Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути. Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути...
На мочварној се изви њиви; Он — малочас што се сплете У рупцу жене, коњској гриви — У небо с криком сад полете. Сва гора паде... смрзну река...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда вода избаци и човека, који пун ужаса, загушен неким ружним криком, замлатара неколико пута рукама па се поново изгуби.
над свима страстима, предрасудама, конфликтима, интересима, друштвеним порецима и философијама, па заурлам дивљим криком кроз најцрњу тишину вечне смрти. Хтео бих, али се бојим. О, како се бојим, како се грозно лудачки бојим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Уочи поласка, Исакович усни и један други сан, који га је сасвим дотукао. Сањао је жену на самрти. Са неким ужасним криком, она му је довикивала: „Не дај ме!
Теодосије - ЖИТИЈА
И сви плакаху и ридаху много и неутешно; родитељи сина, браћа брата, слуге господара са криком дозиваху ради утехе у жалости, падајући све више у очајање, јер их до безумља довођаше страдање њихова господара и
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло
У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво.
А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажан ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Сиво суморно небо...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ветри ће место мене кличући да језде. У вртлогу камења и неба пашће, криком, у завејане, младе јеле, и посуће им крила, дахом нашим, што ће се следити у звезде, негде... где нисам био...
А да небо загрми и распе камење са путева стрми у девети час. Очи твоје не би дизо криком. Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти. Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту.
А да веселости мојој, чилој и потамној, две заспале, болне, дојке не дају да се гласним криком баци по трешњама, што ми остадоше, у завичају.
Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз свирале девојачког ребра, здравље дајем. И груди своје, у грожђу, криком, раскидао, наг, на дну неба, опивши се завичајем. И, тако, без лица, на лику ми је сенка јарца, трешње, тица.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
То је дочекивано од свих криком и урнебесом. Цигани до неба извијали су зурлама. Марко им је бацао читаву кесу новаца. Одједном он ђипи и позва је.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА Тај мук — да није звук без краја Што свуд сеже Па неки мир са криком веже Ил маглен дух са месом спаја?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На своме рамену он осети лагани додир вилине руке, а онда поче да се смањује, па с криком полете увис. Лети још и сада, а пред буру чују се његови крици налик на јауке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И древне индијске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ' њима био! Но ти ми објасни сада: шта чиним ово, и гди сам?
Веселе ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију; Свилени пеплони њини по поду мраморним пали, Што собом стидљивост чедну и женске лепоте крију.
В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво.
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо. Са старих ограда давно Увел
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се тржем, подижем збуњено главу и дивљим, нечовечјим криком питам, претим: „Ко је? Ко је? Ко је?“ Не бојим се никог. Рвао бих се са земљом. Смрвио бих је.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
њу дочекују се нова рођења и испраћају покојници до гробова; у њено име одлази се у смрт с бојним покличима и умире с криком радости на уснама.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
све што је некад било, и све што је око мене; И чудна се слика ствара: неко море од пепела, Над њим ваздух, паран криком, као да је смех сирене.
Ћипико, Иво - Приповетке
Издалека задоцнио славуј жељкује, око њих у трави цврче попци, један од осталих одваја се оштрим криком, слап над млиницом јаче шушти, јабланови у врсима жаморе и њихове тамне сене дрхте.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са сурих гора магла стиже, Мрачан, јесењи дан је то, Јато се врана с криком диже У опустели, тихи дô А суро небо сузе лије, Досадно, мирно тече дан...
Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас. С криком лете ждрали више моје главе, И губе се тихо у даљине плаве. Што сам тужан тако? Шта ми тишти груди?
И древне индијске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ њима био... Но ти ми објасни сада шта чиним ово и гди сам?
1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво.
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. 1889. ПЕСНИК Изабраник свештених муза, он тамјан мирисан па
Весеље ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију, Свилени пеплони њини по поду мраморном пали, Што собом стидљивост чедну и женске лепоте крију.
Суморне његове чете јурнуше са дивљим криком, Носећи крваву самрт и живот не штедећ ником. Као лавине снежне с индијских висова тавни', Они се ваљаху бурно у
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Не, не, не; ох, не! Изговорих Смрт, и речи: Она, њен Длан! На сваку реч бих губио свест, долазио са криком себи; Хтео бих да дишем дубље, грудима проширим лежај и стан, Да плачем, да захваљујем на оном што и не би Никада у
неће их задржати за ову земљу чудну, Када их привуче кружења њиховог законског моћ: Он сам притрчавао је прозору с криком у сну.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А лежећем мртву не чините пачариза с криком, с виком, с плачем; премукните и оставите га с миром лежати, него ли паче и сами се скоро ко томе виду готови учин'те.