Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И пламен док хвата крвавијем сводом, И пуши из модрих маслинових гора, Гордо, са далеко раширеним крилом, Кружаше албатрос...
Како су пуне редом бездане, И како кобни гласи ћутања. ПЕСМА Ноћ је наједном пала црна, Као под крилом гаврановим. Беле ће руже с оштрог трна Да плану рано с даном новим.
Као у сјају новог дана, Дирнута крилом ветра блага, Гранчица мирте зањихана Не оставивши нигде трага. ХИМЕРА Памтим те путе куд сам једрио Морима што
само својој мети, Као озарено сунчаним априлом, Све путеве сумње тако да надлети — Не дирнувши земљу друкче него крилом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Права и снажна, као што су анђели, високих колена, са крилом и грудима што су, при сваком кораку, дрхтали, она прође крај њега, излазећи из лађе, као да хтеде да му покаже како
уши, безумно и покорно, желела је сад да види како ће њу љубити његов брат, савијајући се над њеним рукама, коленима и крилом.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му соко крилом хлад чини; ако има братучеда, да му они коња тимаре.
За калуђера коме сваке ноћи на сан долази како лети о деснују љутог змаја кроз гору која звездом ромиња, а под крилом му, украдена, однекуд из раја, најлепша од младих монахиња.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И јеленски још рогова Шкољак' и пужића; Да полетим па да шпаге Све напуним редом — Ао брацо, жеље драге: С крилом и погледом!
“ Вади од појаса Врулу мека гласа. Он у врулу весô душе Лаор крилом лако пуше, На обалу другу реке Носи вруле меке звеке; Једна мома ту је била Ћупом воде заватила.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
да ли се сећаш још и тих дана, те црне траге срамотних рана срезаним крилом стидљиво скриваш? Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Једном сам чуо те у гласу дрозда, На северу, а с пролећа је било; Једном си поглед крзнула ми крилом Пчеле што тромо зуји око грозда. Трезна халуцинација.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Звркне зрно бобово. Облак, руно овново: Ковачица, Опово. ЦРМНИЦА Црмнички је... Је ли сваки брег раскриљен, крилом лаки? Откине се па полети о слик дистих разапети. Радује ме — а разара — колор платно Вирпазара.
) уз кућицу - где се лиња сур магарац - сутон тиња. Руди светлост полугола лаким крилом рококоа. Иницијал: плану Слова с Орфелина, са Јакова.
Крстећи се рузмарином, пред просјалим руменилом, тек трагове скријем крином и узмахнем црвен-крилом: уз крилате крајолике лети Месец у каруци у бојама журе слике и размичу међе звуци.
ИИИ Под крилом Цпеде Уторак је гавран, што модрим граком, слепим од модрине, са разбој-боја, црновесник сабран, у жалост збере
Под крилом Цпеде Уторак је гавран, ведринин тмурак, који са ластара ништине тек ће: Цветај, Ружо квара, из растрој-строја, што
Под крилом Цпеде Уторак је гавран. СРЕДА І У топлој влази чедног прапочетка семена бубре и трепере клице јер штедар чин је
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Слатка моја господична, ја вас крилом Амора заклињем: љубите ли ме искрено? ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса љуби; тако исто и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!“ — па клепну крилом и кукурикну, у само уво Мачково викну: „О, кукуррику, зоррице Зорри!
— А дотле, богме, као и досад, живите тако код старог Трише.“ Пропе се пламен у таму крова, обави вилу веселим крилом. Тишина затим завлада млином као да никог није ни било. Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје.
“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
душицу бере; И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса крилом Зелени вити клас. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див.
Анђелским крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет!
У селу влада мир. Још нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом.
Ноћна се кандила гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и поља равна, И тавне, високе горе.
А тај вечни, сури стражар — То је царски ор'о стари Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца.
СВЕТИ САВА Над атонским храмом, још у давно време, Подиже се бура усред ноћи неме. И док мрачним крилом за небо се хвата, Неко живо лупну у храстова врата. — Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом.
ИX БРОДАР Без крмила свога, без правца и пута, Брод занесен јури, тумара и лута. Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре... И суморни бродар, прекрстивши руке, Мирно слуша холуј и његове звуке.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 153. Трепни крилом, под небом соколе, Испод крила цв’јет босиок баци, Не би л’ цвијет на мог драгог пао, Не би л’ ми га драги сјутра
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
РЕЗИГНАЦИЈА Опет је поноћ суморна, Опет је поноћ будном ми промакла И меким крилом, тугом срце такла; Опет је душа уморна, А с груди Терет се није сишао. Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Анђео стоји човеку на десном рамену, ђаво на левом. Кад човек чини добро, анђео се весели и крилом својим хлади човека по образу, а ђаво се тада жести и љути.
Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А пчелица медом задојила, Ластавица крилом покривала: Нек је румен к’о ружа румена, Нек је бео, као бела вила, Нек је радни к’о чела малена, Нек је хитар као
2 Три су зеца за гувном орала, Лисица њим плугом управљала, Брала сије, гавран крилом дрља, Голуб коси, голубица сноси, Пућак дије, а пућка се смије, А спуж гмиже, па на таван диже.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Наслоњен на дивљи мирис (ваљда пласта) Слутим неки додир што ми вреба раме Невидљивим крилом меким ко у ласта. Далеки двојниче, близ, из сличне таме, Стару нашу реч ми преко мрака хитни: Како смо под ноћном
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Док би птица крилом махнула, нестаде их. Више их нико није видео. Али путници из далека причају да на обали мора у кући од камена живи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита... Бол к'о море расте У мртвој ноћи... док сан жудни, мили, Крилом је, меким к'о паперје ласте, Осени тужну, уморну, на свили. Сама свећа гори у самотној вили. Ј.
Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш последњи што се на пут спрема.
У селу влада мир. Још нико устао није. А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом.
Ноћна се кандила гасе А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див.
И чини му се да кроз сваки цветак, Кроз травку сваку, духови покојни Буде се с чежњом живота; Док анђ'о, Невидним крилом, у тај час опојни, Диже их тихо у висине млечне...
Травка не ниче У зимње време, већ сунце чека. Па кад врх тебе Геније слети, И златним крилом крај тебе дуне, И положи ти чаробну руку На пуно срце и груди пуне Пупа ће пући!... Не копкај, чекај!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада и у тој нади реши се он да облети неколико пута укруг и пође му за крилом да се задржи у месту, кад зачу некакав жагор.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Толико да будем сигуран у своје присуство. Али крилом нека не дира мене. Нека мене пусти по страни. * Запазио сам: на ормару је нови календар.
Знам је кад кликтава лијеће, црна преклана птица, и крилом скршено удара о стијенке своје тјескобе. Знам је кад, клонула, пуста, бије челом о хладни праг безнађа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
одмара, Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу с пуним крилом дара Да обдари вреднога ратара. — Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано?
Краков, Станислав - КРИЛА
Искиданог коморџију опевао је прота са напрсним крстом. Мртвац је био покривен крвавим шаторским крилом, и лежао на носилима. У станицу је по подне умилео воз, и донео нове батерије.
Њена соба је била мала и запарна. Седела му је на коленима, и раскопчавала његову блузу са крилом на рукаву. Плавокоси пилот узео је цигарету са њенога стола и запушио.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Вук и Радак долазе.) РАДАК: Хеј, пријатељу! Шта тражиш ту, Откуд и гавран крилом храпавим Излеће брзо, страхом задахнут?
коса све до рамена Загасит присен даје образу, Те му се лице сија снежином, Баш као лабуд када путује, Са белим крилом облак цепајућ; Па онда весô, добар, угодан... Хеј, да ми га је дома видети! ТРЕЋИ ТУРЧИН: А како ти се звао?...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Павловић са 5 батаљона, допирући својим левим крилом до Преконога, у центру мајор А. Јаковљевић са 5 батаљона, а на левом крилу 6 батаљона под командом руског капетана
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је? Те окриљена крилом љубави, Остави сјајне земље за собом У клисурама да забаченим Потражи дворе — кћери дуждеве?... (Леонардо улази.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Раскрстили смо са прошлошћу гњилом, У ноћ зала је погребосмо целу, Будућност својим љуљушка нас крилом. Сами у своме грцамо опелу, А чини нам се то је песма дана, Песма спасења и живота млада.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИX Грч утроби је, немље тим, корену премирање, невиније из биљке чим прогледава цвет. И белина крилом кад радосно замахне у лет, бол и то је, и зацрнело. X Вол, и зацрнело.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет! 1880.
У селу влада мир. Још кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом.
Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... 1884.
душицу бере, И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас У мени душу стреса, кô лахор што стреса крилом Зелени вити клас. 1885. ЕЛЕГИЈА Престаћу и ја скоро.
У своме станишту милом Славујак у сну се прену и нагло лепршнув крилом Отреса студену росу. Свуд блага тишина влада, Само што бистра вода с кладенца роморећ пада... 1885.
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас. С криком лете ждрали више моје главе, И губе се тихо у даљине плаве.
А тај вечни, сури стражар То је царски орô стари, Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца.
Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира! И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју
Сребрни таласи Суморно бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И једнолика песма се разлеже. 3.
“ У том часу с мрачне куле орô сури нагло прну, Страшно одби снажним крилом и у ноћ се изви црну. (У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...
Амор се над њима наже. Метнувши крај уста шаку Он кмета хлађаше крилом и реч му прозбори таку: „Достојна презрења сваког, кметица кравара љуби, Отвори четворе очи, о кмете, и ово туби.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али однекуд, из онога грања, као да ми неко дува за врат. Затискујем рупу шаторским крилом. Сада опет осећам како ми улази хладан ваздух у рукав.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Скрати причу. Знам да на гозбу не идем. Шта да радим када их сан превари? — Не жури, јуначе! — залепета орао крилом тако да камење полете низ стрмину. — У смрт своју не лети! Оно што њих мучи није сан, већ несаница.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Њу плава јутра умивају росом, А вјетар трепти и лако мирисним Чешља је крилом, и свиленом косом Вихори дуго под брезама лисним.
Уза ме, топла, ти се приби јаче, И мени бјеше кô да нас у лету Анђео један златним крилом таче. 1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Гину најбољи јунаци; народ тугује за њима називајући их „пернатим од сунашца штитом“, „десним крилом од српске крајине“ и другим нежним именима.
Кад је Ђорђе Србијом завладô, и Србију крстом прекрстио, и својијем крилом закрилио од Видина пак до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ’вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрино водо, племенита
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Једну цркву откривати а другу покривати. Што је отето то је проклето. Птица не може с једним крилом одлетети у висину. На завидљиву човеку ђаво јаше. Намћорство и пизма не буди никоме жарач!