Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Полазећи од саме стварности, он је говорио о стварности, критиковао, саветовао и упућивао. »Словесни човек будући, вели он, имам богодану и природну власт другима мисли моје
свој превод Новог завјета, он је написао полемичке Примѣтве (Земун, 1852), у којима је не само критиковао тачност превода но и сумњичио Караџића да је у том послу »туђинско оруђе« у борби противу православља.