Употреба речи кривљи у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Дакле, велиш: Турчин и Маринко? — Њих два! — Криви колико и Лазар? — Још кривљи!... Управо, то је њихово масло... Је ли доста сад? — Доста, хвала ти!... Збогом! — Збогом!...

— Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? — То нећу. Али велим да није крив колико она двојица. — Он је још кривљи! Он им је у свему ишао на руку. Он је завађао народ... Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Јосифом, својим језиком (њему слушајући), мнедући им јер господин не зна онога језика, корише се међу собом ко је кривљи за Јосифово погубљење.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

јер га је волела и хтела за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности