Црњански, Милош - Сеобе 2
Ту се лепо снашао и био је чувен са кристала, који је довозио. Кристал се тада много тражио. Пфалер је, као странац, испрва, имао много муке, у Јарослау.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сваки је Србин прожет неколиким као кристал јасним мислима: хоће слободу и самосталност свих земаља за које зна да су биле део његове државе и да у њима живи
оне на Косову, немају онај полет, снагу и вредност динарских песама; још мање је у њима онога пречишћенога и као кристал јасног националног морала. А ипак су многе српске епске песме несумњиво македонског порекла!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је олуја срушити мотке, могле су на жицу слетети птице прекидајући начас своје небеско путовање, могао се овлажити кристал — истога часа у слушалицама би завладала тишина. У соби седи дечак а из ушију му иду жице.
— Био сам свашта у животу, само не - очигледна настава! — …посути кристал-шећером! Не видим ништа! — зацвили млади келнер. — Он се гура! — Опростите, молим вас — обрати се шеф сале Азри.
— Лаже, друже наставниче! — рече други. — Стално ме засмејава; он је почео! — Тишина! Где је кристал-шећер? Заборавио? Трк, шта чекаш? — Шта је са оном старом салом за игранке? — Срушена је. — А језеро?
— Срушена је. — А језеро? Купаш ли се у њему? — Исушено је. Чекали су да стигне кристал-шећер. Млади келнери су их посматрали као две човечије рибице у шпиритусу. Осетише да су врста у изумирању.
— викну шеф сале момку који је најзад донео шећер. — Дакле, овако: посути палачинку кристал-шећером, овакоооооо, па оставити у шерпи да се тесто са шећером, шта? Мало пропржи, наравно, тако је, Ђукићу...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У срцу здробљен светлуца кристал. Цијуче душа, капља с извора. Захује живци уз дробни лишај и пече зумбул, зумбул отрова.
Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку звер је, женица уз мужа, уз крда стада.
Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи.
- Суботице, листај у савршенству, форму унапреди у хлеб нарасти, гранај се по Среди. Зелена, жива, Субота је кристал. ИИ У загрљај ми, Косиоче, крени.
Док израз тражи сила несазнајна, Пастирак тужни шта ли би да ствара? Са жалбен-ткања не диже се звоник. У кристал-сузи Торник није Торник тек привид то је да це варком чара. ИX Шта рећи себи, док још траје служба?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем ; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал. — Хо, брате, како се човек одучи од свега! Ето, ово сам ти волео свако јутро овако...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
на воћкама; латице од таквог цвета бедевија - кобила арапске пасмине бећар - момак, нежења; весељак, лола биљур - кристал Божо = Божић Божоле = Божић болник - болесник борна (сукња) - наборана, која има боре бостан - лубенице и диње
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Исти разлог чини да су неке дубинске морске животиње провидне, понекад као кристал. Напослетку, треба знати још и то да светлосни органи код дубинских организама служе у исти мах и на то да животињи
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал. Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. Уђе капетан у собу...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да уместо мене пати, песме ето! Испражњено срце још је увек живо. За велико сунце у камену сажето Кристал истури прозирност ко сечиво. Камен је потчињен говору и зими. О речи које речено поткупи!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Метни стакло на астал, гледни очи своје, познај да су к'о кристал без порока што је. Силни поглед, сам магнет, памук руке, груди снег, образ — прилика; многоцена свила
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео. У двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи Од блеска што се свуд лио, Но ипак уза њ нимфа је била —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А воде тврде у кристал се преобрнути. Такођер и цело се небо полепшати хоће: звезде толико ће све сјајне бити како што је сад, пун Месец, а