Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Јула је певала најрадије: »Ничи, ничи, крине бели«, а Меланија од српских: »Ко је срце у те дирн’о«, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
мудра летења и мреста, у небу мора пуне се дубине, океан неба, површ која блеска, валовит шушне: Певај, птичји крине, угнезди љубав; икри, рибља паство; умножи, свете, множења богатство.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
твојим и у коси Пустићу прошли живот да нам мине; Пустићу вечност да нас тако носи Незнаном крају, бледолики крине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1839. Васа Живковић ЦВЕТ Ничи, ничи, крине бели, Дивни цвете мој, Над тобом се суза блиста Љубавника, ој!
Ти си залог од љубави, Моје драге дар, Ах, у теби тужан гледим Њеног лика чар. Ничи, ничи, рад’ утехе, Бели крине мој, Разливај ми љупкост рајску И вечито стој! Октобра 1842.
Ти си залог од љубави И последњи драге дар, Ах, у теби једном гледим Лика њеног дивни чар. Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет. Да мирисом љупким красиш Мог зеленог венца сплет.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тебе ове смрвиле би војске, У врлетима Маркових домова! ...Како си поштен, ти, згажени крине! Речи су твоје од псалма гордије, Очи су твоје од славе гордије.