена, приближава се кревету. — Знам — промуца. Узе јој руку. Крив сам, казују његове ситне очи. — Што ме тако гледаш? Не бој се. Ово неће дуго. дај ми само сузу воде.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Јер за све што се десило Змају, крив је Стојан. (ЈЕСТЕ, ТИ ИЗ ОРАНА У АЛЖИРУ, ДОБРО СИ ПОГОДИО: ПОСТОЈАЛА ЈЕ КРИВИЦА, ИМА ЈЕ.) Он је тражио ђавола.
Или за то није био крив само пламен? Једном када се, у касну јесен 1797. године припремао да најзад оде на спавање, ноћ је била одмакла,
Готово уопште. Понекад је уверавала себе како Милош и није ни за шта крив; за све је био крив тај пламен у њој који се није дао уништити.
Готово уопште. Понекад је уверавала себе како Милош и није ни за шта крив; за све је био крив тај пламен у њој који се није дао уништити.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЦXXВИИИ У КВРГАМА У кврге су ме бацили, о срама! Да, то је било у прастаро време. Јесам ли био крив? и зашто? Тама Ћути, и редом сва створења неме. У кврге су ме бацили, о срама! Неко их стеже, а не вадим ко је!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кажу да је томе сам Демокритос био крив: он није, као остали грчки филозофи, основао своју властиту школу, није за живота обраћао пажњу широких кругова.
„Но како је бедно изгледао кад се оданде вратио кући! Једва сам га препознала“. „Томе није колеџ крив“, рече свештеник.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се разјареном човеку једним врло помирљивим тоном: — Немојте се љутити — рече он сав зажарен иронијом — ја сам свему крив. Ја видим торбе сасвим нове, а ви као да сте из апса или ропства. — Кумрија — дрекну трговац — ја морам преступити.
Јест, сецкаће ме, мрцвариће ме, туцаће ме. А ја бих више волео да станем пред преки суд па да из свег гласа кажем: крив сам, господо! Судите ме, стрељајте ме, сеците ме, али не мрцварите.
— Комесар је крив, ми нисмо — одговарао му је један од војника, вукући са очајним напрезањем мазгу која је високо уздигнуте главе трзала
киван, нисам жалио да погинем тог тренутка, па у тој љутини продерах се да чује командант: — У здрављу, снаја. Крив сам ти, брате, што сам млађи од некога. Па онда ударим у кас право друмом у другу батерију.
Из џепних електричних фењерића покуљаше тада млазеви жуте светлости са више страна и осветлише велики грбав и крив нос над танким црним брковима, па јаке чеоне кости и целу мртвачки бледу (уколико не беше крвава) главу Петронија
пустити у слободу и да је све онако морало бити, а да трошкове притворске неко мора платити, а он — иследник да није крив и да пере руке.
„Њега да убијем.“ — „Њега? Њега да убијеш? Зар њега да убијеш? Зашто? Шта ти је крив?“ јауче она. — „Крив! Крив ми је, крив, не разумеш, никад нећеш разумети; пусти ме, ти ниси у стању, ти не можеш
„Њега да убијем.“ — „Њега? Њега да убијеш? Зар њега да убијеш? Зашто? Шта ти је крив?“ јауче она. — „Крив! Крив ми је, крив, не разумеш, никад нећеш разумети; пусти ме, ти ниси у стању, ти не можеш разумети.
„Њега да убијем.“ — „Њега? Њега да убијеш? Зар њега да убијеш? Зашто? Шта ти је крив?“ јауче она. — „Крив! Крив ми је, крив, не разумеш, никад нећеш разумети; пусти ме, ти ниси у стању, ти не можеш разумети.
“ — „Њега? Њега да убијеш? Зар њега да убијеш? Зашто? Шта ти је крив?“ јауче она. — „Крив! Крив ми је, крив, не разумеш, никад нећеш разумети; пусти ме, ти ниси у стању, ти не можеш разумети.
Мир укочен. „Јао, шта ја радим? Полудео сам. Да ли сам, Боже, полудео? Зашто, зашто ми је крив?“ и бацам нож којим сам витлао, велики, витак, с обе стране оштар турски нож, и гологлав, изгубљен, полудео, бежим,
крај пута поред сребрне реке; хтео бих да видим у чему је то ствар, да се смирим, да се паметно питам: шта ми је крив, шта ми је крив? Шта? Зашто да га убијем?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има нешто племенито, великодушно, нешто несебично у томе: бити сам крив својој несрећи. Нешто што човјека искупљује. А задао ми је јада у мом дјетињству!
Свеједно, мојим одласком све ће то спласнути. Уредит ће се већ некако само по себи... На концу, што сам ја ту крив: одвише лак успјех увијек ме расхлађује!... Истина, можда сам распиривао малко преко потребе.
Али моје се писмо путем крижало с другим (одатле касније мисао: свему је крив тај несретни поређај двију временских тачака) које ми је јављало: догодило се оно најгоре.
У теби је још превише жив и свјеж твој недавни догађај. Али не гризи се преко мјере због њега. Томе ниси крив ти: тако то већ иде!... Желио бих да се опет састанемо за неке двије године... Преварио се.
И сматрати га човјеком који је подмирио свој дуг. Јер има нешто трагично, нешто веледушно у томе: бити сам крив својој невољи; нешто што откупљује. Нешто шта сићушни духови никад неће разумјети. Човјек је често своја жртва.
— Ниси томе крив ти, томе је крива твоја природа, — настојала је да ме унеколико оправда Долорес. — Не, Долорес. Немој бити преблага.
Што? Опет сам погријешио? Добро, крив сам, признајем без правдања, и идемо даље!... Уосталом, господине, још је мој дјед био либерал. Либерал старога кова!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица? Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба
— »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате. Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше
— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... — А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку. Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече !
— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована ?... Мени је Радован више требао но њему... — Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим:
Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. — Па, шта мислиш? — Хоће да те убије, то ти је. Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај.
— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? — Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! — Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! — Пустићу те, ако ми све право кажеш...
— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он. Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом. Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...
Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом. Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А био је ту један већ давно објешен, па га нијесу хтели скидати с вјешала, јер су држали да је велико крив, а он је био посве праведан, па се није могао посветити док је год на вјешалима висио, и већ се је био сав осушио, па
Онда Еро брже-боље отрчи кадији: — Честити ефендија, твоја крава убола моју краву. — Па ко је крив, море, је ли је ко наћерао? — Није нико, него се поболе саме. — Е, вала море, марви нема суда.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро. Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56 година,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ми што нисам указао дужно поштовање својим претпостављеним, али ово је за мене непознат свет и страх за моје ствари крив је што ми руке нису биле слободне, тако да нисам скинуо своју шубару када сам приступио Вашој блиставој узвишености.
Та деформација прстију, који су личили на соколове канџе, оштре црте лица, крив нос, буљаве очи, његов несигуран ход због равних табана, па и његове велике животне недаће које су му сломиле дух,
Да ли ће ме осудити за нечувено незнање за које је крив Колумбија колеџ оног доба? То би било неправедно, као што ће потврдити моје следеће излагање.
Али, више од свега, за овакав мој став крив је германизам који сам искусио још у Прагу. Расна мржња је један од најжалоснијих психичких поремећаја, о чему људи не
Ћипико, Иво - Приповетке
Путем, тетурајући се, тужи се Илија: — Видиш, и данас ће ми од наднице одбити половицу, а зар сам ја крив? И ако два дана засебице не дођем на радњу, неће ме више примити, — рећи ће, — као и Данилу Јованову, када се оно
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Нестала су нека акта из моје фиоке и услед тога омело се једно извршење. Не видим шта сам ја ту крив, јер, напослетку, акта су акта; изгуби се жив човек, те неће акта?
АНКА: Па зашто Ка-ра-гуа? РАКА: Откуд ја знам! АНКА: Сиромах човек, а баш ништа није крив. РАКА: Е, а што је скинуо капут? Ето, у новинама пише да је скинуо капут. АНКА: Зар и то пише? Ју, боже!
) ВАСА: Ама, чекај, брате, чекај, де!... О мајку му, где ћу да погинем ни крив ни дужан! ЖИВКА: Пишеш чланке, је ли, псето гадно; алузија, је ли... (Дочепа столицу.
КАЛЕНИЋ: Али зашто, молим вас? То не би било нимало лепо. И, најзад, не видим да је он ту крив. ЧЕДА: Па није, ал' видите, обично се кола крхају на ономе који није крив.
И, најзад, не видим да је он ту крив. ЧЕДА: Па није, ал' видите, обично се кола крхају на ономе који није крив. КАЛЕНИЋ: Јесте ли ви баш сигурни да ће он дати оставку? ЧЕДА: Сугуран нисам, али тако се мисли, тако се говори.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пропаде ми лепа мисô; Томе нисам крив. Ал’ не жалим — бар је лептир Остô данас жив. ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ (Од Хамерлинга) Хладно се смешиш из празних
“ И било би, ал’ не даде бес; Што би било, не би штетно било, — Што се разби, није Рачки крив. Још ми звуче последње ти речи.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Кад си јошт овакову мајсторицу у твом веку видио? ЈОВАН: Па добро, а што сам ја крив што ме је покојни мајстор тако научио? ФЕМА: Твој је мајстор био, да ти кажем, магарац; ти треба да будеш паметнији.
Краков, Станислав - КРИЛА
Говорила је да је свему томе крив љубоморни Роже, а можда и сам шеф. Још је овај дан био његов. Аутомобил их је носио прашљивим путем кроз бараке
Петровић, Растко - АФРИКА
Сваки човек није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену храну; сањао извесне снове итд.
Иако ме Н. гледа скоро са мржњом, довољно је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране узјогуним и пођем.
Он се није крио преда мном није лагао, није се претварао: пустио је да видим целу његову грдобу за коју није крив он, нити је изградио он, већ неразумљиве и неукротљиве непогоде живота и клима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
иструхле; А онај пукнут, што је напољу, Њега су зимус санте разбиле, А њим сам ваше људе возио — Па јесам ли ја крив? РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.
ПОРФИРИЈЕ (иза бине): Шта вичеш тако, као да си помахнитао?... А тако ми светога Алимпија, ти си свему баш главом крив!... ЈАЊА (иза бине): Тај влажан песак грћи лопатом! Бацај конопац!... Сад, Раде, сад! РАДАК: Лопови једни!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Та ништа, знаш, коњ ми се мало спотакао. Не бих ти ја иначе никад ни за бога пао, али, ето коњ, он је свему крив, одговори доктор, пипајући једнако руком по нажуљеном бедру.
Он не би био оваква звер да је благодетна просвета продрла у његов мрачан ум. А је ли он лично крив што се просвета није њега дотакла? Није. Пожали га дакле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
коље, боде, мрцвари, како се ваља у крви као животиња... — А ко је томе крив? — пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић. — Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат.
— Шта? — разрогачи очи командант. — Нећете ваљда да ми доказујете да је командант дивизије био крив за тај случај. Онде где ја намислим, хоћу ту да ми гађате...
Послужиоци су гинули, а комисије су доносиле закључак да су оруђа дотрајала, а умногоме је крив и „ратни материјал“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура. Ко је крив, нек' трпи, ко дужан, нек' плати, Ко краде, нек бију, нек главом заплати.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Опрости, Радошу! Али у твојој седој старости Приличио би тиши разговор — И сâм си много крив! РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив? И ја сам крив?... А он нас продаде! Ја крив?... А ти уз њега пристаде!
Али у твојој седој старости Приличио би тиши разговор — И сâм си много крив! РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив? И ја сам крив?... А он нас продаде! Ја крив?... А ти уз њега пристаде! Ја издајник?...
РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив? И ја сам крив?... А он нас продаде! Ја крив?... А ти уз њега пристаде! Ја издајник?...
РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив? И ја сам крив?... А он нас продаде! Ја крив?... А ти уз њега пристаде! Ја издајник?... А ви сте примили За крв народа ропску наплату!
Ја издајник?... А ви сте примили За крв народа ропску наплату! Три пута десет новца сребрног. — И ја сам крив?... Ви, јуде безбожне! ВЛ.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он се трже и узневијерено ме погледа, силно, страховито ме погледа: — ко си ти?! Оклен си? Шта сам ти крив?! — Помози Бог, оче прото! — Ама, каква си ти вјера?! Шта ћеш ти од мене?... А куд си ти пошô, Џибићу?!
Ја сам тебе питô: „Изволи, господине?“ Ти кажеш: „Изволим, изволим, Давиде.“ Е, ко је сад крив? Ја бели нијесам, јер слушам што старији изволи и нареди. Судац: Ти си, Давиде, и будала, и ниси будала.
Ја нијесам крив што ме драги Бог так'ог створио да у једном сату двадесет говора започнем, а ниједног не довршим. Мука, жива мука је
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Главно је, власт је била на лицу места. БОКА: Ал' ја се нисам бранио. КАПЕТАН: А ти што ниси, брајко! Ко ти је крив, што се ниси бранио! Читај, читај само даље!...
” ЂОКА: Ја нисам зликовац, ја нисам ни за шта крив, ја протестујем!... КАПЕТАН: Ћут', кад ти кажем! Гле ти њега, он мисли звао га неко овде да говори! ВИЋА (чита): „...
БОКА: Ама, шта ви говорите, господине? Какав колац, какав куршум, нисам ја ништа крив! КАПЕТАН: Добро, синко, ја сам покушао лепим да те приволим, но кад не пристајеш, кајаћеш се, ал' ће доцкан бити.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Загорча ваш мед, чемер заслади; потвора право моје срце тим дубље награди; — удрите, нисам крив. ПОРУКА 1 Прозрем вас: јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. — А, бре, што не донесете? Како то да заборавите? Знате да треба, па што не доносите?
И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију.
не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан. Тешко му је било.
Ћипико, Иво - Пауци
Што попу пада на ум? Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека; његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде колико поп мисли.
пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, па зар је он крив што молбу нису уважили? Али се поп не да разлогу.
—Биће оно са маћухом? —Ха, ха, са маћухом, а дакако! — једва дочека Павле. — Ма веле да није био крив Радивој. —То са својом маћухом, другом очевом женом? —приупита онај времешан, да друштво боље разумије.
—А да, са својом маћухом, — настави Павле. — Али како рекох, веле да није он крив. Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.
Не,гре посао у реду. Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи. А тако се и отац умири и не приговараше даље. Први се диже отац а пође у дућан.
дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци. И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе.
— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам. Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога! Не, нико ми није крив, а старим и го сам! Ништа немам, и не бринем се ни за што!
Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. — Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво. — Не знате ви колико то њему баца! Видите колико је народа!
И опет, не могу ти помоћи... — Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. — Сам си крив! — Пустите да вам укратко прављам! Остара сам у радњи, а сада ништа немам. А све моја луда памет и рђави људи...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Покушао сам да објасним Богдану, Лаушевом слузи, да Доротеј није крив. Бадава. Богдан је задрт и глуп, па је мој труд био залудан. Знали сте, каже, да је властелин болестан.
Да ли сам крив, Господе, што су ми људи, који су око мене, загорчали сав мој кукавни живот, што сам усамљен као курјак, извргнут
А шта даље? Глас, а не Брзан, избациће нас одавде. Кад сам му то рекао, он се разјарио. Ти си, вели, крив што ничега овде нема довољно.
И тако испада да он уопште и није крив, дакле није издао, него је само недужна жртва нечије пакости и зависти. Не, ја се збиља не бих уклештавао између
душе улије мало божанског светла, мало вере хришћанске, православне, ја га не бих овде оптуживао, не бих говорио да је крив и не бих тражио да буде кажњен. Напротив.
Доротеј је крив. Али, да ли ми смемо или да ли можемо одлучити о његовој кривици. Доротеј је један од нас. Он је монах, духовник,
Једни говоре како га ваља казнити, други — да би казну из виших разлога требало избећи. Сви кажу: крив је, нико не каже: није крив. Ја ћу се усудити. Доротеј није крив. Бог га је научио вештини видања.
Сви кажу: крив је, нико не каже: није крив. Ја ћу се усудити. Доротеј није крив. Бог га је научио вештини видања. Упутио га је у тајна својства била и показао
Сви кажу: крив је, нико не каже: није крив. Ја ћу се усудити. Доротеј није крив. Бог га је научио вештини видања. Упутио га је у тајна својства била и показао му како се оболелим стишавају болови.
Они који су донекле и сумњали у Доротејеву кривицу, после Димитријеве беседе потпуно се убедише да је видар без сумње крив чим га брани тај ђавољи мудрац. Доста његове болесне учености! Пажљиво сам посматрао њихова лица.
Можда је нека од њих заочила моју грбу, то јој је дошло као згодно седло, па ће весели Димитрије, ни крив ни дужан, због лудости овога балавца шнирати уздуж и попреко долинама, ливадама са осветољубивом јахачицом на врату.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Судбина ме је, изгледа, осудила да будем увек подалеко од предмета својих мисли и жеља. Или сам ја сам томе крив? Зашто нисам привезао своје мисли на блиске предмете, него им дозвољавам да се, као водена пара, разлебде по простору
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (устаје, тронуто прилази Ташани): Остави то, Ташана, ја сам крив. (Потресено): И мојом кривицом је морала она толико да плаче, сирота моја и добра сестра, моја »лала«, моја добра и
) САРОШ (држећи се за главу). Имаш право, имаш право. Да, истина је. Ја сам крив! (Спази њену голу руку): Покри то! Може ко ући и видети те такву. ТАШАНА (у пркос): Нећу.
ТАШАНА (болно): А, не. МИРОН (потресен, себе кривећи): Много, много ти је тешко, а за то ја сам крив, ја сам... ТАШАНА (увређено, горко): Ох, зашто ти, дедо, крив?
ТАШАНА (увређено, горко): Ох, зашто ти, дедо, крив? И зашто ме о томе питаш, кад сам знаш: да кад њега не би било, кад не бих имала да се око њега мучим, бринем, да бих
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ристана, то је наш свет, мученик. Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто. У самом себи осети као неки покрет за патриотско дело. Једном речју, мали шнајдер се залетео да се ожени.
Видиш ли ти тај рачун! Живот, мој Тодоре, прождире као гробље. Нико није крив, а имања нема, породице нема, што је било доста, постало мало и јад и срамота...
Већ од разлаза с доктором Мирком почело ју је мучити питање: ко је крив за Јуличину телесну слабост и за њену природу.
Разговори по паланци бескрајни: о деци, о породицама, о купатилу, о Богу. Чим се утврди несрећа „за коју нико није крив”, потрза се Бог. До поноћи је било пред кућама света, и посета по клупама. Па одједаред оно што се зове — чистац.
После смрти остаје туга; после срама остаје смрад. Људи се гаде себе, повраћају себе. Ко је крив? Како? Зашто? Људи, браћо!... Све су то помисли и мисли, а паланка је изгубила моћ говора. Паланка има срце.
” — Мија, на сва питања, и она која хоће да оцене догађај, и она која дете штите и спасавају, виче једно те једно: „Крив сам, крив сам, судите ми!” — С тим се речима другога и последњега дана испитивања и срушио у несвест.
на сва питања, и она која хоће да оцене догађај, и она која дете штите и спасавају, виче једно те једно: „Крив сам, крив сам, судите ми!” — С тим се речима другога и последњега дана испитивања и срушио у несвест.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
не посече, а министар, брате, нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив.
претходно, још пред школом загрлио и пољубио фамулуза, који ми никакав предмет није ни предавао и који нимало није био крив зато што сам ја стекао диплому зрелости.
Невиног, ако је већ невин, није потребно ни бранити; кривога, ако је већ крив, прогони сам закон и без адвоката. Стога је најбоље немати посла ни са невинима ни са кривима, утолико пре што је врло
Стога је најбоље немати посла ни са невинима ни са кривима, утолико пре што је врло тешко знати ко је невин а ко крив па се бавити само продавањем савета, јер то је једина срећна професија која продаје савете; све остале, као што су
Ал' не зна се, него како се деси, јер сваки метак не погађа. Твоја је дужност да погинеш; ако не погинеш, ти ниси крив!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
и да ће он мени да одузме батерију. Испадох ти ја најгори човек!... Наравно, он је говорио с разлогом, био сам крив, признајем, те нисам ни покушавао да се браним. Али зато, када сам се вратио у батерију потражио сам прво Светозара.
— упита ветеринар. — Што „ми“?... Душан је то удесио — правда се благајник. Је л’?... А сад, браћо!... Душан крив, а ви ми сви калаузи... — Ја сам до последњег момента веровао да ти и Лука говорите истину — вели ветеринар. — А-ха!.
Од овог мог лутања зависи можда опстанак пешадије, фронт и, на крају, могу још да будем крив за неуспех. Молио сам Бога да ми створи макар неку путању с леве стране, куда бих се упутио ка оној батерији.
Опсовао сам га, гадно, као да ми је он нешто крив и потерао даље. Подилазим под Катунац. Случајно подигох главу, па ми се учини да његовој висини нема краја.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Она. Она је научи и да пева и да игра. Ја не — ако сам ја што крив, овде сам... (Показује на врат.) АРСА (Салчету): Говори, вештице! Ти си за све крива!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Заиста, пола обода Стричева шешира било је откинуто и некуд ишчезло. — Стој — повика Мачак. — Знам ко је крив. Вирио сам иза дрвета и мислио да то тебе једе вук, а кад оно Сивац... — Једе мој шешир! — запањено додаде Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ми ли да се Богу покоримо, који но нисмо ни мало ништа њему скривили, а стурио нас је доле с неба? Он је за то крив, а не ми, нека се он попре с нама за то опрости и помири се!
Дебео крив прут не ласно се ома с превијањем испраља (пре се може скршити, ако не с којом мајсторијом протегне се). Млад и ћудови
Верном и милом другу нејма цене ни измене. Досади је отац ситост, а мати је блуду. Сваки крив бежанац боји се. Смртна је сеча свакоме наблизу. Похабљен се и испира, а не прав и чист. Веће већа и мука тамо чека.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато је више није певао пред мајстором. Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао и, ни крив ни дужан, добио шамар да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.
друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она, тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...
И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар
И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели,