Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ћутање, ћутање. У њему има ипак нечега страховито болног, људског, човечанског и вапијућег: у томе крику, електричном и механичком који долази из људског грла. Неко ко је у ропцу, чије је тело расцепано, који губи крв.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти будиш веселост, што је некад била, кикот, ту, и у мом крику, вриску, и вапају. У Теби нема црва, ни са гроба. Ти блисташ, као кроз сузе људски смех.
Ћипико, Иво - Приповетке
прама мору; дуго би гледала какосе валови натискују, и, пјенушајући се, ударају о хриди, и у пусти простор, уз крику галебова, пуштају тугаљиве гласове.
— Биће да је било вријеме тужно и суморно као и данас, — помисли кад зачу крику оронулих галебова над, собом и у олуји.