Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И доле у селу задњи огњи згасли — Ноћ, и ту се спава... А кô сабласт чудна, Међ гробљем и селом још кривуда стаза, Сва бела и гола, кратка, вечно будна.
И за једром које не зна да кривуда, Морепловац-витез по незнаној води Откриваће острв по острв, да свуда Огласи се краљем и даље заброди.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Суварак ја сам, крцкав прасак сушке из тмушних шума крстом горе Фрушке. Тек листак жут сам међу иноцима. Кривуда писмо: рука ми је брена а иницијал сенина је сена, без јечмен-класја присећања трина.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека. И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда... Од здравља и среће надимљу се груди, Устаните, децо, рујна зора руди.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не може мама више мирно да послује по кући. Оставила је поквашен веш, млаз по поду кривуда; Мршти се и крши руке, уздишући, И погледа кроз прозор, незнано куда...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЧЕКАЊЕ Чекам у сенци једног старог дуда Да месец зађе и, скривена тамом, По уској стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњивом и самом. Чекам, а лењо пролазе минути, И сати бију на торњу далеко.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сн'јежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда. Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе...
А доле у селу задњи огњи згасли Ноћ: и ту се спава... А к'о сабласт чудна Међ' гробљем и селом још кривуда стаза, Бијела и гола, кратка, вечно будна... Ј.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. В Свиће зора. По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину,
Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме. Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
папируси трули, И гомила мозга што већ продре свуда, Ловори што нису звуке среће чули: Мрави растурени стазом што кривуда. Тад, запахнут Тобом, ја се питам: Куда?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 Ходим, јер ходило туда. Залуду стази те кривуда, плаветној залуду мети те обриче чуда; ход овај само ће донети, без јесени зиму, лето без пролети.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У кући, Шваба је напредан, а моја вера кривуда, а ја се држим, и најгоре заборављам... Себична нисам; један Бог зна да нисам.
И није. Али Срба добро учи! И паметан је... кад хоће. — И кад може, госпођо Лазарић! — Јесте, кривуда у њему нешто, али је још млад, а Нола још има снаге да се с њим понесе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Оне су стално пловиле у цикцак, а по траговима у води уочисмо да и наша лађа исто тако кривуда. Кажу, мања је вероватноћа поготка од стране сумарена када лађа непрестано мења правац кретања.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сњежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда. Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе...
Већ је на крај стазе. Сада брвно води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке руком.
Преда мном доли малено село Под танким димом у сан се свело. Пред њим ријека пољем кривуда, И зрело класје њиха се свуда. Овдје под јасен мирно ћу лећи И сан ће тихо кô поток тећи.