Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када сам првог следећег јутра дошао у новом оделу на доручак, Кристијанов отац ме је једва препознао, а када виде ко сам, потапша ме по леђима и узвикну: - Ко би сада рекао да си ти српски
бунећи се због ове очеве примедбе и додаде - А ко не би помислио да ти ниси још увек стари немачки ”жутокљунац”? Кристијанов отац га је укорио н уверавао ме да није имао намеру да ме вређа када ме је у шали назвао српским ”жутокљунцем.
Хтео сам да од једног посла направим два. - Чини ми се да ће ту бити више послова - рекао је Кристијанов отац - јер је сутрадан после писања слова на пекаревим колима падала киша и сва свежа боја била је спрана па су кола
Први утисци су веома постојани и време их лако не брише. Кристијанов отац, гостионичар у Вест стрит улици, и његови пријатељи, робусни Фризлендски морнари који су ме учили како се барата