Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај да каже да је, у црној кринолини, као црни лабуд, али, кад јој се неко замери, као орао.
С црном лепезом у рукама, у плавој кринолини. Зато што је била наглува, Исаковичи су очекивали да ће, при разговору, викати и срамотити их, па су гледали да на то
Иако су деца имала дадиљу. Ана је била лепша него икад. Била је у својој омиљеној, црној, кринолини, са корзетом зеленим, од велура, и било јој је топло. Њене црне обрвице биле су као срасле, то вече.
Била је у црној, вечерњој, свиленој, кринолини, са корзетом од жутог броката и беле газе. Она је своје хаљине удешавала, да буду као у Ане и Варваре.
Она му је пришла церемонијално. Била је лепа, још лепша него пре шест недеља, у кринолини, свиленој и црној, која зашушта. Око паса је имала жути ешарп. Груди су јој биле откривене, а очи велике, грозничаве.
Она је нестрпљиво ударала, сандалом, на нози, по својој кринолини. Имала је сандалу, златну, какву Исакович, дотле, никад није био видео, а гледала је Исаковича, не само јетко, него
Слава Богу! У својој црној кринолини, Ана је била лепша него икад, али није губила главу, иако је тај човек, утегнут, витак, висок, леп, у својој раскошној
Одвезла је Варвару у своју кућу, да ручају. Тај ручак је протекао у гласном смеху. Госпожа Јулијана – у црвеној кринолини, откривених груди, црна, весела – причала је Варвари, како она све тајне свог мужа зна.
његова, мртва жена, није му се више јављала, у сећању, полугола, у месечини, као страсна жена, лепотица, нити у плавој кринолини, са црном лепезом у руци, него као дете у гробу, иза којег остају Дунав, и варадински шанчеви, у баруштинама, и даљини.
Међутим, Павле је запази, како седи, крај зида, у недоумици. Седела је, испод једног огледала, у плавој кринолини, а држала у руци црну лепезу. Груди су јој биле откривене много, према оновременом обичају.
Долазила му је, издалека, а нечујно, у провидној плавој кринолини, а силазила као неким слапом, у румени залазећег Сунца. Имала је увек своју црну лепезу у руци.
Та витка, прегорела, црномањаста жена – која је личила на лепу Циганку – била је, у својој, раскошној, зеленој, кринолини, врло љупка појава, већ рано ујутру, а заносна увече, уз фараон и смех.