Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тако су пролазили дани... Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав. Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли... И мислио је: нико о томе н зна!
Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео... Јеси утувио? — Јесам, не бери бриге! Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати!
А како се само крио! — Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. Све је пливало у смеху и шали. — Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Жене давав, Таја бута! — гунђао би он стењући и навлачећи на себе та одела. А остало, што не би могао да обуче, крио би по угловима те своје колибе или земљом затрпавао бојећи се да му ко не узме или украде.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Заиста све је то чудно и смешно. До јуче само вукао сам се ја кукавно све споредним улицама. бегао од кројача, крио се од обућара, обилазио дуванџију, а још данас клањаће се они мени сви кад крај њих будем пролазио, ти мали ситни и
Африка
а као да су сасушени, никада не листају. Он се није крио преда мном није лагао, није се претварао: пустио је да видим целу његову грдобу за коју није крив он, нити је изградио
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифун је ту мисао, и од жене, брижно, крио, а децу је своју често мазио. Миловао их је по косици, тужно. Нарочито оне најмање, који су, ујутру, дотрчавали у
Он није крио да му је мирис хлеба милији од мириса јасмина. Пенџери на тој кући били су осветљени, ноћу, до неко доба, и, из те
Према обичају оног времена, и мати и кћи, имале су откривене груди, јако, тако да је Исакович, ушепртљивши, очи крио.
Фамилија је идуће преноћиште имала у Рабу. Исакович је, у Грану, ћутао и крио се, у страху да га не открију у контумацу, и био је сретан, кад је Божич кренуо.
Та сирота рођака појави се сад, као нека лепотица, коју је сенатор крио. Засенила је и Варвару. Иако се о томе није говорило, у оно време, та сиромашна рођака сенаторова ушла је у брак
Он је много, због тог верског натезања, пропатио. Крио се при венчању. Павле је био човек охол, пркосит, тврдоглав и није се крио. Подносио је све то, осмехујући се презриво.
Крио се при венчању. Павле је био човек охол, пркосит, тврдоглав и није се крио. Подносио је све то, осмехујући се презриво. Гладио је своје брке, које је редовно мирисао.
А био се завукао под црне, кожне, арњеве, као да се крио. Бојао се да га не открију, сад, кад је тако мирно стигао у близину престонице.
Исакович је, тог дана, први пут, изишао, из свог тајног скровишта, где се дотле крио. После оног доживљаја, у кући госпоже Хумл, кад виде своју Бечлику, са виолоном, Павле је сад ходао по Вијени, као
приликом свог првог одласка из Вијене, у Митровицу, почетком августа 1752, отишао, од госпоже Евдокије, без збогом. Крио се од ње, и кад се вратио у Вијену. Кад је изишао из своје фамилије, туђина га је била сасвим збунила.
Држао се љубазно, просвећено, али и надмено. У том човеку, који је био почео да стари, крио се, очигледно, човек који је мислио да још може бити млад и весео, а био је предусретљив према сваком посетиоцу, бар у
Исаковичу се било брзо досадило да слуша то, па је бежао од Вишњевског, и крио се, одлазећи, чамцем, на реку, низ воду. Клизио је тако лако, и, каткад, далеко.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
земљи разнесе невероватан глас да је он неким чудом наједанпут прогледао (мисли се да је увек помало видео и да је то крио за живота краља Милутина, који га је гонио). Други пример: 1584. године нађе кости Св.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович није био миран, као неки медвед у свом зимском сну, него је, под привидним миром свога тела и својих покрета, крио најгрознији очај и узнемиреност душе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нико и не сања да је наш средовечни мушкарац дубоко испод сивог пословног оклопа све време крио једног дечака — сањалицу, и да га тај дечак све чешће буди ноћу, извлачи из брачне постеље и босоногог води за руку у
и посете зоолошком врту, мале тајне када су ознојени пили хладну воду и гледали два филма један за другим, када је крио њене лоше оцене и кришом стављао ситниш у џеп ђачке кецеље. Сада је он тај који се вратио кући са лошим оценама.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И он ће са нарочитом љубављу узети да описује србијанско село, показујући исто толико симпатије за сељаке колико није крио антипатије за варошке бирократе и зеленаше.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша срећу, Нек их чека, ја их чекат нећу, С
Но једно не би ја о(д) тебе крио, Да у овом лову рани нађо лека; — Уморан лего спати под грм један, — У душу ми га даде санак медан. 48.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Милица, потиштени старац дуже времена налазио је себи разне послове све негдје подаље од куће, да је људима с очију. Крио је, у ствари, своју тугу, а већ на страну то што је мало и присрамотно да озбиљан човјек жали за женом.
Залутасмо у шуму офарбана дрвета, гвожђа, месинга, стакла и хартије. Ту, иза сваке справе и суда, канда се крио још неки дјечак, наш вршњак.
у сиров љесковац у Радиним рукама и домаћински пословно нијече: — Вала, Радоје, да имам шта признати, зар би ја то крио од тебе, старог доста још из онога некадашњег сретног земана. — А овај ти земан, данас, не ваља, је ли?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био. ИИ Над шумом зора лепезу шири и љетни освит у собу вири.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајка не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Ја сам потпуно уверен да она ништа није знала. ВИДА: Боже мој, како је он то све вешто крио! СИМКА: Ја мислим да ми тај тестамент можемо оборити, јер она је незаконита ћерка, а ми смо законити рођаци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било је нечег нераздвојног у животу, па и у смрти са тим људима, што ме је привлачило као магнет. Разуме се, крио сам та своја осећања, јер ако бих показао, још више бих бола нанео својима. Познаници су долазили.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Другом приликом опет увреба и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути: — Свака ти се мука брине о светињи школској!...
само кад је она моја, кад знам да је ту«... И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража. После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У њих сам крио образе моје топле од твојих груди, Нежније но руке твоје биљке сам позно по стиску. Страсније него на твоје груди пао
Коста Путник био је тада узео седамдесету, али се при уношењу џакова, утркивао са синовима. Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село.
Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса. Крио сам се од ујака и у циркусу, који сам јако волео.
Мени се то више не чини ствар са, овим сигурна. Ја сам се те зиме крио у својој кући и нисам желео да видим никога, нити да мене ма ко види.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
па за гласачке спискове (а ми смо још сви хвалили капетана, како је он то вешто измајсторисао, — и није човек од нас крио, све нам је сâм причао); па после о неким сеоским бабама, које је капетан везао, и још триста других чуда, — па,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран. Никуд није излазио до по подне, но се сам шетао по забитним стазама баште. Крио се од Елвире, која га је залуду пратила и жељела да ш њим другује. „Знаш што Вира! ја ћу да идем к њему!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
некада имале и другу намену: у давној прошлости употребљавале су се и као култичке и религиозне формуле, у којима се крио митски и мистериозни смисао космогонијског света. Зато се и мисли да су загонетке дубоке старине.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Шта ти је реко доктор у капезеу? АНЂЕЛКО: Шта да ми каже кад није ни видо! Ја сам ти ово крио ко гуја ноге! Начујем некако за ту амнестију, а болесног ме, наравно, не би пустили!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише. Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.
То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био. Али на част и варош кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Ја знам шта СИ ти.“ Тада се он и оделом и држањем крио. Није хтео да ико зна колико жутих носи у недрима. Са слугама је и јео и спавао.
и с њима јео слан сир и ужеглу сланину, плашио се свих жена, а нарочито оних механских, због чувеног оца од свих крио презиме, хтео да му само дукати проносе глас, да вреди само онолико колико су му кесе тешке, и пред женом и оцем и
Убрзо је затражио и други литрењак. Био је пијан. Пред њом није крио сузе. „Од муке“, рекао је. „Их, чича, кад бих ја имала пара као ти. Јао, шта бих ја купила...“ „Ако, ако.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Остарео и у ритама, да га Турци не препознају, крио се, опет, по врбацима. Ходање у ритама није било никаква нова улога, јер ни за какву улогу више није имао ни снаге ни
је трајала између Милоша и ње једва подносила: непрекидно се градила као да не примећује његова издајства а он није крио како примећује да она постаје све мање жена.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А један цветић што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио Најтајниј' уздисај. Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси.
и ја сам међ' њима био! Но ти ми објасни сада: шта чиним ово, и гди сам? Ја видим да сам пијан, и ако - зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила.
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле, и оде ван нашег села И никад не дође више.
нисам нигда био, Ма да сам некад и сâм држ'о да сам; Али тек данас смем признати шта сам, И рећи што сам и од себе крио: Ја стрепим од тог дивљачнога пука, И с осећајем вечним, исте врсте Што дете има кад укочи прсте, Па пружа руке
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„То је сигурно изазвало велику сензацију“. „Јесте. Сви су били забезекнути, а и сам цар није крио своје изненаћење“. „Лако разумљиво!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се ма где сакрије, јер је сваки заклон постајао жалосно бедан и дебели, огромни зидови иза којих се, као ово у рату, крио од граната претварали су се у кутије од картона, а велике грађевине у шаторе од платна.
Уосталом он се никад није крио по доласку са својих испита, нити се љутио на чланове комисије „са којима се није могао сложити“, како то многе његове
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И ако је био дан, није се много крио. Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нашао се цар у чуду што то одједном би. Е кад видио да није друге, оде пјешице у своје царске дворе. Све се крио да га нико не види. Срамота је отићи у шетњу на златноме коњу, а врнути се пјешице.
Ћипико, Иво - Приповетке
су из првог детињства: морске олује са крвавим западима сунца, пучина која је блистала у сунцу, мајка у чије се скуте крио док је ветар завијао и тресао старим капцима и стари дед који се бичевао у ноћи, молећи се.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И мало-мало па шапну: „Овај Арнауд има две жене!..“ Крио је своје жене више но тржним даном кад кроз Чабар пролази безбројан свет за пазар. Невоља грдна!..
Петровић, Растко - АФРИКА
а као да су сасушени, никада не листају. Он се није крио преда мном није лагао, није се претварао: пустио је да видим целу његову грдобу за коју није крив он, нити је изградио
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић, што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио, Најтајниј’ уздисај. Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси.
XЛВИ Док имах срећу пуну, Свету је нисам крио; У песме сам је слио: „Прими је, свете мио!“ Сад бих да падне на ме Целога света туга; У срећи сам онако, Сад
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А сцене од прошлог дана ковитлају по мојој свести, па ми не дају мира. Ово своје расположење крио сам од војника. Али и њих је обузело исто душевно стање, те се у току ноћи често орила паљба целом дужином рова.
Можда и зато што већ толико дуго времена нисам био у друштву жена... Али своје стање крио сам од Томе. Јест, тако се звао... Ето, видите.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Говори.) Па је л' он луд? Откуд се јавно каже да је шпијун? ВИЋА: Он каже, пре, док је крио, није могао ништа да дозна, а сад му сви казују један против другог. ЈЕРОТИЈЕ (Јоси). Где је он? ТАСА: Ево га чека.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара ме обично одмери хладним презривим погледом и одврати нешто грубо. Дадара Кад би се тај Доротеј макар крио, кад не би тако пркосно, на наше очи, пељао те ништаке. Не, он као да тера инат.
Доротеј је стајао непомично, Димитрије је тискао дланове међу ноге кријући гњати, а ја сам крио лице да се ти звекани не би наслађивали видевши ме успаниченог и збуњеног. Онда су нас истерали на капију.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и ја сам међ њима био... Но ти ми објасни сада шта чиним ово и гди сам? Ја видим да сам пијан, иако, зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. 1888.
Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.
Синоћ сам дошао доцкан. (Зашто бих истину крио!) Са неким одличним људма до беле зоре сам био. То беху личности важне, идоли јавнога мнења, Чувари свакога добра, и
Он никад није тако тужан био, И нашто брига и бледоћа ова? Ах, ја сам видô, макар да је крио, Траг на рукама од хладних окова: Изроди нек се тога знака стиде, Он, нема сумње, из Србије иде! 1886.
Штавише, збуњен је био, И ову забуну своју од ње је пажљиво крио, Да не примети само. А она, у раку зору, Певаше, кô никад дотле, радећи по своме двору. И то га болело здраво.
Но кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је кајање крио, Јер му је пољубац, ипак, топао и сладак био.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Је ли оца тешио? је ли пред Павлом крио пораз? Поздравио се доста уморно, и одмах питао: — Како вам изгледам? — па дохватио огледало које је једнако држао
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Један лептир, што је био Пун златнога прашка над њом разви крила, Док је сребрн вео титрајући крио Пурпур њеног т'јела.
Некада један витез је био Ћутљив и сетна ока. Вечно је сневô и све се крио, И лутô трома крока. Он беше сметен, дрвењак прави, Спотицô би се, и где се јави Све цуре кикоћу с бока.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад Мачак стиже до жбуна за којим се крио Стриц и поче около њушкати, дугајлија изненада ско- чи преда њ и дрекну: — Пис, мацане!
— Е, па ти си крио и од мене — ожалости се Јованче. — Не, не! Хтио сам сам да извидим, па да те онда изненадим. Ех, зар од тебе да ја
куја весело замаха репом, леже и спусти главу на шапе, али јој очи и даље остадоше приковане за дрво на коме се крио њезин вољени Николица.
Хм, хм, гдје ли сам се оно крио док сам био дијете? Аха, сад знам: кад сам дирао очеву кубуру, сакрио сам се у коприве.
! Ништа ја нијесам сакрио. — У реду, вјерујем ти — великодушно одвали Николетина. — Нијесам ни ја ништа крио, па мирна Босна. Не бој се, ја те не бих ником издао, па да не знам шта нађем. Довиђења, дјечаци.
— Хм, делија! — неповјерљиво промрси Мачак — а откуд је он само нањушкао да сам ја крио своје алатке? — А откуда ти знаш да је он сакривао нешто? — То сам ја онако отприлике.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кано гост стидљив испред Бога од пре си се крио; а сад, ето у себи Бога кријеш нага! Обукао си се пре у рђаву, сирову кожушину, тако сад и сâм сам се, рад оне твоје
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прекосутра ствар свршена бити.