Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
удола, док греје топлост божјих намера, чије обрисе дахом распрхнем: да у опсени, у распрснућу, звук ме просени да крикнем речју што не збори се! А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Мили друзи, боли ли кад вам секира засече тело? И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем? Ако је скрнављење, простите, срце ми је дано. Рад мене мирујете: тихо и тише, умин из рана.
2 И кренем, и родна коб све дубље ме корени. И крикнем, и у срце као нож рођени зарије се крик. 3 И крвљу ту па ту матером у круг.