Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али ће му сваки залогај загорчати. И на те прекоре гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива; ил’ можда је мислила да су то сузе сиротињске, та бујна киша, и ти бесни таласи да је њихова клетва која ће потрести
снег чело; гледам му у велике грахорасте очи, и само кад ме он погледа, а ја се осврнем настрану и, као да сам нешто крива, ја га не смедох гледати.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Али мал' не заборависмо нашу басну. Но топола ми је крива, и на ови ме разговор навукла с своји милиони које с кором својом храни; но ово| ће свак наћи у вишереченој књижици
Одмећимо од себе крива | знања, почињимо сумњати: ово доводи к истраживању, а истраживање к познавању и к истини. Није доста: рече тако ови,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
нека Немци пишу у Стамбол да смо ми криви; ако ли Турци покваре и зулум почну, да Немац јави султану која је страна крива?” — Кнезови одговоре: „Богме, то нисмо искали, а ваљало би, но иди сутра пак ишти!
народу српском беспристрасно бригу носити, а наипаче о својој нахији; да ће свакога праведнога заступати и бранити, а крива, био он комендант, војвода, буљубаша, поп или калуђер, или кмет, без разлике и лицемерија, кривца великога за његова
и лицемерија, кривца великога за његова дела у синоду јавити, синод пак врховноме вожду Карађорђу, који ће согласно крива каштиговати а права одбранити.
ћу без лицемерија, беспристрастија по мојој чистој совести у синоду јављати, да синод, како знао буде, права одбрани и крива да каштигује и проче”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
има, хвала богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа где је баш та Крива јаруга и рачвасти брест. Најпосле и да нађу јаругу, али — брест? Може бити да му се већ ни корена не зна...
Уђоше у једну јаругу, истина, прилично је крива, али нигде бреста, и не познаје се да је ту могло бити какво дрво. Није то! Пређоше у другу.
Није то! Пређоше у другу. У њој има брестова, погдекоји и рачваст; али опет јаруга није крива, него пукла права — као под конац одсечена. Није ни то! Пређоше у трећу јаругу.
Ту, опет, пуно рачвастих дрва, али ниједно није брест, него букве или друго које дрво. Јаруга је крива да кривља бити не може: али која вајда кад нема бреста. Није ни то! Уђоше у четврту јаругу.
Јаруга је крива да кривља бити не може: али која вајда кад нема бреста. Није ни то! Уђоше у четврту јаругу. И крива је и пуна све рачвастих брестова, али малих, једва да има најдебљем двадесет година, а куд је себе деведесет!
Препентраше се преко једне врлети, па се спустише у неку широку, голему јаругу. Чињаше им се доста крива. Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Цијо моја! Немој ме клети!... Ја сам твоје дете... — Нећу, очи моје! — Ја нисам крива, нано!... Бог је то оставио... Они су обојица лепо са мном. Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.
” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!... Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!... Станко не рече ништа. Катић настави: — Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.
— рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? — Нисмо имали право. Ми убисмо човека ни крива ни дужна. Хајдемо!... — Кад ти велиш...
Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо... Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: — Устани.
Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. Кипео је гневом. „О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!... Ал̓, неће... Ту је бог, стари пријатељ!...” Па окрете журно дну села. Упутио се поповој кући.
Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове. Напреже снагу па рече: — Станко!... Богом ти проста моја глава!... Али...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Настаје други свијет! Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде: — А њој... њој опростите!... Није она крива... ја сам. У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па тек она стидљивост... — Простота, простота, боље кажите — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.
!... Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него... — Е, а зар је она, сирота, крива — умеша се гђа Перса — што је бог таку створио, и она њена мáма је тако воспитава!
— А шта је то било, бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу. — »Шта је било?«... Ја сам јој крива што јој се ћерка не уме ни окренути!
А деца све грцају од смеха и не веле му ништа. — Е, па извин’те их за сад — брани их Јула; — то је њихова мама крива... Ето, ви’те, остала сам исто онако »гемајн«, баш к’о да нисам у Бечу живила!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Знам зашто, ал’ то баш није лепо. О вама и Алки свет свашта приповеда, па због ње и о мени, а ја ништа нисам крива. Дакле, ви треба да оперете љагу са себе и са мене, као што знате да смо обоје невини.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
команданту дивизије, принесе са свим лабаво руку до штитића па просто показа руком дуж белог друма, којим је сура и крива гусеница једнога пука форсирано журила подижући и сама велики облак прашине с једне и с друге стране пута.
Њена лепота привлачила је свачији поглед, она зато није крива, а о свему ономе што је главно водила је и сама рачуна.
— Дакле, ни једне речи немаш?... Она заусти да нешто каже али ућута. — Не умеш да се браниш, значи крива си. — Крива?
— Дакле, ни једне речи немаш?... Она заусти да нешто каже али ућута. — Не умеш да се браниш, значи крива си. — Крива?
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун... ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини? ЈАЊА: Ти си крива. Зашто ниси газдарица у своју кућу, да узмиш на ум? ЈУЦА: Та ономад је пред вашим очима квара учинио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била су дурљива и кад би их мати призивала, да види зашто чешу главу. Постала су била стидљива, повучена, као да су крива што су жива. Мати њихова једва је чекала, увече, да оду.
Памтио је Божичеву леву ноздру, која је била крива, и уздигнута, при разговору, као да је живот нешто смрадно, што је Божич мирисао само зато што је морао.
И Текла хоће то да види. А свему је томе крива она луда Ракичка, у Вуковару, рођака његове жене, која је проста, али богата, па ће све његовој ћери оставити.
Кад човек пређе шездесету, његов живот личи на невиног осуђеника, кога чекају вешала, ни крива, ни дужна, а што је најгоре, смртна казна му се одлаже, с дана у дан – а не може бити дуго одложена, зна.
Павле онда поче да виче да ће је он, лично, вратити родитељима и све што се збило испричати. Ништа она није крива. Није крива ни зато што је к њему дошла. Ничег скарадног међу њима није било. Он њу, као дете своје, воли.
Ништа она није крива. Није крива ни зато што је к њему дошла. Ничег скарадног међу њима није било. Он њу, као дете своје, воли. Нек се ништа не боји!
Ништа она није крива. Она је, међутим, јецала, и даље, и понављала да јој га узе рођена мати – као да се томе јако чуди и као да је, само
А осим тога, и то, да су Исаковичи мало помагали Трифуну. Сиротиња њихова, каже, крива је свему. Кумрија је била тако лепа у Петроварадину. А сад је јетка, запуштена, неиздржљива у браку.
Каже, нема више куда. Откад одведоше, бунџије, Маљковича и Меанџича у гвожђа, проклиње је цела Махала. Свима је крива, што је жива. Никуд из овог кућерка Ананија. Напољу су жита, песма, Махала, људи, али њој повратка нема.
Дан се тамо завршио у тучи. Као у крчми. Она ништа није крива и нема чега да се стиди. Она је, каже, успела да побегне, неоштећена, на време, из те кућерине, али хоће, да му каже,
Није ни сањао, да је он, за Павла Исаковича, био доживљај, који је Исаковича дотукао. Није му више била крива Аустрија, није му више био крив Беч, ни Божич, нити му је била крива Божичка, него они, сами, себи, Серби, и бивши
Није му више била крива Аустрија, није му више био крив Беч, ни Божич, нити му је била крива Божичка, него они, сами, себи, Серби, и бивши Серби, сународници, зли дуси.
Теодосије - ЖИТИЈА
и после кратког Времена би лишен те злонаравне и лукаве жене, јер беше друга Далида као прва Сампсону, и ова се нађе крива своме красно ме господину, јер по њеној вољи оте је од њега велики Фруг који је владао градом и устреми се да га
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ВУКИЦА: Па? Јесам ли јој ја крива? Што се није удала кад је требала? СПАСОЈЕ: Не знам, али она је богата. Додуше, она се носи мишљу да све своје имање
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Положај нероткиње у породици још више отежава веровање да је она за своју неплодност крива, односно да није била „поштена“ док је девовала, па ју је због тога „Бог проклео“, а „судбина завила у црно.
Овај став да је мајка крива, свесно или несвесно, што су деца неваљала, представља опште место у нашим етнографским монографијама, а исти
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
у јединој отвореној кафани јединог месног хотела, у ствари, обичног свратишта с три собе на једином спрату, била је крива за неприлике које ће, осећала је то читавом површином коже, ускоро наићи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Огријешио се јесам о закон, али не намјерно; томе је била крива колико моја зла судбина, толико и бујна младост, а казна је била нечовјечна.
? Зашто ме тако гледаш!? Зашто мислиш да сам крива? Шта хоћеш од мене? — Хоћу чисту истину! Хоћу да ми нâ ови час кажеш: је ли истина да се он у тебе загледао и ти у
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) МУЖ: Иди, молим те, од мене. ЖЕНА: Кажи ми шта је. МУЖ: Ништа. ЖЕНА: Јесам ли ти ја што крива? МУЖ: Ниси. ЖЕНА: Па зашто си срдит? МУЖ: Та нисам срдит, разумеш ли?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Која баш на углу чека да наиђе човек с брадом, А пред чијом фирмом мрда Као сунце тањир жут, Улица је ова крива јер је сама, као река Која својим током врда, Направила себи пут (...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У неколико чланака по српским књижевним и политичким листовима, нарочито у тада јако читаној и цењеној приповеци Је ли крива судбина? (Матица, 1868—1869) — роман Шта да се ради?
Милићевић, Вук - Беспуће
са врло ријетким тренуцима разњежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Одуговлачи с јелом, радија је да је она крива и да је она одоцнила с вечером, само да јој синак завремена дође. Сви већ поседали за сто, па очекују.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 14. „И ако сам ја е(в)овде штогод крива, Кривицу моју оћу да ти платим: Све пољупце што њему ја дарива Ја оћу теби редом да и вратим, Све претискаје с
око она разумела, Па одма на то повриснула бела: „Ох Стојане, ох тако т' Бога жива, Та што сам тужна ја евовде крива! Тебека дивна одонуд нестаде, А мајка мене твом злотвору даде! Ти знаш да беше против моје воље.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Са дна кофера, изненада изронила из тамног заборава, мирно га је гледала с јефтине слике ексцарица Зита, ни крива ни дужна. — Е, шта ће сад ово бити?
Лопов и светац, лијепа парада, тамо му некако баш и треба да иде, да не крива ни тамо ни амо. Те исте вечери, малчице шапатом, а више немушто, без ријечи, на скровиту мјесту, иза своје батаљене
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Не, Јоване! — поче она да муца, јер тек сад виде да је на воду била сасвим заборавила. И, осећајући се крива, очекујући ударац за то, само је заклањала главу и мучила се да пред њим устане.
не вечерају, па после мајка јој — као свагда кад би тако дошла код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара — почела би са синчићем јој да се забавља, игра, док не би
Испочетка није га толико, од срца, жалила. Али што је осећала да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива. Царев син, дуго време морем путујући, дође опет под онај град где су му браћа затворена.
Отац кад је видно да ови замакоше у шуму, врати се кући јаучући, па кад дошао кући стаде жену тући вичући: — Ти си ми крива, неснаго женска, те остадох и без сина и без вола!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Ти гледај твој посао, а у кујни ако не буде реда, ја крива. МАКСИМ: Дакле да куваш. СОФИЈА: Мора се кувати, кад је толика кућа. МАКСИМ: Нема лука и леба.
СОФИЈА: Њојзи је ово сад најмилије. А, Светозаре? СВЕТОЗАР: Тако је. МАКСИМ: Није она крива, него они што допуштају. СВЕТОЗАР: Да шта ће. Треба и они нама да учине што по вољи.
(Међутим је опет села.) ЉУБА: Немој, мајка, немој! Ту нисам ни ја крива, ни ти; него сад је тако ушло у обичај. СТАНИЈА: Та то је, моја кјерко.
— Кјерко, ја не могу више овде. Што да видим, да се не једим. Ене, како сам ручала. ЉУБА: Сама си крива, мајка, што ниси јела.
ЉУБА: Ћути, мајка, бога ти; што дираш девојку, кад ти није ништа крива. Немој се срдити, Пијада, моја је мајка од старог света. ПИЈАДА: Е, засто би се срдила.
Ја, фала богу, како ме створио, дочекам је, и добро издеветам. Сад шта сам ја крива, господине, што сам јача од ње била? Да нисам истукла ја њу, она би мене.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Милостиви господине. ТРИФИЋ: Шта је? ПЕЛА: Опростите ми, ја нисам крива. Милостива госпођа заповедила ми је, ја сам морала чинити. ТРИФИЋ (на Стевана и Персиду): Но?
ТРИФИЋ (Пели): Али како је то могуће? ПЕЛА: Ја нисам ништа крива, милостиви господине. СУЛТАНА: Ја сам хотела шалу проводити, али ми је шала зло испала.
СРЕТА: Да ти ђаво носи и такав посô и такав ред. (Пели.) Чекај ти, вештицо! ПЕЛА: Слатки Срето, ја нисам крива, ја сам морала слушати заповест. СРЕТА: Бре ћу те чибукати, док душу у теби не чујем; даћу ја теби како се кућа чува!
Разумем; то би и сама учинила кад би ме ко толико мучио. Устани, девојко, ја ти праштам, јер сам више ја него ти крива. ТРИФИЋ: Децо, ја видим да је овај дан срећан за мене. Зато да заборавимо сви што је било, и да се скупа прочастимо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Не слажемо се сексуално. Оставио бих је истог часа да деца нису у питању, али јадна деца, шта су она крива, зар не? Не можеш замислити како ми је? С тобом се осећам тако младо и тако шашаво ...
пребледи, па позелени, па поплави, а онда збриса из „Три грозда“, а после чујемо да је пребио несрећног Гилета, ни крива ни дужна, онако, потпуно без везе!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Господична су били љубопитни. ЈЕЛИЦА: Опростите му, господин барон, ја сам крива. АЛЕКСА: Вами за љубов нека му је опроштено; али више да не буде, разумеш ли? МИТА: Неће, ваше сијателство.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
рече жена а њене очи говораху: „Знам да је то немогуће, али, када би се могло, да кажеш моме мужу да ја нисам низашта крива и да треба да ме воли. Не иди још!“ — Нећу још легати, — рече Пипо гледајући у страну.
Довиђења, Пипо! — Баш журите! Очи женине су говориле: „Зашто још не останеш; зашто му не кажеш да нисам крива; да треба да ме воли?“ — Довиђења, господине!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Па ето, имала си два мужа па ништа. САРКА: Имала сам, то је истина, али шта сам ја крива што нисам имала кад? Шта сам поживела са првим мужем? Две године!...
МИЋА: Ал' опет, кад се човек зрело размисли није она крива. САРКА: Како да није крива, кад је ванбрачна? Она, да је нека честита, била би законито дете. ГИНА: Сасвим!
МИЋА: Ал' опет, кад се човек зрело размисли није она крива. САРКА: Како да није крива, кад је ванбрачна? Она, да је нека честита, била би законито дете. ГИНА: Сасвим!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
видећемо. А деде да видимо то са учитељем. Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим... Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену. Могу и одговарати... — Коме ?... прихвати писар. Ено два сведока чекају.
Али ја ништа, Бога ми, ништа.. Само се ти не плаши... Знам ја да ниси крива... Шта ти знаш, као мало детенце !... Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа... А оно није ...
поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива. Једва стигоше кући. Гојко већ ништа не зна за се.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Ожарих се! ДРОБАЦ: Што не гледаш ђе стајеш? СОФИЈА: Проклета коприва! ДРОБАЦ: Није ти коприва крива што идеш боса! СОФИЈА: Баш гадно пече, проклетиња! ДРОБАЦ: Што вређаш травку? Није она крива што те ожарила.
СОФИЈА: Баш гадно пече, проклетиња! ДРОБАЦ: Што вређаш травку? Није она крива што те ожарила. Треба да знадеш да је и коприва лек. Лечи од запаљења дебелога црева. И лечи од јектике.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
МРАМОР У ВРТУ Кад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим да си жива. Мртва си ми гола.
на гробљу, поред гроба млађег Радичевића, гроб своје ћерчице, која је умрла после једног пада са клупе, за шта је била крива једна дадиља, и гроб свог малог сина, који је умро после једног пада из дечјих колица, за шта сам крив био ја.
Новине су јаукале за дечицом која ће умирати без млека, а левичари су одговарали да је томе крива буржоазија, и малициозно подсећали да су и француска деца умирала. Европа је сад, видите, прилично у вези између себе.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ни људи ни мој крчаг нису криви што сам ја гневљив и напрасит, него је крива моја погана ћуд од које нисам могао утећи, него сам је собом понео и у ову пустињу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Него шта су? ДАНИЦА: Ја знам да нису. ПАВКА: Ти знаш? Казао ти ваљда? Ама, ја сам крива, нико други није крив него ја. ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива?
ПАВКА: Ти знаш? Казао ти ваљда? Ама, ја сам крива, нико други није крив него ја. ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива? ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим.
(Ослушкује.) Канда се чује ларма? Море, ови одистински иду! О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна! (Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.
А од јутрос ти говорим... СПИРА: Казао сам ти: 'ајде брже, а ти? СПИРИНИЦА: Ето, сад ће да испадне да сам ја крива... (Они ове последње реченице већ говоре за кулисама.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ја, ја... Било је свега. — Деца су крива. Никад се ни на једног од њих он није испизмио; Оно, јесте... деца нису крива што су жива.
Ја, ја... Било је свега. — Деца су крива. Никад се ни на једног од њих он није испизмио; Оно, јесте... деца нису крива што су жива. — Бог убио, лопто, ко те измислио!
А као муња дотле је ишао. Наједном, тролејбус се укочио, Троле се извиле ко крива слова, — А онда је даље прошишао ... Сви су викали: „Каква је то вожња! Да грдне пропасти, да грдна зла!
Кад се остави Крива Паланка И зађе у пландишта тиха и глува. Могу се, насред једног пропланка Видети, како спавају, свакој крај ува Зими
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку: Кад срце запишти, мисао је крива!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и
као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити. Једино се не даде тетка Стоја.
XXИИ А сама је била крива. Знала је да не треба. Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их,
По њој се могла цела кућа да однесе. Ништа она не би приметила. И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. | Тако исто и слуге, а особито Арса.
Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(И ово ће се данас сутра звати лане; У радина комадина; Невоља очи нема; Ко крива жали правоме греши; Кога нема за њим гроб не плаче, итд.
О ПРАВУ — Јȁ право, јȁ никако. — Што је право и богу је драго. — Што није право није ни поштено. — Од крива дрва на страну је сјена. — Прав дијел, дуг мир. — И ђаво зна шта је право, али неће да чини.
— Збори право, сједи ђе ти је драго. — Тешко правом, док се крив не нађе. — Ко крива жали, правом гријеши. — Право ријет’, (м)а умријет. — Како Јакову — тако свакому.
(Да би и сиротиња имала кога да гули) 404 — Каквог дрвећа има највише у шуми? (Крива) 405 — Који звончић не има гласа? (Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Девојка онда окрене плакати: „Ти си ми крива,” а сузе крваве полете јој низ образе. — За ону се сироту девојку после прочује до цара, те цар пошље по њу и узме је
А кад диже руку над њом да је посијече, разрика се жалосна му жена: „Ах за Бога! не убиј ме! ништа ти крива нијесам, него ме твоја мати ево оволико времена овђен | у тамници заковала, и подметнула двоје штенади, а моју лијепу
“ Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива. Царев син дуго време морем путујући, дође опет под онај град, где су му браћа затворена.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Знам ја такве, што се покривају саргијама! Дођу у Београд, а не обезбеде услове! Па после држава крива, и заједница! Најлакше данас бити сиротиња! Наточи ми још једну. Реп на крста, све четри увис, мозак на отаву!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А нека ми ко не замери што ћу правицу рећи: и моја су ми житија на неки начин доста крива, јер би[х] на[х]одио многе који су добро јели и пили и господски живили, пак су међу свете метнути; а многи живили су
И овој будући и трећи умрео муж, више се удати не може. За правду божју! Што је жена крива ако се случи да јој три мужа умру; што ли муж, ако му три жене не живу?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Осињача јој донесе одмах живога угљевља и здјелу воде. Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: — Је ли овоме крива Пешњетина? Угљен зацврча, али не потону. — Је ли Чврља Ожегова? — наставља Цонтрона. — Је ли Жландра Ћукова?...
Најзад Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву питајући у себи: — А да није баш томе крива ова Цонтрона. На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово. — А којој си то наминила, вире ти, Барице?
Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом да ће оздравити. Тада Крива замијени болесника код стоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке паузнице и свакога тренутка излазио пред
Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу да беру клипове. Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку. Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.
ци! О! о! о! Тада се и кнезу одријеши језик. — А, несритно дите, убија те гром!... Знâ сам ја, знâ!... Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се уто бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те учас наста плач и ридање у дому
И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива дâ за Ошкопицу. Сирота, добра маја! То, истина, није учињено, али тек то показује да га она не гледа као дијете, да
Послије њих дођоше: Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина. Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати
Послије њих дођоше: Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина. Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет
Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу. — Лако је за све то, ако ти само оћеш — умијеша се Крива. — А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам — вели Чагљина. — Главна је ствар: част.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Заустави дах: срцу не може ништа; оно брзо каса по сипкавој тами, прободеној оџацима и јасеновима. Није она крива. Она кућу држи, имањем управља, у трговини помаже.
Он издалека спази њен умор згуснут у подочњацима, загледа се, ни она више није негдашња, помисли. Она није крива. О томе неће с њом... — Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну.
Зато што је бездушник, Христе, сине божји. Нека Аћим и моја мајка испаштају своје грехе. Нисам крива... Сузâ није било.
Он никад неће имати децу. Није Симка крива. Он не може. Истог јутра отпутовао је кући. Гађење на уста као посекотина, на мокри трбух и велика колена гаси
Жалио је само децу што ће очеве грехе да испаштају. Она су невина као и пилићи, и нису крива што су прозори од шареног стакла и што су на.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' с прозора твоја мајка Гледа, па се осмехива, - „Не смејте се, драга госпо, Том је ваша ћерка крива!“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан.
узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку; Кад срце запишти, мисао је крива!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они нису питали како је Аполониос дошао до својих крива, а Аполонија и не беше више међу њима. Александријци употребљаваху издашно Аполонијеве епицикле и усавршаваху,
Она је бесконачно проширила област геометрије. Јер док су Грци познавали само ограничен број геометриских крива, сада је свака произвољна једначина између кордината х и у претстављала по једну равну криву, чиме је њихов број
Отпочело се са испитивањем тих крива, изналазиле се њихове тангенте, асимптоте, превојне и екстремне тачке, израчунавале се њихове дужине између задатих
При изналажењу дужина крива и површина, захваћених њима, радило се, како је Њутн увидео, о сличној једној ствари: из задатих брзина одредити ток
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сам у оној истој врелој атмосфери у којој је, после њиховог одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни дужна, уосталом, што се нису могла, нити ће се икад моћи споразумети.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Знало се само, и то се другим удавачама истицало на углед, да је свему крива умјетност. То је био мој први сусрет с том спрегом: умјетност—жртва.
Знам, и пропатио си доста. Али, није ли томе, бар дијелом, била крива и нека твоја љубав према патњи? Ниси ли свој, каткад луцидни дух употребљавао само као бадаљ којим си у себи
— Ниси томе крив ти, томе је крива твоја природа, — настојала је да ме унеколико оправда Долорес. — Не, Долорес. Немој бити преблага.
— Не, Долорес. Није крива моја „несталност ћуди”, моја „природа”: та „несталност ћуди”, та „природа“ — то сам ја! Тиме сам се спасавао бар од
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. — Е, девојко, по законима и ти си крива као и он. Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.
Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. Станка се зачуди. По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ошине жену што је већма могао, а она дрекне па га стане псовати и рече: — Видиш, царе, ћене, како ме туче, а ништа му крива нијесам, а зна већ девет година ћаћу сакривати у подруму и у лајту га хранити, а он га вавијек учи свачему, па и ово
Херо му каже да јест, а зато што је бег његова сина истукао немилице а ни крива ни дужна. — Е, пошто је тако, — рече кадија — ти си, Влаше, дужан платити џериме по гроша бегу.
Ови се нађе увријеђен, те брже-боље код кадије жалећи се: — Аман, ефендија, јутрос ме резили на путу ни крива ни дужна мој комшија, и рече ми једну ријеч што ми још до данас нико жив није рекао, него суди ми за царски хљеб.
Ћипико, Иво - Приповетке
онај што даје билете и за половицу, кад сазна за незгоде што су је непрекидимице салетале, а да није ни за што она крива. Помисли да је и она крштена душа.
А мени зачудо, као мислим: какав је то војник кад се пушта тући? — и живље погледа дјевојку, као да му је она нечему крива. Па наједном разговори се: — Дођи са мном да ти топове покажем, — вели јој, и таре се руком по устима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
кад је у питању историјскогенетички даљи језик: немачко еиндладен, на пример, не даје нам никакве могућности за крива вредновања. Ето такву прикривену разлику на свеколиким нивоима културе и имамо овде у виду.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако
ЖИВКА: Шта рескирате ког ђавола? АНКА: Како да не, забога. Изаћи ће после да сам ја крива и све ће се на мене сручити. ЖИВКА: То не брините ви, то је моја брига.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ако се гдегде у томе претеривало, крива је навика стечена у редовном бављењу стихом, односно песничким текстом. Између Станковићевог романа и романа Милоша
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Дочека је мајчин кар. „Немој, мајко, карат’ тако, Нисам крива, није ред... На извор је ићи лако — Празне ћупе, вољан гред. Али натраг — терет то је...
„Разумем ти срџбе, срџбе незлопаке; Ал’ ја нисам крива, године су таке. У корену мојем здрави осок бије, — И ако се крије, нестало га није. Очај не помаже...
“ Оде дома празних руку, Деци својој без горива... Сиротица, незналица Не осећа да је крива. Децу грли, децу љуби Да с’ загреју од целива: Децу љуби, децу теши: „Та још има Бога жива!“ »Невен« 1882.
»Невен« 1881. МАЛО ПРОСЈАЧЕ (Уз слику) Ох, шта ли си ти још крива, Ти невино чедо мило? Да је мајка твоја жива, Знам да не би тако било.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Здраво, о могућа звездо коју и не слутимо, Ил ме заборави песмо, јер жеља је моја крива. Под земљом ће се наставити трајање започето. О све што прође вечност једна бива.
Краков, Станислав - КРИЛА
У зору се са двоспратне куће поносито увис дим дизао. Кућа је била блатом олепљена и крива. Ипак се видело да официр ту станује. Био је у ниској соби на горњем боју.
Он је говорио да све бунтовнике треба пострељати. Казимир је био прва жртва. А свему су томе крива два авијатичара који су нашли да баш над њиним рововима заједно у пламену умру.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зашто да навек она душа кука Која пропаде ни дужна ни крива. Нит’ може светлог угледати данка Јер јој с њом рано мила умре мајка!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сјарни-де, Глишо, тај угарчић! — Јунаци моји, ја би' рекô да је томе ракија највише крива. — Оно да... додуше... 'нако по прáви... — Ја не знам — завија и заплеће Мићан. — Ракија, Мићане, ракија!
Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с неком тугом настави: — Ћуд је њему његова крива, ћуд! Он ће шјеђети с тобом, разговараће се, братски ће се љубити и грлити, онда ће скочити и подвриснути: „Стој!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Немојте рећи: „Овде почива Љубави наше увели струк!“ Не кун’те земљу, није вам крива — Стишајте јада ласкави звук! Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива. Чак није ни ручала. Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште.
Иди ради... Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено. Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.
Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље? Ништа му не дадох. А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! И диже се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уз њено дебло бацали су одувек гране, »као задужбину«, и говорили: »Крива јело, ето теби гране, нек ме не боле ни леђа ни грана« (глава?).
Тако, нпр., у граничној планини између Јања и Скопља, познатој под именом Крива јелика, сматра се да је расло огромно дрво које се звало тим именом, по чему је и поменута планина добила данашње име.
Ћипико, Иво - Пауци
— Их, блажена она времена док је одмах преко планине турско било! .... Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас?
— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! — А ча ћу вам прављат'... Видим да нас се хоће умест'... Ди је та шчета?
Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?! А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... — Заборави га, и он је тебе! — Ко зна?
Ча ћете, тако је људска слабост! Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит' да су је домаћи од невоље на то нагнали.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Неки су то одмах довели у везу са Јањиним прогонством. Почели су да говоре како је за све крива Јелена, јер нам је узела све што смо имали. Избијале су туче, неслога се међу нас увукла.
Пипац Кирча жестоко мрзи Јелену. У тој мржњи иде дотле да говори како је сама крива што је још увек девица. Каже: не подстиче довољно свога мужа. Ледена госпа − тако је зове. Ледена девица.
А ко зна, можда сам ја баш и намерно цртао девицама крива уста, огромне носеве и исколачене очи, можда сам то баш и хтео, да се људи разгале и разведре, да им буде овде присно
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„О крива Дрино! Ти си красна река (Ниси ни бурна ни луда, да речеш). Ал' какав бол те гони издалека, Те тако криво са тутњавом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Не беше довољно знати да путања Марсова није круг, него је требало одговорити и на питање каква је она крива и којом математском једначином је она претстављена.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Никад да тебе затекнем веселу, све нешто тако, И ви сви на мене, као да сам ја за све крива, да до мене стоји! Зар сам ја хтела да тако буде, да зет, покојник, рано умре, ати да останеш удовица, у црно да се
ТАШАНА (плаче): Па зар сам и за то ја крива? И кад си ти то знала, што ми ниси казала, да и ја знам, да онда човека не зовем, не досађујем му?
И онда ја све морам да знам, да бих за све ја била крива. (Сасвим бесно уноси се матери у лице): Чујеш, ти, ево ја теби сада кажем, а ти свима: оцу, хаџијама, и коме хоћеш, да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неку анатомију и неку естетику је носио у себи мали калфица. Све што је крива линија, то он тегли и прошива за машину. Рукави његови су били чувени, као живи.
хтела сам да платим вешерку. — Доста, Јулице! — Па тренутак затим: — То не може бити! Тражи, наћи ћеш новац. Ти си крива што остављаш новац којегде!... Јулице, немој да ти је жао на мене сада; ја сам болесна, немам стрпљења...
А други овако: А ко под госпа Нолином командом може имати каприса!” Сви су респектовали доктора Мирка. Крива је дакле Лазарићка. — Па казала вам је жена од првог часа, лепо, да је крива.
” Сви су респектовали доктора Мирка. Крива је дакле Лазарићка. — Па казала вам је жена од првог часа, лепо, да је крива. Шта још хоћете, и што палите лампу кад је светло! — рече једног дана паметну реч госпа Пава ветеринарка.
А ко зна, можда ће Срба ипак ваљати... зашто баш мора доктор бити... Моја тврда глава је можда и ту нешто крива... Нека буде што хоће, само нека је човек... Да, али човек и човек није свеједно. А опет. Гледам, гледам Луку... не!
Толики свет ту живи, и мртва тишина. А у једној породици од неколико чланова, никад мира... У нашој кући, свему је крива сиротиња. А сироти смо зато што нас је много на једном очеву врату.
Како ви мислите, драги господин Јоксиме, о овоме: да је родна земља понекад мало крива за судбине својих добрих синова... Павле је постао Јеврејин Брок у Лондону, а ја сам муж Марти Мињарди у Риму. Лепо.
Мијо, сине мој, куда ћеш сад! Мијо, људи, ја сам крива, зар може мајка не знати да јој дете није легло у постељу!” — Радован клечи пред судијом: „Нема лека!
Ната, уплашена као да је она крива, понуди свој део ораха уз малу неку цену, с тим да њој одвоје ево само ово џакче, и да јој аласка понекад увече скува
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
дие Цоур мацхен, из франц. фаіре ла цоур) — удварати се ЛАВР — ловор; победнички венац ЛЕВЧА — крива, угнута полуга с ослонцем на осовини спољне стране колског точка, која подупире бочне лесе колског сандука (Игњатовић:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Негде је позади Гривица... Само једна дубока јаруга, па се напоредо пење Пожарска Коса, крива као леђа у једногрбе камиле. У једноме куту ове косе, међу стенама и кршевима назире се село Горњи Пожар.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
штроји: О љубљена је локомотива; Та машиновођа није ништа друго До нож који под материцом забоден стоји: Гарава бритва крива. Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља. О јури, нек јури воз уз гроктање. И ноћ.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И ја те молим! СТОЈАН Па баш због тебе — нећу. Јер знам да ће он сада све на тебе! За све ћеш ти бити крива. КОШТАНА Неће, неће! Само ти немој! Чује се бат коњски, хрзање, звек дизгина. ТОМА (иза позорнице виче): Марко!
Ја не — ако сам ја што крив, овде сам... (Показује на врат.) АРСА (Салчету): Говори, вештице! Ти си за све крива! ГРКЉАН (живо, уплашено): Она је, газдо! Она је за све крива. Е, за ту реч баш ти оволико хвала!
) АРСА (Салчету): Говори, вештице! Ти си за све крива! ГРКЉАН (живо, уплашено): Она је, газдо! Она је за све крива. Е, за ту реч баш ти оволико хвала! Она, још кад Коштан беше мала, дете... И она онако малу учи је да игра и пева.
И научи је! Сад, ето, ради ње, сви ћемо да изгинемо. (Понова хоће да удари Салче по глави.) Она је крива! Вештица, она, газдо... АРСА Све ћу ја сад вас... (Гркљану): Ти ћеш, док си жив, чаршију да ми чистиш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га уздом позлаћеном; па наточи тулумину вина, објеси је о ункаш Шарину, с десне стране тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; па се Шарцу на рамена баци, окрену га од Прилипа града, оде право стојну Биограду.
му седмере колане; па наточи један мијех вина, објеси га Шарцу с десне стране, а с лијеве тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; тад се баци Шарцу на рамена, оде право бијелу Стамболу.
изврати калу од курјака; своме Шарцу потеже колане, па објеси мјешину са вином, с друге стране тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; он узима копље убојито, пак се скаче Шарцу на рамена, ишћера га на Стамбол-чаршију.
17 км северно од града Билећа“ Косанчић Иван — личност непозната историји (презиме по реци Косаници) косијер — мала крива коса којом се обрезује винова лоза Костадин бег — Константин Дејановић (в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А од човека може и на силу то се учинити и с преваром, пак жена крива а лупов није, што се он кајари и доста код своје с туђима чини!
узбудемо кога што обедили, глобили, преотели што и с преваром занели и измамили, туђу ли чију оставу затајили, ако од крива ли нам човека што на силу преотели, све је то једно, ја ли слуге, слушкиње ли годиштну плаћу зауставили, до краја ли
Обеђенога од налета му напала ослобођавајте. Тко ли то, вели се, крива правда а права кривди, мрзак је пред Богом... Вели Соломон: »Мудрица испраља свој траг.
та душа, она себе онде правда пред Богом, а тело своје изаради греха криви говорећи: — Ја, господи, ништа нисам о том крива; што је моје тело чинило, нек оно то и пати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И ту јој се изјада. Изнесе све шта је и како је било. Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још