Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о. БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Спушти твоја златна перја, А рашири ђузел репа, Уљез’ лако у одају: Крил’ма Јову лада чини, Да он спава у ладини! 11 Дјете моје, сан те преварио, Преварио, не заборавио!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Неке ми пале ту на срце свело, Па крил'ма трепте и шуште к'о свила; А једна лако, врхом свога крила, С цвркутом топлим додирну ми чело.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Неке ми пале ту на срце свело, Па крил'ма трепте и шуште кô свила; А једна лако, врхом свога крила, С цвркутом топлим додирну ми чело, Кô да би хтјела
трска, С таласом пљушти, и сјајна, и ведра, Кô галеб лаки диже се и броди, Па пјева сунцу, небу и слободи, И крил'ма бије катарке и једра. 1908. ПРОЉЕТНЕ ТЕРЦИНЕ Набрекло дрвље младошћу и силом.
Но ја сам га научио И памтићу њега трајно; Граматика за њ ми беше Моје драго лице сјајно. 9 На крил'ма песме ове На далек хајдемо пут, На жале Гангесове, Где дивни ја знадем кут.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку... кој' од ране јаокнути неће, поред себе уплашити друга.
се љуцке напојисмо, а моја се крила закавасише плану сунце из неба ведрога, те се моја крила окореше: ја не мого с крил'ма полетити, а моје је друштво одлетило; ја остадо насред поља равна, те ме газе коњи и јунаци.
ме у гору зелену, па ме метну на јалову грану; из небеса ситан дажд удари, те се моја крила поопраше, и ја мого с крил'ма полетити, полетити по гори зеленој, састадо се с мојом дружбиницом.
даје дванаест дуката, јер у Зука нигђе ништа нејма, осим сабље и дебела ђога, с којима се рани по крајини као соко с крил’ма по облаку.