Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части.
АНТА: Ко то? СПАСОЈЕ: Па ти! АНТА: Зашто ја? СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство. АНТА: Ама, како ти то мени: робија? И то одмераваш као килу шљива или лука. Робија, таман посла!
СПАСОЈЕ: Ала је тај запео! А четврту тужбу? МИЛЕ: Противу некога Анте Милосављевића за кривоклетство. СПАСОЈЕ: Па зар ни њега није прескочио?
Друго је то, имам да ти скинем капу и никад да не поменем кривоклетство. Шта је кривоклетство кад ти стојиш на осам стотина хиљада капитала?
Друго је то, имам да ти скинем капу и никад да не поменем кривоклетство. Шта је кривоклетство кад ти стојиш на осам стотина хиљада капитала?
Цео свет има да ти скине капу, а ником ни на памет да не падне кривоклетство. АНТА: То јест, ево теби сви скидају капу. СПАСОЈЕ: Скидају, дабоме, и у томе и јесте разлика између тебе и мене.
АНТА: Шта ће му адвокати? СПАСОЈЕ: Поднео је тужбу, тужио је тебе. АНТА: Зашто мене? СПАСОЈЕ: За кривоклетство. АНТА: А што само мене, зар никог другог? СПАСОЈЕ: Тужио је и нас остале, али то није кривично.
Тужио је онога да му је отео жену, тужио је мене да сам му отео имање, а то, брате, нису кривична дела. Тебе тужи за кривоклетство, а то је најмање годину дана робије. АНТА (нервира се): Знам, казао си ми, колико пута си ми већ казао. (Забринуо се.